#1 Vučko i belgijski pištolj 19074
Posted: 20/02/2007 23:34
Evo kako Sarajevo doživljava novinarka lista Danas
Vučko i belgijski pištolj 19074
Naravno da svi znaju da je jedan od najčuvenijih atentata u istoriji, onaj zbog kojeg je i počeo Prvi svetski rat, izvršen u Sarajevu. Belgijskim pištoljem serijskog broja 19074 Gavrilo Princip ubio je austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda (da, bend je po njemu dobio ime, a po Principu je nazvan most blizu kojeg je pucao na prestolonaslednika i ženu mu Sofiju). Sedamdeset godina kasnije, isti grad postaje domaćin 14. Zimskih olimpijskih igara. Tadašnja maskota Vučko, jedna od omiljenih i najuspešnijih, danas se ponovo smeška s bilborda širom grada. Pre dve nedelje performansom na ulicama grada otvoren je festival Sarajevske zime. E, to je nešto od čega zastaje dah.
Svega ovoga ne bi bilo da je... hm, krenimo bolje od početka.
Sarajevo je glavni i najveći grad Bosne i Hercegovine. Smešten na Sarajevskom polju, okružen planinama Bjelašnicom, Igmanom i Trebevićem. Prosečna nadmorska visina u gradu je 500 metara, a prostire se na 141,5 kilometara kvadratnih. Kako popis nije urađen više od 15 godina, a u međuvremenu se dogodio rat, procenjuje se da u Sarajevu živi između 400 i 700 hiljada stanovnika.
O ratu skoro pa je nepristojno govoriti. Kako kaže ovdašnja raja: "Život teče, sve se menja". Ipak, teško je zaboraviti da je upravo Sarajevo bilo pod najdužom opsadom u savremenoj istoriji. Bez trunke gorčine sećaju se da struje nije bilo čitava četiri meseca. Neko je odlično zapazio kako "prosto imate osećaj da se stide svoje nesreće". Ožiljaka rata u samom centru grada gotovo da nema; ulice su rekonstruisane, a fasade obnovljene. To nije slučaj na okolnim brdima. Lokalno stanovništvo kaže da se tamo i te kako može videti kostur nesrećnog rata.
Ništa u ovom gradu nije uobičajeno. Mali Jerusalim, kako ga često nazivaju, tačka je spajanja mnogih kultura i religija. Jedne nasuprot drugih stoje katedrale, crkve, džamije i sinagoge. Na arhitekturu grada uticala su četiri perioda: otomanski, austro-ugarski, soc-realistički i period obnove posle poslednjeg rata.
Iako je prva redovna tramvajska linija u Evropi uvedena upravo u ovom gradu, gradski saobraćaj u velikoj meri zavisi od taksi prevoza. Važno upozorenje, putniče namerniče, cene taksi usluga zavise od procene taksiste da li ste upoznati s tarifama, ili ne znate čak ni odnos evra i konvertibilne marke. Taj odnos je uglavnom 1:2, a svi primaju obe valute.
Kao i većinu gradova, Sarajevo čini posebnim njegovo stanovništvo, raja. Opušten živalj, uvek raspoložen za provod, pa i belaj. Na naročitoj su ceni turisti iz Beograda. Nostalgija je bezmalo opipljiva pa, primera radi, većina taksista pita odakle dolazite i posle oduševljenja sledi prisećanje na srećne osamdesete, eventualno sedamdesete godine. Ne čudi stoga i što je Sarajlija Edin ušao u finale prvog Velikog Brata. Jaran je to! Poznate Sarajlije su i Ivo Andrić, Goran Bregović, Aleksandar Hemon, Emir Kusturica, Nele Karajlić, Abdulah Sidran, kao i aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić (rođen u Sarajevu). Osim toga, neizbrisiv trag na eks yu turbo-folk ostavile su takođe Sarajlije: Kemal Malovčić, Halid Bešlić, Halid Muslimović i Haris Džinović. Jedan od vodećih repera na istom prostoru takođe je Sarajlija Edo Maajka.
Slobodanka Stamenić
Danas 21.2.2007.
Vučko i belgijski pištolj 19074
Naravno da svi znaju da je jedan od najčuvenijih atentata u istoriji, onaj zbog kojeg je i počeo Prvi svetski rat, izvršen u Sarajevu. Belgijskim pištoljem serijskog broja 19074 Gavrilo Princip ubio je austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda (da, bend je po njemu dobio ime, a po Principu je nazvan most blizu kojeg je pucao na prestolonaslednika i ženu mu Sofiju). Sedamdeset godina kasnije, isti grad postaje domaćin 14. Zimskih olimpijskih igara. Tadašnja maskota Vučko, jedna od omiljenih i najuspešnijih, danas se ponovo smeška s bilborda širom grada. Pre dve nedelje performansom na ulicama grada otvoren je festival Sarajevske zime. E, to je nešto od čega zastaje dah.
Svega ovoga ne bi bilo da je... hm, krenimo bolje od početka.
Sarajevo je glavni i najveći grad Bosne i Hercegovine. Smešten na Sarajevskom polju, okružen planinama Bjelašnicom, Igmanom i Trebevićem. Prosečna nadmorska visina u gradu je 500 metara, a prostire se na 141,5 kilometara kvadratnih. Kako popis nije urađen više od 15 godina, a u međuvremenu se dogodio rat, procenjuje se da u Sarajevu živi između 400 i 700 hiljada stanovnika.
O ratu skoro pa je nepristojno govoriti. Kako kaže ovdašnja raja: "Život teče, sve se menja". Ipak, teško je zaboraviti da je upravo Sarajevo bilo pod najdužom opsadom u savremenoj istoriji. Bez trunke gorčine sećaju se da struje nije bilo čitava četiri meseca. Neko je odlično zapazio kako "prosto imate osećaj da se stide svoje nesreće". Ožiljaka rata u samom centru grada gotovo da nema; ulice su rekonstruisane, a fasade obnovljene. To nije slučaj na okolnim brdima. Lokalno stanovništvo kaže da se tamo i te kako može videti kostur nesrećnog rata.
Ništa u ovom gradu nije uobičajeno. Mali Jerusalim, kako ga često nazivaju, tačka je spajanja mnogih kultura i religija. Jedne nasuprot drugih stoje katedrale, crkve, džamije i sinagoge. Na arhitekturu grada uticala su četiri perioda: otomanski, austro-ugarski, soc-realistički i period obnove posle poslednjeg rata.
Iako je prva redovna tramvajska linija u Evropi uvedena upravo u ovom gradu, gradski saobraćaj u velikoj meri zavisi od taksi prevoza. Važno upozorenje, putniče namerniče, cene taksi usluga zavise od procene taksiste da li ste upoznati s tarifama, ili ne znate čak ni odnos evra i konvertibilne marke. Taj odnos je uglavnom 1:2, a svi primaju obe valute.
Kao i većinu gradova, Sarajevo čini posebnim njegovo stanovništvo, raja. Opušten živalj, uvek raspoložen za provod, pa i belaj. Na naročitoj su ceni turisti iz Beograda. Nostalgija je bezmalo opipljiva pa, primera radi, većina taksista pita odakle dolazite i posle oduševljenja sledi prisećanje na srećne osamdesete, eventualno sedamdesete godine. Ne čudi stoga i što je Sarajlija Edin ušao u finale prvog Velikog Brata. Jaran je to! Poznate Sarajlije su i Ivo Andrić, Goran Bregović, Aleksandar Hemon, Emir Kusturica, Nele Karajlić, Abdulah Sidran, kao i aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić (rođen u Sarajevu). Osim toga, neizbrisiv trag na eks yu turbo-folk ostavile su takođe Sarajlije: Kemal Malovčić, Halid Bešlić, Halid Muslimović i Haris Džinović. Jedan od vodećih repera na istom prostoru takođe je Sarajlija Edo Maajka.
Slobodanka Stamenić
Danas 21.2.2007.
Jesmo fin i opusten zivalj, ne stidimo se svoje nesrece i kud nam Maajku legendu uvali 
JAKO OBJEKTIVNO ::: 
