#1 Kako bi se eventualna podela Kosova odrazila na BiH
Posted: 15/10/2007 21:50
http://www.novireporter.com/look/report ... ticle=2903
Ako bi Srbija pristala na podjelu Kosova to ne bi bilo kršenje međunarodnog prava niti presedan jer se u tom slučaju država dobrovoljno odriče dijela svoje teritorije. Tada to ne bi moglo uticati ni na koji dio svijeta pa ni na BIH.
Lično mislim da je poštena podjela Kosova najbolje rješenje i za Srbiju a i za svijet zbog međunarodnog prava.
Ipak sada je očigledno da Srbija neće pristati na secesiju svoje teritorije a još je očiglednije da će Kosovo dobiti nezavisnost.
U tom slučaju to će zaista biti presedan u međunarodnom pravu o nepovredivosti granica i imaće daleke posljedice u cijelom svijetu pa samim tim i u BIH gdje se tim još više komplikuje već teško stanje.
U praksi to će biti vladavina sile, prvenstveno američke, nad pravom.
Jer Amerikancu su ti koji su dali Kosovu de facto nezavisnost i oni su isti ti koji ih priznati, de jure nezavisnost i to sve na silu direktno kršeći međunarodno pravo.
Oni su isti ti koji ce i u tom slucaju stiti cjelovitost BIH dok nisam siguran koliko ce moci kontrolisati reakcije na ovaj presedan u ostatku svijeta.
Poenta je da to nije dobro za dugorocnu stabilnost jer za razliku od prava koje je trajno sila je prolazna u sta smo se svi uvjerili.
Tako kad jednom prođe ova sila BIH bi se mogla raspasti jer tada nema te sile koja ce je cuvati a ne bi bilo ni međunarodnog prava koje bi ovim bilo prekrseno.
U svakom slucaju nije laka situacija.
Kako bi se eventualna podela Kosova odrazila na BiH
Paralele i presedani
„Predlog podele Kosmeta, koji bi prihvatio Beograd, sa stanovišta Brisela predstavljao bi dogovorno rešenje koje ne bi moglo da posluži kao presedan i na koji, dakle, ne bi mogao da se poziva niko iz BiH. Jer, onda bi međunarodna zajednica rekla: ovo su Srbi i Albanci dogovorili, a ako ćete vi Srbi u BiH uspeti da se dogovorite sa muslimanima i Hrvatima o podeli, onda ćete moći i vi iskoristiti isto pravo. Naravno, takav ishod je u BiH nezamisliv», ocenjuje glavna i odgovorna urednica beogradske «Politike» Ljiljana Smajlović
Slobodan Durmanović
--------------------------------------------------------------------------------
Za razliku od poruka da bi nezavisnost Kosova i Metohije mogla da izazove tzv. domino efekat i na Balkanu i u drugim delovima sveta, predlozi o podeli Kosova i Metohije, koji se sve češće čuju u svetskim centrima moći, gotovo da ne predviđaju mogući uticaj takvog rešenja po teritorijalnu celovitost drugih zemalja. Analitičari u Beogradu smatraju da SAD i EU upravo predlogom o podeli Kosmeta nameravaju da postignu dva povezana efekta: da dobiju pristanak zvaničnog Beograda na podelu čime bi, praktično, u daljoj budućnosti bila zatvorena vrata za samoopredeljenje naroda u BiH.
Podela BiH?: Glavna i odgovorna urednica beogradske «Politike» Ljiljana Smajlović ocenjuje za «NR» da se predlogom o podeli Kosmeta «upravo traži rešenje koje bi onemogućilo Srbe u BiH da traže da se rešenje za Kosmet primeni i na njih». «Dakle, SAD i EU zalažu se za podelu Kosmeta ali ne u smislu da ako može da se deli Kosmet – onda može da se deli i BiH, već upravo obrnuto. Predlog podele Kosmeta, koji bi prihvatio Beograd, sa stanovišta Brisela predstavljao bi dogovorno rešenje koje ne bi moglo da posluži kao presedan i na koji, dakle, ne bi mogao da se poziva niko iz BiH. Jer, onda bi međunarodna zajednica rekla: ovo su Srbi i Albanci dogovorili, a ako ćete vi Srbi u BiH uspeti da se dogovorite sa muslimanima i Hrvatima o podeli, onda ćete moći i vi iskoristiti isto pravo. Naravno, takav ishod je u BiH nezamisliv», ocenjuje Smajlovićeva.
Direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra, takođe, da model podele Kosmeta ne bi bio prihvatljiv u BiH. «RS je već verifikovana kao entitet, unutrašnja podela BiH već je verifikovana Dejtonskim sporazumom. Ono što bi, eventualno, mogao da bude mehanizam izlaska RS iz BiH nije zahtev Srbije za korekcijom spoljnih granica, već referendum u RS kao što je bio u Crnoj Gori. Srbija bi, naravno, mogla da traži promenu granica, ali bi prethodno trebalo da prizna nezavisno Kosovo», kaže Janjić za «NR».
On je, međutim, siguran da bi nezavisno Kosovo izazvalo političku mobilizaciju Srba u RS. «U RS će se ljudi jednostavno zapitati: ako može Kosovo, zašto ne možemo mi? Kosovo de facto sada ima status skoro kao RS: to je neki entitet unutar šire teritorije pod međunarodnim protektoratom, s tim da je kod RS to jasno rečeno, a u slučaju Kosova je to de facto. Tu je, dakle, neizbežna paralela prema kojoj ne možemo imati jedan standard za Srbe, drugi standard za Albance, treći za Makedonce. Drugo, logično je očekivati da u RS dođe do nacionalne solidarnosti sa Srbijom i Srbima», objašnjava Janjić.
Naš sagovornik je, međutim, uveren da RS sada treba da povuče potez ka sopstvenom jačanju. »RS treba da ojača svoju poziciju u ustavnim promenama i da sačuva ono što ima. A sledeći korak mogao bi biti, ako budu takve okolnosti - referendum o samoopredeljenju», zaključuje Janjić.
Istoričar Čedomir Antić kaže da bi «po logici stvari, nezavisnost Kosmeta trebalo da znači da sve okolne države koje su dobile nezavisnost devedesetih godina prošlog veka treba da preispitaju svoju državnost».
«Ipak, moje mišljenje jeste da u srpskom nacionalnom interesu nije trenutno razbijanje BiH, već da je u srpskom nacionalnom interesu uspostavljanje trajnih okvira za mir i zajednički život naroda koji žive u BiH. Ti trajni okviri konačna su formalna ustavna federalizacija BiH. Dakle, priče o ukidanju RS podjednako su besmislene kao i priče o ukidanju Kosova i Metohije ili priče o ukidanju Republike Hrvatske, bez obzira na to što je Republika Hrvatska nezavisna država, a RS to nije. Bilo bi dobro zato da vođstvo RS i narod, a pri tom i Republika Srbija koja ima određene obaveze prema srpskom narodu u RS jer je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma, zahtevaju konačno formalizaciju onoga što je uspostavljeno verovatno najpravednijim mirovnim sporazumom koji je uspostavljen devedesetih godina prošlog veka, a to su bile nepravedne godine. To će biti prava stabilizacija kada je reč o BiH. Ako u budućnosti federalne jedinice u BiH odluče da se razdruže, ja ne vidim tome prepreku, kao što niko razuman nije video prepreku u raspadu SFRJ ako su to narodi želeli. Ali, sve to mora biti mirno, demokratski i u duhu onih velikih demokratskih i liberalnih načela», kaže Antić za «NR».
Pravo na samoopredeljenje: Na pitanje zašto podela BiH nije trenutno u srpskom nacionalnom interesu, Antić navodi nekoliko razloga. «Najpre, Srbiji nije u interesu da se BiH podeli pre svega zato što je Srbija bila garant Dejtonskog sporazuma, ali i zato što se pokazalo da RS u ovom trenutku ima ekonomske i političke koristi od opstanka BiH. I naposletku: zato što je Srbija punih osam godina insistirala na suverenitetu na Kosovu i Metohiji, iako po mom dubokom uverenju to njoj nije odgovaralo. Srbija, dakle, insistira na nepovredivosti granica i logično je, pošto je priznala BiH, da ona neće biti ta koja će prva tražiti da se granice promene, već je to stvar građana BiH. Međutim, kao što Srbija nije izuzeta od jednog svetog načela, a to je da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, tako ni BiH nije izuzeta od tog pravila, kao što od toga nije bila izuzeta ni SFRJ», zaključuje Antić.
Predsednik Srpsko-američkog centra u Beogradu i nekadašnji savetnik jugoslovenskog predsednika Dobrice Ćosića Svetozar Stojanović, kaže za «NR» da misli da u BiH postoji problem i bez razmatranja uticaja «kosovskog slučaja». «BiH ovakva kakva je ne može da funkcioniše i tu moraju da se stvore tri entiteta. Tu su Hrvati ostali kratkih rukava zahvaljujući trgovini Tuđmanovoj sa Amerikancima. Na kraju krajeva, nije ni pravedno jer u BiH postoje dva entiteta a tri konstitutivna naroda. Potrebno je, dakle, da tri naroda i tri entiteta budu udružena u nekakvu federaciju ili u neku mešavinu federacije i konfederacije. A da pri tom, kao što imaju pravo da se udruže, zadržavaju i pravo da se razdruže. Ne znam kako bi neko mogao nekom narodu da porekne pravo na samoopredeljenje, i to konstitutivnom narodu kao što su to Srbi u BiH, dok se nešto slično dopušta kosovskim Albancima koji su, u međunarodno-pravnom smislu, nacionalna manjina!? To je jedino moguće silom, ali ni sila ne traje doveka», uveren je Stojanović.
Za Miloša Jovanovića iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu smešno je u načelu pričati o teritorijalnoj celovitosti ako se taj princip ne poštuje kada je reč o Srbiji.
«Ukoliko dođe do eventualne secesija Kosova i Metohije koju bi priznale neke velike sile, onda nema više priče o bilo kakvim principima međunarodnog prava, a samim tim ni o principu teritorijalne celovitosti. Naravno da bi u tom slučaju, ako Srbi u RS to zaista žele, postojala mogućnost da traže - putem referenduma ili nekim drugim mirnim sredstvima - neki novi ustavni aranžman ili čak da izađu iz te države koja se naziva BiH i pripoje se Srbije. U principu ne bi trebalo da stoji paralela između Kosmeta i RS. Naime, Srbi u BiH bili su konstitutivni narod i tokom rastakanja Jugoslavije imali su pravo na izbor i taj izbor bio je da hoće da ostanu u Jugoslaviji, što je bilo legitimno i argumentovano. S druge strane, kosovski Albanci nisu bili konstitutivni narod i nisu imali to pravo. Sada smo, sticajem okolnosti politike sile i odnosa snaga, došli na to da pravimo paralelu koja, u principu, ne bi trebalo da se pravi. Ali ako se dogodi da Kosovo i Metohija budu nezavisni, onda tim pre Srbi u BiH bi i te kako imali pravo da traže poštovanje njihovog prava na samoopredeljenje i da biraju s kim će, kako će i gde će», zaključuje Jovanović.
Ako bi Srbija pristala na podjelu Kosova to ne bi bilo kršenje međunarodnog prava niti presedan jer se u tom slučaju država dobrovoljno odriče dijela svoje teritorije. Tada to ne bi moglo uticati ni na koji dio svijeta pa ni na BIH.
Lično mislim da je poštena podjela Kosova najbolje rješenje i za Srbiju a i za svijet zbog međunarodnog prava.
Ipak sada je očigledno da Srbija neće pristati na secesiju svoje teritorije a još je očiglednije da će Kosovo dobiti nezavisnost.
U tom slučaju to će zaista biti presedan u međunarodnom pravu o nepovredivosti granica i imaće daleke posljedice u cijelom svijetu pa samim tim i u BIH gdje se tim još više komplikuje već teško stanje.
U praksi to će biti vladavina sile, prvenstveno američke, nad pravom.
Jer Amerikancu su ti koji su dali Kosovu de facto nezavisnost i oni su isti ti koji ih priznati, de jure nezavisnost i to sve na silu direktno kršeći međunarodno pravo.
Oni su isti ti koji ce i u tom slucaju stiti cjelovitost BIH dok nisam siguran koliko ce moci kontrolisati reakcije na ovaj presedan u ostatku svijeta.
Poenta je da to nije dobro za dugorocnu stabilnost jer za razliku od prava koje je trajno sila je prolazna u sta smo se svi uvjerili.
Tako kad jednom prođe ova sila BIH bi se mogla raspasti jer tada nema te sile koja ce je cuvati a ne bi bilo ni međunarodnog prava koje bi ovim bilo prekrseno.
U svakom slucaju nije laka situacija.
