#1 Sta kaze jedina srpska opozicija
Posted: 02/12/2007 22:51
Ekskluzivno - Intervju Dana: Čeda Jovanović
Dodik je potpuno zavisan od Beograda
Nakon što je raskrinkao snažna uporišta Miloševićevog naslijeđa u Srbiji - ratne zločince i njihove pomagače, Vojislava Koštunicu, vrh Srpske pravoslavne crkve, obavještajne službe, Tijanićevu Radio-televiziju Srbije, Politiku…, njegova stranka je nakon posljednjih izbora postala parlamentarna. Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, kandidat na predstojećim predsjedničkim izborima, prošle sedmice je otvorio novi front: prvo je otkrio da je najmoćniji i najbogatiji čovjek u Srbiji Miroslav Mišković na američkoj "crnoj listi" kao Miloševićev biznismen kriminalne prošlosti, a onda je iznio i dokaz da je vlasnik Delte, u zamjenu za američku vizu, nudio ublažavanje stavova srbijanskih vlasti o statusu Kosova. Ekskluzivno za Dane, u razgovoru sa stalnom saradnicom našeg magazina, najbliži saradnik ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića govori o Miroslavu Miškoviću, dokumentu Američke ambasade u Beogradu, Miloradu Dodiku, Borisu Tadiću, Nemanji Kusturici, ulozi Rusije…
Čeda Jovanović: "Dodik ne želi da pokrene pitanje ozbiljne transformacije RS-a u okvirima Bosne"
U momentu kada je vaskoliko srpstvo mobilisano u pokušaju rješenja konačnog statusa Kosova i kada, potpomognuto konačno nacionalno osviještenim Miloradom Dodikom, "pravednu" kompenzaciju za svoju duhovnu kolijevku pokušava da nađe u pripajanju Republike Srpske Srbiji, lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović odlučuje da baci rukavicu u lice svima i zaigra meč koji je ovdje malo ko u ovom momentu očekivao: podiže krivičnu prijavu protiv "zločinačkog udruženja" koje, osim 45 ljudi na najvišim državnim i javnim funkcijama u Srbiji, obuhvata i "vlasnik Srbije i naših života", Miloševićevog i Koštunicinog omiljenog tajkuna, do sada nedodirljivog Miroslava Miškovića.
"Mišković vam je kao Kastaneda. Niko ga do sada nigde nije ni čuo, ni video, a nekako osećate da ipak postoji", kaže Čeda Jovanović.
Iako je možda zanimljivije pitanje ko je sa tog spiska nepravedno izostavljen, treba reći da, osim predsjednika kompanije Delta, "udruženje" čine predsjednik Vlade Vojislav Koštunica, potpredsjednik Božidar Đelić, ministri Jočić, Dinkić, Milosavljević, šef BIA-e Rade Bulatović, direktor Medijskog javnog servisa Aleksandar Tijanić, urednici tzv. "mafijaških medija", novinari…
Povod za takvu tužbu bila je bilješka, ili - navodna bilješka - koju je napravio neimenovani službenik Američke ambasade u Beogradu, a u kojoj se tvrdi da je novinar (?!) Bratislav Grubačić u maju 2007, u ime Miroslava Miškovića, tražio od Amerikanaca da njegovog prepoštenog prijatelja skinu sa tzv. "crne liste", a da će, u zamjenu za vizu, Mišković izvršiti uticaj na srpsku Vladu da ublaži stav po pitanju nezavisnosti Kosova. Mišković tako nešto može da nudi zbog toga što, kako se tvrdi u analizi, na svom platnom spisku ima većinu ministara u vladi premijera "koji jedini sme da vas pogleda u oči" (op. aut.), kao i većinu srpskih parlamentarnih stranaka.
Trgovci patriotizmom na veliko i malo!
Iako je Ambasada SAD-a u Beogradu demantovala autentičnost spomenutog dokumenta, Čedomir Jovanović ostaje pri svome.
Potvrdu Jovanovićevih tvrdnji Srbija je mogla da vidi na sjednici Parlamenta na kojoj se, izuzev petnaest poslanika LDP-a, niko, ama baš niko od preostalih 235, nije usudio da po pitanju Miškovića i Delte sa njima uđe u otvorenu polemiku. Izabrali su šutnju.
Slika je djelovala poražavajuće!
Vjerovatno postoji bezbroj racionalnih objašnjenja koja otkrivaju zašto je predsjednik LDP-a Čedomir Jovanović izabrao baš ovaj momenat da otpočne meč koji jedni smatraju unaprijed izgubljenim, drugi samoubilačkim "u slučaju da ga ne štite Amerikanci", dok treći u svemu nalaze dokaz za ispravnost etikete "ekstremiste" koju su beogradska čaršija i "nepristrasni analitičari" odavno zalijepili jednom od nesporno najtalentovanijih političara na Balkanu. Umjesto objašnjenja, lider LDP-a podsjeća da mu je Zoran Đinđić, po povratku iz SAD-a, u martu 2001, poklonio knjigu President Kennedy, Profile of Power, na kojoj je napisao posvetu: "Čedi za politiku sa vizijom bez spremnosti na kompromise oko suštinskih stvari."
- Uvek kada mi ostane samo instinkt, pogledam posvetu, objašnjava Jovanović u svojoj knjizi Moj sukob s prošlošću.
DANI: Jedno poglavlje Vaše knjige ima naslov - Svi protiv nas, mi protiv svih! Ponovo ste u istoj situaciji?
JOVANOVIĆ: Politička suština Srbije je jednostavna. Ljudi koji se ovde svakodnevno pojavljuju u javnosti i učestvuju u političkom životu ove zemlje - naučnici, glumci, muzičari, sportisti - govore o istini koja je poražavajuća: Srbija je podeljena, a najjednostavniji opis tih podela je upravo to - svi protiv nas, mi protiv svih. Zbog te se činjenice ne osećam manje vrednim ili izolovanim. Naprotiv. To je bio naš izbor. Ne prihvatamo pripadnost toj velikoj stranci podeljenoj na frakcije koje se međusobno sukobljavaju jedino kada su u sukobu njihovi lični interesi, a koja, iako naizgled jaka, ipak ne izgleda ubedljivo.
DANI: Ko čini tu "veliku stranku"?
JOVANOVIĆ: Svi! Od vlasnika Delte, Tome Nikolića, Koštunice, vojske, crkve, akademije, do Borisa Tadića.
DANI: Jeste li sigurni u to da ne izgleda ubjedljivo? Oni su većina!
JOVANOVIĆ: Tačno, ali kada se bavite politikom na način na koji se mi bavimo, onda se ne postavlja pitanje brojnosti protivnika, nego vrednosti ideja. Ako, tražeći prostor za svoje političko delovanje, treba da biram između nalickane kompanije Miroslava Miškovića i opustošene Srbije, onda je moj prirodan izbor pokušaj obnavljanja uništene države, a ne zaštita interesa onih koji su je uništili.
DANI: Mogla bih da se složim sa Vašom tezom o borbi za vrijednost ideja, ali Vi ste ipak političar i pretpostavljam da u tom smislu sebi ne možete da dozvolite tu vrstu relativizovanja pojma brojki i pojmova većine i manjine.
JOVANOVIĆ: Vi kao da zaboravljate da živimo u replici Miloševićeve Srbije. Kada govorimo o ubedljivosti ili neubedljivosti, o većini i manjini, moram da vam kažem da mislim da moja ideja, ma kakvo trenutno stanje bilo, svoju ubedljivost crpi iz prostih fizičkih zakona. Zemlja je okrugla! Sa druge strane, činjenica je da politiku formulišemo na način koji je za većinu građana neprihvatljiv, da nismo brojniji od te velike stranke koju sam spomenuo, ali i to da smo u međuvremenu došli u priliku da se potvrđuju neke prognoze i stavovi o kojima smo pričali pre godinu, dve ili pet: Kosovo, odnos prema Hagu, ratnoj prošlosti, Miloševiću, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rusiji, Americi… Šta hoćete?! I onda, kada pominjete ubedljivost, vidite da je u međuvremenu svaka uvreda izrečena na naš račun zbog iznošenja ovakvih stavova, ne samo izgubila svaki smisao nego čak dobila suprotno značenje.
DANI: Na šta konkretno mislite?
JOVANOVIĆ: Kada neko danas u Srbiji kaže da ste "Šiptar", "CIA", "peder", "narkoman", "balija", "maloumnik" i sl, onda to više ne doživljavate kao uvredu, jer shvatate da ste tom uvredom gurnuti u krug ljudi vam po svemu imponuju. Tu više nije bitno da li se radi o Latinki Perović, Radetu Konstantinoviću, Sonji Biserko, Nataši Kandić, Bilji Vučo ili meni, Vesni Pešić, Biljani Srbljanović, ljudima iz Peščanika ili Peri Lukoviću. Živimo poslednju fazu dvadesetogodišnje agonije koja nam je u svakom svom sekundu uništavala život. Naspram sebe imamo front ratnih zločinaca, ratnih biznismena, ratnih akademika, ratnih novinara, ratnih popova, kvazinacionalne elite koja toj agoniji želi da da novi smisao, izmišljajući neprijatelje i zaverenike svuda oko nas.
DANI: Zašto mislite da je ovo posljednja faza?
JOVANOVIĆ: Zato što ostaju sami sa sobom. Prošlo je vreme u kome je za sve loše u Srbiji bila kriva Slovenija, pa Hrvatska, Bosna, Makedonija, Crna Gora, Albanci dva, tri puta, Stambolić, Ćuruvija, Zoran Đinđić… Ostaju sami.
DANI: Protiv te "velike stranke", a na osnovu spornog dokumenta Ambasade SAD-a, LDP je podigla krivičnu prijavu u kojoj za zločinačko udruživanje optužujete ljude u rasponu od Miroslava Miškovića, preko predsjednika Vlade do urednika pojedinih medija. Da li ste razmišljali kako to može da djeluje i da ima Vama naklonjenih ljudi koji kažu: e, sad je pretjerao?! Zar ne mislite da će to kontrolisanim medijima i "analitičarima" olakšati posao lijepljenja etikete "ekstremist"?
JOVANOVIĆ: Mafijaški mediji više u Srbiji nemaju nikakav uticaj. Zanimljivo je da taj uticaj nisu izgubili zbog toga što su ljudi promenili mišljenje o meni, nego zbog toga što su te iste čitaoce bombardovali tolikim gomilama besmislica da više jednostavno nisu u stanju da ih apsorbuju. U Beogradu su u poslednjih mesec dana pokrenuta tri dnevna lista koja izgledaju kao da su napravljena samo da bi se obračunavala sa mnom. Osim toga, u Srbiji je odavno ekstremno sve što je normalno.
DANI: Zašto?
JOVANOVIĆ: Zato što u tom velikom bratstvu ima mesta za svakoga ko hoće da mulja i da gusla. Ovde se ekstremizmom proglasi moje prisustvo na antifašističkom mitingu u Novom Sadu i na taj način dobijate identičan tretman onoga ko nosi nacistička obilježja, slavi Himlerov rođendan i onoga ko protiv toga demonstrira.
DANI: Ako se stavi znak jednakosti između Vas i "Firera" Davidovića, onda je sasvim logično da je jedino umjereno rješenje koalicija Tadić - Koštunica. Je li tako?
JOVANOVIĆ: Tačno. Cilj etiketiranja je legalizovanje tog nenormalnog odnosa Tadića, Nikolića i Koštunice. Kada čovek zna šta hoće, kada se suprotstavi fašizaciji Srbije, on postaje ekstremista, antipod, jednako opasan i problematičan za društvo kao i sam fašizam. Po toj logici je mnogo prihvatljivije biti na pola puta između zločinca i humaniste, nego biti humanista. Tome je, nažalost, svoj doprinos dala Demokratska stranka odbijanjem da učestvuje u novosadskim antifašističkim demonstracijama. Srbija tako postaje talac partije koja će doživeti slom u kome će građani biti žrtve koje čekaju zaštitu koju nikada neće dobiti. DS kao vrednost više ne postoji. Ona sa održava jedino kao zbir individualnih, ličnih interesa ili potreba koje se ostvaruju kroz muljanje sa radikalima oko Ustava ili Koštunicom oko Vlade, podelom javnih preduzeća i sl.
DANI: Zanimljiva je ova teza o zaštiti. Ima kod Hane Arent, u knjizi Suđenje Ajhmanu u Jerusalimu, priča o tome da su prije Drugog svjetskog rata Nijemci od danske vlade tražili da Jevrejima podijele žute trake i da je odgovor bio: uredu, ali prvu traku će ponijeti danski kralj. To je zaštita i solidarnost. Možda zvuči neprikladno i suviše grubo kao poređenje…
JOVANOVIĆ: Ne, ne. U pravu ste. Hana Arent o tome ne bi pisala da su Danci prihvatili nemačku naredbu. Ovde po mnogim pitanjima nema tog osećaja solidarnosti, društvene odgovornosti… Da ima, Demokratska stranka ne bi pristala da bude štaka Koštunicine propale vlade, da bude lopov koji građane vara na izborima da bi onda prevarom omogućila opstanak Vojislava Koštunice na vlasti. DS je, osim toga, ne zaboravite, imala i većinu u vladi koja se oglušila o presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu.
DANI: Da li je dokument, koji je objavio B92, a koji govori o namjeri Miroslava Miškovića da, najjednostavnije rečeno - mijenja Kosovo za svoju američku vizu, autentičan?
JOVANOVIĆ: Naravno da jeste. Memorandum Ambasade SAD-a je napravljen kao radni materijal za sastanak na kome je doneta odluka o doživotnoj zabrani ulaska u Ameriku Miroslavu Miškoviću. U tom materijalu se pojavljuju i dokumenti koje je, tokom suđenja Miloševiću u Hagu, pronašao tim istražitelja njihovog tužilaštva, a koje Miškovića definiše kao kičmu režima bivšeg predsednika Srbije. Što se tiče "argumenta" o falsifikatu, pravila diplomatije su jasna. Nijedna ambasada nikada ne bi mogla sebi da dozvoli da potvrdom autentičnosti takvog materijala bude inicijator rušenja vlade druge države. Bez obzira na stav Ambasade SAD-a, LDP insistira na istrazi koja treba da otkrije da li je dokument autentičan ili nije.
DANI: Na koji način istraga može utvrditi autentičnost dokumenta? Ili Vi tražite da se utvrdi autentičnost ocjena i navoda iz tog dokumenta?
JOVANOVIĆ: I jedno i drugo.Tražimo da se na razgovor, kao svedoci, pozovu sami učesnici sastanka, a spreman sam i da kažem njihova imena. Nije prvi put da se interesi Amerike i demokratskih snaga u Srbiji ne poklapaju. Setićete se da je Milošević, pre zločinca, za SAD bio "garant mira i stabilnosti na Balkanu". Ipak, da ne shvatite pogrešno: imam razumevanja za taj potez Ambasade i nisam ni očekivao da ona bude ta koja će imati ključnu ulogu u raščišćavanju Miloševićevog nasleđa.
DANI: Odakle Vama taj dokument?
JOVANOVIĆ: Dokument nije vlasništvo LDP-a. On kruži po beogradskim krugovima već nekoliko meseci.
DANI: Dobro, ali odakle Vama?
JOVANOVIĆ: Znao sam za taj sastanak koji je održan 18. maja, a na kome sam i sam bio jedna od tema.
DANI: Kako ste spomenuti?
JOVANOVIĆ: Kao neko ko je u kontaktima pre formiranja nove Koštunicine vlade rekao da mu ne pada na pamet da u nju ulazi, naročito nakon činjenice da je sam Mišković, pet minuta pre isteka zakonskog roka, insistirao i učestvovao u postizanju dogovora koji mu je omogućio da zaokruži svoju finansijsku i političku moć pomoću koje ovu zemlju drži u mat poziciji.
DANI: Još uvijek mi niste odgovorili kako ste dobili dokument.
JOVANOVIĆ: Na isti način na koji sam saznao da sam pomenut na sastanku o kome sam vam pričao.
DANI: A to znači - šta?
JOVANOVIĆ: To znači da mi je dokument dao čovek koji je prisustvovao sastanku u Ambasadi SAD-a 18. maja. Dokument je otišao u State Department i mi smo ga od njih dobili.
DANI: Zašto baš Vi? Neko bi mogao reći da ste "američki čovjek". Ima li strašnije optužbe danas u Srbiji?
JOVANOVIĆ: Već smo govorili o toj vrsti optužbi. Mada, možda bi neko i mogao tako nešto reći samo u slučaju da smo taj dokument dobili i da smo pomoću njega nekoga ucenjivali. Nismo! Osim toga, sve što u tom dokumentu piše je godinama javna tajna u Srbiji.
DANI: Zašto ste onda odlučili da ga iskoristite baš u ovom momentu?
JOVANOVIĆ: Najpre zbog prenaglašene kosovske retorike, a onda i zbog neverovatnog bezobrazluka Miroslava Miškovića, koji svoju vizu doživljava značajnijim pitanjem od onoga koje nam se u Srbiji danas nameće kao najvažnije. I ne radi se o "baš ovom momentu". Podsećam vas da smo i na osnivačkoj skupštini LDP-a, pre dve godine, govorili o Miškoviću. Na prvoj sednici Skupštine nakon njenog konstituisanja, otvorili smo pitanje odnosa politike i biznisa.
DANI: Zašto vlada Zorana Đinđića nije otvorila to pitanje?
JOVANOVIĆ: Jeste. Otvorila je sve frontove koje je mogla da otvori. Kada danas pogledate politiku LDP-a, vidite da je naš način delovanja i rada identičan načinu na koji je radila prva demokratski izabrana vlada u Srbiji. Zakon o ekstraprofitu je bio prvi u nizu zakona koji je trebalo da zavede red u društvu. Mi smo, nažalost, u tome zaustavljeni, jer nismo imali snage da se borimo sa konzervativnim snagama ili sa međunarodnom zajednicom koja nije imala za nas dovoljno razumevanja. Međutim, u ovom momentu vidite da je Mišković postao dobra meta i njega danas napadaju sa različitih strana.
DANI: Sa kojih?
JOVANOVIĆ: Različitih, ali ne možete kritikovati Miškovića, a da istovremeno ne pitate koga je pustio da sve to radi. Ne možete se ljutiti na to što poziva novinare i od njih traži da njegovu firmu tretiraju kao nacionalni interes, a da zanemarite činjenicu da je potpredsednik Vlade Đelić Deltu nazvao državnim projektom, ledolomcem za čije uspehe treba imati razumevanja. Za nas je Mišković posledica, a za sve druge uzrok.
DANI: To je isti onaj Božidar Đelić koga je LDP podržao kao kandidata za premijera?
JOVANOVIĆ: Podržali smo pravo DS-a da kao stranka sa najviše mandata dobije svog predsednika vlade. Nema tu ništa lično. Problem bi bio da smo mi podržali Đelića, a nakon šest meseci tvrdili da je korumpiran.
DANI: Baš korumpiran?
JOVANOVIĆ: Da, baš korumpiran. Klasičan primer. Onaj ko bude pisao jednog dana udžbenik o korupciji, neće moći da zaobiđe Božidara Đelića, potpredsednika srpske vlade, koji je otišao da otvori šoping centar Miroslava Miškovića, i to u trenutku kada Antimonopolska komisija tog čoveka optuži za kršenje zakona i u trenutku kada mu je vrlo dobro poznato da se njegova kompanija nalazi na "crnoj listi" SAD-a, rame uz rame sa Bin Ladenom. DS, pored svega, dozvoli šefu svog Pravnog odbora da advokatski tim Delte predvodi u procesu protiv predsednice Saveta za borbu protiv korupcije. Ne možete sebe smatrati stubom tzv. demokratskog bloka, a istovremeno podržavati Miškovića i njegovu kompaniju koja u progresu Srbije vidi opasnost za sebe.
DANI: Na koji način bi Miškovića progres Srbije mogao ugroziti?
JOVANOVIĆ: Na taj što nije spreman da prihvati pravila modernog vremena. Zato hapsi sve koji su mu na bilo koji način konkurencija, zato uređuje i ucenjuje sve štampane i elektronske medije u zemlji, zato uspeva da kod novinara uvede autocenzuru kakva nije zabeležena u vreme Miloševića. Mislim da danas veći problem od činjenice da su tajkuni svoje imperije napravili u doba Miloševića leži u tome što većina njih i dalje želi da ovde zadrži pravila tog vremena. Neko ko se tada obogatio, mora da bude nosilac pozitivnih promena u društvu, da afirmiše tržište, berzu, da trpi konkurenciju i da se u tom takmičenju razvija.
DANI: Kako tumačite susret američkog i britanskog ambasadora sa Miškovićem u njegovoj kafani, Klubu privrednika na Dedinju, i to samo dan nakon spomenutog demantija Ambasade SAD-a? Da li je to neka poruka?
JOVANOVIĆ: Kada me je jednom prilikom američki ambasador pitao o srpskim tajkunima, predložio sam mu da razgovara sa njima. U čemu je problem?! Osim toga, ambasadoru sam pokušao da objasnim da postoje dve vrste tajkuna u Srbiji. Prvi su biznismeni koji su postali tajkuni zato što nisu mogli da rade bez prilagođavanja pravilima koja su uspostavljena u jednom nakaradnom sistemu, i drugi koji ne znaju i ne mogu da rade drugačije. Prvi bi vrlo rado prihvatili pravila civilizovanog sveta, a drugi ne funkcionišu bez crnog tržišta. Oni su do kapitala došli isključivo kroz privilegije koje im je omogućavala bliskost sa Miloševićem.
DANI: I jedni, i drugi.
JOVANOVIĆ: Tačno je da su se razvijali u tom odnosu, ali u Srbiji danas imate poslovne ljude koji imaju kompanije na Zapadu, koji poštuju pravila i koji žele da normalno posluju. Sa druge strane, znam mnoge ljude koji bi bili uspešniji bez Miloševića.
DANI: Nemojte da sada tajkune dijelimo na "naše" i "njihove"! Shvatila sam da je problem što Mišković finansira političke partije u Srbiji, ali da li je ista ili blaža vrsta problema ako to isto radi Miša Beko, Miloševićev tajkun, julovski ministar i, u vreme NATO intervencije, inicijator "živih štitova" sastavljenih od radnika fabrike Zastava iz Kragujevca?
JOVANOVIĆ: Niste me razumeli! Najmanji problem je u tome da neki biznismen finansijski pomogne nekoj stranci. Međutim, problem je ako se to uradi tajno. Kada neko njima tajno pomaže, onda on to radi zato što ne želi javno da odgovori šta dobija zauzvrat. Kada meni neko tajno pomaže, onda ja ne smem da otkrijem njegov identitet, jer bi na tog čoveka bila bačena bomba.
DANI: Vama ne pomaže Miša Beko?
JOVANOVIĆ: Ne. To smo toliko puta rekli.
DANI: Odakle novinar Braca Grubačić kao posrednik između ambasade i Miškovića?
JOVANOVIĆ: Grubačić je zvanični link između srpske UDBE i stranih ambasada u Beogradu. To je bio tokom devedesetih godina, to je ostao do danas.
DANI: Da li Vas je u cijeloj ovoj situaciji iznenadio Boris Tadić? Da li ste od njega kao od predsjednika Srbije više očekivali?
JOVANOVIĆ: Nije. Boris Tadić je u vreme Zorana Đinđića u DS-u bio statista. Nije se mnogo mešao. To je i danas. Koštunica je ideolog, donosilac odluka, dok Boris više deluje kao njegov prevodilac, ali onaj - izgubljeno u prevodu. Koštunici ne treba prevodilac. Vi razumete njega i pantomimom. Kada neko uperi u vas pušku, ne treba vam čovek koji će to da prevede. Sve je jasno. Boris gubi smisao i njegova uporišta su sve slabija. Dakle, nije me iznenadio. Iznenadila me je tzv. progresivna srpska elita i njeno licemerje. Ona ni reč nije rekla zbog bilborda sa koga Tadić i Šešelj pozivaju građane da izađu na referendum o Ustavu, koja ni reč nije rekla o šteti politike koja se u Srbiji sprovodi poslednjih godinu dana, koja podržava koaliciju Tadić - Koštunica u kojoj Kosovo postaje prioritet prioriteta…
DANI: Na koga mislite?
JOVANOVIĆ: Na ljude koji su autoritet izgradili na kritici Miloševića, a koji danas ćute. To su ljudi koji tolerišu iste stvari zbog kojih su Miloševića razapinjali.
DANI: To nije odgovor. Na koga konkretno?
JOVANOVIĆ: Deo nevladinog sektora, CESID, Sonju Liht, Milana Nikolića… Neki potezi Tadića i Koštunice su gori od Miloševićevog.
DANI: Najavili ste da ćete se kandidovati na predstojećim predsjedničkim izborima. Ima li šanse da uđete u drugi krug?
JOVANOVIĆ: Te izbore ne doživljavam na način na koji ih doživljavaju Koštunica, Nikolić ili Tadić. Za njih su izbori prilika za učvršćivanje međusobnih odnosa. Uzrok poslednje krize između Koštunice i Tadića nije u političkom razlazu, nego u trenutnoj nekompatibilnosti ličnih interesa. Njihova koalicija odgovara samo njima i nije proizvela nikakav kvalitet za društvo u kome živimo. Kroz buduću izbornu kampanju mi želimo da jače afirmišemo građanske vrednosti za koje se borimo i Srbiji ponudimo novu šansu.
DANI: Koliko je realna mogućnost u ovom momentu da Srbija tu šansu prihvati?
JOVANOVIĆ: U Srbiji je tražiti realno unapred izgubljena bitka. Ove izbore ne shvatam kroz svakodnevne pozive Nikolića i Tadića: izađi mi na crtu! Za Srbiju je neprihvatljivo da bira između dva Koštunicina kandidata tako što će slediti logiku "manjeg zla".
DANI: I Vi ste se 2004. ponašali na isti način slijedeći logiku izbora manjeg zla.
JOVANOVIĆ: Tačno, ali ta činjenica nam daje za pravo da danas kažemo - to više nećemo! Zašto? Zato što to nije donelo ništa dobro Srbiji. Tadića kompromituje nedostatak rezultata, a ne to što ga ja kritikujem.
DANI: Svjesni ste da Vaša kandidatura realno slabi poziciju Borisa Tadića u toj trci za predsjednika? To će Vam sigurno zamjeriti i elita o kojoj ste govorili.
JOVANOVIĆ: Naravno, ali oni su pristrasni i poziciju elite zadržavaju zato što im to omogućava Boris Tadić. U normalnoj zemlji se sa elitom ne polemiše. Koje su vrednosti te elite? Ta što je "otac nacije" polupismeni kalemar, što je moralni svetonazor nacije raspop koji Crnu Goru traži u Srbiji i obrnuto, što je intelektualna veličina neko ko menja svoj rodoslov jer misli da će se na taj način dodvoriti svetini?! To je elita?! Zato sam tražio da se umesto Tadića i Nikolića kao moji protivkandidati prijave autentični predstavnici - od Jovice Stanišića, Amfilohija do Koštunice i Miškovića. Prirodno bi bilo da se oni pojave.
DANI: Zašto Jovica Stanišić?
JOVANOVIĆ: Zato što kada Boris Tadić preti krizom, on ponavlja istu stvar koju je radio Milošević. On šalje pretnju Sarajevu da vodi računa šta radi Banjaluci. Kada je to radio Milošević, znalo se da će Stanišić doći da "oslobodi" Bosnu. Pošto više Miloševića nema, Stanišić, koji ima nameru da radi iste stvari koje je radio devedesetih, traži da mu to omogući neko drugi. Ko je taj neko drugi? Boris Tadić! Da nije tako, zar bi Stanišiću palo na pamet da pomisli da bilo kome preti?!
DANI: Šta mislite: postoji li mogućnost da, nakon svega, Ružica Đinđić umjesto Tadića podrži Vašu kandidaturu za predsjednika Srbije?
JOVANOVIĆ: Ne verujem, a kada bih mogao na to da utičem, zamolio bih je da to ne radi.
DANI: Zašto?
JOVANOVIĆ: Mnogo je razloga, a najvažniji je taj što ne želim da se skrivam iza sećanja na Zorana Đinđića.
DANI: Pa, upravo Vam to mnogi zamjeraju!
JOVANOVIĆ: To je moj izbor. Sve što se vezuje za moj odnos sa DS-om, sa Ružicom, sve je to bio moj izbor. Želim da tako ostane. Sa druge strane, meni je dovoljno to što smo Zoran i ja zajedno započeli toliko poslova, što u tome i dalje nalazim trajni motiv i u tom smislu mi nisu potrebna nikakva skrivanja. Ne želim da vodim kampanju kao Boris Tadić koji na bilborde stavi jednu Zoranovu rečenicu i Ružicu kao prvu na listi, a onda završi u koaliciji sa Koštunicom koji je uništio tog Zorana, sa Radetom Bulatovićem koji je tokom "Sablje" uhapšen zbog sumnje da se viđao sa Zoranovim ubicama Jočićem, Dejanom Mihajlovim i sl.
DANI: Vjerujem da ste primijetili promjenu retorike i ponašanja premijera RS-a Milorada Dodika. Čime to objašnjavate?
JOVANOVIĆ: Evidentno je da se Dodik promenio, ne samo po ciljevima koje ističe nego i po načinu na koji ih saopštava, po jeziku. Mislim da postoji nekoliko razloga tog zaokreta. Jedan je činjenica da se on nalazi pod pritiskom vlasti u Beogradu…
DANI: Čime ga pritišću?
JOVANOVIĆ: Mislim da je Dodik u ovoj vladi potražio uporišta koja su mu bila neophodna za bolju poziciju u samoj Bosni. To je suštinska greška. Taj njegov aranžman, u kome on u izbornoj kampanji u Beogradu poziva ljude da glasaju i za Dinkića, i za Tadića, i za Koštunicu, a pritom meša imena njihovih stranaka, je zaista tragikomičan. Videlo se da čovek potpuno zavisi od Beograda. Njemu je očigledno lakše da Vladi RS-a povlađuje, umesto da je suštinski menja. Očigledno, Dodik ne želi da pokrene pitanje ozbiljne transformacije RS-a u okvirima Bosne, jer vidi da to ne čine ni ovi iz Sarajeva. Ne znam da li razume da Bosna neće biti normalna država sve dok to ne postanu države koje je okružuju, pre svih Srbija.
DANI: Dodik se godinama hvalio svojim bliskim odnosima sa Zoranom Đinđićem. U prošlonedjeljnom intervjuu Danima, na pitanje o moralnosti njegovih sadašnjih odnosa sa Koštunicom u kontekstu ubistva srpskog premijera, Dodik je odgovorio, rekla bih, potpuno logično: zašto bih ja imao moralni problem saradnje sa Koštunicom, ako ga nema stranka čiji je predsjednik bio Zoran Đinđić?
JOVANOVIĆ: To je iskren i logičan odgovor. Ipak, dozvolite mi da ne verujem Dodiku kada svoj politički zaokret pravda činjenicom da navodno, kada govori o ekonomiji i integracijama, ljudi u RS-u nisu zainteresovani, a da kada kaže: Ne damo Srpsku, svi skoče na noge.
DANI: Hajde da se još jednom vratimo na pitanje predsjedničkih izbora! Koliko neko kome je nametnut imidž političara koji bi se lako odrekao Kosova može da ima šanse u eventualnoj kampanji?
JOVANOVIĆ: Ne prihvatam nikakvu odgovornosti po pitanju Kosova! Nisam ja doveo do ovoga što danas gledamo. Učestvovao sam u epilogu. Na Gazimestanu nisam bio 1989. godine sa Miloševićem. Na Kosovo sam otišao 28. juna 1999, i to kao potpredsednik DS-a i Zoranov poverenik za Kosovo. Bio sam u društvu patrijarha Pavla, Amfilohija, Artemija i Atanasija.
DANI: Zašto ste bili tamo?
JOVANOVIĆ: Između ostalog i zbog toga da se uverim šta se dešava i da bih imao pravo da o Kosovu kažem ono što govorim danas. Kosovo je za mene još uvek šansa koja Srbiji otvara vrata da kroz jedan drugačiji odnos svetu dokaže da je i sama drugačija. Kosovo neće postati normalno mesto za život sve do trenutka dok Srbija ne postane akter te normalizacije. Problemi kosovskog društva neće biti rešeni samim dobijanjem nezavisnosti. Ti problemi su posledica poteza koje je Srbija povlačila tokom tog nesrećnog dvadesetog veka i oni neće biti rešeni, niti Srbija može dobiti legitimitet normalne države ukoliko pokuša da izbegne odgovornost onoga što je na Kosovu ostavila.
DANI: Da li će Srbija preuzeti tu odgovornost?
JOVANOVIĆ: Moraće. Ne mislim pritom da Srbija treba da vodi kosovsku politiku, nego da bude nosilac ideje međusobnog pomirenja, da afirmiše nove vrednosti koje će zauvek onemogućiti povratak na staro. U suprotnom, jedna vrsta terora će biti zamenjena drugom, jedna vrsta nezadovoljstva, drugom, nesreća jedne zajednice, nesrećom druge…To nije ono što je Kosovu potrebno.
DANI: Plašite li se da na Kosovu može doći do sukoba nakon 10. decembra? Sa svih strana se ponovo prijeti!
JOVANOVIĆ: Svi znamo matricu te politike pravljenja novih kriza. Svi znamo da će se opet praviti neke nove krajine, ali ovog puta ne u Hrvatskoj i Bosni, nego na severu Kosova. Svi znamo da će se narod veštački gurati u egzodus, da će se odgovornost ponovo tražiti u svetu, da će se etiketirati spoljni neprijatelji i unutrašnji izdajnici, da će se klicati Rusiji…
DANI: Gledali smo čak i Gardu Cara Lazara koja prijeti da na Kosovu, u slučaju proglašenja nezavisnosti, neće ostati kamen na kamenu!
JOVANOVIĆ: Tačno! Šešelj je pucao na Rim i na Beč braneći Kosovo, a danas se njegove blede replike hvale time što mogu da dobace čak do Prištine! Međutim, očekujem da stavljanje tačke na status Kosova konačno otvori pitanje odnosa u samoj Srbiji, tako da će ta agresija, umesto prema Hrvatima, Slovencima, Bosancima ili Crnogorcima, sada biti usmerena ka građanskim snagama u Srbiji kao jedinoj snazi koja ugrožava taj poredak koji će sam sebe hraniti nesrećom koju stvara.
DANI: Pomenuli ste klicanje Rusiji. Koju igru Rusija igra?
JOVANOVIĆ: Onu koju je ovde oduvek igrala. U 2007, Rusija je isto što i ono srpsko "tajno Teslino oružje" iz devedesetih. Kao što nas je tada zaštitio Teslin genije, tako će nas danas zaštititi Putin. Ovde ipak ne treba zanemariti tu tradicionalnu naklonost i zavisnost naših elita i ključnih nacionalnih institucija od ruske politike i ruskog uticaja. On je uvek ovde bio prisutan, uvek manipulisao interesima zemlje i uvek dokazivao svoj značaj u međunarodnim razmerama tako što je proizvodio krizu na Balkanu. Rusi do ovog momenta nisu predložili nijedno rešenje…
DANI: Ali su svako odbili.
JOVANOVIĆ: Tačno. Osim toga, Rusi ovde imaju za izvođače radova ljude koje sigurno sama Rusija prezire zbog toga što u jednom momentu Srbiju vode u Evropu, a u drugom traže zaštitu od te iste Evrope. To će Srbiju skupo stajati i zato LDP ima vrlo jasan stav prema ideji ruske politike koja se ostvaruje kroz tancovanje njihovog ambasadora na koncertima Svetlane Ražnatović i nazdravljanje na slavama Arkanovih generala, na kojima se videolinkom uključuje Šešelj iz Haga.
DANI: Da li je konačno definisanje granica Srbije preduslov da ona postane normalno društvo?
JOVANOVIĆ: Ta priča se ovde ponavlja godinama. Nažalost, Srbija neće postati država tako što će sebe zaokružiti, nego tako što će svi uzeti ono što misle da im pripada. Srbija koja preostane neće sebe definisati kao zaokruženu zemlju, nego kao osnov sa koga treba krenuti u proces vraćanja onoga što joj je nepravdom oduzeto. Zato mislim da će Srbija postati država onog trenutka kada stvori svoje društvo koje će formulisati sopstvene interese i koje će se ostvarivati u jednom jasnom formatu. Da bi do toga došli, moramo imati slobodnog čoveka. Pitanje slobode je ključno pitanje našeg društva.
DANI: Moram da priznam da mi je promakao taj Vaš odlazak na Kosovo 1999. u društvu sveštenstva Srpske pravoslavne crkve. To je zanimljivo, naročito ako se imaju u vidu kritike koje im često upućujete.
JOVANOVIĆ: Tu nije bilo bitno društvo. Važno je bilo nešto drugo. Moj odnos prema SPC-u je, nažalost, definisan kroz njene sveštenike koji su je uzurpirali. Sinoć sam bio na večeri na kojoj je bio jedan sveštenik iz Valjeva koji me je izljubio i molio da nastavim sa kritikom ljudi koji u ovom momentu personifikuju srpsku crkvu. Verujem da među sveštenicima ima ljudi koji ne mogu da prihvate ćutanje SPC-a o Pahomiju, pedofilu koji je silovao dečake.
DANI: Slučaj Pahomije je i političko pitanje.
JOVANOVIĆ: Tako je! To je i političko pitanje. Sistem je izvršio pritisak na sud, kako bi Pahomije izbegao odgovornost za kršenje zakona. U tome je učestvovala predsednica Vrhovnog suda i tadašnji ministar pravde. Vršili su pritisak na Opštinski sud u Vranju kako bi zaštitio Pahomija, a ne dečake koje je on silovao. Pahomije je serviser tog sistema. Ovaj slučaj najjasnije pokazuje da je crkva postala oružje u obračunu sa vrednostima koje sama simbolizuje. Pa, zamislite vladiku sa puškom u ruci! Postoji li išta morbidnije?! Možete li zamisliti Hrista sa puškom?! Postoji li nešto besmislenije od episkopa tuzlansko-zvorničkog koji se za Gloriju slika tako što sedi na zlatnom tronu?! Pa, kad je on u Gloriji, gde će Nataša Bekvalac?! Ili Severina?! U Glas crkve?!
DANI: Nedavno sam pročitala da ste kršteni na Ostrogu i da Vas je Amfilohije lično uveo u svetu tajnu krštenja.
JOVANOVIĆ: To je još jedan dokaz o tome koliko sam "kontroverzan". Možete li zamisliti kako je tek njemu?! Jeste, bilo je to davno. Specifične okolnosti. Moj prijatelj, koji je poginuo na ronjenju, rekao mi je jednom da bi voleo da odem na Ostrog i da se krstim. Nakon njegove smrti, uslišio sam mu želju. Amfilohije je bio prisutan. Sećam se da smo jeli pomorandže i razgovarali o Bogu. Teško sam mogao da razumem da Bog postoji, naročito - kako je moguće da je Bog OK, ako je mogao da dozvoli da se mom prijatelju dogodi nešto tako strašno. Iz te faze u kojoj sam tražio odgovore na pitanja koja su mi bila jako važna…
DANI: Mislim da ste Vi isuviše inteligentni da bi odgovore na takva pitanja mogli da tražite u crkvi.
JOVANOVIĆ: Nisu to pitanja tipa - kako je nastao čovek. Dugo sam tražio odgovor na pitanje zašto se setimo Boga uvek kada smo u problemu. Nisam stigao do odgovora, osim ako odgovor nije to što sam odustao od traženja.
DANI: U krivičnoj prijavi protiv "zločinačkog udruženja" spominju se urednici nekih srpskih medija, od kojih je, to je zanimljivo, dosta njih porijeklom iz Bosne i Hercegovine. Zašto?
JOVANOVIĆ: Tu su Željko Cvijanović, Đoko Kesić i Aleksandar Tijanić, koji nije iz Bosne, ali je afirmisao to takozvano "paljansko novinarstvo". On je njihov guru. Julovski ministar informisanja, ratni propagandisti, press sekretari Radovana Karadžića - kakvo divno društvo! Neverovatno je kako sve ono što nije dobro nekako dođe u Srbiju - od Bosne do Crne Gore, od Cvijanovića i Kesića do Matije Bećkovića.
DANI: Jednom ste rekli da je Vaš odnos sa Ljiljanom Smailović, urednicom Politike, porijeklom također iz Bosne, vrlo specifičan. Šta podrazumijevate pod "specifičnim odnosom"?
JOVANOVIĆ: Ona je osoba koja mi je puno pomogla tokom poslednje faze Miloševićeve vlasti. To je žena koja je uložila mnogo energije kako bi me zaštitila kada su me proganjali i hapsili, a da nikada nije tražila ništa zauzvrat. I tada, a i danas između nas su postojale razlike.
DANI: Od koga Vas je štitila? Na koji način?
JOVANOVIĆ: Od policije. Pomagala mi je, recimo, na način što je dovela Stivena Erlangera, koji je bio jedan od najuticajnijih novinara The New York Timesa - a, da piše o mom hapšenju tokom demonstracija 1999. Uvek pravim razliku između nje i novinara poput Tijanića ili Cvijanovića. Oni me mrze i sve to rade zato što ne mogu da budu deo mog sveta. Isto tako su mrzeli Zorana. Ljilja me kritikuje zato što veruje u drugačije vrednosti od onih u koje sam verujem, a ne zbog toga što tom kritikom želi da mi pokaze šta sve može da mi uradi ili da mi poruči kako je bolje da sa njom budem u dobrim odnosima.
DANI: Da li ste vidjeli bilborde po Srbiji na kojima Ljiljana Smailović i Emir Kusturica poručuju da ne mogu zatvarati oči pred nepravdom, patnjom, ubistvima na Kosovu? Bilo je toga u Sarajevu, pa…
JOVANOVIĆ: Tu pre svega postoji koncepcijski problem. Bilo bi razumljivo takvu vrstu kampanje voditi u Njujorku, Londonu ili Berlinu, tamo gde se donosi odluka o Kosovu. Drugi problem je što tu kampanju vode ljudi koji nemaju nikakvo moralno pravo to da rade, od kojih su jedni niko i ništa u svojim oblastima, pa kroz te bilborde pokušavaju da postanu "nešto" u javnosti, a drugi su svojim ćutanjem omogućili ovakvu Srbiju kakva je danas. Kusturica verovatno vraća dugove zemlji koja mu je omogućila da živi na način na koji ne bi mogao nigde drugo na svetu. On nije najznačajniji filmski režiser naše epohe, ali jeste jedini koji je došao, uzeo planinu i sada ljudima koji tu žive godinama naplaćuje putarinu. Osim toga, on brani svoje poslednje utočište. Srbija je jedina zemlja na svetu koja prihvata poslednje probisvete, ma kojim poslom se oni bavili. Ti ljudi više nemaju gde.
O saradnji Delte i Avaza
Miškovićevo partnerstvo sa Radončićem je prirodno
DANI: Znate li da Miroslav Mišković u Federaciji BiH za poslovnog partnera u širenju Deltine mreže bira Fahrudina Radončića, vlasnika Avaza?
JOVANOVIĆ: Kako ne?! To je prirodno. Miškovićevo partnerstvo u Bosni je potpuno logičan izbor, s obzirom na činjenicu da su i jedan i drugi partner tajkuni koji su svoje imperije izgradili na bliskosti sa kriminalizovanim političkim vrhovima vlasti svojih država, da su smisao videli u nesreći koju smo proživeli tokom devedesetih godina i da oni mogu da opstaju samo na način što će međusobno povezivati prevaziđeni krovni sistem vrednosti u kome se oni prikazuju kao age, begovi ili knezovi… Mi ostajemo sirotinja, raja, koja im se divi zbog toga što u 21. veku žive feudalni život.
Iz krivične prijave LDP-a protiv vlasnika Delte Miroslava Miškovića
Dokument Ambasade SAD-a o ponudi M. Miškovića
Dani u cijelosti objavljuju dokument Ambasade SAD-a, koji je Liberalno-demokratska partija predala beogradskom tužilaštvu kao jedan od dokaza u tužbi protiv prvog čovjeka Delta Holdinga Miroslava Miškovića. Postojanje ovakvog dokumenta je demantovala Ambasada SAD-a
21. maj 2007.
Upućeno ambasadoru
Od političkog odjeljenja
Predmet: Prijedlog Miroslava Miškovića, predsjednika Delta Holdinga
Predmet odluke: Da li da se prihvati prijedlog o pomoći predsjednika Delta Holdinga Miroslava Miškovića da ublaži srpsku politiku po pitanju Kosova, a da se zauzvrat pozitivno odgovori na skidanje njenog imena sa 212 f, koja mu onemogućava ulaz u SAD
Pozadina: 18. maja 2007, urednik VIP-a Bratislav Grubačić, u ime predsjednika Delta Holdinga Miroslava Miškovića, predložio je političkom činovniku Američke ambasade sljedeće:
a) Grubačić je tvrdio političkom službeniku Američke ambasade da ako su SAD zabrinute oko ublažavanja politike Srbije prema Kosovu, tu može da im pomogne samo jedna osoba koja ima sposobnost da utiče na novoformiranu koaliciju u vladi, predvođenu Vojislavom Koštunicom;
b) urednik VIP-a je odmah dodao da je ta osoba predsjednik Delta Holdinga Miroslav Mišković, u čije je ime Grubačić kontaktirao Ambasadu SAD-a sa prijedlogom;
c) prema Grubačiću, predsjednik Delte je ponudio "svoju pomoć" i "svoje bliske kontakte" sa vodećim ljudima iz Vlade. Navodno, Mišković je spreman da iskoristi svoj "direktan uticaj" na glavne vladine ministre da ublaži politiku Srbije prema Kosovu, da smekša retoriku usmjerenu prema SAD-u i da osigura stabilnost Vlade i poslije odluke;
d) Grubačić je podvukao da je Mišković izuzetno zabrinut zbog toga što je na listi za nedobijanje vize i da zbog toga ne može da dobije međunarodni legitimitet ili da započne i završi važne poslove sa američkim korporacijama, uključujući tu i City banku;
e) politički činovnik je pitao Grubačića da mu razjasni sljedeće:
1. Da li SAD, za usluge Miškovićevog "uticaja", treba da skine njegovo ime sa 212 f liste;
2. da se navede konkretno na koje ljude i u kojoj mjeri će Mišković moći da utiče i da li u njih spadaju i predsjednik Tadić i premijer Koštunica?
f) Odgovor je sljedeći:
1. Urednik VIP-a je potvrdio da je skidanje sa liste 212 f preduslov za Miškovićevu "pomoć".
2. Govoreći o mogućnostima političkog uticaja Miškovića, Grubačić je rekao da su potpredsjednik Vlade Božidar Đelić i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, takoreći "zaposleni kod njega". Urednik VIP-a je dodao da je mala mogućnost da se istovremeno utiče na predsjednika i premijera.
3. Što se tiče DS-a, urednik VIP-a je dodao da su, pored potpredsjednika, također i ministar bez portfelja Dragan Đilas i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević u obavezi prema Miškoviću, zbog njegove političke i finansijske pomoći njihovim "uspješnim" karijerama u protekloj dekadi. Grubačić je objasnio da se DS plaši da izgubi Miškovićevu finansijsku pomoć i da je finansiranjem rivalskog DSS-a u kampanji Mišković povratio uticaj na DS. Grubačić je zaključio da bi DS podržao Miškovićevu "intervenciju" i kod premijera, jer bi to omogućilo predsjdniku Tadiću da nastavi evroatlantske integracije i svoju racionalnu i umjerenu politiku prema Kosovu.
4. Grubačić je bio manje jasan kako bi Mišković mogao da utiče na premijera. Iako je urednik VIP-a rekao da bi Mišković uspio da "stiša" retoriku Vojislava Koštunice u vezi sa Kosovom i protiv NATO-a i SAD-a, Mišković je, po Grubačiću, blizak ljudima iz najbližeg Koštunicinog okruženja i mogao bi da ih koristi kao surogate, kako bi indirektno uticao na ponašanje premijera.
Analiza: Naša neposredna procjena je da postoji istina u Grubačićevim tvrdnjama i da je to stvarna ponuda. Poznato je da je urednik VIP-a blizak ljudima iz Vlade, politike i ekonomije. Prema drugim političkim izvorima, Mišković je u velikoj mjeri finansirao sve velike političke partije, osim LDP-a i SPO-a. Ovi izvori govore da je G17 totalno zavisan od Miškovićeve podrške, dok DS održava "udobnu distancu", ali voljno prihvata njegovu pomoć. Nešto što doprinosi Grubačićevom prijedlogu je i to da su po prvi put i DSS i Srpska radikalna stranka primile pozamašne svote od Miškovića, za izbore. Naša procjena je da je "finansijska zavisnost" vodećih demokratskih partija i lična korumpiranost pojedinih ministara iz demokratskog bloka, ustvari, suština Miškovićevog političkog uticaja.
Očigledno je da Mišković pokušava da ponovi svoj uspjeh 2000. - 2001, kada je direktno potpomogao DOS i vladu Zorana Đinđića, a zauzvrat je ambasador Montgomery skinuo njegovo ime sa crne liste viza na kojoj su imena ljudi koji su sarađivali sa Miloševićevim režimom. Miškovićeva ponuda, pored toga što je lišena moralnog kompasa, predstavlja potpunu podređenost političke elite jednome čovjeku. Iako njegov uticaj nije svuda podjednak, nemamo dokaza o tome kako bi Mišković mogao uticati na odluke premijera, naročito kada je u pitanju Kosovo.
Predsjednička proklamacija 212 f jasno definiše "ono što se ozbiljno protivi interesima SAD-a", kao što su efekti na američke biznismene, spoljnu politiku SAD-a, sigurnost SAD-a, borbu protiv terorizma i kriminala i stabilnosti demokratskih institucija i naroda. Mi smo se složili kao grupa da prožimajuća politička korupcija, koja nipodaštava interese demokratske Srbije, ima i ozbiljne posljedice na nacionalnu politiku SAD-a, a da se u srcu ove korupcije nalazi predsjednik Delta Holdinga Miroslav Mišković. Srbija neće moći da napreduje u demokratiji, kao ni u ekonomiji, dok se monopol ovog Miloševićevog tajkuna, nad svakodnevnim životom Srbije, ne okonča.
Preporuka: Odmah i kategorički odbiti prijedlog Miškovića. Departmentu je na uvid poslat skorašnji dokaz Haškog tribunala o Miškovićevoj manipulaciji srpskom carinom, čime je ubirao profit 1999.-2000. i direktno bio umiješan u šverc cigareta i pomaganje Miloševićevog režima 1993.-1995, čime bi bio potvrđen njegov status 212 f i doživotna zabrana ulaska u SAD.
Interni dokument
O Komšićevoj poruci Koštunici i Tadićevoj reakciji
Kada su god Srbi iz Bosne tražili državu u Beogradu, a ne u Sarajevu, završavali su u ratu i pod sankcijama tog istog Beograda
DANI: Sa pozicije predsjednika Srbije, da li je ispravna odluka Borisa Tadića da ne prisustvuje sastanku Igmanske inicijative zbog izjave Komšića da će Koštunica, ne okani li se Bosne, "dobiti i po prstima i po nosu"?
JOVANOVIĆ: Ta odluka je bila najeklatantniji primer nepoštovanja zla i užasa kroz koji su građani Bosne i Hercegovine prošli i ignorisanje obaveze svakog normalnog čoveka da na to zlo ukazuje i vodi drugim putem. Šta to znači? Da mi nećemo sa predstavnicima Bosne razgovarati sve do momenta dok u njenom predsedništvu ne budu sedeli ljudi koji će morati da priznaju da su zaljubljeni u Tadića i Koštunicu?!
DANI: Da li je Vas povrijedila Komšićeva poruka?
JOVANOVIĆ: Pre bih rekao da me je povredilo manipulisanje srpskim narodom u Bosni. Kada su god Srbi iz Bosne tražili državu u Beogradu, a ne u Sarajevu, završavali su u ratu i pod sankcijama tog istog Beograda. Zato mislim da je ratno iskustvo jedini čuvar Bosne. Ljudi u Bosni moraju da shvate da Koštunica, kao i Milošević, skreće pažnju sa suštinske krize u ovoj zemlji na način što preti Zapadu da će otvoriti negde drugo neku novu krizu.
DANI: I to mu, morate priznati, uspijeva!
JOVANOVIĆ: Naravno, zato što u svemu ovome postoji i nesporna odgovornost Zapada. Oni su pomislili da će moći da reše Kosovo, saradnju sa Hagom, da će moći Srbiju da uvedu u evropske integracije, a da pritom dozvole Srbiji da se ne promeni.
Fahrudin Radončić, vlasnik Avaza
Čuo sam i da je Jovanović u vezi sa "Zemunskim klanom"
DANI: Da li je, i nakon otkrivanja činjenice da je na crnoj američkoj listi osoba koje su bogatstvo stekle pod Miloševićevim pokroviteljstvom, Mišković i dalje Vaš partner u BiH?
RADONČIĆ: Jako mi je teško da komentarišem dešavanja u Beogradu iz prostog razloga što nisam previše upućen o tome šta se tamo doista zbiva. Isto kao što sam čuo da je gospodin Mišković kontroverzan i problematičan biznismen, čuo sam i da je gospodin Jovanović u vezi sa "Zemunskim klanom" i brojnim kriminalima u Beogradu. Ali, ukoliko se stvarno utvrdi da je američki dokument autentičan i ako se utvrdi da je gospodin Mišković svoje bogatstvo sticao pod Miloševićevim okriljem, naravno da nas dvojica pod takvim okolnostima ne bismo mogli više surađivati. (V.S.)
Dodik je potpuno zavisan od Beograda
Nakon što je raskrinkao snažna uporišta Miloševićevog naslijeđa u Srbiji - ratne zločince i njihove pomagače, Vojislava Koštunicu, vrh Srpske pravoslavne crkve, obavještajne službe, Tijanićevu Radio-televiziju Srbije, Politiku…, njegova stranka je nakon posljednjih izbora postala parlamentarna. Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, kandidat na predstojećim predsjedničkim izborima, prošle sedmice je otvorio novi front: prvo je otkrio da je najmoćniji i najbogatiji čovjek u Srbiji Miroslav Mišković na američkoj "crnoj listi" kao Miloševićev biznismen kriminalne prošlosti, a onda je iznio i dokaz da je vlasnik Delte, u zamjenu za američku vizu, nudio ublažavanje stavova srbijanskih vlasti o statusu Kosova. Ekskluzivno za Dane, u razgovoru sa stalnom saradnicom našeg magazina, najbliži saradnik ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića govori o Miroslavu Miškoviću, dokumentu Američke ambasade u Beogradu, Miloradu Dodiku, Borisu Tadiću, Nemanji Kusturici, ulozi Rusije…
Čeda Jovanović: "Dodik ne želi da pokrene pitanje ozbiljne transformacije RS-a u okvirima Bosne"
U momentu kada je vaskoliko srpstvo mobilisano u pokušaju rješenja konačnog statusa Kosova i kada, potpomognuto konačno nacionalno osviještenim Miloradom Dodikom, "pravednu" kompenzaciju za svoju duhovnu kolijevku pokušava da nađe u pripajanju Republike Srpske Srbiji, lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović odlučuje da baci rukavicu u lice svima i zaigra meč koji je ovdje malo ko u ovom momentu očekivao: podiže krivičnu prijavu protiv "zločinačkog udruženja" koje, osim 45 ljudi na najvišim državnim i javnim funkcijama u Srbiji, obuhvata i "vlasnik Srbije i naših života", Miloševićevog i Koštunicinog omiljenog tajkuna, do sada nedodirljivog Miroslava Miškovića.
"Mišković vam je kao Kastaneda. Niko ga do sada nigde nije ni čuo, ni video, a nekako osećate da ipak postoji", kaže Čeda Jovanović.
Iako je možda zanimljivije pitanje ko je sa tog spiska nepravedno izostavljen, treba reći da, osim predsjednika kompanije Delta, "udruženje" čine predsjednik Vlade Vojislav Koštunica, potpredsjednik Božidar Đelić, ministri Jočić, Dinkić, Milosavljević, šef BIA-e Rade Bulatović, direktor Medijskog javnog servisa Aleksandar Tijanić, urednici tzv. "mafijaških medija", novinari…
Povod za takvu tužbu bila je bilješka, ili - navodna bilješka - koju je napravio neimenovani službenik Američke ambasade u Beogradu, a u kojoj se tvrdi da je novinar (?!) Bratislav Grubačić u maju 2007, u ime Miroslava Miškovića, tražio od Amerikanaca da njegovog prepoštenog prijatelja skinu sa tzv. "crne liste", a da će, u zamjenu za vizu, Mišković izvršiti uticaj na srpsku Vladu da ublaži stav po pitanju nezavisnosti Kosova. Mišković tako nešto može da nudi zbog toga što, kako se tvrdi u analizi, na svom platnom spisku ima većinu ministara u vladi premijera "koji jedini sme da vas pogleda u oči" (op. aut.), kao i većinu srpskih parlamentarnih stranaka.
Trgovci patriotizmom na veliko i malo!
Iako je Ambasada SAD-a u Beogradu demantovala autentičnost spomenutog dokumenta, Čedomir Jovanović ostaje pri svome.
Potvrdu Jovanovićevih tvrdnji Srbija je mogla da vidi na sjednici Parlamenta na kojoj se, izuzev petnaest poslanika LDP-a, niko, ama baš niko od preostalih 235, nije usudio da po pitanju Miškovića i Delte sa njima uđe u otvorenu polemiku. Izabrali su šutnju.
Slika je djelovala poražavajuće!
Vjerovatno postoji bezbroj racionalnih objašnjenja koja otkrivaju zašto je predsjednik LDP-a Čedomir Jovanović izabrao baš ovaj momenat da otpočne meč koji jedni smatraju unaprijed izgubljenim, drugi samoubilačkim "u slučaju da ga ne štite Amerikanci", dok treći u svemu nalaze dokaz za ispravnost etikete "ekstremiste" koju su beogradska čaršija i "nepristrasni analitičari" odavno zalijepili jednom od nesporno najtalentovanijih političara na Balkanu. Umjesto objašnjenja, lider LDP-a podsjeća da mu je Zoran Đinđić, po povratku iz SAD-a, u martu 2001, poklonio knjigu President Kennedy, Profile of Power, na kojoj je napisao posvetu: "Čedi za politiku sa vizijom bez spremnosti na kompromise oko suštinskih stvari."
- Uvek kada mi ostane samo instinkt, pogledam posvetu, objašnjava Jovanović u svojoj knjizi Moj sukob s prošlošću.
DANI: Jedno poglavlje Vaše knjige ima naslov - Svi protiv nas, mi protiv svih! Ponovo ste u istoj situaciji?
JOVANOVIĆ: Politička suština Srbije je jednostavna. Ljudi koji se ovde svakodnevno pojavljuju u javnosti i učestvuju u političkom životu ove zemlje - naučnici, glumci, muzičari, sportisti - govore o istini koja je poražavajuća: Srbija je podeljena, a najjednostavniji opis tih podela je upravo to - svi protiv nas, mi protiv svih. Zbog te se činjenice ne osećam manje vrednim ili izolovanim. Naprotiv. To je bio naš izbor. Ne prihvatamo pripadnost toj velikoj stranci podeljenoj na frakcije koje se međusobno sukobljavaju jedino kada su u sukobu njihovi lični interesi, a koja, iako naizgled jaka, ipak ne izgleda ubedljivo.
DANI: Ko čini tu "veliku stranku"?
JOVANOVIĆ: Svi! Od vlasnika Delte, Tome Nikolića, Koštunice, vojske, crkve, akademije, do Borisa Tadića.
DANI: Jeste li sigurni u to da ne izgleda ubjedljivo? Oni su većina!
JOVANOVIĆ: Tačno, ali kada se bavite politikom na način na koji se mi bavimo, onda se ne postavlja pitanje brojnosti protivnika, nego vrednosti ideja. Ako, tražeći prostor za svoje političko delovanje, treba da biram između nalickane kompanije Miroslava Miškovića i opustošene Srbije, onda je moj prirodan izbor pokušaj obnavljanja uništene države, a ne zaštita interesa onih koji su je uništili.
DANI: Mogla bih da se složim sa Vašom tezom o borbi za vrijednost ideja, ali Vi ste ipak političar i pretpostavljam da u tom smislu sebi ne možete da dozvolite tu vrstu relativizovanja pojma brojki i pojmova većine i manjine.
JOVANOVIĆ: Vi kao da zaboravljate da živimo u replici Miloševićeve Srbije. Kada govorimo o ubedljivosti ili neubedljivosti, o većini i manjini, moram da vam kažem da mislim da moja ideja, ma kakvo trenutno stanje bilo, svoju ubedljivost crpi iz prostih fizičkih zakona. Zemlja je okrugla! Sa druge strane, činjenica je da politiku formulišemo na način koji je za većinu građana neprihvatljiv, da nismo brojniji od te velike stranke koju sam spomenuo, ali i to da smo u međuvremenu došli u priliku da se potvrđuju neke prognoze i stavovi o kojima smo pričali pre godinu, dve ili pet: Kosovo, odnos prema Hagu, ratnoj prošlosti, Miloševiću, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rusiji, Americi… Šta hoćete?! I onda, kada pominjete ubedljivost, vidite da je u međuvremenu svaka uvreda izrečena na naš račun zbog iznošenja ovakvih stavova, ne samo izgubila svaki smisao nego čak dobila suprotno značenje.
DANI: Na šta konkretno mislite?
JOVANOVIĆ: Kada neko danas u Srbiji kaže da ste "Šiptar", "CIA", "peder", "narkoman", "balija", "maloumnik" i sl, onda to više ne doživljavate kao uvredu, jer shvatate da ste tom uvredom gurnuti u krug ljudi vam po svemu imponuju. Tu više nije bitno da li se radi o Latinki Perović, Radetu Konstantinoviću, Sonji Biserko, Nataši Kandić, Bilji Vučo ili meni, Vesni Pešić, Biljani Srbljanović, ljudima iz Peščanika ili Peri Lukoviću. Živimo poslednju fazu dvadesetogodišnje agonije koja nam je u svakom svom sekundu uništavala život. Naspram sebe imamo front ratnih zločinaca, ratnih biznismena, ratnih akademika, ratnih novinara, ratnih popova, kvazinacionalne elite koja toj agoniji želi da da novi smisao, izmišljajući neprijatelje i zaverenike svuda oko nas.
DANI: Zašto mislite da je ovo posljednja faza?
JOVANOVIĆ: Zato što ostaju sami sa sobom. Prošlo je vreme u kome je za sve loše u Srbiji bila kriva Slovenija, pa Hrvatska, Bosna, Makedonija, Crna Gora, Albanci dva, tri puta, Stambolić, Ćuruvija, Zoran Đinđić… Ostaju sami.
DANI: Protiv te "velike stranke", a na osnovu spornog dokumenta Ambasade SAD-a, LDP je podigla krivičnu prijavu u kojoj za zločinačko udruživanje optužujete ljude u rasponu od Miroslava Miškovića, preko predsjednika Vlade do urednika pojedinih medija. Da li ste razmišljali kako to može da djeluje i da ima Vama naklonjenih ljudi koji kažu: e, sad je pretjerao?! Zar ne mislite da će to kontrolisanim medijima i "analitičarima" olakšati posao lijepljenja etikete "ekstremist"?
JOVANOVIĆ: Mafijaški mediji više u Srbiji nemaju nikakav uticaj. Zanimljivo je da taj uticaj nisu izgubili zbog toga što su ljudi promenili mišljenje o meni, nego zbog toga što su te iste čitaoce bombardovali tolikim gomilama besmislica da više jednostavno nisu u stanju da ih apsorbuju. U Beogradu su u poslednjih mesec dana pokrenuta tri dnevna lista koja izgledaju kao da su napravljena samo da bi se obračunavala sa mnom. Osim toga, u Srbiji je odavno ekstremno sve što je normalno.
DANI: Zašto?
JOVANOVIĆ: Zato što u tom velikom bratstvu ima mesta za svakoga ko hoće da mulja i da gusla. Ovde se ekstremizmom proglasi moje prisustvo na antifašističkom mitingu u Novom Sadu i na taj način dobijate identičan tretman onoga ko nosi nacistička obilježja, slavi Himlerov rođendan i onoga ko protiv toga demonstrira.
DANI: Ako se stavi znak jednakosti između Vas i "Firera" Davidovića, onda je sasvim logično da je jedino umjereno rješenje koalicija Tadić - Koštunica. Je li tako?
JOVANOVIĆ: Tačno. Cilj etiketiranja je legalizovanje tog nenormalnog odnosa Tadića, Nikolića i Koštunice. Kada čovek zna šta hoće, kada se suprotstavi fašizaciji Srbije, on postaje ekstremista, antipod, jednako opasan i problematičan za društvo kao i sam fašizam. Po toj logici je mnogo prihvatljivije biti na pola puta između zločinca i humaniste, nego biti humanista. Tome je, nažalost, svoj doprinos dala Demokratska stranka odbijanjem da učestvuje u novosadskim antifašističkim demonstracijama. Srbija tako postaje talac partije koja će doživeti slom u kome će građani biti žrtve koje čekaju zaštitu koju nikada neće dobiti. DS kao vrednost više ne postoji. Ona sa održava jedino kao zbir individualnih, ličnih interesa ili potreba koje se ostvaruju kroz muljanje sa radikalima oko Ustava ili Koštunicom oko Vlade, podelom javnih preduzeća i sl.
DANI: Zanimljiva je ova teza o zaštiti. Ima kod Hane Arent, u knjizi Suđenje Ajhmanu u Jerusalimu, priča o tome da su prije Drugog svjetskog rata Nijemci od danske vlade tražili da Jevrejima podijele žute trake i da je odgovor bio: uredu, ali prvu traku će ponijeti danski kralj. To je zaštita i solidarnost. Možda zvuči neprikladno i suviše grubo kao poređenje…
JOVANOVIĆ: Ne, ne. U pravu ste. Hana Arent o tome ne bi pisala da su Danci prihvatili nemačku naredbu. Ovde po mnogim pitanjima nema tog osećaja solidarnosti, društvene odgovornosti… Da ima, Demokratska stranka ne bi pristala da bude štaka Koštunicine propale vlade, da bude lopov koji građane vara na izborima da bi onda prevarom omogućila opstanak Vojislava Koštunice na vlasti. DS je, osim toga, ne zaboravite, imala i većinu u vladi koja se oglušila o presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu.
DANI: Da li je dokument, koji je objavio B92, a koji govori o namjeri Miroslava Miškovića da, najjednostavnije rečeno - mijenja Kosovo za svoju američku vizu, autentičan?
JOVANOVIĆ: Naravno da jeste. Memorandum Ambasade SAD-a je napravljen kao radni materijal za sastanak na kome je doneta odluka o doživotnoj zabrani ulaska u Ameriku Miroslavu Miškoviću. U tom materijalu se pojavljuju i dokumenti koje je, tokom suđenja Miloševiću u Hagu, pronašao tim istražitelja njihovog tužilaštva, a koje Miškovića definiše kao kičmu režima bivšeg predsednika Srbije. Što se tiče "argumenta" o falsifikatu, pravila diplomatije su jasna. Nijedna ambasada nikada ne bi mogla sebi da dozvoli da potvrdom autentičnosti takvog materijala bude inicijator rušenja vlade druge države. Bez obzira na stav Ambasade SAD-a, LDP insistira na istrazi koja treba da otkrije da li je dokument autentičan ili nije.
DANI: Na koji način istraga može utvrditi autentičnost dokumenta? Ili Vi tražite da se utvrdi autentičnost ocjena i navoda iz tog dokumenta?
JOVANOVIĆ: I jedno i drugo.Tražimo da se na razgovor, kao svedoci, pozovu sami učesnici sastanka, a spreman sam i da kažem njihova imena. Nije prvi put da se interesi Amerike i demokratskih snaga u Srbiji ne poklapaju. Setićete se da je Milošević, pre zločinca, za SAD bio "garant mira i stabilnosti na Balkanu". Ipak, da ne shvatite pogrešno: imam razumevanja za taj potez Ambasade i nisam ni očekivao da ona bude ta koja će imati ključnu ulogu u raščišćavanju Miloševićevog nasleđa.
DANI: Odakle Vama taj dokument?
JOVANOVIĆ: Dokument nije vlasništvo LDP-a. On kruži po beogradskim krugovima već nekoliko meseci.
DANI: Dobro, ali odakle Vama?
JOVANOVIĆ: Znao sam za taj sastanak koji je održan 18. maja, a na kome sam i sam bio jedna od tema.
DANI: Kako ste spomenuti?
JOVANOVIĆ: Kao neko ko je u kontaktima pre formiranja nove Koštunicine vlade rekao da mu ne pada na pamet da u nju ulazi, naročito nakon činjenice da je sam Mišković, pet minuta pre isteka zakonskog roka, insistirao i učestvovao u postizanju dogovora koji mu je omogućio da zaokruži svoju finansijsku i političku moć pomoću koje ovu zemlju drži u mat poziciji.
DANI: Još uvijek mi niste odgovorili kako ste dobili dokument.
JOVANOVIĆ: Na isti način na koji sam saznao da sam pomenut na sastanku o kome sam vam pričao.
DANI: A to znači - šta?
JOVANOVIĆ: To znači da mi je dokument dao čovek koji je prisustvovao sastanku u Ambasadi SAD-a 18. maja. Dokument je otišao u State Department i mi smo ga od njih dobili.
DANI: Zašto baš Vi? Neko bi mogao reći da ste "američki čovjek". Ima li strašnije optužbe danas u Srbiji?
JOVANOVIĆ: Već smo govorili o toj vrsti optužbi. Mada, možda bi neko i mogao tako nešto reći samo u slučaju da smo taj dokument dobili i da smo pomoću njega nekoga ucenjivali. Nismo! Osim toga, sve što u tom dokumentu piše je godinama javna tajna u Srbiji.
DANI: Zašto ste onda odlučili da ga iskoristite baš u ovom momentu?
JOVANOVIĆ: Najpre zbog prenaglašene kosovske retorike, a onda i zbog neverovatnog bezobrazluka Miroslava Miškovića, koji svoju vizu doživljava značajnijim pitanjem od onoga koje nam se u Srbiji danas nameće kao najvažnije. I ne radi se o "baš ovom momentu". Podsećam vas da smo i na osnivačkoj skupštini LDP-a, pre dve godine, govorili o Miškoviću. Na prvoj sednici Skupštine nakon njenog konstituisanja, otvorili smo pitanje odnosa politike i biznisa.
DANI: Zašto vlada Zorana Đinđića nije otvorila to pitanje?
JOVANOVIĆ: Jeste. Otvorila je sve frontove koje je mogla da otvori. Kada danas pogledate politiku LDP-a, vidite da je naš način delovanja i rada identičan načinu na koji je radila prva demokratski izabrana vlada u Srbiji. Zakon o ekstraprofitu je bio prvi u nizu zakona koji je trebalo da zavede red u društvu. Mi smo, nažalost, u tome zaustavljeni, jer nismo imali snage da se borimo sa konzervativnim snagama ili sa međunarodnom zajednicom koja nije imala za nas dovoljno razumevanja. Međutim, u ovom momentu vidite da je Mišković postao dobra meta i njega danas napadaju sa različitih strana.
DANI: Sa kojih?
JOVANOVIĆ: Različitih, ali ne možete kritikovati Miškovića, a da istovremeno ne pitate koga je pustio da sve to radi. Ne možete se ljutiti na to što poziva novinare i od njih traži da njegovu firmu tretiraju kao nacionalni interes, a da zanemarite činjenicu da je potpredsednik Vlade Đelić Deltu nazvao državnim projektom, ledolomcem za čije uspehe treba imati razumevanja. Za nas je Mišković posledica, a za sve druge uzrok.
DANI: To je isti onaj Božidar Đelić koga je LDP podržao kao kandidata za premijera?
JOVANOVIĆ: Podržali smo pravo DS-a da kao stranka sa najviše mandata dobije svog predsednika vlade. Nema tu ništa lično. Problem bi bio da smo mi podržali Đelića, a nakon šest meseci tvrdili da je korumpiran.
DANI: Baš korumpiran?
JOVANOVIĆ: Da, baš korumpiran. Klasičan primer. Onaj ko bude pisao jednog dana udžbenik o korupciji, neće moći da zaobiđe Božidara Đelića, potpredsednika srpske vlade, koji je otišao da otvori šoping centar Miroslava Miškovića, i to u trenutku kada Antimonopolska komisija tog čoveka optuži za kršenje zakona i u trenutku kada mu je vrlo dobro poznato da se njegova kompanija nalazi na "crnoj listi" SAD-a, rame uz rame sa Bin Ladenom. DS, pored svega, dozvoli šefu svog Pravnog odbora da advokatski tim Delte predvodi u procesu protiv predsednice Saveta za borbu protiv korupcije. Ne možete sebe smatrati stubom tzv. demokratskog bloka, a istovremeno podržavati Miškovića i njegovu kompaniju koja u progresu Srbije vidi opasnost za sebe.
DANI: Na koji način bi Miškovića progres Srbije mogao ugroziti?
JOVANOVIĆ: Na taj što nije spreman da prihvati pravila modernog vremena. Zato hapsi sve koji su mu na bilo koji način konkurencija, zato uređuje i ucenjuje sve štampane i elektronske medije u zemlji, zato uspeva da kod novinara uvede autocenzuru kakva nije zabeležena u vreme Miloševića. Mislim da danas veći problem od činjenice da su tajkuni svoje imperije napravili u doba Miloševića leži u tome što većina njih i dalje želi da ovde zadrži pravila tog vremena. Neko ko se tada obogatio, mora da bude nosilac pozitivnih promena u društvu, da afirmiše tržište, berzu, da trpi konkurenciju i da se u tom takmičenju razvija.
DANI: Kako tumačite susret američkog i britanskog ambasadora sa Miškovićem u njegovoj kafani, Klubu privrednika na Dedinju, i to samo dan nakon spomenutog demantija Ambasade SAD-a? Da li je to neka poruka?
JOVANOVIĆ: Kada me je jednom prilikom američki ambasador pitao o srpskim tajkunima, predložio sam mu da razgovara sa njima. U čemu je problem?! Osim toga, ambasadoru sam pokušao da objasnim da postoje dve vrste tajkuna u Srbiji. Prvi su biznismeni koji su postali tajkuni zato što nisu mogli da rade bez prilagođavanja pravilima koja su uspostavljena u jednom nakaradnom sistemu, i drugi koji ne znaju i ne mogu da rade drugačije. Prvi bi vrlo rado prihvatili pravila civilizovanog sveta, a drugi ne funkcionišu bez crnog tržišta. Oni su do kapitala došli isključivo kroz privilegije koje im je omogućavala bliskost sa Miloševićem.
DANI: I jedni, i drugi.
JOVANOVIĆ: Tačno je da su se razvijali u tom odnosu, ali u Srbiji danas imate poslovne ljude koji imaju kompanije na Zapadu, koji poštuju pravila i koji žele da normalno posluju. Sa druge strane, znam mnoge ljude koji bi bili uspešniji bez Miloševića.
DANI: Nemojte da sada tajkune dijelimo na "naše" i "njihove"! Shvatila sam da je problem što Mišković finansira političke partije u Srbiji, ali da li je ista ili blaža vrsta problema ako to isto radi Miša Beko, Miloševićev tajkun, julovski ministar i, u vreme NATO intervencije, inicijator "živih štitova" sastavljenih od radnika fabrike Zastava iz Kragujevca?
JOVANOVIĆ: Niste me razumeli! Najmanji problem je u tome da neki biznismen finansijski pomogne nekoj stranci. Međutim, problem je ako se to uradi tajno. Kada neko njima tajno pomaže, onda on to radi zato što ne želi javno da odgovori šta dobija zauzvrat. Kada meni neko tajno pomaže, onda ja ne smem da otkrijem njegov identitet, jer bi na tog čoveka bila bačena bomba.
DANI: Vama ne pomaže Miša Beko?
JOVANOVIĆ: Ne. To smo toliko puta rekli.
DANI: Odakle novinar Braca Grubačić kao posrednik između ambasade i Miškovića?
JOVANOVIĆ: Grubačić je zvanični link između srpske UDBE i stranih ambasada u Beogradu. To je bio tokom devedesetih godina, to je ostao do danas.
DANI: Da li Vas je u cijeloj ovoj situaciji iznenadio Boris Tadić? Da li ste od njega kao od predsjednika Srbije više očekivali?
JOVANOVIĆ: Nije. Boris Tadić je u vreme Zorana Đinđića u DS-u bio statista. Nije se mnogo mešao. To je i danas. Koštunica je ideolog, donosilac odluka, dok Boris više deluje kao njegov prevodilac, ali onaj - izgubljeno u prevodu. Koštunici ne treba prevodilac. Vi razumete njega i pantomimom. Kada neko uperi u vas pušku, ne treba vam čovek koji će to da prevede. Sve je jasno. Boris gubi smisao i njegova uporišta su sve slabija. Dakle, nije me iznenadio. Iznenadila me je tzv. progresivna srpska elita i njeno licemerje. Ona ni reč nije rekla zbog bilborda sa koga Tadić i Šešelj pozivaju građane da izađu na referendum o Ustavu, koja ni reč nije rekla o šteti politike koja se u Srbiji sprovodi poslednjih godinu dana, koja podržava koaliciju Tadić - Koštunica u kojoj Kosovo postaje prioritet prioriteta…
DANI: Na koga mislite?
JOVANOVIĆ: Na ljude koji su autoritet izgradili na kritici Miloševića, a koji danas ćute. To su ljudi koji tolerišu iste stvari zbog kojih su Miloševića razapinjali.
DANI: To nije odgovor. Na koga konkretno?
JOVANOVIĆ: Deo nevladinog sektora, CESID, Sonju Liht, Milana Nikolića… Neki potezi Tadića i Koštunice su gori od Miloševićevog.
DANI: Najavili ste da ćete se kandidovati na predstojećim predsjedničkim izborima. Ima li šanse da uđete u drugi krug?
JOVANOVIĆ: Te izbore ne doživljavam na način na koji ih doživljavaju Koštunica, Nikolić ili Tadić. Za njih su izbori prilika za učvršćivanje međusobnih odnosa. Uzrok poslednje krize između Koštunice i Tadića nije u političkom razlazu, nego u trenutnoj nekompatibilnosti ličnih interesa. Njihova koalicija odgovara samo njima i nije proizvela nikakav kvalitet za društvo u kome živimo. Kroz buduću izbornu kampanju mi želimo da jače afirmišemo građanske vrednosti za koje se borimo i Srbiji ponudimo novu šansu.
DANI: Koliko je realna mogućnost u ovom momentu da Srbija tu šansu prihvati?
JOVANOVIĆ: U Srbiji je tražiti realno unapred izgubljena bitka. Ove izbore ne shvatam kroz svakodnevne pozive Nikolića i Tadića: izađi mi na crtu! Za Srbiju je neprihvatljivo da bira između dva Koštunicina kandidata tako što će slediti logiku "manjeg zla".
DANI: I Vi ste se 2004. ponašali na isti način slijedeći logiku izbora manjeg zla.
JOVANOVIĆ: Tačno, ali ta činjenica nam daje za pravo da danas kažemo - to više nećemo! Zašto? Zato što to nije donelo ništa dobro Srbiji. Tadića kompromituje nedostatak rezultata, a ne to što ga ja kritikujem.
DANI: Svjesni ste da Vaša kandidatura realno slabi poziciju Borisa Tadića u toj trci za predsjednika? To će Vam sigurno zamjeriti i elita o kojoj ste govorili.
JOVANOVIĆ: Naravno, ali oni su pristrasni i poziciju elite zadržavaju zato što im to omogućava Boris Tadić. U normalnoj zemlji se sa elitom ne polemiše. Koje su vrednosti te elite? Ta što je "otac nacije" polupismeni kalemar, što je moralni svetonazor nacije raspop koji Crnu Goru traži u Srbiji i obrnuto, što je intelektualna veličina neko ko menja svoj rodoslov jer misli da će se na taj način dodvoriti svetini?! To je elita?! Zato sam tražio da se umesto Tadića i Nikolića kao moji protivkandidati prijave autentični predstavnici - od Jovice Stanišića, Amfilohija do Koštunice i Miškovića. Prirodno bi bilo da se oni pojave.
DANI: Zašto Jovica Stanišić?
JOVANOVIĆ: Zato što kada Boris Tadić preti krizom, on ponavlja istu stvar koju je radio Milošević. On šalje pretnju Sarajevu da vodi računa šta radi Banjaluci. Kada je to radio Milošević, znalo se da će Stanišić doći da "oslobodi" Bosnu. Pošto više Miloševića nema, Stanišić, koji ima nameru da radi iste stvari koje je radio devedesetih, traži da mu to omogući neko drugi. Ko je taj neko drugi? Boris Tadić! Da nije tako, zar bi Stanišiću palo na pamet da pomisli da bilo kome preti?!
DANI: Šta mislite: postoji li mogućnost da, nakon svega, Ružica Đinđić umjesto Tadića podrži Vašu kandidaturu za predsjednika Srbije?
JOVANOVIĆ: Ne verujem, a kada bih mogao na to da utičem, zamolio bih je da to ne radi.
DANI: Zašto?
JOVANOVIĆ: Mnogo je razloga, a najvažniji je taj što ne želim da se skrivam iza sećanja na Zorana Đinđića.
DANI: Pa, upravo Vam to mnogi zamjeraju!
JOVANOVIĆ: To je moj izbor. Sve što se vezuje za moj odnos sa DS-om, sa Ružicom, sve je to bio moj izbor. Želim da tako ostane. Sa druge strane, meni je dovoljno to što smo Zoran i ja zajedno započeli toliko poslova, što u tome i dalje nalazim trajni motiv i u tom smislu mi nisu potrebna nikakva skrivanja. Ne želim da vodim kampanju kao Boris Tadić koji na bilborde stavi jednu Zoranovu rečenicu i Ružicu kao prvu na listi, a onda završi u koaliciji sa Koštunicom koji je uništio tog Zorana, sa Radetom Bulatovićem koji je tokom "Sablje" uhapšen zbog sumnje da se viđao sa Zoranovim ubicama Jočićem, Dejanom Mihajlovim i sl.
DANI: Vjerujem da ste primijetili promjenu retorike i ponašanja premijera RS-a Milorada Dodika. Čime to objašnjavate?
JOVANOVIĆ: Evidentno je da se Dodik promenio, ne samo po ciljevima koje ističe nego i po načinu na koji ih saopštava, po jeziku. Mislim da postoji nekoliko razloga tog zaokreta. Jedan je činjenica da se on nalazi pod pritiskom vlasti u Beogradu…
DANI: Čime ga pritišću?
JOVANOVIĆ: Mislim da je Dodik u ovoj vladi potražio uporišta koja su mu bila neophodna za bolju poziciju u samoj Bosni. To je suštinska greška. Taj njegov aranžman, u kome on u izbornoj kampanji u Beogradu poziva ljude da glasaju i za Dinkića, i za Tadića, i za Koštunicu, a pritom meša imena njihovih stranaka, je zaista tragikomičan. Videlo se da čovek potpuno zavisi od Beograda. Njemu je očigledno lakše da Vladi RS-a povlađuje, umesto da je suštinski menja. Očigledno, Dodik ne želi da pokrene pitanje ozbiljne transformacije RS-a u okvirima Bosne, jer vidi da to ne čine ni ovi iz Sarajeva. Ne znam da li razume da Bosna neće biti normalna država sve dok to ne postanu države koje je okružuju, pre svih Srbija.
DANI: Dodik se godinama hvalio svojim bliskim odnosima sa Zoranom Đinđićem. U prošlonedjeljnom intervjuu Danima, na pitanje o moralnosti njegovih sadašnjih odnosa sa Koštunicom u kontekstu ubistva srpskog premijera, Dodik je odgovorio, rekla bih, potpuno logično: zašto bih ja imao moralni problem saradnje sa Koštunicom, ako ga nema stranka čiji je predsjednik bio Zoran Đinđić?
JOVANOVIĆ: To je iskren i logičan odgovor. Ipak, dozvolite mi da ne verujem Dodiku kada svoj politički zaokret pravda činjenicom da navodno, kada govori o ekonomiji i integracijama, ljudi u RS-u nisu zainteresovani, a da kada kaže: Ne damo Srpsku, svi skoče na noge.
DANI: Hajde da se još jednom vratimo na pitanje predsjedničkih izbora! Koliko neko kome je nametnut imidž političara koji bi se lako odrekao Kosova može da ima šanse u eventualnoj kampanji?
JOVANOVIĆ: Ne prihvatam nikakvu odgovornosti po pitanju Kosova! Nisam ja doveo do ovoga što danas gledamo. Učestvovao sam u epilogu. Na Gazimestanu nisam bio 1989. godine sa Miloševićem. Na Kosovo sam otišao 28. juna 1999, i to kao potpredsednik DS-a i Zoranov poverenik za Kosovo. Bio sam u društvu patrijarha Pavla, Amfilohija, Artemija i Atanasija.
DANI: Zašto ste bili tamo?
JOVANOVIĆ: Između ostalog i zbog toga da se uverim šta se dešava i da bih imao pravo da o Kosovu kažem ono što govorim danas. Kosovo je za mene još uvek šansa koja Srbiji otvara vrata da kroz jedan drugačiji odnos svetu dokaže da je i sama drugačija. Kosovo neće postati normalno mesto za život sve do trenutka dok Srbija ne postane akter te normalizacije. Problemi kosovskog društva neće biti rešeni samim dobijanjem nezavisnosti. Ti problemi su posledica poteza koje je Srbija povlačila tokom tog nesrećnog dvadesetog veka i oni neće biti rešeni, niti Srbija može dobiti legitimitet normalne države ukoliko pokuša da izbegne odgovornost onoga što je na Kosovu ostavila.
DANI: Da li će Srbija preuzeti tu odgovornost?
JOVANOVIĆ: Moraće. Ne mislim pritom da Srbija treba da vodi kosovsku politiku, nego da bude nosilac ideje međusobnog pomirenja, da afirmiše nove vrednosti koje će zauvek onemogućiti povratak na staro. U suprotnom, jedna vrsta terora će biti zamenjena drugom, jedna vrsta nezadovoljstva, drugom, nesreća jedne zajednice, nesrećom druge…To nije ono što je Kosovu potrebno.
DANI: Plašite li se da na Kosovu može doći do sukoba nakon 10. decembra? Sa svih strana se ponovo prijeti!
JOVANOVIĆ: Svi znamo matricu te politike pravljenja novih kriza. Svi znamo da će se opet praviti neke nove krajine, ali ovog puta ne u Hrvatskoj i Bosni, nego na severu Kosova. Svi znamo da će se narod veštački gurati u egzodus, da će se odgovornost ponovo tražiti u svetu, da će se etiketirati spoljni neprijatelji i unutrašnji izdajnici, da će se klicati Rusiji…
DANI: Gledali smo čak i Gardu Cara Lazara koja prijeti da na Kosovu, u slučaju proglašenja nezavisnosti, neće ostati kamen na kamenu!
JOVANOVIĆ: Tačno! Šešelj je pucao na Rim i na Beč braneći Kosovo, a danas se njegove blede replike hvale time što mogu da dobace čak do Prištine! Međutim, očekujem da stavljanje tačke na status Kosova konačno otvori pitanje odnosa u samoj Srbiji, tako da će ta agresija, umesto prema Hrvatima, Slovencima, Bosancima ili Crnogorcima, sada biti usmerena ka građanskim snagama u Srbiji kao jedinoj snazi koja ugrožava taj poredak koji će sam sebe hraniti nesrećom koju stvara.
DANI: Pomenuli ste klicanje Rusiji. Koju igru Rusija igra?
JOVANOVIĆ: Onu koju je ovde oduvek igrala. U 2007, Rusija je isto što i ono srpsko "tajno Teslino oružje" iz devedesetih. Kao što nas je tada zaštitio Teslin genije, tako će nas danas zaštititi Putin. Ovde ipak ne treba zanemariti tu tradicionalnu naklonost i zavisnost naših elita i ključnih nacionalnih institucija od ruske politike i ruskog uticaja. On je uvek ovde bio prisutan, uvek manipulisao interesima zemlje i uvek dokazivao svoj značaj u međunarodnim razmerama tako što je proizvodio krizu na Balkanu. Rusi do ovog momenta nisu predložili nijedno rešenje…
DANI: Ali su svako odbili.
JOVANOVIĆ: Tačno. Osim toga, Rusi ovde imaju za izvođače radova ljude koje sigurno sama Rusija prezire zbog toga što u jednom momentu Srbiju vode u Evropu, a u drugom traže zaštitu od te iste Evrope. To će Srbiju skupo stajati i zato LDP ima vrlo jasan stav prema ideji ruske politike koja se ostvaruje kroz tancovanje njihovog ambasadora na koncertima Svetlane Ražnatović i nazdravljanje na slavama Arkanovih generala, na kojima se videolinkom uključuje Šešelj iz Haga.
DANI: Da li je konačno definisanje granica Srbije preduslov da ona postane normalno društvo?
JOVANOVIĆ: Ta priča se ovde ponavlja godinama. Nažalost, Srbija neće postati država tako što će sebe zaokružiti, nego tako što će svi uzeti ono što misle da im pripada. Srbija koja preostane neće sebe definisati kao zaokruženu zemlju, nego kao osnov sa koga treba krenuti u proces vraćanja onoga što joj je nepravdom oduzeto. Zato mislim da će Srbija postati država onog trenutka kada stvori svoje društvo koje će formulisati sopstvene interese i koje će se ostvarivati u jednom jasnom formatu. Da bi do toga došli, moramo imati slobodnog čoveka. Pitanje slobode je ključno pitanje našeg društva.
DANI: Moram da priznam da mi je promakao taj Vaš odlazak na Kosovo 1999. u društvu sveštenstva Srpske pravoslavne crkve. To je zanimljivo, naročito ako se imaju u vidu kritike koje im često upućujete.
JOVANOVIĆ: Tu nije bilo bitno društvo. Važno je bilo nešto drugo. Moj odnos prema SPC-u je, nažalost, definisan kroz njene sveštenike koji su je uzurpirali. Sinoć sam bio na večeri na kojoj je bio jedan sveštenik iz Valjeva koji me je izljubio i molio da nastavim sa kritikom ljudi koji u ovom momentu personifikuju srpsku crkvu. Verujem da među sveštenicima ima ljudi koji ne mogu da prihvate ćutanje SPC-a o Pahomiju, pedofilu koji je silovao dečake.
DANI: Slučaj Pahomije je i političko pitanje.
JOVANOVIĆ: Tako je! To je i političko pitanje. Sistem je izvršio pritisak na sud, kako bi Pahomije izbegao odgovornost za kršenje zakona. U tome je učestvovala predsednica Vrhovnog suda i tadašnji ministar pravde. Vršili su pritisak na Opštinski sud u Vranju kako bi zaštitio Pahomija, a ne dečake koje je on silovao. Pahomije je serviser tog sistema. Ovaj slučaj najjasnije pokazuje da je crkva postala oružje u obračunu sa vrednostima koje sama simbolizuje. Pa, zamislite vladiku sa puškom u ruci! Postoji li išta morbidnije?! Možete li zamisliti Hrista sa puškom?! Postoji li nešto besmislenije od episkopa tuzlansko-zvorničkog koji se za Gloriju slika tako što sedi na zlatnom tronu?! Pa, kad je on u Gloriji, gde će Nataša Bekvalac?! Ili Severina?! U Glas crkve?!
DANI: Nedavno sam pročitala da ste kršteni na Ostrogu i da Vas je Amfilohije lično uveo u svetu tajnu krštenja.
JOVANOVIĆ: To je još jedan dokaz o tome koliko sam "kontroverzan". Možete li zamisliti kako je tek njemu?! Jeste, bilo je to davno. Specifične okolnosti. Moj prijatelj, koji je poginuo na ronjenju, rekao mi je jednom da bi voleo da odem na Ostrog i da se krstim. Nakon njegove smrti, uslišio sam mu želju. Amfilohije je bio prisutan. Sećam se da smo jeli pomorandže i razgovarali o Bogu. Teško sam mogao da razumem da Bog postoji, naročito - kako je moguće da je Bog OK, ako je mogao da dozvoli da se mom prijatelju dogodi nešto tako strašno. Iz te faze u kojoj sam tražio odgovore na pitanja koja su mi bila jako važna…
DANI: Mislim da ste Vi isuviše inteligentni da bi odgovore na takva pitanja mogli da tražite u crkvi.
JOVANOVIĆ: Nisu to pitanja tipa - kako je nastao čovek. Dugo sam tražio odgovor na pitanje zašto se setimo Boga uvek kada smo u problemu. Nisam stigao do odgovora, osim ako odgovor nije to što sam odustao od traženja.
DANI: U krivičnoj prijavi protiv "zločinačkog udruženja" spominju se urednici nekih srpskih medija, od kojih je, to je zanimljivo, dosta njih porijeklom iz Bosne i Hercegovine. Zašto?
JOVANOVIĆ: Tu su Željko Cvijanović, Đoko Kesić i Aleksandar Tijanić, koji nije iz Bosne, ali je afirmisao to takozvano "paljansko novinarstvo". On je njihov guru. Julovski ministar informisanja, ratni propagandisti, press sekretari Radovana Karadžića - kakvo divno društvo! Neverovatno je kako sve ono što nije dobro nekako dođe u Srbiju - od Bosne do Crne Gore, od Cvijanovića i Kesića do Matije Bećkovića.
DANI: Jednom ste rekli da je Vaš odnos sa Ljiljanom Smailović, urednicom Politike, porijeklom također iz Bosne, vrlo specifičan. Šta podrazumijevate pod "specifičnim odnosom"?
JOVANOVIĆ: Ona je osoba koja mi je puno pomogla tokom poslednje faze Miloševićeve vlasti. To je žena koja je uložila mnogo energije kako bi me zaštitila kada su me proganjali i hapsili, a da nikada nije tražila ništa zauzvrat. I tada, a i danas između nas su postojale razlike.
DANI: Od koga Vas je štitila? Na koji način?
JOVANOVIĆ: Od policije. Pomagala mi je, recimo, na način što je dovela Stivena Erlangera, koji je bio jedan od najuticajnijih novinara The New York Timesa - a, da piše o mom hapšenju tokom demonstracija 1999. Uvek pravim razliku između nje i novinara poput Tijanića ili Cvijanovića. Oni me mrze i sve to rade zato što ne mogu da budu deo mog sveta. Isto tako su mrzeli Zorana. Ljilja me kritikuje zato što veruje u drugačije vrednosti od onih u koje sam verujem, a ne zbog toga što tom kritikom želi da mi pokaze šta sve može da mi uradi ili da mi poruči kako je bolje da sa njom budem u dobrim odnosima.
DANI: Da li ste vidjeli bilborde po Srbiji na kojima Ljiljana Smailović i Emir Kusturica poručuju da ne mogu zatvarati oči pred nepravdom, patnjom, ubistvima na Kosovu? Bilo je toga u Sarajevu, pa…
JOVANOVIĆ: Tu pre svega postoji koncepcijski problem. Bilo bi razumljivo takvu vrstu kampanje voditi u Njujorku, Londonu ili Berlinu, tamo gde se donosi odluka o Kosovu. Drugi problem je što tu kampanju vode ljudi koji nemaju nikakvo moralno pravo to da rade, od kojih su jedni niko i ništa u svojim oblastima, pa kroz te bilborde pokušavaju da postanu "nešto" u javnosti, a drugi su svojim ćutanjem omogućili ovakvu Srbiju kakva je danas. Kusturica verovatno vraća dugove zemlji koja mu je omogućila da živi na način na koji ne bi mogao nigde drugo na svetu. On nije najznačajniji filmski režiser naše epohe, ali jeste jedini koji je došao, uzeo planinu i sada ljudima koji tu žive godinama naplaćuje putarinu. Osim toga, on brani svoje poslednje utočište. Srbija je jedina zemlja na svetu koja prihvata poslednje probisvete, ma kojim poslom se oni bavili. Ti ljudi više nemaju gde.
O saradnji Delte i Avaza
Miškovićevo partnerstvo sa Radončićem je prirodno
DANI: Znate li da Miroslav Mišković u Federaciji BiH za poslovnog partnera u širenju Deltine mreže bira Fahrudina Radončića, vlasnika Avaza?
JOVANOVIĆ: Kako ne?! To je prirodno. Miškovićevo partnerstvo u Bosni je potpuno logičan izbor, s obzirom na činjenicu da su i jedan i drugi partner tajkuni koji su svoje imperije izgradili na bliskosti sa kriminalizovanim političkim vrhovima vlasti svojih država, da su smisao videli u nesreći koju smo proživeli tokom devedesetih godina i da oni mogu da opstaju samo na način što će međusobno povezivati prevaziđeni krovni sistem vrednosti u kome se oni prikazuju kao age, begovi ili knezovi… Mi ostajemo sirotinja, raja, koja im se divi zbog toga što u 21. veku žive feudalni život.
Iz krivične prijave LDP-a protiv vlasnika Delte Miroslava Miškovića
Dokument Ambasade SAD-a o ponudi M. Miškovića
Dani u cijelosti objavljuju dokument Ambasade SAD-a, koji je Liberalno-demokratska partija predala beogradskom tužilaštvu kao jedan od dokaza u tužbi protiv prvog čovjeka Delta Holdinga Miroslava Miškovića. Postojanje ovakvog dokumenta je demantovala Ambasada SAD-a
21. maj 2007.
Upućeno ambasadoru
Od političkog odjeljenja
Predmet: Prijedlog Miroslava Miškovića, predsjednika Delta Holdinga
Predmet odluke: Da li da se prihvati prijedlog o pomoći predsjednika Delta Holdinga Miroslava Miškovića da ublaži srpsku politiku po pitanju Kosova, a da se zauzvrat pozitivno odgovori na skidanje njenog imena sa 212 f, koja mu onemogućava ulaz u SAD
Pozadina: 18. maja 2007, urednik VIP-a Bratislav Grubačić, u ime predsjednika Delta Holdinga Miroslava Miškovića, predložio je političkom činovniku Američke ambasade sljedeće:
a) Grubačić je tvrdio političkom službeniku Američke ambasade da ako su SAD zabrinute oko ublažavanja politike Srbije prema Kosovu, tu može da im pomogne samo jedna osoba koja ima sposobnost da utiče na novoformiranu koaliciju u vladi, predvođenu Vojislavom Koštunicom;
b) urednik VIP-a je odmah dodao da je ta osoba predsjednik Delta Holdinga Miroslav Mišković, u čije je ime Grubačić kontaktirao Ambasadu SAD-a sa prijedlogom;
c) prema Grubačiću, predsjednik Delte je ponudio "svoju pomoć" i "svoje bliske kontakte" sa vodećim ljudima iz Vlade. Navodno, Mišković je spreman da iskoristi svoj "direktan uticaj" na glavne vladine ministre da ublaži politiku Srbije prema Kosovu, da smekša retoriku usmjerenu prema SAD-u i da osigura stabilnost Vlade i poslije odluke;
d) Grubačić je podvukao da je Mišković izuzetno zabrinut zbog toga što je na listi za nedobijanje vize i da zbog toga ne može da dobije međunarodni legitimitet ili da započne i završi važne poslove sa američkim korporacijama, uključujući tu i City banku;
e) politički činovnik je pitao Grubačića da mu razjasni sljedeće:
1. Da li SAD, za usluge Miškovićevog "uticaja", treba da skine njegovo ime sa 212 f liste;
2. da se navede konkretno na koje ljude i u kojoj mjeri će Mišković moći da utiče i da li u njih spadaju i predsjednik Tadić i premijer Koštunica?
f) Odgovor je sljedeći:
1. Urednik VIP-a je potvrdio da je skidanje sa liste 212 f preduslov za Miškovićevu "pomoć".
2. Govoreći o mogućnostima političkog uticaja Miškovića, Grubačić je rekao da su potpredsjednik Vlade Božidar Đelić i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, takoreći "zaposleni kod njega". Urednik VIP-a je dodao da je mala mogućnost da se istovremeno utiče na predsjednika i premijera.
3. Što se tiče DS-a, urednik VIP-a je dodao da su, pored potpredsjednika, također i ministar bez portfelja Dragan Đilas i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević u obavezi prema Miškoviću, zbog njegove političke i finansijske pomoći njihovim "uspješnim" karijerama u protekloj dekadi. Grubačić je objasnio da se DS plaši da izgubi Miškovićevu finansijsku pomoć i da je finansiranjem rivalskog DSS-a u kampanji Mišković povratio uticaj na DS. Grubačić je zaključio da bi DS podržao Miškovićevu "intervenciju" i kod premijera, jer bi to omogućilo predsjdniku Tadiću da nastavi evroatlantske integracije i svoju racionalnu i umjerenu politiku prema Kosovu.
4. Grubačić je bio manje jasan kako bi Mišković mogao da utiče na premijera. Iako je urednik VIP-a rekao da bi Mišković uspio da "stiša" retoriku Vojislava Koštunice u vezi sa Kosovom i protiv NATO-a i SAD-a, Mišković je, po Grubačiću, blizak ljudima iz najbližeg Koštunicinog okruženja i mogao bi da ih koristi kao surogate, kako bi indirektno uticao na ponašanje premijera.
Analiza: Naša neposredna procjena je da postoji istina u Grubačićevim tvrdnjama i da je to stvarna ponuda. Poznato je da je urednik VIP-a blizak ljudima iz Vlade, politike i ekonomije. Prema drugim političkim izvorima, Mišković je u velikoj mjeri finansirao sve velike političke partije, osim LDP-a i SPO-a. Ovi izvori govore da je G17 totalno zavisan od Miškovićeve podrške, dok DS održava "udobnu distancu", ali voljno prihvata njegovu pomoć. Nešto što doprinosi Grubačićevom prijedlogu je i to da su po prvi put i DSS i Srpska radikalna stranka primile pozamašne svote od Miškovića, za izbore. Naša procjena je da je "finansijska zavisnost" vodećih demokratskih partija i lična korumpiranost pojedinih ministara iz demokratskog bloka, ustvari, suština Miškovićevog političkog uticaja.
Očigledno je da Mišković pokušava da ponovi svoj uspjeh 2000. - 2001, kada je direktno potpomogao DOS i vladu Zorana Đinđića, a zauzvrat je ambasador Montgomery skinuo njegovo ime sa crne liste viza na kojoj su imena ljudi koji su sarađivali sa Miloševićevim režimom. Miškovićeva ponuda, pored toga što je lišena moralnog kompasa, predstavlja potpunu podređenost političke elite jednome čovjeku. Iako njegov uticaj nije svuda podjednak, nemamo dokaza o tome kako bi Mišković mogao uticati na odluke premijera, naročito kada je u pitanju Kosovo.
Predsjednička proklamacija 212 f jasno definiše "ono što se ozbiljno protivi interesima SAD-a", kao što su efekti na američke biznismene, spoljnu politiku SAD-a, sigurnost SAD-a, borbu protiv terorizma i kriminala i stabilnosti demokratskih institucija i naroda. Mi smo se složili kao grupa da prožimajuća politička korupcija, koja nipodaštava interese demokratske Srbije, ima i ozbiljne posljedice na nacionalnu politiku SAD-a, a da se u srcu ove korupcije nalazi predsjednik Delta Holdinga Miroslav Mišković. Srbija neće moći da napreduje u demokratiji, kao ni u ekonomiji, dok se monopol ovog Miloševićevog tajkuna, nad svakodnevnim životom Srbije, ne okonča.
Preporuka: Odmah i kategorički odbiti prijedlog Miškovića. Departmentu je na uvid poslat skorašnji dokaz Haškog tribunala o Miškovićevoj manipulaciji srpskom carinom, čime je ubirao profit 1999.-2000. i direktno bio umiješan u šverc cigareta i pomaganje Miloševićevog režima 1993.-1995, čime bi bio potvrđen njegov status 212 f i doživotna zabrana ulaska u SAD.
Interni dokument
O Komšićevoj poruci Koštunici i Tadićevoj reakciji
Kada su god Srbi iz Bosne tražili državu u Beogradu, a ne u Sarajevu, završavali su u ratu i pod sankcijama tog istog Beograda
DANI: Sa pozicije predsjednika Srbije, da li je ispravna odluka Borisa Tadića da ne prisustvuje sastanku Igmanske inicijative zbog izjave Komšića da će Koštunica, ne okani li se Bosne, "dobiti i po prstima i po nosu"?
JOVANOVIĆ: Ta odluka je bila najeklatantniji primer nepoštovanja zla i užasa kroz koji su građani Bosne i Hercegovine prošli i ignorisanje obaveze svakog normalnog čoveka da na to zlo ukazuje i vodi drugim putem. Šta to znači? Da mi nećemo sa predstavnicima Bosne razgovarati sve do momenta dok u njenom predsedništvu ne budu sedeli ljudi koji će morati da priznaju da su zaljubljeni u Tadića i Koštunicu?!
DANI: Da li je Vas povrijedila Komšićeva poruka?
JOVANOVIĆ: Pre bih rekao da me je povredilo manipulisanje srpskim narodom u Bosni. Kada su god Srbi iz Bosne tražili državu u Beogradu, a ne u Sarajevu, završavali su u ratu i pod sankcijama tog istog Beograda. Zato mislim da je ratno iskustvo jedini čuvar Bosne. Ljudi u Bosni moraju da shvate da Koštunica, kao i Milošević, skreće pažnju sa suštinske krize u ovoj zemlji na način što preti Zapadu da će otvoriti negde drugo neku novu krizu.
DANI: I to mu, morate priznati, uspijeva!
JOVANOVIĆ: Naravno, zato što u svemu ovome postoji i nesporna odgovornost Zapada. Oni su pomislili da će moći da reše Kosovo, saradnju sa Hagom, da će moći Srbiju da uvedu u evropske integracije, a da pritom dozvole Srbiji da se ne promeni.
Fahrudin Radončić, vlasnik Avaza
Čuo sam i da je Jovanović u vezi sa "Zemunskim klanom"
DANI: Da li je, i nakon otkrivanja činjenice da je na crnoj američkoj listi osoba koje su bogatstvo stekle pod Miloševićevim pokroviteljstvom, Mišković i dalje Vaš partner u BiH?
RADONČIĆ: Jako mi je teško da komentarišem dešavanja u Beogradu iz prostog razloga što nisam previše upućen o tome šta se tamo doista zbiva. Isto kao što sam čuo da je gospodin Mišković kontroverzan i problematičan biznismen, čuo sam i da je gospodin Jovanović u vezi sa "Zemunskim klanom" i brojnim kriminalima u Beogradu. Ali, ukoliko se stvarno utvrdi da je američki dokument autentičan i ako se utvrdi da je gospodin Mišković svoje bogatstvo sticao pod Miloševićevim okriljem, naravno da nas dvojica pod takvim okolnostima ne bismo mogli više surađivati. (V.S.)
