Svi na svoje; Svabe dolaze

[StLouis]

Podunavske Švabe traže svoje

Podunavske Švabe, kako sebe nazivaju, traže rehabilitaciju vojvođanskih Nemaca kojima su posle 1945, zbog gotovo 100-procentne podrške nacističkom okupatoru, oduzeta sva građanska prava i imovina.
Srpski stručnjaci objašnjavaju da je nemački zahtev besmislen ako se imaju u vidu neisplaćene ratne reparacije Nemačke Jugoslaviji

piše: Nenad M. Stevanović

Predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću prilikom posete Subotici neočekivano je prišla grupa građana i postavila pitanje vraćanja nemačke imovine u Vojvodini. Zatečeni premijer je, po običaju, dao lakonski odgovor po kome će ova problematika biti rešena zakonski i jednako za sve građane Srbije.
Ubrzo posle toga nekoliko udruženja vojvođanskih Nemaca pokreće pravu kampanju kojom traži rešenje „nemačkog pitanja u Vojvodini”. To bi, po predstavnicima ove nacionalne manjine, značilo vraćanje ili adekvatnu naplatu za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata. Podunavske Švabe, kako sebe nazivaju, takođe traže i skupštinsku rehabilitaciju vojvođanskih Nemaca, kojima su posle 1945, zbog gotovo 100-procentne podrške nacističkom okupatoru, oduzeta sva građanska prava i imovina.
Kada se govori o obeštećenju podunavskih Švaba, nezaobilazno je i pitanje ratnih reparacija Nemačke Jugoslaviji, do kojih u potpunosti nikada nije došlo. Mnogi u Srbiji tvrde da su nemački zahtevi drski ako se ima u vidu ratna šteta koju je nacistička Nemačka počinila u Srbiji a koja, u najvećoj meri, nikad nije naplaćena. Sa druge strane, očigledno je da vojvođanski Nemci imaju ne samo moralnu već i materijalnu podršku matične države.
Agilni Rudolf Vajs, predsednik Nemačkog narodnog saveza, interesne organizacije Nemaca sa sedištem u Subotici, pripada onim predstavnicima svog naroda iz Vojvodine koji je svestan da je regulisanje pitanja njihove imovine ovde vrlo teško rešiti.

Jugoslovenska Državna komisija za ratnu štetu procenila da je ukupna vrednost štete koju su Jugoslaviji nanele zemlje poražene u Drugom svetskom ratu - 46,9 milijardi dolara, od čega je „vodila” Nemačka 35,858 milijardi (po cenama iz 1938. i obračunskom kursu od 44 dinara za dolar). Međutim, na Pariskoj konferenciji Jugoslaviji je priznata ratna šteta od samo 9,145 milijardi dolara (petina procenjene vrednosti), od čega je realizovano samo 0,39%. Nemačka je isplatila ukupno tačno 35.786.418 dolara, odnosno jedan promil od ukupno procenjene štete. Naplata od drugih država realizovana je tek delimično, a sa nekima, kao sa Bugarskom, sklopljeni su ugovori o oslobađanju od reparacione obaveze. Tako je formalna ratna odšteta prestala da postoji i premestila se u druge „vidove” obeštećivanja koji nemaju mnogo veze sa formalnom novčanom naplatom ili direktnom kompenzacijom.

Nepravdom do pravde

„Svesni smo toga da bi ta pravda učinila neke nove nepravde, ali moramo početi razgovore na ovu temu i tražiti najbolja rešenja za sve učesnike”, kaže Rudolf Vajs.
Srpski stručnjaci objašnjavaju da je nemački zahtev besmislen ako se imaju u vidu neisplaćene ratne reparacije Nemačke Jugoslaviji. „Dogovor o pitanju ratne odštete i reparacija između dve zemlje postignut je na Brionima 1973. godine. Mnogi mediji su u to vreme prenosili da su Tito i Brant postigli dogovor. Odnosi između Nemačke i Jugoslavije pokriveni su tada nekim kreditima i otpisivanjem nekih dugovanja. Vrlo verovatno je potpisan sporazum ili neka deklaracija o tome”, kaže advokat Milenko Radić iz beogradskog Fonda za razvoj demokratije.
Po njegovim rečima, tim sporazumom nije moralo striktno da se navodi da je u pitanju ratna šteta, reparacije ili imovina oduzeta vojvođanskim Nemcima.
„Oni su tada mogli da kažu 'naša otvorena pitanja povodom imovinskih zahteva s današnjim danom su regulisana'. To se podrazumeva. Pretpostavljam da bi morao da postoji zapisnik tih razgovora”, navodi advokat Radić i dodaje: „Kada je u pitanju ratna šteta, u celom svetu je to obično regulisano kao šteta među državama. Da li se to zove ratna šteta, reparacija, naknada za uništenu imovinu ili bilo kako drugo, nevažno je. Ne moraju baš direktne izraze da upotrebljavaju, već svi mogu da koriste svoje termine. Što se tiče plaćanja ratne štete, retko koja država je to ispunila, jer zemlje koje su imale da plate ratnu štetu nisu bile u stanju to da učine.

To je više delovalo na regulisanje međusobnih odnosa tih država u sporu. One su brže uspostavljale privrednu saradnju pa se to indirektno kompenzovalo kroz otvorenost granica, povlašćenost na tržištu, puštanje kapitala, koncesije, kredite”, ističe Radić. On navodi da nije moralo sve da se izrazi kroz novac, jer interes može da se ostvari i na druge načine.
Govoreći o zahtevu vojvođanskih Nemaca Milenko Radić ističe da za svako, eventualno, potraživanje imovine građani treba prvo da dokažu da li na to imaju pravo kao nekadašnji vlasnici ili naslednici. Takođe bi se moralo utvrditi da li su oni već koristili neku pomoć, bilo u svojoj matičnoj državi, bilo od međunarodne zajednice ili nekih drugih institucija.

[suncokret13]

zar to nije rjeseno u paketu,poslije II svjetskog rata ?
njemacka ratna odsteta,okupiranim zemljama,a medju njima i FNR Jugoslavija.

pa zatim Tito,dize kredit od USA i isplacuje se odsteta za nacionalizovanu imovinu i jevrejima i vjerskim zajednicama.

( a sve u vezi onog sto ova vlada,vladajuce garniture u raznim varijanta,.pokusavaju provuci kroz zakon o restituciji ).

pa ce onda talijani traziti,pa madjari,pa bugari i eto Velike Bugarske !

veliko bugari su inace tvrdili da je naziv Sarajevo,tipicno bugarsko ime ???