hej, nemojte mi "zglajzati" sad...ostanimo pri temi...
-"Posao, putavanja, perspektiva...ukratko razlozi cisto pragmaticni i racionalni. Nema to veze sa patriotizmom i ljubavi prema domovini"
-"Ja sam uzeo strano drzavljanstvo iz cisto prakticnih razloga. Volim da putujem i relativno cesto to radim a sa bosanskim pasosem to nije jednostavno, najblaze receno. Osim toga bosanski pasosi se mijenjaju svakih par godina (ja licno sam tri vadio) i ovdje su jako skupi (zadnji me je kostao $200) dok je ovaj, strani oko trecine te cijene a procedure za putovanje su daleko jednostavnije ako ne i nepostojece.
I sto bi iko onda zelio imati bosanski pasos?"
pa dobro, majka mu stara, ko to od nas ne voli da putuje?
...ne znam, mozda je ovo sto cu sad nadrobiti previse pateticno, al hajd'...tu smo da razmijenimo misljenja...ja sam svoj pasos obnavljao mislim sest ili sedam puta do sada (mnogo novca, vremena i zivaca, vjerujte), pored toga sam superteska kategorija u ganjanju viza te izdrzavanju sikaniranja i ponizenja po kojekakvim konzulatima i savrseno mi je jasno kako to izgleda...ne bih sad ni o nasim vrlim politicarima ni ostalim lijenim i glupim likovima na vlasti zbog kojih se stanje pogorsava...oni ne zasluzuju da trosim rijeci (tipke) na njih...ali...
ima nekih stvari u meni preko kojih ne mogu da predjem...npr. cinjenica da je dvjesta hiljada ljudi krepalo zbog tog pasosa mi jednostavno ne dozvoljava da tek tako pljunem na taj komad papira...ja ne stanujem u BiH, niti sam ista ucinio za tu zemlju, pa samim tim nista ni ne trazim od nje (ne pada mi na pamet da se pravdam tim sto sam na pocetku rata imao 13 g.)...ali ipak postoji ta neka mrva patriotizma ili cega vec, koja mi kaze da mi domovina nije tamo gdje je mojoj guzi dobro, nego tamo gdje sam rodjen...i to je nekakav (glupi) nacin da kazem samom sebi ponajprije, da sam jos tu, da sam jos dio tog sranja i da ne okrecem ledja od onih u bosni koji ne mogu dobiti tudje drzavljanstvo da bi pravili soping u bangkoku (znam da to nece pomoci onima u bosni, ali eto)...srecom sam svojim obrazovanjem dosao u situaciju da su mi mnoga vrata (mnogih drzava) sirom otvorena, ali cak i zbog toga ponekad osjecam grizu savjesti...
...i boli me to sto svi (nazalost pretezno mladi) bacaju taj papir, te se jos s tim ponose...a onda im puna usta bosne, a pomoc se sastoji u tome da odu jednom godisnje, pomognu uzu rodbinu i povise pazar komsiji u prodavnici tih sedam dana (jaka pomoc, nema sta)...pa se onda ljute sto ih nema na glasackim spiskovima i sto su supci na vlasti...sad treba neko da im ode bogu iza nogu na noge i da pita :za koga, gospodine, izvolite glasati...
...jebote, osjecam se kao poslednji mohikanac, kao poslednje govno...ne pada mi na pamet da bilo kome solim pamet, svi mi, 'fala bogu, znamo svoje, mogao bih i ja uzeti sutra drzavljanstvo i "klemovati socijalnu pomoc" i uzivati raznorazne beneficije o kojima kao stranac samo mogu sanjati...i adekvatno odgovoriti svakom svabi koji me provocira, bez straha da cu kao stranac automatski biti kriv....
...volio bih znati ima li jos koga u dijaspori kome BH-pasos jos ponesto znaci ili sam ja stvarno poslednji kreten...
