Orhanowski wrote:Imam i ja knjigu, al sam je posudio jednom prijatelju koji zna da zadrzi posudjene knjige toliko dugo da covjek zaboravi da te knjige uopste postoje
Tako je od mene, jos dok smo isli u skolu, posudio
Orlovi rano lete i nikad mi je nije vratio
Neki dan mali doso iz skole i kaze da mora procitati
Orlovi rano lete i pita me da mu je kupim, a ja se sjetih mojeg jarana
I knjige
Bezobraznik
Ja, genije, negdje na samom pocetku, kaze: Radujte se ratari, rodio se Salvador Dali!
Aaaa. Pa ovo je onda tvoja knjiga.
Hajde, vratim ti je ovih dana.
Evo malo poduži i terminoloski poteži tekst za ljubitelje.
URNEBESNI KLIKER
"Brak je jednom pitao da li bi se njegova "mrtva priroda" drzala kad bi bila postavljena usred jednog polja zita. A Pikaso je u jednu svoju sliku uneo, pricvrstio, ukljucio, uracunao, pored jednog sasvim uvelog lista i drugih u sliku ulepljenih predmeta, i jednog pravog leptira. Povodom te slike Breton konstatuje da u njoj zivo i mrtvo, objektivan i subjektivan zivot i takozvana tri carstva (zivotinjsko, biljno i mineralno) nalaze svoje jedinstvo, i da je to prvi put da jedan prirodni leptir moze da bude ukljucen u jedan sistem covecjih reprezentacija ne razarajuci taj sistem, ne skodeci mu niukoliko... Kao tvorevina coveka, taj Pikasov svet, taj poetski mikrokozam, uspeva da se drzi pred nedostiznim i cudesnim radom same prirode." Marko Ristic, Pablo Pikaso, 1937.
Predmet je usao u zizu teorijsko–praktic nih aktivnosti nadrealista tek sa pojavom Salvadora Dalija, nove "zvezde" u ponesto razredjenom krugu Bretonovih pristalica, posle ideoloskih razmimoilazenja do kojih je dovela politizacija pokreta. Zna se da je nadrealizam posle drugog manifesta isao "dvama paralelnim putevima: putem politicke revolucije i putem sve obuhvatnijeg istra- zivanja nepoznatih sila koje prebivaju u covekovoj dusi. Predvodnici ovih dveju struja su Aragon, koji je sa Sadulom ucestvovao na II medjunarodnom kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, i Dali, koji izlaze svoju tezu o kritickoj paranoji i primenjuje je u izradi takozvanih nadrealistickih predmeta. Breton nastupa u ulozi pomiritelja i arbitra."104 O Dalijevoj saradnji sa predstavnicima srpskog nadrealizma i casopisom NDIO, bilo je vec reci, a paznju dosadasnjih istrazivaca posebno je izazivala prepiska Vane Bor – Salvador Dali.105 O njenim pocecima se moze ponesto jos saznati iz sacuvane Zaostavstine Marka Ristica. Naime, Vane Bor je tokom svojih pariskih studija veliki deo vremena posvetio druzenju sa francuskim nadrealistima. On je, izmedju ostalog, opisao Risticu i svoj prvi susret sa Dalijem 1931. godine: "Upoznao sam i Dalia koji je fizicki jeziv i idiotski se raskomotio u Elijarovom stanu sa belim arapama i crnim lakovanim papucama... Dosta je neprijatno sto takva licnost, koliko god ona bila sjajna u prozivljavanju, moze da ima uticaja na generalnu orijentaciju nadrealizma."106 Neprijatnost prvog susreta kasnije je zaboravljena, ali ovde je vazno izdvojiti Borovo zapazanje o velikom, pa cak, odlucujucem uticaju Salvadora Dalija, koji se tada oseca i izvan pariskog kruga. Dali je tada za sobom ima vec dva filma, uspesne izlagacke i predavacke nastupe, mnogobrojne poeme i teorijske tekstove posvecene "paranoickoj revoluciji," o kojoj se pisalo kao o novoj teoriji saznanja i predstavljanja sveta. U sklopu svih tih aktivnosti on je 1931. godine, dakle u vreme saradnje sa NDIO objavio i tekstove Objets surréalistes i Objets psnjcho–atmosphériljues–anamorphiljues u kojima se definise priroda nadrealistickog predmeta, sto je bilo od dalekoseznog znacaja za uticaj nadrealizma na buduce tokove umetnosti, posebno one iz druge polovine XX veka.107
Nadrealisticki objekt, smatra Dali, funkcionise simbolicno. On moze biti najrazlicitijeg porekla i sastavljen od bizarnih elemenata, ali mora radikalno izmeniti odnos izmedju subjekta i objekta. Izvorno, dadaisticki odnos prema redimejdu redefinisan je u skladu sa Frojdovim ucenjem o fetisu. Mentalni i afektivni procesi koje pobudjuju obicni predmeti, kao i sam proces njihove selekcije i upotrebe "iz druge ruke", u nadrealizmu su identifikovani sa mehanizmima "rada" snova i dnevnih fantazija. Ma koliko bio apsurdan i nepraktican, nadrealistic ki predmet je bio nezamenljiv u funkciji posrednika. On je, pre svega, bio simbol prevladanih traumatskih iskustava i potisnutih nagona, ali istovremeno i znak zaobilaznih mogucnosti ostvarenja zelja. Redimejd je, dakle, oslobodjen dadaistickih interpretacija i uveden u kontekst nadrealizma, odnosno, podsvesti. Tumacen je u novom svetlu interreakcije subjekta i objekta, pa se simultano pojavljuje i kao izgubljeni deo licnosti i kao deo realnosti. Takvim predmetima, svakako, kao modernim fetisima pripada poseban status, ali zanimljivo je da ih Dali naziva "psiho–atmosferski –anamorfnim objektima." Oni poseduju beskrajnu snagu i moc, koja se ne moze do kraja sagledati i razumeti, ali se moze, prema Daliju, predstaviti na sledeci nacin: treba zamisliti coveka koji zuri u malu svetlosnu tacku za koju misli da je zvezda, ali to je u stvari tek zar na vrhu cigarete, sto predstavlja tipican odnos izmedju vidljivog i nesaznatljivog dela kod psiho–atmosferski –anamorfnih predmeta.108
Breton je, takodje, u teorijskim tekstovima isticao specificnu prirodu nadrealistickog objekta koji je ostavio svoj uobicajeni utilitarni kontekst, a njegovi delovi su se "nekako oslobodili i uspostavili nove odnose sa drugim elementima koji su takodje napustili principe realnog sveta, mada i dalje funkcionis u na planu realnosti."109 On se, u sagledavanju nadrealistickog predmeta, pozivao na nova saznanja do kojih je dosla fizika kada je odustala od euklidovskog sistema. Prema tome, ideja realnosti je bila i dalje otvoreno polje za razlicite, pa i nadrealisticke, interpretacije. Vec cuvena izreka o susretu sivace masine i kisobrana na stolu za seciranje nudila je princip nove, nadrealisticke lepote, ali i koncept predmeta. Ona se iznova moze tumaciti, jer se podjednako dotice dadaistic kog redimejda i Frojdovog fetisa. Uostalom, Breton je pisao da se jukstapozicija izmedju pomenutih predmeta moze shvatiti i u svetlu "seksualne simbolike", pa "onda kisoobran moze predstavljati coveka, masina za sivenje zenu, a sto je krevet koji objedinjuje i zivot i smrt."110 Breton je, zapravo, na teorijsko –filozofskom planu, ali i aktivnim ucescem u eksperimentima sa Dalijem, Djakometijem, Ernstom, i mnogim drugim clanovima pariskog kruga, simultano, teorijski i praktic no, istrazivao svojstva nadrealistickog predmeta.
Marko Ristic
koja bizzara covjece 
