Forum Klix.ba

Ako bude i u vasem gradu, obavezno idite, pogledajte. Mnogo su dobre fotke...

evo linka

http://www.yannarthusbertrand.com//

Sto me ova slika zbuni nesto !!!!!!!

Sve su mu fotke takve...snima sve vreme iz helikoptera...ovo dole ti je mesto gde Marokanci farbaju svoje tkanine...jel da je fenomenalno, kao neka apstrakcija...

bas me zbunilo tek sad kad bolje pogledam vidim ljude kod bazena za farbanje

fenomenalno....

Pazi gde ljudi zive...detalj njihove "zgrade" u Sao Paolu...nema prozora...

Znas kolike su velike fotografije ? Ogromne...metar-dva...postavljene na velikim panoima...Izlozba se seli po citavoj Evropi. Bice i kod vas, sigurno...obavezno pogledajte. Ovde je na Kalemegdanskoj terasi...mnogo panoa, mnogo fotografija ...nisam stigla sve da vidim odjednom...preko cele Kalemegdanske terase...FENOMENALNO je ! Sok za oci .I za prostor. Ulaz slobodan. Ideja je uopste prekrasna i fotografije. Mnogo su lepse "uzivo". Ogromne su. I svuda pise koja zemlja , na koliko stepeni geografske duzine i sirine se nalazi i objasnjenje sta predstavlja...mali istorijat snimljenog mesta...

ima jedna, najlepsa, ali ne mogu da je nadjem sad.

evo jos info o coveku i projektu...

http://www.zemljasneba.com/sr/

VELIKI PRIZMATSKI IZVOR, JELOUSTONSKI NACIONALNI PARK, VAJOMING, SAD (44°31’ S, 110°50’ Z).
Jelouston je najstariji nacionalni park na svetu, smešten na vulkanskom platou koji se prostire na teritoriji saveznih država Montane, Ajdaha i Vajominga. Ovaj park, osnovan 1872. godine, prostire se na 9.000 km² i u njemu postoji najveća koncentracija geotermičkih lokacija sa više od 10.000 gejzira, fumarola i toplih izvora. Veliki prizmatski izvor, prečnika 112 m, najveće je toplo jezero u nacionalnom parku i treće po veličini u svetu. Spektar boja, po kome je dobio ime, nastao je zahvaljujući cijanobakteriji, koja se brže razmnožava u priobalnom delu gde su temperature niže. Jeloustonski nacionalni park, koji je 1976. proglašen rezervatom biosfere, a 1978. uvršten u Uneskovu listu svetske baštine, godišnje primi u proseku tri miliona posetilaca. Severnoamerički kontinent, na kojem se nalazi pet najposećenijih prirodnih rezervata, godišnje obiđe između 80 i 90 miliona turista — što čini 11 odsto od ukupnog broja turista u svetu, ali donosi gotovo 18 odsto ukupnog prihoda od turizma.

SUŠENJE URMI U ZASADIMA PALMI JUŽNO OD KAIRA, U DOLINI NILA, EGIPAT (29°43’ S, 31°17’ I).
Palme urmi uzgajaju se u toplim, suvim predelima sa izvorima vode, kao što su oaze. Godišnje se širom sveta proizvodi više od šest miliona tona urmi. Najveći deo proizvodnje Bliskog istoka i severne Afrike namenjen je domaćem tržištu, dok se izvozi samo 5 odsto. Egipat, posle Irana drugi proizvođač u svetu, ubira godišnje više od milion tona urmi, a godišnja domaća potrošnja iznosi oko 15 kg po stanovniku. Urme se u načelu čuvaju na tradicionalan način. Sveže ubrane, žute ili crvene u zavisnosti od vrste, urme polako poprimaju smeđu boju dok se suše na suncu, pri čemu su od vetra i vode zaštićene niskim zemljanim zidovima ili granama. One se potom čuvaju u korpama od palminog lišća. Iako se urme uglavnom koriste u ishrani, od ovog voća se ručno ili industrijski prave sirup, brašno, testo, sirće, šećer, alkohol i peciva.

ODMOR RADNIKA NA BALAMA PAMUKA, THONAKAHA, KORHOGO, OBALA SLONOVAČE (9°28’ J, 5°36' Z).
Seme najrasprostranjenije vrste pamuka Gossypium hirsutum, poreklom iz Srednje Amerike, počelo je u 19. veku da se gaji i u zapadnoj Africi. Početkom XX veka na ovu sirovinu otpadalo je 80 odsto svetskog tržišta tekstila (danas 47 odsto, posle pronalaska sintetičkih materijala). I dan-danas na uzgoju i proizvodnji pamuka radi milijardu ljudi širom sveta. Ali pad cene pamuka, koja se prepolovila od 1995. godine, ima ozbiljne posledice na neke zemlje, posebno u zapadnoj i centralnoj Africi. Suočene sa visokim proizvodnim cenama — samo za gajenje pamuka koristi se jedna četvrtina pesticida koji se proizvedu u svetu — neke vlade pozivaju na smanjenu upotrebu pesticida. Takođe se preduzimaju napori na uspostavljanju lanca trgovine pod pravičnim uslovima, koji će obezbediti višu cenu za proizvođače i uslove rada u skladu sa međunarodnim propisima.

JATO CRVENIH IBISA, BLIZU PEDERNALESA, AMAKURO DELTA, VENECUELA (9°57’ S, 62°21’ Z).
Od velikih nizija do delte Amakuro na ušću reke Orinoko, više od jedne trećine Venecuele čine vlažne zone, gde se nalaze staništa crvenog ibisa (Eudocimus ruber). Ove ptice močvarice gnezde se u velikim kolonijama u mangrovim šumama i u potrazi za hranom udaljavaju se samo nekoliko kilometara. Karotin iz morskih račića, kraba u drugih ljuskara, koje ove ptice jedu, doprinosi njihovoj karakterističnoj boji. Perje crvenog ibisa, koje je domaće stanovništvo koristilo za izradu ogrtača i ukrasa, sada se upotrebljava u proizvodnji veštačkog cveća. Ova ptica, tražena kako zbog svog mesa tako i zbog perja, postala je zato ugrožena vrsta. Danas u Srednjoj i Južnoj Americi ima manje od 200.000 jedinki.

MAUNT EVEREST, HIMALAJI, NEPAL (27°59’ S, 86°56’ I).
U okviru masiva Himalaja nalazi se Maunt Everest, najviša tačka na planeti (8.848 m). Ova planina se u Nepalu naziva Sagarmata - “čelo neba”, a na tibetanskom Čomolungma - “božanska majka sveta”. Ime je dobila po britanskom pukovniku Džordžu Everestu, kome je 1852. godine poveren zadatak da napravi topografsku kartu Indije. Tek su se 29. maja 1953. godine Novozelanđanin Edmund Hilari i nepalski Šerpas Tensing Norgaj popeli na “krov sveta”. Iako izgledaju neosvojivi i uvek isti, Himalaje pogađaju duboke ekološke promene. Povećanje temperatura u regionu (za +1°C od 1970. godine) izazvalo je topljenje lednika, pa se planinska jezera pune vodom tako brzo da postoji opasnost da se oko četrdesetak izlije u narednih pet godina, i ugrozi živote miliona ljudi nastanjenih u dolinama. Ako se ova tendencija nastavi, lednici Himalaja, kao i lednici širom sveta, mogli bi da nestanu za četrdeset godina. Posledice bi bile drastične, jer planinska područja snabdevaju polovinu svetskog stanovništva vodom.

VINOGRADI, REGIJA GERIJA, LANSAROTE, KANARSKA OSTRVA, ŠPANIJA (28°58' S, 13°43' Z).
Lansarote, jedno od sedam ostrva u španskom arhipelagu poznatom pod nazivom Kanarska ostrva, najbliže je afričkom kontinentu. Pustinjska klima i činjenica da na ovom ostrvu površine 813 km2 nema potoka i reka otežavaju bavljenje poljoprivredom. Međutim, prilično nepropustljivi donji sloj od gline prekriven je slojem vulkanskog pepela i kamena od kojih je nastalo plodno zemljište crne boje. Lokalno stanovništvo je razvilo osobenu tehniku uzgajanja vinove loze koja je prilagođena ovim posebnim prirodnim uslovima. Stabljika vinove loze sadi se u sredinu rupe koja se iskopa u zemljištu od vulkanskog kamenja kako bi mogla da povuče akumuliranu vlagu, a od suvih vetrova sa severoistoka i iz saharaske oblasti zaštićena je niskim polukružnim kamenim zidovima. Ukupna proizvodnja vina u Španiji u 2001. godini činila je oko 9 odsto ukupne godišnje svetske proizvodnje od oko 28,2 milijarde litara vina, što Španiju svrstava na treće mesto po proizvodnji vina posle Francuske i Italije.

PAMUČNE TKANINE SE SUŠE NA SUNCU U DŽAJPURU, RADŽASTAN, INDIJA (26°55' S, 75°49' Z).
Država Radžastan na severoistoku Indije značajan je centar proizvodnje tekstila, čuven po viševekovnoj tradiciji bojenja i štampanja pamučnih i svilenih tkanina. Tim drevnim zanatom, veoma cenjenim među turistima, bave se žene. Indijke podnose najveći teret velikog siromaštva koje pogađa 25 odsto stanovništva. Indijci su oduvek davali prednost dečacima zato što obezbeđuju budućnost porodične loze, ma kako skromne. Sinovi se brinu o roditeljima u starosti, a kad oni umru vode računa da budu kremirani kako to verski običaji nalažu. Nasuprot njima, ćerke napuštaju porodicu kad se udaju, a roditelji moraju da im spreme miraz, tako da se one često smatraju prokletstvom. Abortusi ženskih fetusa (protivzakoniti, ali ipak rašireni), iznenadna smrt ženskih beba i vatra koja zahvata sarije (retko slučajno) rašireni su u svim slojevima društva. Utvrđeno je da danas u nekim državama ima manje od 800 žena na 1.000 muškaraca tako da porast takvih pojava izaziva zabrinutost vlade, koja pokušava zakonski da ih suzbije.

PEŠČANI SPRUD NA OBALI OSTRVA VITSANDI, KVINSLEND, AUSTRALIJA (20°15' J, 149°01' I).
Bezbroj koralnih ostrvaca i kontinentalnih ostrva razbacano je po uskom koridoru koji odvaja obalu Kvinslenda, na severozapadu Australije, od Velikog koralnog grebena, udaljenog oko 30 km od kopna. Vitsandi, površine 109 km, najveće je među 74 ostrva koja čine istoimeni arhipelag. Ime mu je dao britanski istraživač Džejms Kuk, koji je ta ostrva otkrio 1770. godine, u nedelju na Duhove. Kao što se ovde vidi na plaži Vajthejven, ostrvca su okružena izuzetno belim peskom, nastalim od koralnih sedimenata. Taj predeo je sastavni deo Pomorskog parka Velikog grebena, koji posećuje preko dva miliona turista godišnje. Pošto je zakonski strogo regulisan, turizam malo utiče na ovo osetljivo područje, što se ne može reći za zagađenje u priobalju i stalne, neobjašnjive najezde morskih zvezda poznatih kao bodljikave krune, koje su za proteklih 30 godina oštetile čak 20 odsto korala.

SELO SOJENICA U TONGKILU, SAMALESKA OSTRVA, FILIPINI (604' S, 12147' I).
Na jugu Filipina, pre svega na Samaleskim ostrvima u arhipelagu Sulu, žive pripadnici naroda Badžao, poznatiji kao morski Cigani. Oni love ribu i skupljaju školjke, a stanuju u kolibama na stubovima. Zahvaljujući kanalu prosečenom kroz koralni greben uspevaju da izađu na pučinu. Oni pripadaju muslimanskoj manjini koja čini pet odsto stanovništva Filipina i koncentrisana je uglavnom na jugu. Ta oblast ima veoma razvijenu turističku industriju, kojoj trenutno preti opasnost da potpuno zamre zbog pobuna naoružanih komunista i muslimanskih separatističkih pokreta. Ti sukobi potresaju zemlju od ranih sedamdesetih godina prošlog veka, a za tri decenije odneli su 30.000 života. Pregovori i primirja se smenjuju s periodima nasilja u ovoj zemlji gde 40 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, gde je natalitet najviši u Aziji i gde se privreda u velikoj meri oslanja na dijasporu.

KRISTALNE FORMACIJE NA JEZERU MAGADI, KENIJA
(152' S, 3617' Z).
Na istoku Afrike, u dužini od 7.000 km, proteže se Dolina velikog raseda, nastala kao posledica cepanja Zemljine kore pre nekih 40 miliona godina. U tom ogromnom udubljenju, oivičenom visokim vulkanskim zaravnima, koje se prostire od Crvenog mora do Mozambika, nalazi se čitav niz velikih (Turkana, Viktorija i Tanganjika) i malih jezera kao što je Magadi, najjužnije u Keniji. Pošto ga napajaju kiše, koje spiraju mineralne soli sa obližnjih vulkanskih padina, voda Magadija ima veliku koncentraciju soli. Na nekim mestima njegova površina je prekrivena skorenim tankim slojem kristalizovane soli pomešane sa slanom vodom. Iako negostoljubiva, ta sredina nije bez života; milioni malih flaminga sleću na obalu jezera, gde se hrane algama, račićima i ljuskarima, kojih ima u obilju u njegovim slanim vodama.

ČAMAC NASUKAN NA SEVERU ZAKINTOSA, JONSKA OSTRVA, GRČKA (3754' S, 2039' I).
Zakintos, najjužnije i drugo po veličini jonsko ostrvo, udaljeno je 16 km od Peloponeza. Ime je dobilo po obilju divljih zumbula koji na njemu rastu. Na jednom delu ostrva nalaze se impozantne krečnjačke litice prožete belim gipsom, koji se, pod dejstvom erozije i nekoliko zemljotresa (najjači se dogodio 1953. godine), krunio i formirao plaže od finog sitnog peska. Te plaže su omiljeno mesto za polaganje jaja glavatih morskih kornjača (Caretta caretta). Međutim, zbog propelera brzih čamaca, zagađenja, urbanizacije i turizma danas na Zakintos dolazi samo između 800 i 2.000 tih životinja. Mere za očuvanje prirode i kampanja za podizanje svesti javnosti, uporedo sa osnivanjem Nacionalnog pomorskog parka Zakintos 2000. godine, počinju da daju plodove. Nekoliko najpoznatijih ugroženih vrsta, uključujući morske kornjače, imaju koristi od ambicioznih programa za zaštitu prirode. Ipak, istrebljenje još uvek preti četvrtini vrsta sisara, trećini vrsta riba i osmini vrsta ptica naše planete.

SEOSKI PEJZAŽ KOD KONJAKA, ŠARANT, FRANCUSKA
(4542' S, 017 Z).
Filoksera, bolest koju izaziva parazitska vaš, opustošila je u XIX veku vinovu lozu u Šarantu, zajedno sa gotovo polovinom francuskih vinograda. Veliki deo vinove loze u tom regionu zamenila su polja pod žitaricama, koja su i danas glavno obeležje ovog predela. S vremenom su obnovljeni vinogradi oko grada Konjaka, gde je proizvodnja istoimenog alkoholonog pića neprestano rasla. Od grožđa ugni blanc (u tom kraju poznatog pod nazivom sent emilion), koje raste na krečnjačkom tlu, pravi se vino, koje se destiluje i ostavlja da sazri u hrastovim bačvama da bi se dobio konjak. Trenutno u bačvama sazreva količina kojom može da se napuni preko milijardu flaša, koliko iznose šestogodišnje zalihe. Robna marka "konjak" može da se koristi samo za pića proizvedena u ovoj oblasti, čije su granice utvrđene dekretom iz 1909. i koja je podeljena na šest vinogorja. Za proizvodnju konjaka se koristi 11 odsto poljoprivrednog zemljišta u tom regionu i u njoj učestvuje 19.000 ljudi - oni ne rade samo u vinogradima i destilerijama, već su zaposleni na raznim poslovima, kao što je sipanje u boce, stavljanje čepova, pakovanje i marketing. Izvozi se 94,3 odsto ukupne proizvodnje, prvenstveno u Sjedinjene Države, Veliku Britaniju i Singapur.

PRIRODNI REZERVAT, SPRUD ARGEN, ŽIRONDA, FRANCUSKA
(4434' S, 115' Z).
Na ulazu u zaliv Arkašon, između Ka Ferea i dine Pila (najveće u Francuskoj - 106 m), u vodi Atlantskog okeana uočava se sprud Argen. Ovaj lokalitet, čija površina iznosi od 150 do 500 ha, sačinjava grupa peščanih ostrva koja menjaju oblik i položaj pod dejstvom vetrova i morskih struja u relativno redovnim ciklusima u trajanju od oko 80 godina. Prirodnim rezervatom je proglašen 1972, a u januaru 2005. postao je sastavni deo mreže za zaštitu prirode "Natura 2000". Mnogim vrstama ptica selica sprud Argen služi kao mesto gde se odmaraju, gnezde ili provode zimu. Na njemu može da se vidi kolonija od 4.000 do 5.000 parova dugokljunih čigri (Sterna sandvicensis), jedne od tri najveće kolonije ovih ptica u Evropi. Iako je zaštićen, ovaj rezervat ugrožavaju sve brojniji turisti, farme ostriga koje niču na njegovim obodima i zagađivanje mora. U januaru 2003. pretrpeo je ogromnu štetu zbog izlivanja nafte iz tankera "Prestiž", ali je brza akcija boraca za zaštitu prirode sprečila da ona poprimi veće razmere, tako da je u maju 2003. proslavljen dolazak nove generacije ptića na svet. U Mauritaniji postoji istoimena zaštićena oblast: Nacionalni park Sprud Argen, koji takođe posećuju mnogobrojna jata ptica selica.