Goran Bregović - kič kompozitor
Goran Bregović, muzičar koji je srpsku trubu proslavio u inostranstvu, prvi put će ove godine nastupiti na čuvenom saboru trubača u Guči sa programom koji je nazvao „Alkohol“. Iako je sa svojim orkestrom doživeo sve što može da se doživi, priznaje da je osećaj pred nastup u Guči poseban. U intervjuu za „Blic“, Bregović priča o muzici, filmu, Severini, Stoji, Betovenu i Bahu.
- Snimiću u Guči album uživo koji bih objavio krajem ove godine ili početkom sledeće, biće to muzika koju volim da sviram kad pijem. Jednom sam bio u Guči tri dana i ako niste spremni na kiseli kupus i rakiju, mislim da ništa od te Guče nećete doživeti. Guča samo upakovana sa alkoholom ima smisla. Ja, inače, ne pijem. Moj tata je bio alkoholičar, pa ja zazirem od alkohola i jedino mesto gde pijem je pozornica. Ja ću u Guči da pijem na pozornici dok sviram i to ću da snimim. Tako će se, otprilike, zvati album. Planiram da izađe i DVD iz Guče.
Šta će biti na repertoaru?
- Ja bih svirao malo pesme od „Bijelog dugmeta“ prearanžirane. Svirao bih pesme koje sam radio u Poljskoj, Grčkoj, Turskoj, instrumentale iz „Doma za vešanje“, možda dve pesme iz „Karmen“, videćemo... Ostaviću to otvoreno, da vidim kako me alkohol ponese. Vodim moj trubački orkestar, to je moj najmanji sastav koji broji 12 do 13 članova.
Vaš najveći orkestar broji 45 članova. Da li je teško održati toliki sastav na okupu?
- Verovatno jeste, agenti brinu o tome, ali svaki put kada na aerodromu vidim toliku bulumentu, to me impresionira, kako je to moguće organizovati. Ali, ja to stalno radim, sviram godišnje između 100 i 150 koncerata od kojih su neki toliko veliki.
U koji muzički žanr vas svrstavaju u inostranstvu?
- „Univerzal“ me u nekim zemljama izdaje u odeljku „klasika i džez“, u nekim državama je to pop muzika. Ali, svirao sam na većini najvažnijih džez festivala na svetu. Mi ovde i ne znamo da se u svetu dešava ogroman uticaj naše muzike na svetsku pop muziku. Nekoliko velikih svetskih bendova je direktan „kopi pejst“ odavde. Recimo, „Gogol bordelo“ je pod direktnim uticajem Balkana. Lepo je znati da nisi neka mala seoska atrakcija. Ja sam uvek u glavnom programu, gde god da dođem.
Mnogi muzičari odavde koketiraju sa etno muzikom.
- Ovi autentični što ne koketiraju, oni imaju uspeha, kao recimo Boban Marković. On je respektovan umetnik u svetu, a ovde ga još uvek smatraju da radi muziku za pijance. Ne može se samo koketirati, moraju malo da se uprljaju ruke. Koketiranjem se ne prave deca.
Da li vas privlači elektronska muzika?
- Ne mešam se u elektronsku muziku. Ja sam dete iz srednjeg staleža, moj otac je bio vojno lice, majka službenica i ja nosim taj ukus srednjeg staleža. To podrazumeva neki mali kič. Ako nema kiča, ja ne osećam toplinu. Ja sam kič kompozitor i uvek ćete osetiti kod mene neki mali kič kao potrebu za toplinom. Sa elektronikom se to teško proizvede.
Jos me samo interesuje statistika koliko se popilo, kada bi se moglo upratiti, pa da vidimo koliko se Bosnjaci pridrzavaju one da ne ljava cugati izmedju 2 Bajrama. 
