Page 1 of 2
#1 Obilježavanje proboja koridora u RS
Posted: 24/06/2007 14:02
by Hendrix
Šta se ono slavi na RTRS-u nekakvo probijanje koridora života , kad se ovo desilo?
Tipično za srpske manifestacije tu je i predstava na temu Kosovo polje , osveta turcima i tome slično.Čisto da deca ne zaborave ko su oni tamo preko granice entiteta
#2
Posted: 24/06/2007 14:27
by oslobad
krugman
jeza u iglice
nineac
seln
___________________
eve,jarani bi mogli dati najkompetentniji odgovor
#3
Posted: 25/06/2007 11:26
by zlatan01
To je koridor izmedju banjalucke regije (ukljucujuci i tadasnju RSK) sa istocnim dijelovima BiH pod kontrolom Karadzicevih sljdbenika odnosno Srbijom. Prvobitno je generalstab u Beogradu zelio koridor dubok 40 km, sto je obuhvatalo Tuzlu. Poslije neuspjeha u maju 1992 (pogledaj "Bitka na Brcanskoj Malti), koridor je reduciran na nekih 30-tak km, tacnije potez rijeka Sava linija Ozren-Smoluca-Potpec-Majevica ali ni taj plan nije odrziv jer TO osigurava put Tuzla - Srebrenik a brcaci cvrsto drze u to vrijeme Suljagica Sokak, Omerbegovacu i Dizdarusu sto je svelo koridor na svega par kilometara. U ovo vrijeme '92. je TO cak presjekla koridor u Ulicama. Koridor je inace obuhvatao Modricu, Odzak, Bosanski Samac, Derventu, Brcko, a prema planu i Gradacac ali ovaj grad-heroj je vec sasvim druga prica. Krace ne moze...
#4
Posted: 25/06/2007 11:36
by cyprus
Ono juče su posvetili možda desetak minuta koridoru, a ostalih jedno dva sata Kosovu i Turcima. Stvarno ne znam šta bih reko. Dže mi živimo?
#5
Posted: 25/06/2007 11:43
by tetakk
Kao jedan od razloga za probijanje koridora su navodili i smrt beba u inkubatorima u Krajini.Nesto kao potreba za kisikom.
Zao mi je beba
, ali zalosno je to kako su to zlouporijebili, jer kao nije bilo kisika zbog nemogucnosti letova aviona, iako su helikopteri letjeli bez prestanka na relaciji Banjaluka-Bijeljina, a avioni bombardovali gradove u Posavini.
Zatekao sam se na tim prostorima u nezgodno vrijeme i ....ostao ziv
Evo jednog clanka gdje sami sebe demantuju:
Петнаест година од битке за коридор
Спектакуларном побjедом jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана 42 дана дуга блокада и успостављена веза са Србиjом
ПРИJЕ петнаест година, 26. jуна 1992. године, борци Првог краjишког и Источнобосанског корпуса, послиjе дуготраjних, исцрпљуjућих борби прса у прса, пробили су коридор кроз Посавину и тако успоставили копнену везу између западног и источног диjела Републике Српске.
Исцрпљени, али поносни на блиставу побjеду над вишеструко броjниjим муслиманско-хрватским снагама, сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, на размеђу општина Модрича и Шамац. Загрљаjи Краjишника и Посаваца, честитке, пjесма, сузе радоснице, рафали у ваздух...
Била jе то jедна од наjзначаjниjих и наjхуманиjих битака српске воjске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отворен jе копнени пут из Босанске и Книнске Краjине према Сембериjи и даље према Београду и Србиjи.
Овом спектакуларном побjедом здружених jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада тадашње Aутономне региjе Краjина и Републике Српске Краjине. На том простору, одсjеченом муслиманско-хрватском агресиjом, живjело jе више од милион и по Срба. Остали су без хране, оружjа, нафте, лиjекова...
На самом почетку рата добро наоружане jединице муслиманске Патриотске лиге и териториjалне одбране, потпомогнуте снагама регуларне воjске Хрватске, готово мjесец и по дана држале су у потпуном оперативном окружењу тадашњу Aутономну региjу Краjина и западне диjелове Републике Српске Краjине.
Почетком маjа 1992. године сви путни правци коjи су Добоj, Бању Луку, Приjедор, Книн... спаjали са источним диjелом Републике Српске и Србиjом били су пресjечени. Прекинут jе био и ваздушни саобраћаj. Посљедњи авион из Бање Луке за Београд полетио jе 19. маjа. Становништво се нашло у окружењу и приjетило му jе потпуно физичко уништење.
Посебан проблем представљао jе недостатак лиjекова и санитетског материjала. Само у периоду од 22. маjа до 19. jуна 1992. године на Одjељењу за интензивну његу Клинике за дjечиjе болести у Бањоj Луци умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника.
Упркос свим апелима, Савjет безбjедности УН ниjе дао дозволу да авион са лиjековима из Београда полети за Бању Луку. Била jе то кап коjа jе прелила чашу. Више ниjе било времена за чекање. Нешто се морало предузети.
Тадашњи командант Првог краjишког корпуса, генерал Момир Талић, издао jе средином jуна 1992. године наређење начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан потпуковнику Новици Симићу: „Хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козиjа стаза. Нећу да дjеца умиру!
Поред Талића као главног стратега и креатора операциjе ”Коридор„, акциjу су планирали и начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде Новица Симић.
Услиjедила jе воjничка акциjа коjа ће остати записана у воjним аналима. Извршен jе пробоj из потпуног оперативног окружења.
Aкциjа ”Коридор„ започела jе 14. jуна 1992. године, када су борци 16. краjишке моторизоване бригаде, под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у битку на jужном диjелу дервентског ратишта.
Борбе су поjачане 24. jуна, када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту неприjатељске формациjе навела на погрешан закључак да Воjска Републике Српске жели да заузме Тузлу. Све што се послиjе тога догађало изазвало jе општу пометњу у муслиманско-хрватским редовима, што jе знатно олакшало деjство српским снагама на главним правцима пробоjа коридора. Изненађење jе било потпуно. Коридор живота jе пробиjен два дана приjе зацртаног рока.
Мада jе Талић, како jе говорио, планирао да попиjе кафу за Видовдан у Модричи, десило се то два дана раниjе. Српску воjску нико ниjе могао да заустави.
Jедан међу многима коjи jе властитим хероjством показао како се бори за своj народ био jе командант батаљона МУП-а РСК Миливоj Рашула. Он jе у своjоj официрскоj торбици понио српску тробоjку, риjешен да jе постави на силос у Оџаку. Стао jе на чело jуришног диjела батаљона. У jедноj паузи између двиjе борбе, са везистом и куриром кренуо jе испред осталих. Било jе то кобно. Покошени су неприjатељским рафалима.
Маjор Вељко Леко jе хеликоптерима пребацио више од 600 рањеника за Београд, а командант елитне jединице ”Вукови са Вучиjака„ Вељко Миланковић jе у jедном тренутку, нашавши се у полуокружењу, повео борце у величанствен jуриш.
- За мном, jунаци! - командовао jе Миланковић.
Пробоjем ”коридора живота„ српске краjине су продисале пуним плућима. Из Србиjе су кренули конвоjи са лиjековима, храном, нафтом, цигаретама...
Г. ДAКИЋ
БРИГAДЕ
Да би сприjечиле пробиjање коридора кроз Посавину, муслиманско-хрватске снаге су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и jеданаест лаких пjешадиjских.
Моторизоване jединице чинили су припадници регуларне Воjске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, Трећа ЗНГ из Осиjека и 153. ЗНГ из Велике Горице.
Од лаких пjешадиjских бригада биле су ангажоване 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца (Домаљевца), 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаjа и 109. из Грачанице.
ГУБИЦИ
Према званичним подацима, у операциjи ”Коридор„ погинула су 293 воjника Воjске Републике Српске и специjалаца МУП-а Републике Српске Краjине, док их jе 1.129 теже или лакше рањено.
Губици снага муслиманско-хрватске коалициjе нису познати. Претпоставља се да су били много већи.
#6
Posted: 25/06/2007 12:01
by seln
oslobad wrote:krugman
jeza u iglice
nineac
seln
___________________
eve,jarani bi mogli dati najkompetentniji odgovor
Hoces li nam objasniti sta ovo znaci?
#7
Posted: 25/06/2007 12:29
by in33sa
Odsjeceni muslimansko-hrvatskom agresijom, u Odzaku u kojem je zivjelo pet Srba i par hiljada Bosnjaka i Hrvata
Helikoptere, 600 ranjenika i zonu zabrane letova ne treba ni komentirati.
#8
Posted: 25/06/2007 13:49
by tbaharis
tetakk wrote:Kao jedan od razloga za probijanje koridora su navodili i smrt beba u inkubatorima u Krajini.Nesto kao potreba za kisikom.
Zao mi je beba
, ali zalosno je to kako su to zlouporijebili, jer kao nije bilo kisika zbog nemogucnosti letova aviona, iako su helikopteri letjeli bez prestanka na relaciji Banjaluka-Bijeljina, a avioni bombardovali gradove u Posavini.
Zatekao sam se na tim prostorima u nezgodno vrijeme i ....ostao ziv
Evo jednog clanka gdje sami sebe demantuju:
Петнаест година од битке за коридор
Спектакуларном побjедом jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана 42 дана дуга блокада и успостављена веза са Србиjом
ПРИJЕ петнаест година, 26. jуна 1992. године, борци Првог краjишког и Источнобосанског корпуса, послиjе дуготраjних, исцрпљуjућих борби прса у прса, пробили су коридор кроз Посавину и тако успоставили копнену везу између западног и источног диjела Републике Српске.
Исцрпљени, али поносни на блиставу побjеду над вишеструко броjниjим муслиманско-хрватским снагама, сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, на размеђу општина Модрича и Шамац. Загрљаjи Краjишника и Посаваца, честитке, пjесма, сузе радоснице, рафали у ваздух...
Била jе то jедна од наjзначаjниjих и наjхуманиjих битака српске воjске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отворен jе копнени пут из Босанске и Книнске Краjине према Сембериjи и даље према Београду и Србиjи.
Овом спектакуларном побjедом здружених jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада тадашње Aутономне региjе Краjина и Републике Српске Краjине. На том простору, одсjеченом муслиманско-хрватском агресиjом, живjело jе више од милион и по Срба. Остали су без хране, оружjа, нафте, лиjекова...
На самом почетку рата добро наоружане jединице муслиманске Патриотске лиге и териториjалне одбране, потпомогнуте снагама регуларне воjске Хрватске, готово мjесец и по дана држале су у потпуном оперативном окружењу тадашњу Aутономну региjу Краjина и западне диjелове Републике Српске Краjине.
Почетком маjа 1992. године сви путни правци коjи су Добоj, Бању Луку, Приjедор, Книн... спаjали са источним диjелом Републике Српске и Србиjом били су пресjечени. Прекинут jе био и ваздушни саобраћаj. Посљедњи авион из Бање Луке за Београд полетио jе 19. маjа. Становништво се нашло у окружењу и приjетило му jе потпуно физичко уништење.
Посебан проблем представљао jе недостатак лиjекова и санитетског материjала. Само у периоду од 22. маjа до 19. jуна 1992. године на Одjељењу за интензивну његу Клинике за дjечиjе болести у Бањоj Луци умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника.
Упркос свим апелима, Савjет безбjедности УН ниjе дао дозволу да авион са лиjековима из Београда полети за Бању Луку. Била jе то кап коjа jе прелила чашу. Више ниjе било времена за чекање. Нешто се морало предузети.
Тадашњи командант Првог краjишког корпуса, генерал Момир Талић, издао jе средином jуна 1992. године наређење начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан потпуковнику Новици Симићу: „Хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козиjа стаза. Нећу да дjеца умиру!
Поред Талића као главног стратега и креатора операциjе ”Коридор„, акциjу су планирали и начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде Новица Симић.
Услиjедила jе воjничка акциjа коjа ће остати записана у воjним аналима. Извршен jе пробоj из потпуног оперативног окружења.
Aкциjа ”Коридор„ започела jе 14. jуна 1992. године, када су борци 16. краjишке моторизоване бригаде, под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у битку на jужном диjелу дервентског ратишта.
Борбе су поjачане 24. jуна, када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту неприjатељске формациjе навела на погрешан закључак да Воjска Републике Српске жели да заузме Тузлу. Све што се послиjе тога догађало изазвало jе општу пометњу у муслиманско-хрватским редовима, што jе знатно олакшало деjство српским снагама на главним правцима пробоjа коридора. Изненађење jе било потпуно. Коридор живота jе пробиjен два дана приjе зацртаног рока.
Мада jе Талић, како jе говорио, планирао да попиjе кафу за Видовдан у Модричи, десило се то два дана раниjе. Српску воjску нико ниjе могао да заустави.
Jедан међу многима коjи jе властитим хероjством показао како се бори за своj народ био jе командант батаљона МУП-а РСК Миливоj Рашула. Он jе у своjоj официрскоj торбици понио српску тробоjку, риjешен да jе постави на силос у Оџаку. Стао jе на чело jуришног диjела батаљона. У jедноj паузи између двиjе борбе, са везистом и куриром кренуо jе испред осталих. Било jе то кобно. Покошени су неприjатељским рафалима.
Маjор Вељко Леко jе хеликоптерима пребацио више од 600 рањеника за Београд, а командант елитне jединице ”Вукови са Вучиjака„ Вељко Миланковић jе у jедном тренутку, нашавши се у полуокружењу, повео борце у величанствен jуриш.
- За мном, jунаци! - командовао jе Миланковић.
Пробоjем ”коридора живота„ српске краjине су продисале пуним плућима. Из Србиjе су кренули конвоjи са лиjековима, храном, нафтом, цигаретама...
Г. ДAКИЋ
БРИГAДЕ
Да би сприjечиле пробиjање коридора кроз Посавину, муслиманско-хрватске снаге су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и jеданаест лаких пjешадиjских.
Моторизоване jединице чинили су припадници регуларне Воjске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, Трећа ЗНГ из Осиjека и 153. ЗНГ из Велике Горице.
Од лаких пjешадиjских бригада биле су ангажоване 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца (Домаљевца), 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаjа и 109. из Грачанице.
ГУБИЦИ
Према званичним подацима, у операциjи ”Коридор„ погинула су 293 воjника Воjске Републике Српске и специjалаца МУП-а Републике Српске Краjине, док их jе 1.129 теже или лакше рањено.
Губици снага муслиманско-хрватске коалициjе нису познати. Претпоставља се да су били много већи.
ova im je najjaca dosad...
Посебан проблем представљао jе недостатак лиjекова и санитетског материjала. Само у периоду од 22. маjа до 19. jуна 1992. године на Одjељењу за интензивну његу Клинике за дjечиjе болести у Бањоj Луци умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника.
Упркос свим апелима, Савjет безбjедности УН ниjе дао дозволу да авион са лиjековима из Београда полети за Бању Луку. Била jе то кап коjа jе прелила чашу. Више ниjе било времена за чекање. Нешто се морало предузети.
nema letova
Маjор Вељко Леко jе хеликоптерима пребацио више од 600 рањеника за Београд
ima letova... 
#9
Posted: 25/06/2007 13:55
by jugoistocnjak
Kad ce jednom u detalje opisati kako su ubili preko 8000 osoba u 10-tak dana? Kako su ih onda prevlacili kamionima, kako su ih ukopali masinama. Kako su ih 2-3 puta prekopavali i prebacivali. Kako je u toj operaciji i zavjeri ucestvovalo 15-tak hiljada ljudi. Tih 15-tak hiljada imaju takodje svoje porodice.
Kad ce opisati koji su to srpski heroji recimo naredili i koji su drugi koji su bombardovali porodiliste na Jezeru?
#10
Posted: 25/06/2007 14:10
by Maraschino
Koliko su humani bili u tim "oslobadjanjima",
rekli su nam pacijenti iz Neuro-psihijatrijske bolnice iz Jakesa.
#11
Posted: 25/06/2007 14:41
by tbaharis
PROOOOPAAAAGAAAAANDAAAAAAAAAAAAAAA.... mater im jebem...
#12
Posted: 25/06/2007 23:58
by visocicaguy
neko spomenu gradacac... jos jednom, nakon svih ovih godina... opet kazem: svaka cast!
#13
Posted: 26/06/2007 12:37
by Maraschino
visocicaguy wrote:neko spomenu gradacac... jos jednom, nakon svih ovih godina... opet kazem: svaka cast!
mislis, za odbranu Gradacca
ili
sto ne popise kahvu na kuli Zmaja od Bosne
#14
Posted: 26/06/2007 12:43
by Truba
mene je čitav rat kao dječaka mučilo pitanje
jel vršen odgovarajući vojni pritisak na taj uspostavljeni koridor koji su držali srpski vojnici
#15
Posted: 26/06/2007 12:51
by Maraschino
komi wrote:mene je čitav rat kao dječaka mučilo pitanje
jel vršen odgovarajući vojni pritisak na taj uspostavljeni koridor koji su držali srpski vojnici
Komi,
ako nekada budes prolazio pored Brckog,svrati malo u mjesta zvana Ulice,Dizdarusa,Brodusa,Suljagica Sokak, Omerbegovacu ... mislim da je ostalo materijala da ti se sve kaze. U to vrijeme skoro pa sve je bilo rusevina kao u Vukovaru. Zanocimo u sumi do jutra vise nije suma nego ostaci od sume.itd.itd.
#16
Posted: 26/06/2007 13:30
by Sir Charles
#17
Posted: 26/06/2007 13:48
by Celicna_saka
komi wrote:mene je čitav rat kao dječaka mučilo pitanje
jel vršen odgovarajući vojni pritisak na taj uspostavljeni koridor koji su držali srpski vojnici
Bez podrske i koordinacije sa hrvatskom stranom moglo se mahati usima, niti artiljerije, niti oklopa, a i cetnici su se maksimalno angazovali da cuvaju taj koridor, mada je i pod takvim uslovima bilo beuspjesnih napada da se presjece koridor, po meni bespotrebnih ta municija i gubici u ljudstvu su se mogli upotrijebit kudikamo efektivnije na drugim ratistima
#18
Posted: 26/06/2007 13:52
by Sarafcina
tetakk wrote:Kao jedan od razloga za probijanje koridora su navodili i smrt beba u inkubatorima u Krajini.Nesto kao potreba za kisikom.
Zao mi je beba
, ali zalosno je to kako su to zlouporijebili, jer kao nije bilo kisika zbog nemogucnosti letova aviona, iako su helikopteri letjeli bez prestanka na relaciji Banjaluka-Bijeljina, a avioni bombardovali gradove u Posavini.
Zatekao sam se na tim prostorima u nezgodno vrijeme i ....ostao ziv
Evo jednog clanka gdje sami sebe demantuju:
Петнаест година од битке за коридор
Спектакуларном побjедом jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана 42 дана дуга блокада и успостављена веза са Србиjом
ПРИJЕ петнаест година, 26. jуна 1992. године, борци Првог краjишког и Источнобосанског корпуса, послиjе дуготраjних, исцрпљуjућих борби прса у прса, пробили су коридор кроз Посавину и тако успоставили копнену везу између западног и источног диjела Републике Српске.
Исцрпљени, али поносни на блиставу побjеду над вишеструко броjниjим муслиманско-хрватским снагама, сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, на размеђу општина Модрича и Шамац. Загрљаjи Краjишника и Посаваца, честитке, пjесма, сузе радоснице, рафали у ваздух...
Била jе то jедна од наjзначаjниjих и наjхуманиjих битака српске воjске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отворен jе копнени пут из Босанске и Книнске Краjине према Сембериjи и даље према Београду и Србиjи.
Овом спектакуларном побjедом здружених jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада тадашње Aутономне региjе Краjина и Републике Српске Краjине. На том простору, одсjеченом муслиманско-хрватском агресиjом, живjело jе више од милион и по Срба. Остали су без хране, оружjа, нафте, лиjекова...
На самом почетку рата добро наоружане jединице муслиманске Патриотске лиге и териториjалне одбране, потпомогнуте снагама регуларне воjске Хрватске, готово мjесец и по дана држале су у потпуном оперативном окружењу тадашњу Aутономну региjу Краjина и западне диjелове Републике Српске Краjине.
Почетком маjа 1992. године сви путни правци коjи су Добоj, Бању Луку, Приjедор, Книн... спаjали са источним диjелом Републике Српске и Србиjом били су пресjечени. Прекинут jе био и ваздушни саобраћаj. Посљедњи авион из Бање Луке за Београд полетио jе 19. маjа. Становништво се нашло у окружењу и приjетило му jе потпуно физичко уништење.
Посебан проблем представљао jе недостатак лиjекова и санитетског материjала. Само у периоду од 22. маjа до 19. jуна 1992. године на Одjељењу за интензивну његу Клинике за дjечиjе болести у Бањоj Луци умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника.
Упркос свим апелима, Савjет безбjедности УН ниjе дао дозволу да авион са лиjековима из Београда полети за Бању Луку. Била jе то кап коjа jе прелила чашу. Више ниjе било времена за чекање. Нешто се морало предузети.
Тадашњи командант Првог краjишког корпуса, генерал Момир Талић, издао jе средином jуна 1992. године наређење начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан потпуковнику Новици Симићу: „Хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козиjа стаза. Нећу да дjеца умиру!
Поред Талића као главног стратега и креатора операциjе ”Коридор„, акциjу су планирали и начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде Новица Симић.
Услиjедила jе воjничка акциjа коjа ће остати записана у воjним аналима. Извршен jе пробоj из потпуног оперативног окружења.
Aкциjа ”Коридор„ започела jе 14. jуна 1992. године, када су борци 16. краjишке моторизоване бригаде, под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у битку на jужном диjелу дервентског ратишта.
Борбе су поjачане 24. jуна, када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту неприjатељске формациjе навела на погрешан закључак да Воjска Републике Српске жели да заузме Тузлу. Све што се послиjе тога догађало изазвало jе општу пометњу у муслиманско-хрватским редовима, што jе знатно олакшало деjство српским снагама на главним правцима пробоjа коридора. Изненађење jе било потпуно. Коридор живота jе пробиjен два дана приjе зацртаног рока.
Мада jе Талић, како jе говорио, планирао да попиjе кафу за Видовдан у Модричи, десило се то два дана раниjе. Српску воjску нико ниjе могао да заустави.
Jедан међу многима коjи jе властитим хероjством показао како се бори за своj народ био jе командант батаљона МУП-а РСК Миливоj Рашула. Он jе у своjоj официрскоj торбици понио српску тробоjку, риjешен да jе постави на силос у Оџаку. Стао jе на чело jуришног диjела батаљона. У jедноj паузи између двиjе борбе, са везистом и куриром кренуо jе испред осталих. Било jе то кобно. Покошени су неприjатељским рафалима.
Маjор Вељко Леко jе хеликоптерима пребацио више од 600 рањеника за Београд, а командант елитне jединице ”Вукови са Вучиjака„ Вељко Миланковић jе у jедном тренутку, нашавши се у полуокружењу, повео борце у величанствен jуриш.
- За мном, jунаци! - командовао jе Миланковић.
Пробоjем ”коридора живота„ српске краjине су продисале пуним плућима. Из Србиjе су кренули конвоjи са лиjековима, храном, нафтом, цигаретама...
Г. ДAКИЋ
БРИГAДЕ
Да би сприjечиле пробиjање коридора кроз Посавину, муслиманско-хрватске снаге су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и jеданаест лаких пjешадиjских.
Моторизоване jединице чинили су припадници регуларне Воjске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, Трећа ЗНГ из Осиjека и 153. ЗНГ из Велике Горице.
Од лаких пjешадиjских бригада биле су ангажоване 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца (Домаљевца), 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаjа и 109. из Грачанице.
ГУБИЦИ
Према званичним подацима, у операциjи ”Коридор„ погинула су 293 воjника Воjске Републике Српске и специjалаца МУП-а Републике Српске Краjине, док их jе 1.129 теже или лакше рањено.
Губици снага муслиманско-хрватске коалициjе нису познати. Претпоставља се да су били много већи.
U PM .... lepu PM ... ovo ko scenarij za sutjesku .... ja budalastih ljudi.....
#19
Posted: 26/06/2007 14:07
by zlatan01
komi wrote:mene je čitav rat kao dječaka mučilo pitanje
jel vršen odgovarajući vojni pritisak na taj uspostavljeni koridor koji su držali srpski vojnici
Prakticno sve vrijeme rata je vrsen pritisak na koridor samim drzanjem linija tako blizu saobracajnice kroz Brcko. Suljagica sokak, Omerbegovaca i Dizdarusa su bili slobodni do kraja ljeta '93 a poslije toga su linije ostale na priblizno istim pozicijama i to na rubu grada. Zapadnije od Brckog je Gradacac bio kljuc jer zauzimanjem tog grada koridor se potpuno osigurava od kontranapada i presjecanja prema Domaljvcu (Bos. Samac). Uzgred Gradacac je branjen stalno sa dvije brigade, motorizovana Gradacac i pjesadijska iz Srebrenika uz pomoc ostalih jedinica II korpusa uglavnom iz Doboja (Istok), Gracanice i Zivinica dok su Tuzlanske jedinice bile vise angazovane na brcanskom dijelu fronta. Protiv nase dvije, karadzicevi srbi su imali angazovanih najmanje 7 brigada iz sastava I krajiskog korpusa na Grdaccu plus lokalne jedinice iz okolnih sela kao i jedinice iz Srbije kao tkz. niski specijalci i slicno koji su bili angazovani kod ofanzivnih akcija. Od tehnike je koristeno najmanje 25 tenkova a broj je znao biti i puno veci, oklopni voz (unisten u oktobru '92) a grad su bombardovale citave eskadrile tokom '92. E sad da li je pritisak bio odgovarajuci...
#20
Posted: 26/06/2007 14:58
by saki
komi wrote:mene je čitav rat kao dječaka mučilo pitanje
jel vršen odgovarajući vojni pritisak na taj uspostavljeni koridor koji su držali srpski vojnici
Nije, narocito ne 95.
#21
Posted: 26/06/2007 16:32
by Hendrix
Važna je predstava o Kosovo polju
"I neka znaju svi koji napadaju najgostoljubljiviji narod na svetu...." Super parodija
#22
Posted: 27/06/2007 12:56
by Mr_M
Nisam uspio geldati tu emsiju, medjutim bi ipak zeli reci par rjeci o temi "Koridor".
Probijanje Koridora je prije svega bilo potrebno, da se obezbjedi veza izmedju zapadnog djela RS sa istocnim.
Uostalom da se tada niej uradila ta akcija, sigurno bi pala citava zapadna RS, jer su snage HV potpomognute sa raznim paravojnim jedinicama, poput HOS i co. dosli do mjesta Johovac, ne tako daleko od Doboja, nekih 20-ak km.
#23
Posted: 27/06/2007 13:03
by seln
Mr_M wrote:
Uostalom da se tada niej uradila ta akcija, sigurno bi pala citava zapadna RS, j
...jazuk.....
#24
Posted: 27/06/2007 13:09
by PITARKA_SA
gledala sam tu emisiju..kakvi bolesnici..s'kim ja zivim tito mili i gdje ja zivim..tragicno je to sto opet priliku da dpbiju opet bi nas klali ..to je jasno ko dan..
jeste'l citali poruke ?
sta radi sad RAK ?nista.nek oni kaznjavaju druge zbgo gluposti ,a nek pustaju da se zlocinacki umovi razonode ..gadi mi se sve
#25
Posted: 27/06/2007 13:19
by Sir Charles
PITARKA_SA wrote:gledala sam tu emisiju..kakvi bolesnici..s'kim ja zivim tito mili i gdje ja zivim..tragicno je to sto opet priliku da dpbiju opet bi nas klali ..to je jasno ko dan..
jeste'l citali poruke ?
sta radi sad RAK ?nista.nek oni kaznjavaju druge zbgo gluposti ,a nek pustaju da se zlocinacki umovi razonode ..gadi mi se sve
Napisi prigovor RAK-u
http://cra.ba/bs/about/?cid=4463