Forum Klix.ba

Ovo je prevedeni primjerak tumacenja Dejtonskog sporazuma koji je A.lzetbegovic podpisao zajedno sa F.Tudjmanom i S.Milosevicem.
Podpisano ne ide na ruku drzavi Bosni i Hercegovini, jer pored ostalog podpisivanjem je ukinuta Republika Bosna i Hercegovina,
a stvorena je Republika Srpska.
Tako je stvorena drzava koja je izgubila funkcionalnost,
a zadrzala je granice u kojim je medunarodno priznata u aprilu '92.g.
Taj dejtonski podpis su dodatno zacementirali H.Silajdzic i M.Dodik odbijanjem reforme policije, a time i doveli zemlju u izolaciju.


[quote="seiko22]
Professor Francis A. Boyle
MEMORANDUM

SALJE: PROFESOR FRANCIS A. BOYLE PREDMET: DAJTONSKI SPORAZUM DATUM: 30. NOVEMBAR 1995.

DRAGI PRIJATELJI:

Uvod

1. Upravo sam prostudirao Dajtonske dokumente. Jasno je da ce Bosna izgubiti 49% svoje teritorije u korist srpskih agresorskih snaga. Da bude jos gore, 30% Bosne koje je sada slobodna teritorija pod kontrolom Vlade i Armije, ce predati svoju nezavisnost u ruke NATO-a. NATO ce postati okupaciona sila koja ce potpuno kontrolisati teritoriju na kojoj je stacionirana. Jos i mogu shvatiti da dajete 49% BiH koje ne kontrolisete. Medjutim, potpuno je neshvatljivo zasto bi ste zeljeli da date 30% Bosne koje sada potpuno kontrolisete. U sustini, 30% BiH koje sada kontrolisete ce postati zatvor pod kontrolom NATO-a. Necete imati apsolutno nikakve nezavisnosti. Komandant NATO-a ce imati apsolutnu diktatorsku vlast i vojnu silu koja ce biti u stanju da namece odluke. Predsjednik, Predsjednistvo i Vlada ce postati nista vise od marioneskog rezima koji ce izvrsavati sta god im NATO kaze.

2. Dakle, poslije svih ovih godina, poslije svih vasih patnji, poslije svih vasih uspjeha, vi predajete 49% vase teritorije Srbima, 20% Tudjmanu, a 30% NATO-u. Naravno, samo vi donosite tu odluku, nikako ja. Medjutim, vasa Armija nije porazena u bitci. Ona kontrolise 30% teritorije Bosne i Hercegovine. Potpuno je nerazumno da se vasa Armija preda kako je predvidjeno prema uslovima Dajtonskog sporazuma. Ovi zakljucci postaju jasni poslije analize slijedecih elemenata Dajtonskog sporazuma.

Direktni mirovni pregovori, Wright-Peterson vazduhoplovna baza, Dayton, Ohio, 1.-21. Novembra 1995.

Opsti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini

3. U Opstem okvirnom sporazumu se spominje "Federalna republika Jugoslavija", a ne Federalna republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora). Ovo je jos jedna koncesija krnjoj Jugoslaviji koja prakticno znaci da je FRJ zakoniti nasljednik bivse SFR Jugoslavije.

4. Vec u Clanu I se pominje "Bosna i Hercegovina" umjesto Republika Bosna i Hercegovina. Iz te terminologije proizlazi da ce Republika Bosna i Hercegovina nestati da bi nastalo nesto sto se zove "Bosna i Hercegovina". Drugim rijecima, Srbi ce postoci svoj cilj razbijanja Republike Bosne i Hercegovine i dobijanja zvanicnog priznanja Republike Srpske.

5. U Clanu III eksplicitno se uvodi termin Republika Srpska. Ovo je bio drugi srpski cilj, zvanicno priznanje Republike Srpske.

6. Clan V. Cudno je i bez presedana da Republika Hrvatska i Federalna Republika Jugoslavija "potpuno podrzavaju i pospjesuju ispunjenje obaveza" iz novog Ustava Bosne i Hercegovine. Drugim rijecima, Hrvatska i krnja Jugoslavija su postali garanti Ustva Bosne i Hercegovine. Ovo je slicno slucaju Kipra, gdje su Turska, Britanija i Grcka bili garanti. Naravno, uslijedio je rat.

7. Clan X kaze da Federalna Republika Jugoslaavija i Bosna i Hercegovina "priznaju jedna drugu kao suverene, nezavisne drzave u njihovim internacionalnim granicama". Medjutim, ova terminologija ne predstavlja zvanicno diplomatsko priznanje. To moze biti ucinjeno jedino kada se dogovore dvije vlade i razmijene ambasadore. Ovo je potvrdjeno slijedecim rijecima, koje nalazimo u Clanu X: "Dalji aspekti medjusobnog priznanja ce biti predmet buducih pregovora." Dakle, jos nema zvanicno uspostavljenih diplomatskih odnosa izmedju Bosne i Hercegovine i Federalne Republike Jugoslavije. Ozbiljno sumnjam da ce Milosevic ikada razmijeniti ambasadore, tj. zvanicno priznati, Bosnu i Hercegovinu, koja ce se raspasti po ovim uslovima Daytonskog sporazuma.

8. Clan XI. Cinjeniaca da ovaj sporazum stupa na snagu odmah po potpisivanju pokazuje da je Holbrooke odlucio da ga progura odmah i onda ga predstavi kao svrsen cin Skupstini Republike Bosne i Hercegovine.

Anexi:

Anex 1-A: Dogovor o vojnoj strani mirovnog ugovora.

Clan I. Opste obaveze.

9. Ocito je da je ovaj dogovor pokusaj da se NATO tretira kao "dogovorena regionalna organizacija" u skladu sa Poglavljem 8 Povelje Ujedinjenih Nacija. Ali jasno je da NATO ovo nije. Zapravo, NATO je obrambeni savez organizovan pod Clanom 51 te Povelje, koji je sadrzen u Poglavlju 6. Po uslovima Povelje Ujedinjenih Nacija ili NATO Pakta NATO nema autoritet da se umjesa u neku vrstu medjunarodne operacije nametanja mira kao sto je ovdje opisano.

10. Organizacija Ujedinjenih Nacija ima autoritet da napravi takvu operaciju cuvanja mira kao sto je UNPROFOR, ali NATO nema.

11. 2(a). "Ni jedan Entitet ne smije zaprijetiti ili koristiti silu protiv drugog Entiteta, i ni pod kojim uslovima naoruzana sila jednog entiteta ne smije uci ili odsjesti na teritoriji drugog entiteta bez pristanka vlade te druge strane i Predsjednistva Bosne i Hercegovine." U drugim rjecima, Bosanska Armija ne moze napasti Armiju Republike Srpske ni pod kojim uslovima.

12. 3. "Oba Entiteta ce biti jednako odgovorna za ispunjenje ovog...". Drugim rijecima, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska se tretiraju kao da su de fakto nezavisne drzave. Republika Bosna i Hercegovina se ovdje nigdje ne spominje.

Clan II. Obustava neprijateljstava Clan III. Povlacenje stranih vojnih jedinica.

13. Izgleda kao da se ovdje zahtijeva povlacenje vojnih snaga Republike Hrvatske i krnje Jugoslavije. Medjutim, ni Republika Hrvatska ni krnja Jugoslavija nisu potpisnici ovoga Anexa. Jedini potpisnici ovoga Anexa su Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosna i Hercegovina i Republika Srpska. Osim toga, postoje druge posljedice ovog cina koje ce biti prodiskutovane kasnije.

14. Ovdje je uspostavljena zona separacije izmedju vojnih snaga koja je 4 km siroka, po dva na obje strane od dogovorene linije prekida vatre. Samo IFOR-u je dozvoljen u ovoj dogovorenoj zoni separacije. Drugim rijecima, ovo je de fakto podjela Republike Bosne i Hercegovine duz linije prekida vatre koju ce IFOR policijski kontrolisati.

III. Faza II, strana 7

15. Ovdje dokument uvodi "granicnu liniju izmedju Entiteta". Dakle, jasno se govori o granici. Drugim rijecima, oba Enititeta se tretiraju kao da su de fakto drzave pa trebaju imati obiljezenu granicnu liniju.

16. 4. Opste, strana 8. Uocimo ovdje da ce IFOR izvrsiti demarkaciju granicne linije izmedju dva Entiteta. Dakle, jos jednom, imate NATO/IFOR-ovo formalno obiljezavanje granice, tj. imate kreiranje dvije de fakto nezavisne drzave.

V. Faza III, strana 9

17. 6. "...IFOR ima pravo i nadleznost da prisili uklanjanje, povlacenje ili preseljenje oruzane sile i da naredi obustavu bilo koje aktivnosti na bilo kojoj lokaciji u Bosni i Hercegovini. Ostatak paragrafa 6 daje IFOR-u pravo da upotrijebi vojnu silu u tom cilju.

18. Uglavnom, dakle, IFOR ce biti u vlasti nad cijeom drzavom, sa pravom da upotrijebi vojnu silu bilo gdje to zazeli. Tesko je vidjeti da ce ostati nesto od formalne nezavisnosti Federacije Bosne i Hercegovine, a da i ne govorimo o nezavisnosti Republike Bosne i Hercegovine.

Clan VI. Razmjestanje Snaga za provodjenje sporazuma, strana 11

Savjet Bezbjednosti UN moze uspostaviti IFOR koji djeluje u skladu sa Poglavljem 7 Povelje UN, koje se bavi akcijama uspostavljanja mira. Medjutim, NATO nema ni ovlastenja niti kompetencija da to ucini. To je samo odbrambeni pakt organizovan prema Clanu 51., Glave 6. Povelje UN.

IFOR moze biti pozvan da pomogne u provodjenju slobodnih i fer izbora, da pomaze humanitarnim organizacijama, da radi sa izbjeglicama itd. (Strana 12.) Drugim rijecima, izgleda da ce IFOR biti uvucen da obezbijedi vojnu snagu neophodnu da se uradi bilo sta u Bosni i Hercegovini. (Ovo je direktno u kontradikciji sa onim sto Clinton govori javno o ogranicenoj ulozi NATO-a).

21. 5. Uglavnom, IFOR-ov komandant moze uraditi u Bosni i Hercegovini sta god zazeli. Paragraf 6. daje mu za pravo da upotrijebi i vojnu silu. Drugim rijecima, cijela Bosna i Hercegovina ce biti pod vlascu IFOR-a.

22. Strana 13. Dakle, IFOR ce postati vojni okupator Bosne i Hercegovine, sa svim pravima, privilegijama i imunitetom. Komandant IFOR-a ima pravo da upotrijebi vojnu silu prema svom nahodjenju.

23. Stoga, pod ovim uslovima, ne razumijem kako IFOR nece biti umijesan u tzv. izgradnju nacije Bosne i Hercegovine.

24. Dakle, pod uslovima ovoga sporazuma NATO ce postati vojni okupator Bosne i Hercegovine. Zato ce prema Haskim pravilima imati obavezu da odrzava zakon i red. Prema tome, bosanske vlasti odustaju od one nezavisnosti koju imaju na 30% teritorije koju sada kontrolisu, a osim toga, permanentno predaju kontorolu nad 49% Bosne i Hercegovine, dijelom nazvanim Republika Srpska. Pod ovim okolnnostima, Predsjednik, Predsjednistvo i Skupstina ce postati samo lutke na koncu, rezim koji ce morati da radi sta god mu je naredjeno od IFOR-a.

Clan VIII. Uspostavljanja Zajednicke vojne komisije.

25. Izgleda da ce zajednicka vojna komisija postati de fakto vlada Bosne i Hercegovine. Uocimo medjutim da ce komisija funkcionisati nista vise nego samo kao konsultativno tijelo za IFOR-ovog komandanta. Prema tome, IFOR-ov komandant upravlja cijelom Bosnom po svim osnovama i svrhama.

Clan XII. Konacni tumac sporazuma

26. Uglaavnom, IFOR-ov komandant ima zakonsku vlast da uradi sto god zeli. Dakle, u biti ovaj sporazum uspostavlja vojnu diktaturu u Bosni pod kontorolom IFOR-ovog komandanta.

Dodatak B Anexu 1-A: Sporazum izmedju Republike Bosne i Hercegovine i Sjevernoatlanskog odbrambenog saveza (NATO) u vezi statusa NATO-a i njegovog osoblja.

27. Uglavnom, NATO osoblje ce biti imuno u odnosu na pravni sistem Bosne i Hercegovine sta god da urade. Ova NATO operacija je zakon za sebe.

Anex 1-B. Sporazum o regionalnoj stabilnosti

30. Ovaj sporazum je izmedju Republike Bosne i Hercegovine, Republie Hrvatske, Federalne Republike Jugoslavije, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Clan II (1)

31. Primjetimo da se ovdje govori samo o misiji vojnog priblizavanja izmedju sefova vojnih snaga Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Drugim rijecima, nestaje Armija Bosne i Hercegovine. Armije Federacije i Srpske se tretiraju kao armije de fakto nezavisnih drzava. Ne postoji zajednicka komanda, samo koordinacija, koja se nikada nece ostvariti.

32. Clan VI, strana 4. Odnosi naoruzanja su potpuno nepravedni. Uglavnom, krnja Jugoslavija ce imati 75% plus 10% na Republiku Srpsku. Ne vidim kako taj omjer moze kreirati stabilan mir u Bosni ili na Balkanu.

Anex 2. Sporazum o granicnoj liniji izmedju entiteta i srodni problemi

Clan V. Arbitraza za podrucje Brckog

33. Uglavnom, ovim se stavlja podrucje Brckog na led za slijedecu godinu. Ponovo, cijela svrha Daytonskog sporazuma je da Clinton dobije nesto napismeno tako da ce on moci staviti cijelo Bosansko pitanje na led za slijedecu godinu da bi nastavio sa svojom predsjednickom kampanjom bez uticaja Bosne.

35. Takodjer, mislim da sada nije vjerovatno da ce Predsjednik Medjunarodnog suda pravde naimenovati trecega sudiju dok Bosna vec ima jedan slucaj u toku na Svjetskom slugu protiv Krnje Jugoslavije. Naravno, ako i kada Bosna bude prinudjena da da povuce tu parnicu, onda ce mozda Predsjednik Suda biti voljan da izvrsi tu obavezu. Ovdje bi trebali obezbijediti neku alternativu Predsjedniku Medjunarodnog suda pravde.

Anex 3. Sporazum o izborima

36. Strana 2. Da budem iskren ja ne vidim kako se taamo mogu odrzati realni izbori za devet mjeseci od stupanja na snagu ovog Sporazuma pod sadasnjim uslovima. Taj zahtjev je smijurija. Sve sto Srbi trba da urade je da nista ne mijenjaju. Ko ce glasati u Republici Srpskoj pod pod ovim uslovima.

Clan III. Privremana komisija za izbore.

37. Komisija treba da kazni "svaku osobu ili tijelo koje krsi propise". Medjutim, to nista ne znaci bez IFOR-ove prisile.

Clan IV. Pravo ucesca na izborima

38. "Do dana izbora, povratak izbjeglica bi trebalo da bude obavljen, tako da bi mnogi mogli ucestvovati licno na izborima u Bosni i Hercegovini. Ovo je smijesna recenica. Kako je iko mogao uzeti je zdravo za gotovo.

39. Apsolutno nema nacina da bilo ko organizuje demokratske izbore u Bosni u slijedecih deset mjeseci.

Anex 4. Ustav Bosne i Hercegovine

40. Ustav. Iz jezika upotrijebljenog ovdje cini se da se nastavlja postojanje Bosne kao medunarodnog subjekta kao i njeno clanstvo u Orgaanizaciji Ujedinjenih Nacija. Naravno Srbi ce biti u stanju da tvrde da "Republika Bosna i Hercegovina" vise ne postoji i da ovaj Sporaazum explicitno priznaje Republiku Srpsku. Ali za razliku od ranijeg jezika, izgleda da ovaj jezik stiti pravno postojanje drzave i njeno UN clanstvo. Prema jezik u prvom nacrtu kojeg je Holbrooke dao Izetbegovicu dne 5. Novembra 1995. Republika Bosna i Hercegovina bi odmah dozivjela disloluciju kao drzava prema medjunarodnom pravu. Toliko o njegovim dobrim namjerama. To je bilo isto toliko lose kao sto je pokusao Owen da ucini na Owen-Stoltenbergovim pregovorima.

Clan III. Duznosti i Relacije izmedju institucija Bosne i Hercegovine i Entiteta.

41. Ocigledno, sa ove liste je namjerno izostavljena Odbrana. Dakle, centralne institucije nece imati nikakvih kompetencija u pitanjima vezanim za odbranu Drzave. Stoga prema Paragrafu 3, koji slijedi, dva entiteta imaju odgovornosti za "odbranu". dakle, dva entiteta - Federacija i Srpska - ce postati de facto nezavisne drzave.

42. Efektivno institucije sada postojece Republike Bosne i Hercegovine ce prestati da postoje, i ogranicen broj institucija sa ogranicenim ovlastenjima ce ih mozda zamijeniti. Sve druge institucije moraju biti usaglasene sa Republikom Srpskom, sto se nece nikada dogoditi.

43. Clan IV. Skupstina. Tijelo koje predstavlja narod, Vijece naroda, nikada nece proraditi jer ce blok delagata iz Republike Srpske sam sebe iskljuciti prema instrukcijama sa Pala. Buduci da paljanski Srbi mogu staviti veto na odluke Vijeca naroda, onda oni mogu staviti veto i na odluke cijele Skupstine.

44-45. Buduci da paljasnski Srbi mogu narediti svojim delegatima da se iskljuce iz rada skupstine, to nikada nece biti qvoruma u Vijecu narod. Buduci da nikada nece biti qqvoruma, Vijece naroda ne moze odlucivati pravosnazno, pa stoga ni cijela Skupstina ne moze djelovati zakonito. Dakle, nista ne moze biti ucinjeno protiv zelja paljanskih Srba.

46. Svi drugi propisi ne mijenjaju situaciju. Buduci da paljanski Srbi imaju pravo da sprijece qvorum, onda nikakav posao ne moze biti obavljen protivno njihovim zeljama.

47. Jos jednom, glasajuci kao blok, delegati ili clanovi iz Republike Srpske mogu efektivno sprijeciti da bilo kakav posao bude obavljen na zasjedanju Skupstine, ako je suprotan njihovim zeljama.

48. Paragraf 4. Ovlastenja. Primjetimo da Skupstina nema nadleznost da vrsi mobilizaciju, prikuplja i odredjuje porez ili skuplja prihode. Skupstina moze samo "odlucivati o izvorima i iznosima prihoda za (svoje) djelovanje...". Drugim rijecima, Skupstina nema nezavisan izvor prihoda. Zbog toga ce biti potpuno bez-znacajna. To ce biti vrlo slicno prvom Clanu Konfederacije ovdje u Amerika koji nije uspio upravo iz ovog razloga. Bio je zamijenjen Ustavom Sjedinjenih Americkih Drzava koji daje Federalnom kongresu pravo da skuplja novac pomocu oporezivanja, obaveznih davanja, carina itd. Bez prava da skuplja porez, ova Skupstinaa nece iamti nikakve stvarne vlasti.

49. Predsjednistvo. Odjeljak 2(d) efektivno daje paljanskim Srbima pravo veta nad odlukama Predsjednistva. Drugim rijecima, Predsjednistvo nece biti u stanju da uradi bilo sta protivno njihovim zeljama. Ono naprosto nece biti u stanju da radi.

50. Stoga ce Serbi sa Pala biti u stanju da sprijece Predsjednistvo u sprovodjenju spoljne politike BiH. Prema tome, cak i limitirana ovlast ce biti sputavana od strane Srba s Pala.

5. Zasjedajuci Komitet

51. Ova provizija daje bosnjackom clanu Predsjednistva kontrolu nad Bosanskom Armijom. Hrvatski clan Predsjednistva ima kontrolu nad HVO-om, a srpski clan Predsjednistva ima kontrolu nad Srpskom Armijom. Ne izgleda da ce uopce biti neke zajednicke komande ili glavnog staba ove tri armije. Stoga, Srpska Armija ce ostati upravo onakva kakva je sada. U tom slucaju, to ce omesti garancije koje su na papiru date izbjeglicama i razseljenim osobama da ce se vratiti svojim kucama. Zasto bi se Bosnjak ili Hrvat zelio vratiti svojoj kuci koja se nalazi pod okupacijom Srpske Armije kojom komandiraju nasljdnici Mladica i Karadzica? Ta izbjeglica bi trebala biti luda da na to pristane. Ostatak teksta u 5(a) je tako srocen da garantira de facto podjelu BiH. Zasjedajuci Komitet za Vojna Pitanja ima jedino autoritet da "koordinira" a ne da komandira. Zato ce tri armije (Bosanska Armija, HVO i Srpska Armija) ostati upravo onakve kakve su i sada.

Clan VI – Ustavni Sud

54. Ova tzv. zastita koja ovdje daje Ustavnom Sudu jurisdikciju (pravnu snagu) da odlucuje o "specijalnim odnosima" nije od neke pomoci. Ustavni Sud bi svakako dozvolio "specijalni paralelni odnos" izmedju Republike Srpske i Republike Srbije, koji je identicak Ugovoru o Konfederaciji izmedju Republike Hrvatske i Federacije BiH. Ali, krajnji rezultat takvog Ugovora o Konfederaciji izmedju Republike Srpske i Republike Srbije bice jednak de facto, ali ne i de jure, absorpciji (prisajedinjenju) Republike Srpske Republici Srbiji. Drugim rijecima, imacete de facto, ali ne i de jure, Veliku Srbiju koja bi u sebi ukljucivala i 49% teritorija RBiH.

55. Isto tako je jasno da Ustavni Sud nema autoriteta (punomoci) da intervenira onda kada Srbi sa Pala odluce da izostanu sa nekog sastanka onda kada odluce da sprijece postojanje kvoruma na zasjedanju Doma Naroda ("House of Peoples"). Stoga, nema nacina na koji bi Ustavni Sud primorao Dom Naroda, a prema tome i Skupstinsku Asembleju da funkcionira i djeluje protiv zelja Srba sa Pala.

Clan VVII – Centralna Banka

56. Ova tacka kaze da ce o odgovornosti/duznosti Centralne Banke "biti odlucivane/odredjivane na Skupstinskoj Asembleji". Ali, posto Srbi sa Pala imaju mogucnost da stave veto na djelatnosti Skupstine, ova Centralna Banka nece nikada imati prilike da nesto efikasno odradi. To je jasno jos vise kada se procita naredna recenica, koja jasno kaze da Centralna Banka ne moze u toku sest godina "davati kredit na taj nacin da stampa novac/monetu". I moze dobiti dozvolu da to ucini jedino onda kad joj Skupstina to odobri, sto se nece nikada dogoditi, jer Srbi sa Pala imaju mogucnost da stave na to veto (tj. da to sprijece svojom jednostranom odlukom). Stoga ce Centralna Banka postojati samo kao ime, ali ne i kao stvarnost.

Clan VIII – Finansije

U osnovi, Skupstina nece imati efikasnog autoriteta da skuplja porez, ako to Srbi sa Pala ne dozvole. Slicno tomu, Srbi sa Pala mogu jednostavno odbiti da daju jednu trecinu poreza Skupstini. Cinjenica da Skupstina mora zavisiti od Federacije i Republike Srpske da bi skupila porez, jeste fatalna slabost ove odluke. Da napomenem, ovo je slicno Americkim Paragrafima o Konfederaciji po kojima je Centralna Vlada morala da zavisi od pojedinih drzava da joj daju poreski prilog – sto se nikada nije dogodilo – pa su te "Paragrafime" zamjenili Americkim Ustavom.

Clan XII -- Stupanje (ovog Ustava) na snagu

58. "Ovaj Ustav ce stupiti na snagu nakon potpisivanja General Framework Agreement-a (prevod: Opceg Okvirnog Dogovora) kao ustavni akt koji ce nadopuniti i nadjacati Ustav Republike Bosne i Hercegovine."

Ova procedura je ocigledno protu-ustavna prema trenutno vazecem (1974/1990, medjunarodno priznatom 1992) Ustavu Republike Bosne i Hercegovine. Doista, ovaj novi Ustav ne treba cak ni da se podnese Skupstini Republike Bosne i Hercegovine na glasanje odn. na odobrenje. Po svim namjerama i ciljevima, ovaj novi Ustav stupa na snagu odmah, po svim svojim clanovima, i to bez odobrenja Skupstine Republike Bosne i Hercegovine. Drugim rijecima, po onome sto pise u ovom novom Ustavu, Republika Bosna i Hercegovina, njena Skupstina, i sve njene institucije su u osnovi potpuno unistene na dan 22. Novembra, 1995. Zato su odmah u Clanu I odbacili ime "Republika Bosna i Hercegovina".

Anex II -- Prelazni Sporazumi

1. Zajednicka Prelazna Komisija

Pimjetite da su "Strane" uspostavile Zajednicku Prelaznu Komisiju da primjene Ustav Bosne i Hercegovine. Ali, "Strane" su ustvari Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, i Federalna Republika Jugoslavija. Zasto bi Hrvatska i krnja Jugoslavija imale ikakvu moc odlucivanja o implementaciji (primjeni) Ustava za Bosnu i Hercegovinu ?

4. Uredi

60. Iz ovog teksta se moze protumaciti da se dozvoljava nastavak rada "vladinim uredima, institucijama i ostalim tijelima Bosne i Hercegovine" da funkcioniraju "prema primjenljivim zakonima" dok ne budu zamjenjene. Primjetite, medjutim, da ovi uredi i ove institucije ne rade vise po Ustavu Republike Bosne i Hercegovine. Takodjer, nije jasno da ce ova prelazna shema biti primjenljiva na Skupstinu Republike Bosne i Hercegovine. Naslov "uredi" ne indicira na to da je Skupstina u to ukljucena.

Anex 5 – Dogovor o Arbitraciji

61. U osnovi, ovaj Dogovor zahtjeva arbitraciju izmedju Federacije BiH i Republike Srpske. Republika Bosna i Hercegovina nema nista s time. Prema tome, Federacija BiH i Republika Srpska se tretiraju kao da su de facto neovisne drzave.

Anex 6 -- Dogovor o Ljudskim Pravima

62. Clan I tretira Federaciju BiH i Republiku Srpsku kao da su de facto neovisne drzave sa obavezama prema medjunarodnim ugovorima o ljudskim pravima.

63. Clan III (2): "Plate i troskovi Komisije i njenih zaposlenih ce zajednicki odrediti strane, a placat ce ih Bosna i Hercegovina". Drugim rijecima, Srbi sa Pala imaju snagu veta nad radom Komisije za Ljudska Prava. Stoga doista ozbiljno sumnjam da ce ta Komisija za Ljudska Prava biti ikada i formirana. Sto vise, jasno je da plate i troskove nece placati Federacija BiH i Republika Srpska, nego se kaze "da ce ih placati Bosna i Hercegovina" – koja nemoze sakupljati porez. Da su doista ozbiljno namjeravali da stvore tu Komisiju, trazili bi da troskove plate Federacija BiH i Republika Srpska.

64. Zato ovaj cijeli Anex o Primjeni Ljudskih Prava i Organi (za primjenu) izgleda solidno na papiru. Ali, kada se vidi da nije nista obezbjedjeno da se sve to efikasno finansira, onda doista sumnjam da ce bilo kada to efikasno i osmisljeno da proradi.

Anex 7 -- Dogovor o Izbjeglicama i Razseljenim Osobama

65. Clan I. Ovaj clan ne kaze nista o tome ko ce biti zaduzen da plati nadoknadu stete izbjeglicama za "imovinu koja im ne moze biti nadoknadjena".

Komisija za Izbjeglice i Razseljene Osobe

66. "2. Plate i troskovi Komisije i njenih zaposlenih ce zajednicki odredjivati Strane i od njih jednako placane." Evo, ovdje se trazi da Federacija i Republika Srpska plate troskove, a ne "Bosna i Hercegovina" -- kao sto se trazi za Komisiju o Ljudskim Pravima. Ali, ove pojedinosti "moraju odrediti Strane (Parties)". Drugim rijecima, Srbi sa Pala su dobili pravo veta nad uspostavljanjem i radom Komisije. Zato veoma ozbiljno sumnjam da ce ta Komisija biti u stanju bilo kada da efikasno proradi.

67. Clan XII (2) – Komisija ima ovlasti da uruci "pravednu kompenzaciju, kako je Komisija utvrdi". Ali, nema efektivnog mehanizma da se ta kompenzacija plati. Na primjer, nema uslova da Federacija, a posebno Republika Srpska isplati takvu kompenzaciju. Ako bi ova provizija imala bilo kakvo primjenljivo znacenje, jasno je da bi Republika Srpska trebala platiti "pravednu kompenzaciju" za svu imvinu koju je unistila.

68. Paragraf 6. Ovdje spomenute kompenzacione dionice (bonds) ne znace nista. Niko ovdje nije obavezan da ispostuje ove kompenzacione dionice.

69. Clan XIV -- Imovinski Fond. Jos jednom, nema ustanovljenog doprinosa kapitalu koji bi trebao imati ovaj Fond. Stoga ozbiljno sumnjam da ce se od toga bilo sto ostvariti, a da i ne govorimo o tzv. kompenzacionim dionicama.

70. Ustvari, ovaj Fond ce zavisiti od doprinosa medjunarodne zajednice.

Anex 8 – Dogovor o Komisiji za Zastitu Nacionalnih Spomenika

71. Clan III "Plate i troskovi Komisije i njenih zaposlenih zajednicki ce odrediti Entiteti koji ce ih ujedno i ravnomjerno snositi."

Drugim rijecima, jos jednom Srbi sa Pala imaju mogucnost stavljanja veta na rad Komisije. Stoga se moze zakljuciti da je u rukama Srba sa Pala da li ce se ta Komisija ikada i uspostaviti, a kamo li uspjesno raditi.

72. Sadrzaj ove tacke se moze protumaciti kao "crni humor": Republika Srpska se obavezuje da zastiti nacionalne spomenike, i to nakon sto je ucinila sve sto je mogla da ih unisti sirom Bosne. Ovaj Anex ugovora je vrhunac licemjerstva i apsurdnosti.

Anex 9 – Dogovor o Uspostavi Javnih Preduzeca Bosne i Hercegovine

73. U Preambuli mozete primjetiti da se Republika Bosna i Hercegovina vise i ne spominje. Pod novim rezimom, Republika Bosna i Hercegovina nestaje. Stoga se Federacija i Republika Srpska tretiraju kao da su neovisne drzave.

74. Clan II (5) "30 dana nakon sto ovaj Dogovor stupi na snagu, Strane ce se dogovoriti o svotama novca koje ce dati Saobracajnom Preduzecu, za njegov pocetni budzet …"

Drugim rijecima, ponovno Srbi sa Pala imaju pravo veta (tj. ovisi o njihovoj volji) na rad ovog Saobracajnog Preduzeca, sto moze da znaci da to preduzece nece nikada niti proraditi. Ovo Preduzece je samo prazno slovo na papiru.

75. Clan II – Druga Javna Preduzeca. Ovaj clan predstavlja vrhunac cinizma. Ovaj clan kaze da je jedino javno preduzece ovo gore pomenuto Saobracajno Preduzece – koje postoji samo na papiru. Nema cak niti obaveze da se osnuju bilo kakva druga javna preduzeca koja se u svim drzavama bave npr. Elektroprivredom, vodovodima, PTT saobracajem, komunalijama, radio i ostalim vezama, itd. Osnivanje ovih javnih preduzeca mogu sprijeciti Srbi sa Pala svojim pravom veta, tj. ako im je volja da to sprijece onda to mocu i uciniti. Zato se moze zakljuciti da se javna preduzeca vjerovatno nikada nece niti uspostaviti.

Anex 10 – Dogovor o Civilnoj Primjeni Mirovnog Dogovora

Clan V -- Vrhovni autoritet za tumacenje dogovora. "Visoki Predstavnik je vrhovni autoritet na terenu; on ce tumaciti ovaj Dogovor po pitanjima civilnog djela implementacije morovnog dogovora."

Drugim rijecima, dato je Visokom Predstavniku puno pravo da upravlja Bosnom i Hercegovinom kako mu je volja -- po svim pitanjima (osim vojnih). IFOR ce imati ovlasti da radi sto god zeli po vojnim pitanjima. Zato niti Federacija BiH niti upravno tijelo za "Bosnu i Hercegovinu" nece imati nikakve suverene kontrole ili autoriteta. Predsjednik, Predsjednistvo, Vlada i Skupstina ce biti samo lutke na koncu koje nece imati nikakve neovisnosti od NATO-a.

Anex 11 – Dogovor o Medjunarodnim Policijskim Trupama

77. Po ovom Aneksu izgleda da ce Ujedinjene Nacije ustvari preuzeti nadzornicko pravo nad unutrasnjim stvarima policijskog tipa, tj. sprovodice zakon u zemlji. Stoga je jasno da ce Bosanska Vlada izgubiti kontrolu i nad ovim osnovnim elementom drzavnog suvereniteta.

Dogovor o Uspostavi Opceg Okrirnog Dogovora za Mir u Bosni [Agreement on Initialing the General Framework Agreement for Peace in Bosnia]

Pismo Mate Granica Klausu Kinkelu od 21. Novembra, 1995:

78. Primjetite kako u ovom pismu Republika Bosna i Hercegovina ne postoji. U ime Hrvatske, Granic ne uvazava "suverenitet, teritorijalni integritet i politicku neovisnost" Republike Bosne i Hercegovine. Isti stav Granic zauzima i u druga dva pisma koje je napisao.

Pismo Milutinovica Kinkelu, 21. Novembar 1995.

79. Primjetite da Savezna Republika Jugoslavija ne uvazava "suverenitet, teritorijalni integritet i politicku neovisnost" Republike Bosne i Hercegovine.

81. Komentar o pismu kojega je Granic uputio Boutrosu Ghaliju 21. Novembra, 1995: Ozbiljno sumnjam da ce se Republika Hrvatska pridrzavati obaveze iz ovog pisma da "striktno sprijeci upad svojih vojnih snaga u BiH i odustati od toga da u BiH drzi bilo kakve vojne snage koje su pod njenom komandom". Prekrsaj ove obaveze od strane Republike Hrvatske bi znacio prekrsaj Dajtonskog sporazuma – pa bi na osnovu toga Republika Bosna i Hercegovina mogla da odbaci Dajtonski sporazum. Ovaj isti argument se odnosi i na drugo Granicevo pismo.

82. Komentar o pismu kojega je Milutinovic poslao Boutrosu Ghaliju 21. Novembra, 1995: Ozbiljno sumnjam da ce "Savezna Republika Jugoslavija striktno sprijeciti upad svojih vojnih snaga u BiH i odustati od toga da u BiH drzi bilo kakve vojne snage koje su pod njenom komandom". Vjerovatno ce Jugoslavija prekrsiti ovo obecanje, sto ce biti prekrsaj Dajtonskog Sporazuma – sto bi opravdalo odustajanje Republike Bosne i Hercegovine od Dajtonskog Sporazuma. Isto vazi i za ostala Millutinoviceva pisma.

83. Komentar o pismu kojeg je Izetbegovic uputio Christopheru, 21. Novembra 1995. Primjetimo iz Izetbegovicevog pisma da Republika Bosna i Hercegovina vise ne postoji.

84. Primjetimo da se Izetbegovic ne obavezuje da izgradi mjere za poboljsanje medjusobnog povjerenja izmedju Savezne Republike Jugoslavije i Republike Bosne i Hercegovine.

85. Primjetimo da se uspostavljanje zvanicnih diplomatskih odnosa ne trazi u ovom Sporazumu. Ta uspostava bi zahtjevala razmjenu Ambasadora izmedju SR Jugoslavije i Republike Bosne i Hercegovine. Ustvari, kada se pazljivo pogleda, vidi se da ovaj Dajtonski Sporazum niti ne zahtjeva razmjenu Ambasadora izmedju SR Jugoslavije i "Bosne i Hercegovine". Dakle, drugim rijecima, Milosevic nije priznao cak niti ovu novu tvorevinu koju Dajtonski Sporazum naziva "Bosna i Hercegovina", a kamo li Republiku Bosnu i Hercegovinu. Doista, ne postoji niti jedan jedini dobar razlog da to Milosevic ucini, jer ce Republika Bosna i Hercegovina odmah nakon potpisivanja ovog Sporazuma prestati pravno da postoji, a ova nova tvorevina, "Bosna i Hercegovina" nece funkcionirati kao jedna drzava. Prema tome, zasto bi Milosevic priznao i jednu od te dvije tvorevine ? Milosevic je dobio ono sto je zelio – a to sadrzi i pola Bosne i Hercegovine (49%).

Rezolucija 1021 (1995) Savjeta Bezbjednosti Ujedinjenih Nacija

86. Primjetimo kako se u drugoj preambuli nigdje ne spominje potreba da se ocuva teritorijalni integritet i politicka neovisnost Republike Bosne i Hercegovine.

87. Primjetimo takodjer kako se u trecoj preambuli oslovljava "Savezna Republika Jugoslavija" umjesto "Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora)".

88. Terminologija ove dvije gore navedene preambule/paragrafa predstavlja znacajnu pobjedu krnje Jugoslavije. Drugim rijecima, Republika Bosna i Hercegovina nestaje, a Savezna Republika Jugoslavija postaje pravni nasljednik bivse Jugoslavije (SFRJ).

89. Primjetimo da paragraf 1(b) kaze da ce embargo na dostavu teske artiljerije, municije, vojnih aviona, helikoptera "biti nastavljen dok ne stupi na snagu sporazum o kontroli naoruzanja – spomenut u Aneksu 1b …". Drugim rijecima, dostava teskog naoruzanja Bosanskoj Vladi ce biti zabranjena do unedogled. Prema tome, embargo na naoruzanje ce se nastaviti sprovoditi protiv Bosanske Vlade u nedogled. Prema tome, Bosanska Armija ne moze nabavljati tesko naoruzanje koje joj je potrebna da brani Narod i Zemlju.

90. Pod-paragraf "c" je tako bremenit uslovima da sumnjam da ce se ikada skinuti embargo na tesko naoruzanje Bosanske Armije. Pod-paragraf je potpuno bezvezan. Po ovoj rezoluciji, embargo na tesko oruzje protiv Bosanske Vlade, bice produzen do unedogled. Nema nikakve obaveze koja daje datum kada ce se taj embargo skinuti.

91. Rezolucija 1022 (1995) Savjeta Bezbjednosti UN: Primjetimo da u drugom preambularnom paragrafu nema tradicionalnog pomena o tome da se mora sacuvati teritorijalni integritet i politicka neovisnost Republike Bosne i Hercegovine. Taj pomen obaveze ocuvanja teritorijalnog integriteta i politicke neovisnosti Republike Bosne i Hercegovine (koji je bio prisutan u predjasnjim Rezolucijama) sasvim je iscezao.

93. Primjetimo u cetvrtom preambularnom paragrafu, da se vise ne spominje "Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora), nego jednostavno "Savezna Republika Jugoslavija". Drugim rijecima, Savezna Republika Jugoslavija se tretira kao pravni nasljednik bivse Jugoslavije (SFRJ), uprkos tome sto je Skupstina Ujedinjenih Nacija to rezolucijama i djelom odbacila.

94. Jos jednom, sve ove promjene u terminologiji, predstavljaju pobjede za Milosevica. Drugim rijecima, Milosevic je dobio sto je trazio od Savjeta Bezbjednosti isto kao sto je dobio u Dajtonu.

95. Pod paragrafom 1, ekonomske sankcije protiv krnje Jugoslavije se "odmah ukidaju …". Dakle, dok imamo slucaj da se embargo na tesko naoruzanje Bosanskoj Vladi i dalje sprovodi, dok se krnjoj Jugoslaviji ukidaju ekonomske sankcije (paragrafi 2-5). Drugim rijecima, Milosevic dobija sve sto zeli, a Bosanci ne dobijaju nista, nego samo neka obecanja, sto je prljavi posao Savjeta Bezbjednosti.

96. Provizije da se i dalje nastavi sa sankcijama protiv Bosanskih Srba ne znace nista, jer sva prinuda je isla preko Milosevica i Srbije – a ta prinuda je ukinuta.

97. Paragraf 5 Rezolucije oslobadja zaledjena sredstva koja Srbija ima po cijelom svijetu, da bi ih Milosevic pokupio.

Zakljucak

98. Gore navedeni komentari govore sami za sebe i ne traze da ih dalje objasnjavam. Na Vama je da odlucite gdje nakon ovoga, da li da prihvatite Dajtonski Sporazum ili da ga odbijete. U slucaju da odlucite da odbijete Dajtonski Sporazum, ja sam potpuno spreman da se vratim na Medjunarodni Sud, da bi zatrazio od Suda zvanicni nalog da se sprijeci cijepanje Republike Bosne i Hercegovine i da se skine embargo na tesko oruzje koji je nametnut protiv Bosanske Armije – embargo koji ce se jos neko vrijeme nastaviti. Ja o ovome ne mogu odluciti u Vase ime. Vasa buducnost je u pitanju. To je Vasa Drzava. To je Vasa Sudbina. Vasa ce djeca i unuci morati da snose konsekvence Vase odluke.

Neka je Bog s Vama, Vas prijatelj,

Francis A. Boyle Profesor Medjunarodnog Prava [/quote]

@bosank_a,

imas l' ''sarajevsku deklaraciju'' ?

ovo je tumacenje, nije "primjerak podpisanog ( ) Dejtonskog Sporazuma" , koje je Prof. Boyle poslao A.I. ,

tacno!!!
ovo je samo tumacenje i to prevod tumacenja!!!
btw, ne postoji zvanicni prevod dejtonskog sporazuma na bhs jezike!!!
postoje prevodi koje su uradili pojedini zvanicnici za licne potrebe, OHR za interne potrebe, postoje prevodi kojeg su radile NVO, ali ne postoji zvanicni prevod ovog sporazuma koji je verificiran od strane institucija bih ili bilo kojeg njenog dijela!!!

i sta sad - postoji prevod ili ne postoji prevod ...

daj se usaglasi sam sa sobom sta hoces da kazes ...

ajde procitaj lijepo pa komentarisi!
ne postoji zvanicni prevod!!!
sve ostalo sto postoji nije zvanicno i moze pisat sta god ko hoce!!!

lli moze postirati nezvanicni prijevod uradjen za potrebe politicara i OHR-a.
Ti ocito mislis da nasim politicarima netrebaju prijevodi, jer dobro barataju stranom jezicima ...

Na kraju krajeva mi svi znamo sta je podpisano u Dejtonu.

nisam rekao da ovaj prevod ne vrijedi!! Prof. Boyle je, kao sto znate, bio punopravan Predstavnik Republike Bosne i Hercegovine u UN, i na Medjunarodnom Sudu Pravde, tako da vrlo dobro poznaje materiju, i ovo je zasigurno najtacnije tumacenje Daytona!!!
Boyle je bio predstavnik, sve dok A.I, nije odlucio da "razjebe" RePubliku BiH, u cemu je nazalost i uspio!!
Evo vam, primjerak original pisma, u kojemu se Prof. Boyle postavlja na funkciju koju je obavljao (il' trebam napisati "obnasao" p.s. oprostite mi, al kad neko kaze "obnasao", meni to zvuci isto k'o da kaze "svrsio" "izdrk'o" itd. izvin'te na izrazima, )

Republic of Bosnia and Hercegovina
Presidency
President

The Registrar
The International Court of Justice
The Peace Palace
The Hague
The Netherlands

19 March 1993

Dear Sir,

This is to inform you that the Republic of Bosnia and Hercegovina has appointed H.E. Muhamed Sacirbey, our Ambassador and Permanent Representative to the United Nations, and Francis A. Boyle, Professor of International Law at the University of Illinois College of Law in Champaign, Illinois, USA, to be our General Agents with Extraordinary and Plenipotentiary Powers to institute , conduct, and defend against any and all legal proceedings on our behalf before the International Court of Justice.
As their first official act, Ambasador Sacirbey and Professor Boyle will be instituting legal proceedings on our behalf before the International Court of Justice against Yugoslavia (Serbia and Montenegro) for violating the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide of 9 December 1948.

Respectfully submited by,
(potpis)
Alija Izetbegovic
PRESIDENT OF THE REPUBLIC OF BOSNIA AND HERCEGOVINA

Tu ti nedostaje pecat

bosank_a wrote:Tu ti nedostaje pecat

trazi u Alije!!

Trazi ti.
Ti posjedujes sve te papirice.

bosank_a wrote:Trazi ti.
Ti posjedujes sve te papirice.

odnio "lijepi sin" Bakir !! sad mu mora Senad dati "scriptu" , dal' da vrati, ja'l ne vrati!!

Opet Bakir.

Dobro onda

Sta kazu u SDA na ovako teske optuzbe protiv Alije. Nije moguce da ne izidju sa jednom kompletnom i kvalitetnom izjavom.?

Fakat je da oni ovim gube povjerenje glasaca, jer ostaje mnogo nepoznanica i nejasnoca. Zar ce dozvoliti da im skrivanje istine ili barem njeno zamazivanje moze donjeti bodove.? Bojim se da ce im na kraju ostati samo to da ce se javno morati odreci i lika i djela AI da bi politicki prezivjeli. Vec na sljedecoj smjeni generacija, ili kod bilo kakvog drugog malo veceg politickog tumbanja, ostace minorna politicka partija vehabija i njihovih simpatizera.

poDpisan

Bog dragi zna sta su oni poDpisali...sumnjam da su ga imali kad procitati... ida su imali dobrog prevodioca....a ti narode gladni...ni u videoteci se ne mozes zaposliti bez "oblicnog" zananja engleskog...

ma oni htjeli- ne htjeli, tad su ga morali poDpisat, mozemo mi sad ovuda laprdat kolko hocemo

suncokret13 wrote:@bosank_a,

imas l' ''sarajevsku deklaraciju'' ?

Evo sam isceprkala


http://www.oscebih.org/documents/63-bos.pdf



http://www.krug99.ba/aktiv/dok/str/37.htm



Sad niko ne moze reci nije dobar prijevod

Aliju su nagovorile vehabijski rezim iz Saudijske Arabije i Ceric da potpise da bi dobili optvoreno polje da vrsljaju po Evropi. To su jasno pokazala i dogadjanja s njima u zadnje vrijeme, kad su proglasavali Serijat u nekim selima, a Ceric kurvanjski cuti, Ni SDA se nije javljala bogzna sta, valjda je to dio globalnog plana. Da je ostala gradjanska republika, religijama bi bilo zabranjeno ucestvovati u politici, a ovako su dobili odrijesene ruke za djelovanje.

gospodar kuglastih munja wrote:Aliju su nagovorile vehabijski rezim iz Saudijske Arabije i Ceric da potpise da bi dobili optvoreno polje da vrsljaju po Evropi. To su jasno pokazala i dogadjanja s njima u zadnje vrijeme, kad su proglasavali Serijat u nekim selima, a Ceric kurvanjski cuti, Ni SDA se nije javljala bogzna sta, valjda je to dio globalnog plana. Da je ostala gradjanska republika, religijama bi bilo zabranjeno ucestvovati u politici, a ovako su dobili odrijesene ruke za djelovanje.

jao ove teorije

Tebi da sam penganber dodje da ti objasni neke stvari ti nebi vjerovao.

Zasto je svijet izvrsio pritisak na b-h vlasti da se arapi i ostali moraju seliti

moje_brcko wrote:

gospodar kuglastih munja wrote:Aliju su nagovorile vehabijski rezim iz Saudijske Arabije i Ceric da potpise da bi dobili optvoreno polje da vrsljaju po Evropi. To su jasno pokazala i dogadjanja s njima u zadnje vrijeme, kad su proglasavali Serijat u nekim selima, a Ceric kurvanjski cuti, Ni SDA se nije javljala bogzna sta, valjda je to dio globalnog plana. Da je ostala gradjanska republika, religijama bi bilo zabranjeno ucestvovati u politici, a ovako su dobili odrijesene ruke za djelovanje.

jao ove teorije

A to od svega napisanog osta na ono ; jao !...

koja si ti supljika...

bosank_a wrote:Tebi da sam penganber dodje da ti objasni neke stvari ti nebi vjerovao.

Zasto je svijet izvrsio pritisak na b-h vlasti da se arapi i ostali moraju seliti

Zato sto je to potpisano u Daytonu.

2. In particular, all foreign Forces, including individual advisors, freedom fighters, trainers, volunteers, and personnel from neighboring and other States, shall be withdrawn from the territory of Bosnia and Herzegovina in accordance with Article III, paragraph 1.

Klodovik wrote:

bosank_a wrote:Tebi da sam penganber dodje da ti objasni neke stvari ti nebi vjerovao.

Zasto je svijet izvrsio pritisak na b-h vlasti da se arapi i ostali moraju seliti

Zato sto je to potpisano u Daytonu.

2. In particular, all foreign Forces, including individual advisors, freedom fighters, trainers, volunteers, and personnel from neighboring and other States, shall be withdrawn from the territory of Bosnia and Herzegovina in accordance with Article III, paragraph 1.

To nije sve ...

KONACNA ODLUKA


I. PREDMET SPORA PRED TRIBUNALOM

1. Kao sto je navedeno u ranijim odlukama Tribunala 1 , na Dejtonskoj konferenciji
1995. godine predstavnici dva pod­drzavna entiteta Bosne i Hercegovine (BIH), Federacija BIH i Republika Srpska (RS) nisu mogli da se dogovore kom entitetu bi trebalo da pripadne oblast Brcko u severo­istocnoj Bosni. Posto nije doslo do sporazuma, oblast Brcko je na Dejtonskoj mapi privremeno stavljena pod kontrolu RS, mada su se strane dogovorile da se odluka o buducem upravljanju oblasti Brcko prepusti ovom medunarodnom arbitraznom Tribunalu.
2. Odlukom Tribunala od 15. februara 1997. godine je detaljno objasnjen siroki obim ovlascenja koja je Tribunal morao imati da bi resio ovaj izuzetno tezak spor. Vidi Odluku, paragraf 38. I same strane su se borile sa ovim pitanjem tokom dvadeset­jednodnevne Dejtonske konferencije, da bi pregovori o Brckom konacno krahirali pred sam kraj Konferencije. Stoga je na neki nacin finalna faza arbitraznog postupka zapravo i finalna faza procesa mirovnih pregovora u Dejtonu. Da bi se ovaj proces priveo kraju, strane (ukljucujuci Bosnu i Hercegovinu i oba entiteta) su se izricito slozile da ce arbitrazna odluka predsedavajuceg arbitra biti "konacna i obavezujuca" i da ce je strane
"primeniti bez odlaganja." Vidi Aneks 2 Dejtonskog sporazuma i Odluku,
paragraf 5.
3. Opste je glediste da postoje tri osnovne mogucnosti. Jedna je da se Brcko dodeli Federaciji, koja tvrdi da polaze pravo na osnovu sledecih kljucnih razloga: (a) da je istorijski gledano, opstina Brcko bila uglavnom naseljena Bosnjacima i Hrvatima, kao i da je bila vitalan severni prolaz iz centralne Bosne ka Evropi; (b) da bi bilo beskrupulozno da RS zadrzi iskljucivu kontrolu nad gradom koji su Srbi zauzeli i "etnicki ocistili" tokom rata i (c) da bi jedini pravedni rezultat bio dodeliti Brcko Federaciji.

Druga mogucnost je da se prihvati tvrdnja RS da polaze pravo na trajno upravljanje usled toga sto, bez obzira na istorijski aspekat, koridor u oblasti Brcko duz reke Save predstavlja vitalnu stratesku vezu izmedu dva dela RS. Republika Srpska tvrdi da bi bilo koja promena u odnosu na njeno iskljucivo pravo posedovanja dovela do krsenja navodnog principa o teritorijalnom kontinuitetu, kao i dejtonskog cilja da se RS dodeli kontrola nad 49% teritorije BIH.

Trece, prethodne odluke Tribunala su nagovestile mogucnost da bi duhu Dejtonskog sporazuma najvise odgovarala varijanta prema kojoj se Brcko izuzima iz iskljucive kontrole ijednog entiteta i stavlja pod upravu nezavisne Vlade Distrikta pod ekskluzivnim suverenitetom BIH. Vidi Odluku, paragraf
103­104 i Konacnu odluku, paragraf 27.

4. U cilju iznalazenja pravednog i pravicnog resenja ovog spora koje bi bilo u duhu Dejtonskog sporazuma, prethodne dve odluke Tribunala su (a) stvorile medunarodni rezim nadzora u oblasti Brcko sa ciljem da se strane usmere ka postovanju Dejtonskog sporazuma i (b) suzile predmet spora i koncentrisale ga na jedno sustinsko pitanje. Tacnije, na osnovu arbitraznih rasprava vodenih
1997. i 1998. godine Tribunal je ustanovio da je RS nakon Dejtona, a tokom

perioda svoje kontrole nad oblasti Brcko, "sistematski odbijala da sprovede
(zapravo, krsila) Dejtonski sporazum u oblasti Brcko." Dopunska odluka, paragraf 21. Odlukom iz 1998. godine je RS izricito upozorena da ce u konacnoj rundi arbitraznih rasprava krajem godine morati "aktivnim delovanjem jasno da dokaze da je zaista promenila svoju orijentaciju i opredelila se za trajni program punog sprovodenja Dejtonskog sporazuma," ukljucujuci konkretne dokaze vezane za "znacajne nove rezultate u pogledu povratka bivsih stanovnika Brckog" i "cvrstu podrsku multi­etnickim vladinim ustanovama" koje su u to
vreme bile formirane pod medunarodnim nadzorom. Tribunal je izricito naglasio da ce prilikom arbitraznih rasprava 1999. godine "ocekivati da od RS dobije dokaze vezane za aktivan i dosledan program promene orijentacije i postovanja propisa," te da ce Tribunal, ukoliko do toga ne dode, biti prisiljen da "oslabi pozicije RS u oblasti Brcko." Stoga, osnovno pitanje pred Tribunalom sada predstavlja da li je na raspravama u Becu od 8. do 17. februara 1999. godine RS
u dovoljnoj meri ispunila svoj teret dokazivanja.
5. Smatramo da je sazreo trenutak za konacnu odluku o buducem upravljanju oblasti Brcko. Oba entiteta su trazila da Tribunal donese konacnu odluku sada. Stavise, na nedavnoj raspravi je receno da, uprkos dejtonskom cilju da se raseljena lica vrate svojim predratnim domovima, srpska raseljena lica u Brckom se vremenom sve vise vezuju za to mesto, dok Bosnjaci i Hrvati iz Brckog gube nadu na povratak u Brcko i sele se u druga podrucja. Stoga, bilo kakvo odlaganje u arbitraznom postupku ce i dalje smanjivati sanse za etnicku reintegraciju u oblasti Brcko. Supervizor je takode naglasio da ce do donosenja Konacne odluke, biti takoreci nemoguce ubediti kako drzave donatore, tako i privatne investitore da uloze sredstva u preko potrebno ekonomsko ozivljavanje ove stagnantne oblasti. Konacno, verovatno je da ce dalje odlaganje finalne
odluke po ovom pitanju ­­ jedinom preostalom neresenom pitanju nakon Dejtona
­­ predstavljati prepreku za razvoj cele BIH.


II. REZIME ZAKLJUCAKA

6. Tokom rasprava u Becu 1999. godine RS nije ispunila zahteve Dopunske odluke od 15. marta 1998. godine u pogledu trazenih dokaza. Umesto da predstavljeni dokazi demonstriraju "aktivan i dosledan program promene orijentacije i postovanja (Dejtonskog sporazuma i prethodnih arbitraznih odluka) tokom 1998. godine," oni su pokazali da su, i pored dobrih namera premijera RS Milorada Dodika, tokom 1998. godine srpsko politicko vodstvo koje je imalo direktnu lokalnu kontrolu u Brckom, a narocito pojedinci povezani sa anti­dejtonski orijentisanim strankama kao sto su SDS i SRS, kako lokalno, tako i na nivou entiteta tolerisali, a cini se i podrzavali znacajni stepen opstrukcije ciljeva Dejtonskog sporazuma i Tribunala, posebno u pogledu teznji da se (a) podstakne
i omoguci povratak raseljenih lica i izbeglica u njihove predratne domove, (b) potpomogne razvoj demokratskih multi­etnickih ustanova i (c) ostvari saradnja sa medunarodnim rezimom nadzora.
7. Tribunal je takode zakljucio kako se nivo lokalnog opstrukcionizma najverovatnije nece efikasno umanjiti sve dok se anti­dejtonskim politickim elementima, posebno strankama poput SDS­a i SRS­a koje predvodi novoizabrani Predsednik RS Nikola Poplasen, dozvoljava da zadrze dominantnu ulogu u delu oblasti Brcko koji se nalazi u okviru RS. Zapravo, da su pro­ dejtonski orijentisane strukture mogle da sprovedu svoje programe u Brckom

tokom protekle godine, sadasnja odluka Tribunala da zatrazi promenu u upravi verovatno ne bi bila potrebna, ali nepomirljivost SDS­a i SRS­a nije ostavila Tribunalu drugi izbor.
8. Posto se sve strane jednoglasno slazu da medunarodni rezim nadzora mora neograniceno ostati na snazi u oblasti Brcko, logicno je dozvoliti da se neophodna promena obavi prema dobro isplaniranom rasporedu, kako bi se izbegle iznenadne promene koje mogu nepotrebno da pogorsaju situaciju. Supervizor ce biti zaduzen da isplanira i sprovede nize opisane promene u narednih nekoliko meseci, a svako odbijanje saradnje u implementaciji njegovog programa ce biti ostro kaznjeno, sto podrazumeva i krajnju mogucnost da se Brcko stavi pod iskljucivu kontrolu jednog entiteta. Vidi paragraf 65­68, dole. U meduvremenu, do implementacije plana Supervizora o Distriktu, ostace na snazi medu­ entitetska granica, postojeci zakoni i vladine strukture, ukljucujuci one koje se odnose na isplatu plata sluzbenicima. Vidi paragraf 39 dole.
9. Na osnovu obaveza koje su preuzeli BIH i oba entiteta u pogledu "neodloznog sprovodenja" odluke Tribunala, i od dana koji odredi Supervizor, smatrace se da su entiteti delegirali sva svoja ovlascenja vezana za upravljanje u predratnoj opstini Brcko novoj ustanovi ­­ multi­etnickoj demokratskoj vladi poznatoj kao
"Brcko Distrikt Bosne i Hercegovine" pod ekskluzivnim suverenitetom Bosne i Hercegovine. Pravni efekat ce se sastojati u trajnom prestanku ovlascenja oba entiteta na teritoriji opstine i njenom ponovnom uspostavljanju u obliku jedinstvene administrativne jedinice.
10. Kao ustanova koja postoji pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, nova vlada Distrikta ce spadati pod nadleznosti zajednickih ustanova BIH, onako kako su te nadleznosti navedene u Ustavu BIH. Sve druge funkcije vezane za upravljanje na teritoriji opstine Brcko ce, po delegiranju od strane entiteta, ostvarivati iskljucivo vlada Distrikta, uz koordinaciju sa vladama oba entiteta koja ce se vrsiti pod nadzorom. Vidi paragraf 43 dole. Supervizor ce biti zaduzen za sveukupnu koordinaciju, kao i za izdavanje potrebnih direktiva kako bi se osiguralo da entiteti ispune svoje obaveze u odnosu na novi Distrikt. Supervizor moze ovu nadleznost delegirati odgovarajucoj ustanovi BIH. Ovom odlukom se entitetima nalaze da neodlozno sprovedu sve direktive, propise ili naloge koje izda Supervizor ili ustanova koju on opunomoci. Tribunal je siguran da je ovakvo resenje potpuno u skladu sa Ustavom BIH. Vidi paragrafe 58­62 dole.
11. Po uspostavljanju novog Distrikta, njegova celokupna teritorija (tj. predratna opstina Brcko) ce postati zajednicka svojina (tzv. condominium) koja istovremeno pripada i jednom i drugom entitetu: teritorija RS ce obuhvatati celu opstinu, sto vazi i za teritoriju Federacije. Pa ipak, entiteti nece imati nikakvih ovlascenja unutar granica Distrikta, kojim ce upravljati unitarna vlada. Postojece zakonodavstvo entiteta nastavice da se primenjuje na teritoriji Distrikta sve dok ne bude modifikovano odlukom Supervizora ili Skupstine Distrikta, a medu­entitetska granica ce postojati u Distriktu sve dok Supervizor ne odredi da vise nema pravnog znacaja, te da se moze ukinuti. Vidi paragraf 39 dole. Nece se dozvoliti nikakva podela Distrikta na etnickoj osnovi.
12. Razmotrivsi sav dokazni materijal, Tribunal je zakljucio da ce novi plan o Distriktu adekvatno zastititi legitimne interese oba entiteta i medunarodne zajednice. Vidi paragraf 50­57 dole.
13. Dejtonski sporazum zahteva da oba entiteta "bez odlaganja sprovedu" ovu
"konacnu i obavezujucu" odluku Tribunala. U slucaju nepridrzavanja, Supervizor ce biti ovlascen da donese odgovarajuce korektivne mere. Pored toga,

ovaj Tribunal ce nastaviti da postoji sve dok Supervizor, uz odobrenje Visokog predstavnika, ne obavesti Tribunal : (a) da se oba entiteta u potpunosti pridrzavaju svojih obaveza da podrze uspostavljanje novih ustanova opisanih u ovoj Odluci i (b) da te ustanove funkcionisu efikasno i, po svemu sudeci, trajno, na teritoriji opstine Brcko. Do dobijanja takvog obavestenja, Tribunal ce zadrzati ovlascenje da, u slucaju ozbiljnog nepridrzavanja odredbi od strane jednog entiteta, po potrebi modifikuje ovu Konacnu odluku, i tako, na primer, deo Distrikta ili ceo Distrikt stavi pod iskljucivu kontrolu drugog entiteta.


III. POTREBA ZA PROMENOM UPRAVE


14. Zahvaljujuci naporima Supervizora, koji je stigao u Brcko u aprilu 1997., doslo
je do progresa u implementaciji Dejtonskog sporazuma. Kao glavni primer navodimo opste misljenje da je putem zajednickih napora Visokog predstavnika i Supervizora postignut veliki napredak po pitanju slobode kretanja, odnosno mogucnosti gradana BIH da se krecu preko teritorije RS u oblasti Brcko. Ovo je veliki uspeh, delimicno usled toga sto doprinosi trgovinskom prometu i
stimulaciji privreda oba entiteta.
15. Takode je postignut odredeni napredak u pogledu uspostavljanja multi­etnickih ustanova u Brckom. Posebno treba istaci da je konstantno i revnosno nadgledanje medunarodnih policijskih snaga (IPTF) dovelo do uspostavljanja jedine multi­etnicke policije u RS u ovom trenutku. Nadamo se da ce druge zajednice u Republici Srpskoj i Federaciji moci da slede ovaj primer.
16. Sa druge strane, u pogledu najvaznijeg Dejtonskog cilja ­­ povratka izbeglica i raseljenih lica u njihove predratne domove ­­ rezultati postignuti u Brckom su daleko ispod osnovnog standarda navedenog u paragrafu 21 Dopunske odluke od
15. marta 1998. Tacno je da je, skoro iskljucivo zahvaljujuci naporima medunarodne zajednice, usko gledano postignut odredeni uspeh u pogledu povrataka: na teritoriji RS juzno i zapadno od grada Brcko 1997. i 1998. godine se vratilo dovoljno Bosnjaka i Hrvata da bi vlasti RS mogle da tvrde da u oblasti Brcko ima vise povrataka nego u bilo kojoj drugoj opstini na teritoriji RS. Ali, ovo je u sustini jadna pohvala: rezultat, sam po sebi, ne demonstrira postojanje
"aktivnog i doslednog programa vezanog za promenu orijentacije i postovanje Dejtonskog sporazuma."
17. Osim toga, kao sto je dalje navedeno, lokalno politicko vodstvo je ozbiljno
onemogucavalo razvoj demokratske administracije u Brckom.


A. Realni i politicki faktori koji sprecavaju dvosmerni povratak

18. Analiza povrataka lica u oblasti Brcko mora poceti od potrebe za dvosmernim povratkom. Posle etnickog ciscenja Brckog u toku rata, grad Brcko je de facto postao sto procentno srpski grad, pri cemu su srpska raseljena lica dosla u velikom broju iz drugih delova Bosne i Hrvatske. To je dovelo do toga da je danas u Brckom smesteno oko dvadeset i sest hiljada srpskih raseljenih lica, uglavnom u stanovima i kucama ciji su zakonski vlasnici, Bosnjaci i Hrvati, proterani tokom procesa ciscenja. Supervizor se mudro opredelio protiv masovnog iseljavanja tih lica iz njihovih novih domova, ali prakticno gledano, jedna bosnjacka porodica se ne moze vratiti u svoju bivsu kucu u Brckom dok se porodica srpskih raseljenih lica odatle ne iseli. Ukratko, dok se znacajan broj srpskih raseljenih lica ne preseli i tako oslobodi stambeni prostor povratnicima

bosnjackog i hrvatskog porekla, Brcko nece povratiti svoj predratni multi­etnicki
sastav.
19. Politicka stvarnost je takva da je napredak ka programu dvosmernog povratka ozbiljno onemogucavan od strane raznih srpskih, anti­dejtonski nastrojenih grupa, narocito Srpske demokratske stranke (SDS) koju su ranije predvodili dr Radovan Karadzic i Momcilo Krajisnik i cije je sediste tokom rata bilo na Palama. Kao sto je Tribunal naglasio u svojoj Dopunskoj odluci (paragraf 7), glavna namera SDS­a i njenih radikalnih saveznika iz Srpske radikalne stranke
(SRS) je bilo ocuvanje etnicki ciste srpske oblasti Brcko, sto jasno prkosi osnovnom cilju Dejtonskog sporazuma. Pre godinu dana Tribunal je zakljucio da su tokom 1997. godine zvanicnici SDS­a u Brckom ozbiljno sprecavali proces povratka izbeglica. Id.
20. U vezi sa paragrafom 21 Dopunske odluke postavlja se sledece pitanje: da li su se tokom 1998. godine uslovi dovoljno promenili da bi se opravdalo dalje upravljanje oblasti Brcko od strane RS? Kao sto je receno pre godinu dana, pocetkom 1998. godine postojala je nada da ce kontrola Brckog od strane radikalnih snaga SDS­a oslabiti dolaskom na vlast pro­dejtonski orijentisanih snaga na celu sa (izmedu ostalih) Miloradom Dodikom, novopostavljenim premijerom koji je izabran uprkos protivljenju SDS­a. Nazalost, iako je g. Dodik cinio napore u pravom smeru tokom 1998. godine, postoje znacajni dokazi da su lokalne snage SDS­a zadrzale svoju kontrolu u oblasti Brcko tokom cele godine i sprecile pro­dejtonski orijentisane grupe, ukljucujuci tzv. koaliciju "Sloga," da sprovedu istinske promene.
21. Relativno je jasno da su vladajuce anti­dejtonske snage u Brckom bile ohrabrene dolaskom na vlast Nikole Poplasena, izrazito radikalnog vode SRS­a, koji je pre pet meseci izabran za predsednika Republike Srpske. G. Poplasen je tokom vremena jasno stavio do znanja da je izrazito blizak najljucim protivnicima Dejtona medu srpskim nacionalistima, medu kojima je i Vojislav Seselj (voda SRS u SRJ), te da podrzava otcepljenje RS i njeno pripajanje Srbiji, a ne nezavisnu Bosnu. On je izjavio da takvo pripajanje smatra "neizbeznim." U toku poslednjih pet meseci g. Poplasen je revnosno radio na tome da onemoguci g. Dodika u daljem obavljanju funkcija, i time podrivao sprovodenje Dejtonskog sporazuma u oblasti Brcko. Stavise, samo nekoliko dana pre donosenja ove Konacne odluke u stampi je citirana izjava g. Poplasena u kojoj preti da ce na nepovoljnu odluku u ovom postupku odgovoriti vojnim putem. On je nedavno takode odbio da sprovede odluke Visokog predstavnika vezane za civilnu komandu vojnim snagama RS. Ovakvi postupci su ucvrstili misljenje Tribunala da je neophodna promena u odnosu na kontrolu RS u Brckom. Stavise, g. Poplasen mora da snosi glavnu odgovornost za ishod ove odluke. 2 .


B. Obeshrabrivanje odlaska Srba iz Brckog

22. Multi­etnicki cilj Dejtona se moze postici samo ukoliko odgovorne vlasti bona fide stimulisu dvosmerni povratak ­­ podsticuci one koji nezakonito zive u tudim kucama da iskoriste svoje pravo povratka i tako oslobode stambeni prostor za zakonite vlasnike. Tacno je da Aneks 7 Dejtonskog sporazuma zahteva da strane ne treba da "se mesaju u izbor odredista povratnika," ali pokusaji da se raseljena lica navedu da ostanu tamo gde jesu i nezakonito zadrze tudu imovinu, ne samo da ne olaksavaju povratak, vec predstavljaju krsenje Dejtonskih odredbi.

23. Potpuno je jasno da su tokom 1998. godine radikalni zvanicnici SDS­a u Brckom podsticali srpska raseljena lica i izbeglice u Brckom da ostanu tamo gde jesu bez obzira na to da li je za njih bilo realno moguce vratiti se u svoje domove. Pri tome, koristili su argument da bi bilo opasno napustiti Brcko i oslabiti postojecu srpsku kontrolu nad gradom Brcko. Stavise, ovaj argument je koriscen tokom citave 1998. godine uprkos jasnom zahtevu Tribunala u martu 1998. godine da se ovaj pristup promeni.
24. Kao primer navodimo da je u julu 1998. godine, cetiri meseca posle donosenja Dopunske odluke, srpski gradonacelnik Brckog, pristalica SDS­a, davao javne izjave (navedene u sredstvima javnog informisanja pod kontrolom RS) o tome da ne bi bilo pametno da Srbi napuste grad Brcko i vrate se u Federaciju. Dva meseca kasnije, u septembru, clan Izvrsnog odbora Brckog i pristalica SDS­a je na velikom skupu srpskih raseljenih lica u Brckom apelovao da se zaboravi bilo kakva pomisao na odlazak iz te oblasti. Takode, na "seminarima" za raseljena lica koji su odrzavani u toku godine lokalni zvanicnici su uglavnom zagovorali ostajanje u Brckom u tudim kucama, umesto povratka u svoje domove. Osim toga, mozda je znacajno i to da je, iako su zvanicnici RS tvrdili kako je svakoj opstini RS nalozeno da pripremi plan za podsticanje povrataka, Brcko bila jedna od malobrojnih opstina koja nije postupila po ovoj direktivi.
25. Navedeni propusti i onemogucavanja su ocigledno postigla zeljeni rezultat. Prema podacima UNHCR­a, vise od 7.600 Srba se 1998. zvanicno vratilo u Federaciju iz raznih delova RS. Od tog broja, najmanje 4.000 Srba se vratilo u Sarajevski kanton, gde je pre rata zivelo otprilike 125.000 Srba. Ali, povratak lica iz Brckog u Federaciju je bio zanemarljiv. Od priblizno 26.000 srpskih raseljenih lica u Brckom, samo su 142 srpske porodice podnele zahtev za
povratak u Federaciju; mnogo manje ih se zapravo preselilo. Prema izjavi jednog lokalnog srpskog zvanicnika, tokom dve godine, 1997­1998, samo devet Srba je napustilo Brcko da bi se vratilo u Federaciju. Postoje podaci o tome da iako je otprilike 3.500 porodica srpskih raseljenih lica doslo u Brcko iz Sarajeva, samo dvadeset i tri porodice je podnelo zahtev za povratak, od kojih se samo cetiri zapravo i vratilo. Ukratko, skoro je potpuno sigurno da je broj povratnika iz Brckog bio daleko manji nego sto bi bio da su lokalni zvanicnici pokusavali da sprovedu odredbe Dejtonskog sporazuma. 3 .


C. Obeshrabrivanje povratka Bosnjaka i Hrvata u Brcko

26. Dopunska odluka od 15. marta 1998. godine (u paragrafu 7) naglasava da je tokom 1997. godine "postojalo sistematsko zastrasivanje svih Bosnjaka i Hrvata koji su ispitivali mogucnost povratka u svoje bivse domove u oblasti (Brcko)," pri cemu je ponovo ocigledan motiv bilo ocuvanje "etnicki cistog" srpskog regiona. Usled toga, iako su neki Bosnjaci i Hrvati uspeli da se vrate u region tokom 1997. godine, uglavnom su se vracali u ruralna podrucja juzno i zapadno od grada Brcko. Niko se nije vratio u sam grad.
27. Iako je Dopunska odluka (u paragrafu 21) zahtevala od lokalnih vlasti u Brckom da otpocnu "aktivan i dosledan program promene orijentacije" tokom 1998. godine, u stvarnosti je postignuto mnogo manje. Zastrasivanje potencijalnih povratnika nije bilo tako otvoreno kao 1997. godine, ali se i dalje nastavilo u raznim oblicima tokom 1998. godine. Kao sto je navedeno dole, iako je merodavnim vlastima podneto otprilike devet hiljada zahteva Bosnjaka i Hrvata za povratak u Brcko, samo mali deo potencijalnih povratnika se zapravo vratio.

28. Kao sto se i moglo ocekivati, malo je cvrstih dokaza o zvanicnom podsticanju
zastrasivanja, ali rezultati jasno ukazuju na ozbiljan nedostatak politicke volje
da se sprece takva zastrasivanja. Na primer, u dvanaest odvojenih navrata u toku
1998. godine (na Klancu, na Ivicima, u Gluhakovcu i na Merajama) srpski demonstranti su se okupili da bi protestovali, uznemiravali bosnjacke i hrvatske povratnike i sprecavali medunarodne zvanicnike da oznace kuce. Postoje dokazi o tome da su neke od ovih demonstracija bile "orkestrirane" od strane radikalnih grupa. Jedna od taktika je bila da "grubijani" okupe veliki broj srpskih demonstranata, trazeci da zene i deca stanu u prvi red kako bi otezali moguce intervencije policije protiv demonstranata. Iako je policija u svakoj prilici dolazila na mesto dogadaja i sprecavala fizicke napade, povratnici su bili dovoljno zastraseni da se niko nije vratio kucama. Interesantno je da u ovim incidentima nije bilo hapsenja.
29. Podaci govore i o tome da je dolazilo do raznih etnicki motivisanih zlocina protiv Bosnjaka i Hrvata, ciji pocinioci takode nisu bili krivicno gonjeni. U jednom od slucajeva, jedan od malobrojnih Bosnjaka koji je pokusao da se vrati u grad Brcko 1998. godine (bivsi vlasnik radnje koji je imao hrabrosti da dovede sa sobom zenu i cerku) je dva puta bio meta bombaskih napada: jedna granata je bacena na njegovu radnju, a druga na automobil. Ovaj incident nije doveo do hapsenja, a zrtva je mudro odustala od namere da se vrati.
30. Sto se tice toga da li su lokalne vlasti odgovorne za to sto takoreci nije bilo povrataka u grad Brcko, posebno se izdvaja jedna cinjenica: uz velike napore supervizoru Farandu je poslo za rukom da organizuje multi­etnicku vladu u Brckom, cime je odredeni broj Bosnjaka i Hrvata, clanova lokalne vlade, bio dopunski motivisan da se vrati u svoje domove u gradu Brcko (kako bi bili blize poslu), ali su lokalni srpski zvanicnici jednostavno odbili da sprovedu naloge ambasadora Faranda i omoguce svojim kolegama povratak u rodni grad.
31. Na osnovu toga, broj povrataka u oblast Brcko se zapravo smanjio tokom poslednjih sest meseci 1998. Ta cinjenica sama po sebi ukazuje na ocigledan neuspeh lokalnih vlasti u Brckom da ispune zahteve navedene u paragrafu 21 Dopunske odluke.


D. Odsustvo podrske funkcionisanju lokalne multi­etnicke vlade

32. Dopunska odluka (u paragrafu 21) nalaze lokalnim zvanicnicima u Brckom da pruze "cvrstu podrsku multi­etnickim vladinim ustanovama" koje se uspostavljaju pod medunarodnim nadzorom, sto lokalne vlasti ocigledno nisu ucinile. Pre svega, multi­etnicka administracija nije bila formirana do 31. decembra 1997. godine, prvobitnog roka postavljenog od strane supervizora Faranda. Ona, stavise, nije bila uspostavljena sve do avgusta 1998. godine, nakon jos dva propustena roka. Jos problematicnije je to sto je, i pored odredenog stepena formalnog ili javno deklarisanog postovanja zahteva za uspostavom tih ustanova, lokalno rukovodstvo svojim stavom i postupcima onemogucavalo stvarno multi­etnicko upravljanje, bar dok nije izvrsen pritisak od strane medunarodne zajednice.
33. "Nedostatak podrske multi­etnickim vladinim ustanovama" se kretao od manjeg opstrukcionizma do ozbiljnog krsenja naloga supervizora Faranda. Iako je citav niz takvih slucajeva dokumentovan, navescemo samo nekoliko primera. Odnosi izmedu gradonacelnika (Srbina) i dvojice njegovih zamenika (Bosnjak i Hrvat) su bili naruseni time sto se gradonacelnik nije pridrzavao zahteva da pisma

opstinskoj skupstini, pored njega, potpisu i njegovi zamenici, kao i njegovim odbijanjem da dopusti zamenicima da na dnevni red Izvrsnog odbora stave pojedina pitanja. Jednoglasno glasanje Srba, kako u Izvrsnom odboru, tako i u Skupstini, je zapravo sprecilo oba tela da resavaju pitanja koja su im prema nalozima Supervizora i odlukama ovog Tribunala bila stavljena u delokrug. Lokalno rukovodstvo je takode sprecilo etnicku integraciju u nizim redovima uprave Brckog. Ovi, kao i drugi dokazi, jasno potvrduju sistematski otpor, a ne podrsku razvoju demokratskih multi­etnickih ustanova u Brckom. Ta cinjenica sama po sebi zahteva promenu u upravljanju oblasti Brcko.


IV. OSNOVNA STRUKTURA NOVOG DISTRIKTA

34. Posto je vec (u paragrafu 9 gore) naveden kljucni zakljucak Tribunala da se u roku koji odredi Supervizor (nadamo se do 31. decembra 1999. godine) moraju formirati nove vladine ustanove putem konkretnih mera preduzetih od strane BIH i oba entiteta, sada cemo izloziti osnovni plan za novi "Brcko Distrikt Bosne i Hercegovine" ili (neformalno) za "Vladu Distrikta." Kao sto je navedeno u paragrafima 9 i 10, posto ce vlada Distrikta postojati kao ustanova pod suverenitetom BIH, nalazice se pod kontrolom BIH u onim oblastima koje
spadaju u nadleznosti zajednickih ustanova BIH, dok ce u pogledu ostalih pitanja vlada Distrikta funkcionisati po principu samouprave (uz potrebnu koordinaciju izmedu vlada dva entiteta i Distrikta koju ce obavljati Supervizor).
35. Iako Tribunal ovim objavljuje svoju konacnu odluku u pogledu osnovnog plana o novom Distriktu, mozda je u ovom trenutku ipak preuranjeno (kao sto je objasnjeno u Delu VIII dole) donositi konacno resenje o nekim aspektima novog sistema uprave. Ti aspekti se razmatraju u Aneksu ove Odluke, a zainteresovanim stranama se daje mogucnost da u roku od sezdeset dana
podnesu svoje komentare na Aneks. Nasuprot tome, sva druga resenja izlozena u samoj Konacnoj odluci su konacna i obavezujuca, te se na njih ne mogu podnositi dopunske primedbe.
36. Osnovni koncept je da se stvori jedinstvena, unitarna, multi­etnicka demokratska vlada koja ce sirom podrucja predratne opstine Brcko imati sve one nadleznosti koje su ranije imala oba entiteta i tri opstinske vlade. Vlada Distrikta ce se u sustini sastojati od: (a) Skupstine Distrikta, zakonodavnog tela cije se clanstvo bira putem demokratskih izbora koje zakazuje Supervizor; (b) Izvrsnog odbora koji bira Skupstina; (c) nezavisnog sudstva koje se sastoji od dva suda ­­ prvostepenog i drugostepenog, i (d) ujedinjene policije pod jedinstvenom komandnom strukturom, sa istovetnim uniformama i oznakama, potpuno nezavisne od policijskih struktura u entitetima.
37. Sve zainteresovane strane su se slozile (kao sto je ranije navedeno) da se rezim nadzora uspostavljen Odlukom mora nastaviti, s tim sto se ovlascenja i nadleznosti Supervizora moraju povecati i geografski prosiriti u skladu sa Konacnom odlukom i Aneksom. Rezim nadzora se nastavlja sve dok ga ne obustavi Upravni odbor Saveta za implementaciju mira (PIC).
38. Prva nova duznost Supervizora se sastoji u imenovanju zajednicke komisije za implementaciju koja ce mu pomoci u pripremi novog "Statuta vlade Distrikta" kao i detaljnog plana i roka za formiranje vlade Distrikta. Supervizor, po svom nahodenju, moze odluciti da odabere i ukljuci u komisiju predstavnike BIH, oba entiteta i postojece vlade Brckog, te mu se u vezi ovoga preporucuje da po potrebi trazi strucno misljenje eksperata.

39. Zakoni koji sada vaze u delu opstine Brcko koji pripada RS, kao i u delu koji pripada Federaciji, ce nastaviti da se primenjuju sve dok se ne pregledaju, usklade i odobre od strane Supervizora ili od nove Skupstine Distrikta, uz prethodno odobrenje Supervizora. Kada Supervizor zakljuci da medu­entitetska granica u okviru Distrikta vise nema pravnog znacaja, ona ce prestati da postoji na teritoriji Distrikta. Ukoliko ne bude drugacije regulisano nalozima Supervizora, postojece vladine strukture ostaju na snazi do formiranja Vlade Distrikta. Pored toga, postojece obaveze entiteta koje se odnose na prava kao sto su plate i penzije ostaju na snazi dok Supervizor ne odluci drugacije. BIH, entiteti i postojece opstinske vlade nece preduzimati nikakve mere koje bi onemogucile formiranje Distrikta.
40. Plan Supervizora o implementaciji mora obezbediti prekid svih veza izmedu entiteta i nove policije Distrikta, koja ce morati da se prosiri i pripremi za obavljanje svojih funkcija sirom teritorije Brckog. Predstavnici policijskih i bezbednosnih sluzbi entiteta ne smeju ulaziti u Distrikt u zvanicnoj funkciji, niti policijsko osoblje Distrikta moze primati naredenja od predstavnika bilo kog entiteta ili politicke stranke, osim u slucajevima kada to pismenim putem izricito odobre IPTF ili Supervizor.
41. Od dana koji odredi Supervizor, ni jedan od entiteta nece dozvoliti svojim vojnim ili drugim oruzanim snagama, ili pratecim objektima, da budu stacionirani na teritoriji Distrikta. Uzimajuci u obzir da je mozda pozeljno dozvoliti postepeno smanjivanje postojeceg vojnog prisustva u opstini Brcko, Supervizor je ovlascen i duzan da zajedno sa SFOR­om pripremi raspored postepenog povlacenja vojnih snaga i objekata. Medunarodna zajednica se ohrabruje da pruzi finansijsku pomoc entitetima u realizaciji tog premestanja.
42. Tribunal se slaze s tim da RS moze ponekad imati legitimnu potrebu da prebacuje svoje vojne snage i opremu preko teritorije Distrikta. Za sada nastavlja da vazi postojeci regulatorni rezim SFOR­a, kojim se takav premestaj dozvoljava jedino uz prethodno odobrenje SFOR­a. U daljem periodu premestaji ce se obavljati iskljucivo u skladu sa zakonima BIH i Distrikta.
43. Tribunal je svestan da ce postojati potreba za koordinacijom izmedu vlada BIH, entiteta i Distrikta u vezi brojnih pitanja, ukljucujuci ucesce u troskovima i prihodima. Supervizor ce biti zaduzen da obavlja ovu koordinaciju, a u slucaju nepostojanja dogovora, nalozi entitetima da preduzmu odgovarajuce mere u pogledu Brckog. Supervizor moze, ukoliko zeli, preneti ovu nadleznost na neku vec postojecu ustanovu BIH ili na novu ustanovu koja se formira u tu svrhu. Entitetima se ovim nalaze da se pridrzavaju i bez odlaganja sprovedu sve direktive, propise ili odluke o koordinaciji koje izda Supervizor ili telo koje on opunomoci.
44. Tribunal ocekuje da ce se, uz povecanje stepena demokratije u oblasti Brcko i smanjenje zastrasivanja i propagande protiv povrataka, kao i uz aktivniju podrsku programa povrataka od strane Federacije, umanjiti postojece predrasude srpskih raseljenih lica u vezi povratka u predratne domove i istovremeno povecati odliv raseljenih lica iz Brckog, sto ce olaksati proces dvosmernog povratka. Pored toga, moze se osnovano ocekivati da ce se, uz povecani broj povrataka raseljenih lica iz oba entiteta, ublaziti radikalno nacionalisticko raspolozenje u oba entiteta, te tako smanjiti opsta napetost u Bosni i Hercegovini 4 .
45. Sto se tice mudrosti pristupa o novom Distriktu, Tribunal je ohraben cinjenicom
da je znacajan broj razumnih ljudi iz svih etnickih zajednica Bosne i Hercegovine

sa entuzijazmom podrzao ovo resenje. Uvazeni pravnici, akademici i clanovi umerenih politickih stranaka koji predstavljaju sve tri glavne etnicke grupe smatraju da je novi plan o Distriktu najbolje resenje za Brcko.
46. Iako prepusta Supervizoru planiranje vremenskog rasporeda, Tribunal se nada i ocekuje da ce odredene komponente nove vlade Distrikta u najvecoj meri profunkcionisati do 31. decembra 1999. ili nekoliko meseci nakon toga.


V. PREPORUKE VISOKOM PREDSTAVNIKU I MEDUNARODNOJ ZAJEDNICI

47. Tribunal podvlaci da se ciljevi Dejtonskog sporazuma u pogledu raseljenih lica i izbeglica u oblasti Brcko mogu ostvariti samo uz stvarne napore da se uklone sve prepreke i aktivno podstakne povratak u Federaciju srpskih raseljenih lica koja sada zive u Brckom. Iako je Sarajevska deklaracija od decembra 1997. godine zahtevala znacajan progres u ovom pogledu, sto je bio slucaj i sa paragrafom 22 Dopunske odluke Tribunala, prema izvestaju UNHCR­a, Federacija je postigla daleko manje od zadatih ciljeva. Usled toga, Tribunal, nezavisno od toga da li na to ima pravo ili ne, daje sebi slobodu da Visokom predstavniku preporuci donosenje daljih odgovarajucih mera kako bi Federacija: (a) pruzila srpskim raseljenim licima iz Brckog neodloznu i prioritetnu pomoc u povracaju njihove imovine u Federaciji; (b) po povratku u Federaciju obezbedila tim licima posao i licnu sigurnost; (c) obezbedila srpskim povratnicima razumni nivo lokalne politicke kontrole i ekonomskog ucesca u relevantnim oblastima Federacije, narocito ukljucujuci Sarajevski kanton i opstine Ilijas, Ilidza, Vogosca i Visoko; i
(g) smanjila prisustvo snaga Armije i HVO na onim podrucjima gde se one mogu smatrati pretnjom povratku Srba, ukljucujuci opstine Gradacac, Srebrenik, Lukavac, Orasje, Jajce i Drvar. Posto najveci broj srpskih raseljenih lica u Brckom potice iz susednog Posavinskog regiona, Tribunal preporucuje Visokom predstavniku i Supervizoru da zajednickim naporima eliminisu opstrukcionizam lokalnih zvanicnika koji sprecavaju povratak izbeglica. Dalje se preporucuje da, ukoliko Federacija ne stvori uslove za povratak Srba u Sarajevo, Visoki predstavnik razmotri mogucnost dodatnih medunarodnih direktiva u bivsim srpskim predgradima Sarajeva.
48. U slucaju da Visoki predstavnik postavi Federaciji dopunske zahteve za podrsku povrataka Srba iz Brckog, Supervizor je ovlascen da prilikom planiranja rokova za uspostavljanje vlade Distrikta, uzme u obzir stepen ispunjavanja tih zahteva od strane Federacije (ukljucujuci i sve ostale faktore koje bi mogao smatrati relevantnim).
49. Posto je ocigledno da opsta ekonomska kriza i visoka stopa nezaposlenosti predstavljaju jedan od glavnih uzroka napetosti u oblasti Brcko, apeluje se da sve relevantne medunarodne ustanove pruze podrsku i pomoc Supervizoru u naporima da se revitalizuje privreda Distrikta, kako bi se smanjila napetost u ovoj oblasti i unapredili interesi medunarodnog mira. Finansijska podrska medunarodnih donatora kao sto su Evropska unija, Svetska banka, Sjedinjene Drzave i Evropska banka za obnovu i razvoj je narocito vazna u sprovodenju ovog plana, te se ovim oni ljubazno pozivaju da Supervizoru pruze svu neophodnu podrsku u naporima usmerenim ka privrednom ozivljavanju.


VI. ZASTITA RAZNIH RELEVANTNIH INTERESA

50. Donoseci svoju odluku, Tribunal je razmotrio interese oba entiteta, onako kako su ih predstavili pravni zastupnici tokom nekoliko rasprava. Tribunal smatra da ce novi plan o Distriktu adekvatno zastititi te interese.


A. Interesi Republike Srpske

51. U toku prethodnih rasprava RS je navela tri interesa koja navodno treba zastititi. Prvo, tvrdi se da Dejtonski sporazum priznaje odredeni pravni princip ili princip pravicnosti ­­ poznat kao princip "teritorijalnog kontinuiteta" ­­ koji, ukoliko bi se primenio od strane ovog Tribunala, zahteva da Posavinski koridor, koji se prema mapi iz Dejtona nalazi pod kontrolom RS, ostane u okviru njene teritorije. Pa ipak, kao sto je receno u Odluci, dejtonsko ovlascenje arbitra da presece koridor ukoliko to nalazu relevantni principi prava ili pravicnosti potvrduje da strane u Dejtonu nisu nameravale da principu "teritorijalnog kontinuiteta" daju prioritet u odnosu na druge. Vidi Odluku, paragraf 82.
Stavise, iako ce prema sadasnjoj odluci teritorijom oblasti Brcko upravljati vlada Distrikta po principu samouprave, teritorija RS zadrzava kontinuitet koji je prikazan na dejtonskim mapama. Vidi paragraf 11 gore.
52. RS i dalje tvrdi, kao sto je to cinila u proslosti, da je jedan od ciljeva Dejtona bio da teritorija RS nakon Dejtona obuhvati najmanje 49% cele BIH. Pa ipak, ova Odluka nicim ne ogranicava taj teritorijalni deo. Stavise, posto ce velicina teritorije koja se dodaje RS u skladu sa principom "condominium­a" biti veca od one koja se dodaje Federaciji, procenat teritorijalnog udela RS ce se ovom Odlukom povecati.
53. RS i dalje tvrdi da mora zadrzati kontrolu nad koridorom usled "strateskih" razloga, kako bi se omogucilo kretanje njenih oruzanih snaga iz jednog u drugi deo RS, ali na ovaj argument mogu se navesti bar tri kontra­argumenta. Prvo, kada god RS bude imala legitimnu potrebu da prebacuje svoje vojne snage preko teritorije Distrikta, potrebno je samo da podnese zahtev SFOR­u za dobijanje odgovarajuce dozvole za tranzit. Drugo, dokle god BIH postoji kao jedinstvena i mirna drzava kao sto je predvideno Dejtonskim sporazumom, RS nema vojnu ili
"stratesku" potrebu da kontrolise koridor. Trece i najvaznije, nezavisno od vojnog tranzita, RS i njeni gradani ce i dalje imati apsolutno neograniceno pravo slobodnog kretanja istocno i zapadno kroz Distrikt, pravo koje ce aktivno stititi nova multi­etnicka i demokratski orijentisana policija Distrikta. Stoga ce zeljeni koridor ostati otvoren za sve legitimne potrebe, odnosno, bice ocuvan legitimni
"teritorijalni kontinuitet."


B. Interesi Federacije

54. U prvoj, kao i u Dopunskoj odluci, su vec na odgovarajuci nacin predstavljeni razni interesi Federacije. Dominantni interesi o kojima i dalje treba diskutovati su: (1) politicki i drustveni interes Federacije da onaj deo opstine Brcko koji se nalazi severno i istocno od medu­entitetske granice (tj. deo Brckog pod kontrolom RS) ponovo postane multi­etnicka zajednica pod multi­etnickom demokratskom upravom, te se tako omoguci bosnjackim i hrvatskim raseljenim licima koja su tokom rata bila oterana iz Brckog da se vrate svojim domovima i
(2) ekonomski interes Federacije da se opstina Brcko potpuno otvori za saobracaj iz Federacije prema severu i jugu, i tako obezbedi severni prolaz ka Hrvatskoj i Evropi.

55. Smatramo da je na osnovnu prethodnog izlaganja ocigledno da ce plan o Distriktu zastititi oba interesa.
56. Sto se tice argumenata u korist prenosenja u Federaciju onog dela opstine Brcko koji se nalazi pod kontrolom RS, oni nisu bez osnova. Zapravo, da se premijer Dodik nije pojavio na sceni pocetkom 1998. godine, Tribunal bi verovatno odobrio zahtev za transfer. Vidi Dopunsku odluku, paragrafi 8­12. Pa ipak, neophodno je da Tribunal razmotri u kojoj je meri Federacija tokom preostalog dela 1998. godine ispunila svoju obavezu da osigura podrsku onim srpskim raseljenim licima koja su zelela da se vrate u svoje bivse domove u Federaciji. Posto su u ovom pogledu postupci Federacije tokom 1998. godine bili nezadovoljavajuci (kao sto je priznalo nekoliko predstavnika Federacije), Tribunal odbija da vlastima Federacije poveri iskljucivu kontrolu nad etnickom reintegracijom u Brckom, sa ili bez nadzora. Smatramo da je pravicnije i mudrije staviti to u ruke nove multi­etnicke demokratske vlade Distrikta pod medunarodnim nadzorom.


C. Interesi medunarodne zajednice

57. U ovom trenutku, uz znacajan progres koji je postignut u pogledu slobode kretanja izmedu dva entiteta, medunarodna zajednica daje najveci prioritet povecanju slobode povratka izbeglica i raseljenih lica u njihove predratne domove u BIH. Kao sto je tokom ranijih rasprava potvrdilo nekoliko svedoka,
"malo je nade za mir" dok se putem efikasnog programa povratka ne ublaze
"nemir i nezadovoljstvo" koji su nastali usled raseljavanja. Vidi Odluku, paragraf 85. Tribunal je zakljucio da ce interesi mira biti najefikasnije zasticeni ukoliko program povrataka u Brcko bude stavljen van iskljucive kontrole jednog ili drugog entiteta.


VII. ZAKONITOST PLANA O DISTRIKTU

58. Tribunal smatra da su svi aspekti ovog plana u skladu sa Ustavom BIH iz Dejtona i ne narusavaju njegovu primenu.
59. Plan o Distriktu je u skladu sa ustavnim zahtevom da se Bosna i Hercegovina sastoji od dva i ne vise od dva entiteta. Vidi Ustav, Clan I (3). Posto ce sva teritorija u okviru BIH i dalje pripadati jednom od entiteta, ili pak i jednom i drugom entitetu, BIH ce i dalje imati samo dva entiteta.
60. Sto se tice institucionalnih promena opisanih u ovoj Odluci, Clan III (5) (a) eksplicitno daje pravo BIH da "preuzme nadleznost nad" onim pitanjima "koja su neophodna da bi se ocuvao suverenitet, teritorijalni integritet, politicka nezavisnost i medunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine." Ova odredba takode izricito navodi da se "mogu uspostaviti dodatne ustanove ukoliko je to neophodno za ostvarivanje ove nadleznosti." Kao sto je postalo jasno nakon Dejtona, ovaj spor lako moze da raspiri pokusaje da se Bosna unisti otcepljenjem ili obnovom neprijateljstava. Pod ovim okolnostima, aktiviranje Clana III (5) (a) je prikladno i ujedno neophodno, a stvaranje novog Distrikta opisanog u ovoj odluci dozvoljeno Ustavom.
61. Isto vazi za zahtev po kome ce se, od dana koji odredi Supervizor, smatrati da su oba entiteta prenela sve svoje ingerencije u naznacenoj oblasti na vladu Distrikta. U skladu sa Aneksom 2 Dejtonskog sporazuma, oba entiteta su, kao i BIH, duzna da "sprovedu" nalog Tribunala o prenosu ovlascenja 5 . Nakon toga, sva

ovlascenja Distrikta ce sa ustavne tacke gledista i dalje biti "drzavne funkcije i
ovlascenja entiteta." Vidi Ustav BIH, Clan III (3) (a).
62. Uzimajuci u obzir jasno znacenje Aneksa 2 Dejtonskog sporazuma u pogledu
"obavezujuceg" karaktera koji ova odluka ima za BIH i oba entiteta, njihove sudske i parlamentarne ustanove su podjednako duzne da postuju i sprovode odluke Tribunala.


VIII. BUDUCE PROMENE U ODREDBAMA ANEKSA


63. Tribunal je svestan da na raspravama od 8. do 15. februara 1999. godine strane
nisu imale mogucnost da pregledaju Aneks i daju primedbe na njegove odredbe
(posto jos uvek nije bio dostupan). Moguce je da ce sada, na osnovu iskustva, vlade dva entiteta i druge zainteresovane strane ukazati na delove Aneksa koji nisu realni ili dovoljno pravedni. U skladu sa tim, strane ce dobiti mogucnost da daju pismene primedbe na Aneks pod uslovom da te komentare dostave u roku od sezdeset dana od datuma ova Konacne odluke. Po pristizanju komentara, Tribunal ce ili uneti odgovarajuce promene, ili ostaviti Aneks nepromenjenim. Pismeni komentari se moraju odnositi iskljucivo na odredbe Aneksa i ne smeju se ponovo doticati drugih pitanja koja su regulisana ovom Odlukom.
64. Tribunal apeluje na BIH i oba entiteta da sto je pre moguce razmotre da li bi za njih bilo bolje da otpocnu medusobne pregovore u pogledu konacnih odredbi Aneksa, umesto da njihovu konacnu formulaciju prepuste Tribunalu. Ukoliko strane to budu zelele, Tribunal bi se rado potrudio da angazuje medunarodnog posrednika koji bi pomogao da se utvrde uslovi koji zadovoljavaju obe strane.


IX. KAZNE ZA NEPRIDRZAVANJE ODLUKE

65. Dejtonski sporazum zahteva da entiteti "bez odlaganja sprovedu" ovu "konacnu i obavezujucu" odluku Tribunala, a plan o Distriktu ne moze da uspe bez dobrovoljnog pridrzavanja ovog zahteva od strane oba entiteta. Stoga ce znacajno nepridrzavanje obaveza dovesti do kazne u obliku dopunskog pravnog resenja.
66. Uzimajuci u obzir obim ovlascenja Supervizora (sve do prekida rezima nadzora od strane Upravnog odbora PIC), on prema svom nahodenju moze odrediti kazne koje ce stupiti na snagu na osnovu njegovog naloga.
67. Da bi se Supervizoru dala mogucnost za donosenje alternativnog resenja, Tribunal ce sacuvati jurisdikciju nad ovim sporom sve dok Supervizor uz odobrenje Visokog predstavnika ne obavesti Tribunal: (a) da su dva entiteta u potpunosti ispunila svoje obaveze da podrze uspostavljanje novih ustanova opisanih u ovoj Odluci i (b) da u opstini Brcko te ustanove funkcionisu efikasno i, po svemu sudeci, trajno. Sve dok ne bude o ovome obavesten, Tribunal ce zadrzati pravo da po potrebi modifikuje ovu Konacnu odluku u slucaju znacajnog nepridrzavanja njenih odredbi od strane jednog od entiteta.
68. Ne ogranicavajuci opsti karakter gore navedenog, modifikacija Konacne odluke od strane Tribunala moze obuhvatiti odredbe kojima se teritorija Distrikta u potpunosti prebacuje iz onog entiteta koji se ne pridrzava odluke i stavlja pod iskljucivu kontrolu drugog entiteta.


X. AUTENTICNOST

69. Tekst ove Konacne odluke na engleskom jeziku se u svim slucajevima smatra
autenticnim tekstom 6 .







Cazim Sadikovic
arbitar



Roberts B. Oven
predsedavajuci arbitar
(potpisao)










Vitomir Popovic
arbitar



5. marta 1999.


Fusnote


1.Vidi Odluku od 15. februara 1997. godine i Dopunsku odluku od 15. marta 1998. godine koje su u
svojstvu referenci inkorporirane u ovu Konacnu odluku.

2.Treba istaci da je g­n Milosevic, predsednik SRJ, licno pristao da se resenje spora o Brckom prepusti arbitrazi i garantovao da ce se RS pridrzavati toga. Posto nije preduzeo neophodne mere, on takodje snosi odgovornost za sadasnji ishod.

3. Republika Srpska je na raspravama tvrdila da se razlog tako malom broju odlazaka iz Brckog u Federaciju moze objasniti time sto su vlasti Federacije sprecavale povratak. Prema podacima UNHCR­a, tacno je da se zahtevi za povratak u Federaciju nisu razmatrali tako efikasno kao sto je trebalo, ali je ocigledno da bi broj odlazaka iz Brckog u Federaciju mogao biti i bio mnogo veci da su ih zvanicnici RS podsticali.

4.Tribunalu je poznato da kod raseljenih lica koja zive u nepoznatim i "stranim" mestima, postoji tendencija da se osecaju nesigurno i tako podrzavaju lidere radikalnih nacionalistickih partija koji propovedaju prednosti medjusobnog grupisanja i otpora mesanju sa drugim etnickim grupama. Pa ipak, moze se osnovano smatrati da se, kada se raseljenom licu dozvoli da se vrati u poznatu okolinu medju stare susede, javlja tendencija ka opustanju i udaljavanju od defanzivnog radikalnog politickog stanovista ka tolerantnijem i demokratskom gledistu.


5.Clan III (5) (a), Clan IV (4) (e) i Clan V (3) (i) Ustava BIH potvrduju pravo entiteta da prenesu svoja
ovlascenja na bilo koju drugu zakonitu ustanovu.

6. Na osnovu Clana 32 (4) UNCITRAL­ovih pravila, Tribunal naglasava da arbitri strana jos nisu potpisali Konacnu odluku, pre svega zato sto ovaj troclani Tribunal nije mogao da postigne odluku vecinskim glasom 2:1 (sto je postalo ocigledno zahvaljujuci cestim kontaktima tokom arbitraznog postupka). Usled toga, "odluka predsedavajuceg arbitra ce biti konacna i obavezujuca po obe strane." Vidi Odluku, paragraf 5.


Office of the High Representative


Tekst Konačne arbitražne odluke preuzet sa http://www.ohr.int u izvornom obliku