#1 NEOBJAVLJENO O SESELJU iz 1993
Posted: 06/12/2006 01:17
by digger
Nadjoh ovo na B-92 forumu: napis o Seselju koji je trebao da bude stampan u "DUGI" 1993, ali koji nije nikada objavljen. Na srecu, postoji film sa kojeg je ovo trebalo da se stampa.
Ne nadjoh razloge zasto je ovo DUGA odlucila da ne objavi.
http://www.dadavujasinovic.com/PatriotskeTajne.htm
#2
Posted: 06/12/2006 01:51
by SherlockHolmes
Ne znam zasto te cudi da ovo nije objavljeno
Inace, i novinarka je izgleda ubijena 1994...
http://www.dadavujasinovic.com/biografija.htm
#3
Posted: 06/12/2006 02:47
by digger
SherlockHolmes wrote:Ne znam zasto te cudi da ovo nije objavljeno
Mozes li bolje objasniti?
#4
Posted: 06/12/2006 03:02
by Nosferatu
digger wrote:SherlockHolmes wrote:Ne znam zasto te cudi da ovo nije objavljeno
Mozes li bolje objasniti?
Pa valjda je i tebi jasno da su mediji bili rigorozno kontrolisani u vrijeme 1991-2000?
#6
Posted: 06/12/2006 08:31
by kub lajkan
Moze li se kod nas nabaviti ova njena knjiga?
#7
Posted: 06/12/2006 08:36
by Nosferatu
Ne znam ali ima jos dobrih tekstova ovdje:
http://www.dadavujasinovic.com/DadaPise.htm
#9 Re: NEOBJAVLJENO O SESELJU iz 1993
Posted: 06/12/2006 09:36
by Jimmy_The_Saint
digger wrote:Nadjoh ovo na B-92 forumu: napis o Seselju koji je trebao da bude stampan u "DUGI" 1993, ali koji nije nikada objavljen. Na srecu, postoji film sa kojeg je ovo trebalo da se stampa.
Ne nadjoh razloge zasto je ovo DUGA odlucila da ne objavi.
http://www.dadavujasinovic.com/PatriotskeTajne.htm
Jel' se zajebavaš?
K'o da ne znaš da je u Slobolendu štampa bila slobodna kritikovati dokle god se ne oklizne na kakvugod činjenicu...
U prevodu, OK je bilo imati mišljenje k'o Pero Luković i izložiti se linču, to je bila stvar muda. A saznati štagod o pravim tokovima krvi, moći, novca... Bojim se da tamo i danas ima ekipa za Gongadze - Politkovska varijante...
#10
Posted: 06/12/2006 10:04
by valterbranisarajevo
Odlomak iz poglavlja "Pisma" 25. XI 1992.
..Znaš Sanja, ne želim da budem zao prorok niti ptica zloslutnica, ali ne mogu da se otmem utisku da će se Beogradu skupo osvetiti ta njegova apatija i nezainteresovanost. Ja mogu da razumem donekle da su ljudi iscrpljeni golom borbom za opstanak. Ali, mi smo postali monstrumi, koji, grickajući čips i pijuckajući pivo posmatramo na TV-u ubijanja i razaranja samo kao rđavo režiran film, čvrsto uvereni da se sve to događa negde daleko, nekom drugom i da mi s tom nesrećom nemamo nikakve veze... Ali, eho tog rata, za koje nas zvanične vlasti ubeđuju da nije naš ("Srbija nije u ratu"), čujemo sve bliže. Nad Beogradom svakodnevno lete helikopteri i svi znamo da im je destinacija VMA, da neko u tom trenutku možda ispušta dušu kao žrtva bezumlja, ili da će, ako bude imao sreće, sutra sa Banjice krenuti sa štakama u svet. I da sve češće gledamo uživo Lazinu priču o tome "kao će sve to narod pozlatiti".
Eho tog rata su bombe po kafićima, obračuni i ubistva, ali i još više ona nemoćna baka, čista i uredna, doduše okrpljena, možda nekad učiteljica, pored koje sam prošla i vratila se, tamo na Slaviji, da joj istresem u ispruženu ruku sve što sam imala kod sebe, pri tom želeći da pobegnem i da me nema. Prosjaka ima uvek i svuda, naročito na Zapadu, ali samo kod nas danas moraju da prose i oni koji su radili i zaradili. Nas, koji ćutimo i nezainteresovano gledamo u šta nas guraju i šta od nas čine, nas koji ne umemo da dreknemo - e, sad je stvarno dosta, nego kao stoka pristajemo na sve gore i gore, tešeći se da i od goreg ima gore, nas koji smo do skora navikavani na sve blagodeti potrošačkog društva, a koji sada trpeljivo drhtuljimo u prohladnim stanovima i diveći se vlastitoj intuiciji dovijamo se u prkošenju bedi, nas takve mora da stigne kazna ili da se poubijamo međusobno, ili da nas bombarduju.
I u Sarajevu su, kažu, do pred sam rat, pa i na dan kada je tamo počeo rat mislili da nema šanse da se tu zapuca, jer, ne možeš ti, čoveče, uz čips i pivo da gledaš kako naša artiljerija sravnjuje sa zemljom jedan grad, a da se ne zapitaš - kako bi meni, mom detetu, bolesnoj majci, bilo kome bilo, da neko sedne na Avalu i tuče me odozgo. Ne možeš ti uz čips i pivo da gledaš obogaljenu decu, mrtvu decu. Ne možeš. Pod uslovom da si čovek. Ako gangrena zahvati deo tvog organizma, a ti se ponašaš da si kao potpuno zdrav - dogodiće ti se da izdahneš u mukama.
Ja sam išla da vidim kako taj rat izgleda uživo i prvo sam mislila da su to obične čarke, kaubojština, u kojoj će glavni akteri, kad se snimanje završi otresti prašinu sa sebe i ustati, jer to je ubijanje samo filmsko. I verovala sam da će se dogoditi čudo, da će neko odjednom reći - dosta je bilo, samo smo se šalili. Ali to šala bila nije. Mržnja je neizlečiv virus i prenosi se brzo i širi se lako. I mislila sam - nema goreg rata od onog u Hrvatskoj, pa se zapucalo i u Sarajevu. Otišla sam i tamo pa sam onda shvatila da onda više nemam snage. Da neću da pišem o tome kako se ruši grad i kako se ubijaju deca. Jer, Hrvatska je sanatorijum u odnosu na Bosnu. I kada moj kolega Jevrić dođe iz Bosne i hvali se po redakciji kako siluje muslimanke, svi se tome smeju kao dobrom vicu. Jer, oni neće da misle, da se opterećuju. Jevrić to možda ne radi lično, nadam se da ne, ali mnogo njih to radi. I meni to nije smešno. Nije mi ni žalosno. Žao mi samo zato što sam spoznala, kakve su, u stvari, zveri ljudi. Kako lako čovek postane zver. Žao mi je jer sam voljom sudbine rođena ovde. A moglo je da se desi da se rodim negde drugde i provedem ceo život u srećnoj zabludi o ljudskom rodu.
#15
Posted: 06/12/2006 16:14
by gavrilo
samoubistvo? lovackom puskom u prsa? mamicu im jebe...
#16
Posted: 06/12/2006 18:20
by brdo
pa zar je dzukela jos ziv maicu mu jeb...!!!
#17
Posted: 06/12/2006 18:20
by brdo
pa zar je dzukela jos ziv maicu mu jeb...!!!
#18
Posted: 06/12/2006 18:51
by Roger_CA
Dobar tekst, samo mi sve to više liči na medjustranačke obračune i zloupotrebu mrtve novinarke. Tekst iz 1993. je pisala žena koja je ubijena 1994, a govori o dogadjajima iz 1995??? I malo je amaterski namješteno a tekst nije nikakva tajna, jer je to Šešelj više puta rekao pa i onaj Nin je to prenio još neke 1996. ili 1997. Žena ubijena, namontiraju već objavljeno i sve to u predizbornoj kampanji. Ciganska posla, ko i kod ovih drugih komšija.
#19
Posted: 06/12/2006 19:03
by Suicidal Siberian
Roger_CA wrote:Dobar tekst, samo mi sve to više liči na medjustranačke obračune i zloupotrebu mrtve novinarke. Tekst iz 1993. je pisala žena koja je ubijena 1994, a govori o dogadjajima iz 1995??? I malo je amaterski namješteno a tekst nije nikakva tajna, jer je to Šešelj više puta rekao pa i onaj Nin je to prenio još neke 1996. ili 1997. Žena ubijena, namontiraju već objavljeno i sve to u predizbornoj kampanji. Ciganska posla, ko i kod ovih drugih komšija.
Bash tako.....
Ali ipak ja mislim da su istochne komshije skroz sjebane u politichkom smislu,s obzirom da Slobe vishe nema, hebeno se oni obracunavaju medjusobno....puno sam chitao o tome, pa i ova nesretna novinarka....krv ti se sledi u zhilama...mada i ovi nashi ne zaostaju puno za njima...
#20
Posted: 06/12/2006 20:07
by SherlockHolmes
gdje ste procitali da se radi o dogadjajima iz 95?
seselj se vise puta kacio sa milosevicem, pa opet mirio...
da se ovakvi tekstovi koriste u raznorazne stranacke svrhe nije tajna, ali to ipak samo po sebi ne znaci da se radi o falsifikatu.
#21
Posted: 06/12/2006 20:18
by Nosferatu
SherlockHolmes wrote:gdje ste procitali da se radi o dogadjajima iz 95?
seselj se vise puta kacio sa milosevicem, pa opet mirio...
da se ovakvi tekstovi koriste u raznorazne stranacke svrhe nije tajna, ali to ipak samo po sebi ne znaci da se radi o falsifikatu.
Moze se procitati o navodnim znacima predskazanja Bljeska, Oluje kao i Daytona (prodaja Krajine i svrgavanje Karadzica). Al' to ne znaci da je ovakvo nesto napisano - tek poslje dogadaja.
Sto je Sefer rekao u Generalima: Pravi intelektualci su ljudi koji predvidjaju dogadaja iz buducnost a ne oni koji se bave s proslosti (ovo po pitanju Kongresa Bosnjaka u Decembru 1992, al' je aplikativno i ovdje).
#22
Posted: 06/12/2006 21:04
by SherlockHolmes
Sefer je tu itekako u pravu, ono je bila tragikomedija.
Sto se tice Krajine i Dejtona, Milosevic je od 1991 bio pod stalnim pritiskom (sankcije, prijetnje intervencijom, itd), kojima je, kao, malo povladavao, pa kada se prijetnja otkloni, nastavljao po starom. U svemu tome je trazio i nacina da ostane na vlasti. Zbog toga mu ni velikosrbi iz Krajine i BiH ne mogu oprostiti, jer ih, kao, nije podrzao koliko je trebao i mogao.