Forum Klix.ba

Sejo Sekson, vođa sarajevske grupe „Zabranjeno pušenje“

Čuvam Neletovu radnu knjižicu
Autor: N. Džodan | 13.06.2007. - 10:49

Sarajevska grupa „Zabranjeno pušenje“ objavila je novi album „Hodi da ti čiko nešto da“ koji za domaće tržište distribuira „Maskom rekords“. Frontmen Davor Sudžić, poznatiji kao Sejo Sekson, priča za „Blic“ o novom albumu, o tome kako je jednom za pet sekundi zaradio tri hiljade dolara i kaže da bi voleo da ponovo sarađuje sa Neletom Karajlićem. - Ovo je osmi studijski album grupe „Zabranjeno pušenje“ računajući i predratna izdanja, a sa Neletovim CD-om ovo je deveti. Zove se „Hodi da ti čiko nešto da“ zato što je to jedan intrigantan naslov koji nam govori o vremenu u kome živimo. Mene ovih dana ljudi često pitaju da li je to u redu, zbog svih pedofilskih afera širom sveta. Tu vidimo koliko se vreme promenilo jer danas ljudi ne očekuju da im neko nešto da bez nekih zadnjih i poganih namera. U moje vreme to nije bilo tako i to govori samo koliko su vremena sve manje nevina.
Album se sastoji od dva CD-a, jedan se zove „Kličem se Mujo“, a drugi „Kličem se Suljo“.
- To je priča iz Slovenije gde mi dolazimo na oproštaj Jure Košira od skijanja. Bili su tu Stenmark, Tomba, uveče su svirali „Fan Lovin Kriminals“, a dodeljivale su se i neke nagrade koje su uručivale slovenačke misice. Otprilike poslednje tri misice se zovu Šemsudina, Ismeta i Džeraldina i onda smo shvatili da tamo više i nema mnogo Slovenaca. I tako smo nazvali diskove po dva poznata Bosanca u Sloveniji. Na albumu se nalazi i muzika koju smo radili za film „Nafaka“.
Vi ste, kao i Nele, počeli da se bavite filmskom muzikom?
- Nele je mnogo duže u toj filmskoj muzici i čitavu karijeru je bazirao na tome. Ta priča je više otišla u neki Bregovićev koncept nego što je u rokenrolu. Sarajevsko „Pušenje“ je ostalo na poziciji na kojoj je i bilo, a to je neki garažni rok sa elementima sevdaha. Neletovi projekti su više namenjeni inostranom tržištu.
Kako je došlo do toga da prodate pesmu za potrebe američke serije?
- Nemam pojma. Jedno jutro mi je stigao mejl i mislio sam da me neko zeza. To smo mi nekada radili jedan drugom. Tako je jednom neko iz naše ekipe zvao nekog iz benda, predstavio se kao menadžer „Ajron Mejdena“ i rekao kako je čuo za nas i pitao da li bi on svirao sa njima. Sutradan bismo ga rasturili od zezanja.
Kada ste shvatili da nije provokacija?
- Kada je žena poslala ugovor u kome je pisalo da će nam za pet sekundi dati tri hiljade dolara, odmah sam joj poverovao. U toj seriji, u 207. epizodi, jedan lik nakratko pevuši refren „Nedelja kad je otišao Hase“. Posle smo se našli Nele i ja, i pošto smo zajedno napravili pesmu, podelili smo pare. Bilo je to kao iz neke epizode „Alana Forda“.
Da li ste razgovarali o okupljanju starih članova „Pušenja“?
- Vidimo se Nele i ja tu i tamo, ne baš često. Uvek ima puno stvari o kojima pričamo, Željo, „Nadrealisti“, komšiluk... ali ja njega i dalje smatram članom naše grupe. Još je njegova radna knjižica kod mene i vodimo ga za penziono i zdravstveno. On je sada u nekim ozbiljnim projektima, ali kao što je rekao Bond: „Nikad ne reci nikad“. Njemu su naša vrata uvek otvorena.

Pesma Arsena Dedića
Snimili ste i jednu pesmu Arsena Dedića?
- To je jedna poetski duboka pesma i malo odudara, ali ima tu emociju i ipak se uklapa u album. On je komponovao muziku za gudački kvartet za tu numeru i čak je dirigovao tim kvartetom. Bilo je simpatično kada je došao da diriguje, skinuo je sako, a na majici je pisalo „Nemam vremena“. Ovi u kvartetu su se prestravili.




Neće valjda?

a što nebi, dobar menadžer sve može prodat'

Dok je bio mlad, Neleta Karajlića animao je nadrealizam. Kada je postao stariji i zreliji, zainteresovao ga je pragmatizam. U vrijeme kada počinje rat u Sarajevu, napusta rodni grad i odlazi u Beograd. Tamo pragmatično gradi karijeru, jer ?ivjeti se, sto vele, mora. Na koncu je Nele postao – nadrealno pragmatičan.

Na primjer .. Nele se novinarima ?ali da su ga kritkovalizbog saradnje sa Miloradom Vučelicem. Ali : " Moje iskustvo s njim kao profesionalnim partnerom je bilo previse dobro da bih mu rekao : 'e, ne bih ja sad s tobom' i na Zapadu je poslovne partnere nekulturno pitati za politički angazman." I eto nas u prostoru nadrealnog.Karajlicev profesionalni partner tvorac je u kosmosu jedinstvene medijske slike rata u Bosni. U interpretaciji njegove televizije, Bo?njaci su ubijali sami sebe, sami sebe bombardovali na Markalama i, najva?nije, sami sebe zakopavali po sumama oko Srebrenice. Vučelić je radio tako profesionalno da je čak i četnicki veteran Vuk Dra?kovic njegovu kuću nazivao "TV Bastiljom". Ali, u nadrealnosti u kojo je rat proveo Nele Karajlić, Vučelic je odveć dobar profesionalac da bi se odbacila saradnja sa njim. Ukoliko neko ima neke moralne dvojbe o profesionalnom angazmanu ?efa propagandne ma?inerije zločinačkog re?ima, Nele poteze konacni argument – iskustvo razvijenog Zapada. Tamo je poslovne partnere nepristojno pitati za politički anga?man. Naravno: ako kupuje? zlato izliveno od zuba Jevreja ubijenih u konc- logorima, nepristojno je prodavca pitati je li nacista. Ako ti Goebels ponudi posao na radiju ili Mengele u logorskoj ambulanti, nećes ga propitivati o ideolo?kim ubjeđenjima. Tako je na Zapadu.

A kod nas hu?aks ljude na klanje, malo izmi?ljas, malo la?es, profesionalno vodi? medijsku slu?bu koja je omogućila da stotine hiljada ljudi budu ubijeni i raseljeni, i do kraja ?ivota ti to nabijaju na nos. Zato smo tu gdje smo. Dalje ne mo?emo od vlastitog primitivizma. "Odlukom naroda i narodnosti Titine Juge da se vi?e ne ?ivi zajedno vec odvojeno, počeli su sukobi. Te?ko je bilo vjerovati da će se nesporazumi između Srba, Hrvata, Bo?njaka i drugih moći rije?iti za stolom punim ?ampanjca. S tim u vezi zapalio sam iz Sarajeva u Beograd dva dana pred početak tarapane, a sve u skladu sa mojim kredom da iz svakog ratnog sukoba treba ispariti ?to br?e i efikasnije sa ?to manje tragova", ovako u beogradskim novinama Nele Karajlić obja?njava svoju odluku da napusti Sarajevo . Iskaz je pun la?i i izvjestačenog, le?ernog tona kojim se ono ?to je nedopustivo predstavlja kao ne?to ?to je prirodno i razlo?no. U Neletovoj interpretaciji rata, imamo "nesporazume" umjesto etničkog či?ćenja , minobacačke i snajperske vatre, imamo "sto pun ?ampanjca" i, napokon "tarapanu" umjesto agresije. Najveći filozof ovih prostora , kako mu tepa Emir Kusturica odavao je utisak čovjeka kojega se ne tiče rat u Bosni i koji na svoju pro?lost u toj zemlji gleda sa Avale, sa nadrealnim filozofskim mirom. Nele Karajlić je jedan od ljudi koji su presudno oblikovali kulturu Bosne u desetljeću pred rat. On je bio hodajuci sarajevski mit- dakako u naročitom, sarajevskom značenju te riječi. Otud je njegova odluka da napusti grad čiji je dio identiteta bio i ode u grad odlučan da taj identitet rasparča i raznese onako kako seoski psi raznose kosti lipsalog konja bila politički iskaz prvog reda. U Beogradu, Karajlić je predano radio na tome da izvuče i zadnju paru iz slave koju je stekao u Sarajevu. Njegova potreba da zaradi igrom slučaja se poklopila sa potrebom Milo?evićevog re?ima da dokaze ispravnost svojih zločina u Bosni. Kusturica, Karajlić i Bregović su izabrali izmedju Beograda i Sarajeva i poslali moćnu poruku: Sarajevo su napustili svi. ?to je vise Milo?evićeva ma?inerija granata ispaljivala po Sarajevu to je vise Bregovića, Kusturice i Karajlića bilo u beogradskim medijima. Beograd je od Sarajeva uzeo ono sto mu je trebalo: njih trojicu. Ostalo je prepu?teno nestajanju. Uveseljavajući ubice, njih trojica su sebe sveli na zabavljače u kafanama kraj Au?vica u kojim se nakon napornog radnog dana od odvrtanja ventila za plin odmarali vojnici. Nele je međutim bio bijesan na grad koji je odbijao da crkne u ?akama ubica koje je zasmijavao serijom Slo?na braća. Gostujući na Palama, na pitanje hoće li ići dolje , odgovorio je: "Kako ih nije stid da me zovu nakon svega ?to su mi uradili. I ako ikad budem dolje svirao, oni trebaju znati da će to morati skupo platiti.""Čekam da se razmene ambasade pa da ostvarim zvanične kontakte sa Sarajevom", rekao je drugom prilikom na tečnom ekavskom. U medjuvremenu, postao je svjestan svojih srpskih korijena . Dijelom zbog toga, dijelom jer je bilo pragmatično, snimio je svoju verziju Dučićeve Ave.

"U toku rada na toj pesmi, shvatio sam da je taj tekst nesto najbolje, najsavr?enije sto je rodoljubiva poezija ikada iznedrila. Ni na jednom jeziku na svetu ne postoji ta vrsta emocije". Uh, jebote! Čas bombardovanja Beograda bio je trenutak poetske pravde. Isto se mo?e reći i za trenutak kada su na Karajlića i Kusturicu poletjele prve boce, na koncertu koji je Zabranjeno pu?enje poku?alo odrzati na U?ću. Sve je bilo savr?eno: Usće, kao nekad kad je počinjao Slobo, Pu?enje i Riblja čorba na bini, pijani četnici u publici. A onda su Nele i Kusturica shvatili da je Srbima zapravo muka od njih. Razjarena publika otjerala ih je sa bine i smirila se tek kada je ugledala vojvodu gibaničarskog roka Boru Đordjevića.Gadosti koje je Karajlić izvodio po Beogradu uvijek su me ?amarale kao lični poraz. Jer to ?to je sarajevski mit pretvoren u beogradsku budalu svaki put bi me podsjetio koliko je lomljivo sve ono sto smatramo svojim naslijeđem. Čak i uspomene: one vi?e od svega. Humor je nasa posljednja linija odbrane ?ivota. Čovjek koji je oblikovao humor moje generacije i čije smo dosjetke jedni drugima prepričavali po hodnicima Prve gimnazije svaku od tih dosjetki prodao je onima čije granate samo slučajno nisu sru?ile Prvu gimnaziju. Vrijeme je, međutim, Karajlićev poraz učinilo ličnim, kao ?to su pro?lost i mitologija odrastanja u Sarajevu lična stvar onih koji do tog grada dr?e.

Kolumna: Andrej Nikoladis

(slobodna-bosna.ba)

Jebat neleta (cetnika i kvislinga), a jebat i ovog "kosmopolitu", koji je prebrzo zaboravio sta su mu takvi kao nele htjeli napravit,ali na srecu/zalost, nisu uspjeli napravit. Kakve pizde od ljudi zive medju nama !!!

Meni osobno je vise muka od te price o Neletu. Nakon svih ovih godina, u kojima je imao priliku da pokaze ko je i kakav je, za mene je to jednostavno zavrsena prica. I ne znam kako vise Suli ne dosadi u svakom intervjuu odgovarati na pitanja o Neletu.