#1 Ima li ovde YUGONOSTALGICARA ?
Posted: 24/08/2006 02:18
Malo, malo , pa me neka situacija vrati u razmisljanje u ne tako davnu proslost.
Danas me zove prijateljica i sva je unezverena sta da uradi sa kcerkom koja sad u septembru polazi u skolu. Sve njene drugarice i drugovi iz male shkolice su upisani u jednu od privatnih osnovnih skola, gde je skolarina godisnje oko 5.000eur-a, plus naravno sve ostalo sto sleduje oko djaka prvaka. Snaci ce se ona vec, gde dete izdvajati od grupe na samom pocetku zivota? Pa, ono, jedan kredit, pa kredit na kredit, od treceg otplacujes prvi i tako u krug. Strasno. Jos ona ima srece, te i ona i muz rade, imaju svoj stan, pa moze hipoteka... a kako ce drugi, gde je samo jedno zaposleno, pa podstanari, pa...
Reci cete, pa sta fali drzavnim skolama? Slazem se, ali kad je u pitanju vase dete, pa traume, pa otudjenost...
Secam se, a verujem i svi stariji od 30 godina kako je to nekada bilo.
Svi smo isli u istu skolu, bez obzira da li vam je tata radnik ili general, pa smo nosili skolske kecelje ili kute, da se mnogo ne razlikujemo medju sobom, pa i nismo smeli da se sminkamo i kindjurimo za vreme nastave, pa kad se ide na ekskurziju ide ceo razred, a ako je neko dete siromasnije, dobija gratis, pa...Bilo je cool imati stare knjige koje su se prenosile iz generacije u generaciju, a sada se izdvaja cela plata da bi se kupile nove, da bi autor zaradio koju crkavicu, a na nekim fakultetima ovde, cak se ide tako daleko da te profesor ne prima na ispit ako ne doneses njegovu knjigu ili skripta i to potpisanu da se slucajno ne fotokopira i niko mu ne kaze nista.
Secam se ako se desi da se razbolis, normalno odes kod lekara, pa kod specijaliste, pa na sve moguce i nemoguce preglede i sl. bez nekog velikog cekanja i nerviranja. Uvek su doktori primali po koju flasu ili kafu ili " kovertu", ali nisi morao...Danas ti ne dao bog da se razbolis ozbiljnije, a da nemas u slamarici nesto kesha, ili mogucnost nekakvog zajma.
Secam se da smo svi ucili po jedinstvenom nastavnom programu i da smo bili jedna od obrazovanijih nacija. Pocela sam jako rano da radim, odmah posle gimnazije ( pa sam uporedo studirala ), i kako sam bila tur.vodic, u to vreme sam proputovala vise od pola sveta i verujte da smo bili vrlo postovani i cenjeni, a ma u kakvom drustvu da sam se nasla, nije mi se moglo desiti da se izblamiram, ono, nemas pojma o cemu se prica. Ali u to vreme nam ucitelji i nastavnici nisu strajkovali svaki cas i morali smo da idemo u skolu. O nemanju pojma sta to znace vize i da ne pricam jer ti je za polazak u inostranstvo bila potrebna samo dobra volja i nesto novaca, koje si mogao bez nekog preteranog truda da zaradis i preko student-servisa ili omladinske zadruge, a i roditelji nisu morali da prodaju pola imanja da te caste putovanjem ako si dobro dete, vec su ti to mogli priustiti, ma sta da su radili. Pa se secam...malo je ovde mesta sada, prisecacu se usput...
Zove me nedavno drugarica iz Kanade i kaze da se udaje. Kako je bila u semi sa 2 tipa, pitam je za kojega, Kanadjanina ili Bosanca? Kaze ona meni, pa naravno za Bosanca. Na moje pitanje, jel sigurna da joj je to bolje, jer Kanadjanin je ipak tamo domaci, pa bolje situiran, ona mi odgovara :" Dobro sam razmislila i mozda bi to bilo pametnije, ali Bosanca razumem, u iste skole smo isli, istu istoriju smo ucili, istim vicevima se smejali, u istim situacijama zajedno plakali...". I naravno da se udala za Bosanca, a vec je i beba na putu, na sveopste odobravanje i radost nas, njenih prijatelja. Sad cekamo da dodju tuto-kompleto do godine.
Jesam Yugonostalgicarka. Secam se da mi je svako leto bilo normalno da odem u Hrvatsku na more i da me niko ne sikanira i ne trazi pasos, da sam zimi na bar 7 dana odlazila u Sloveniju i ubedjivala svoje drustvo da nisu u pravu kad kazu da su slovenci skrti i da ce te prihvatiti normalno ako si i sam normalan. Secam se da sam svako malo, vodeci strane turiste boravila u Sarajevu po par dana i pri ulasku u isto mi suze kretale k'o da idem u familiju kod najrodjenijih...secam se...
Danas me zove prijateljica i sva je unezverena sta da uradi sa kcerkom koja sad u septembru polazi u skolu. Sve njene drugarice i drugovi iz male shkolice su upisani u jednu od privatnih osnovnih skola, gde je skolarina godisnje oko 5.000eur-a, plus naravno sve ostalo sto sleduje oko djaka prvaka. Snaci ce se ona vec, gde dete izdvajati od grupe na samom pocetku zivota? Pa, ono, jedan kredit, pa kredit na kredit, od treceg otplacujes prvi i tako u krug. Strasno. Jos ona ima srece, te i ona i muz rade, imaju svoj stan, pa moze hipoteka... a kako ce drugi, gde je samo jedno zaposleno, pa podstanari, pa...
Reci cete, pa sta fali drzavnim skolama? Slazem se, ali kad je u pitanju vase dete, pa traume, pa otudjenost...
Secam se, a verujem i svi stariji od 30 godina kako je to nekada bilo.
Svi smo isli u istu skolu, bez obzira da li vam je tata radnik ili general, pa smo nosili skolske kecelje ili kute, da se mnogo ne razlikujemo medju sobom, pa i nismo smeli da se sminkamo i kindjurimo za vreme nastave, pa kad se ide na ekskurziju ide ceo razred, a ako je neko dete siromasnije, dobija gratis, pa...Bilo je cool imati stare knjige koje su se prenosile iz generacije u generaciju, a sada se izdvaja cela plata da bi se kupile nove, da bi autor zaradio koju crkavicu, a na nekim fakultetima ovde, cak se ide tako daleko da te profesor ne prima na ispit ako ne doneses njegovu knjigu ili skripta i to potpisanu da se slucajno ne fotokopira i niko mu ne kaze nista.
Secam se ako se desi da se razbolis, normalno odes kod lekara, pa kod specijaliste, pa na sve moguce i nemoguce preglede i sl. bez nekog velikog cekanja i nerviranja. Uvek su doktori primali po koju flasu ili kafu ili " kovertu", ali nisi morao...Danas ti ne dao bog da se razbolis ozbiljnije, a da nemas u slamarici nesto kesha, ili mogucnost nekakvog zajma.
Secam se da smo svi ucili po jedinstvenom nastavnom programu i da smo bili jedna od obrazovanijih nacija. Pocela sam jako rano da radim, odmah posle gimnazije ( pa sam uporedo studirala ), i kako sam bila tur.vodic, u to vreme sam proputovala vise od pola sveta i verujte da smo bili vrlo postovani i cenjeni, a ma u kakvom drustvu da sam se nasla, nije mi se moglo desiti da se izblamiram, ono, nemas pojma o cemu se prica. Ali u to vreme nam ucitelji i nastavnici nisu strajkovali svaki cas i morali smo da idemo u skolu. O nemanju pojma sta to znace vize i da ne pricam jer ti je za polazak u inostranstvo bila potrebna samo dobra volja i nesto novaca, koje si mogao bez nekog preteranog truda da zaradis i preko student-servisa ili omladinske zadruge, a i roditelji nisu morali da prodaju pola imanja da te caste putovanjem ako si dobro dete, vec su ti to mogli priustiti, ma sta da su radili. Pa se secam...malo je ovde mesta sada, prisecacu se usput...
Zove me nedavno drugarica iz Kanade i kaze da se udaje. Kako je bila u semi sa 2 tipa, pitam je za kojega, Kanadjanina ili Bosanca? Kaze ona meni, pa naravno za Bosanca. Na moje pitanje, jel sigurna da joj je to bolje, jer Kanadjanin je ipak tamo domaci, pa bolje situiran, ona mi odgovara :" Dobro sam razmislila i mozda bi to bilo pametnije, ali Bosanca razumem, u iste skole smo isli, istu istoriju smo ucili, istim vicevima se smejali, u istim situacijama zajedno plakali...". I naravno da se udala za Bosanca, a vec je i beba na putu, na sveopste odobravanje i radost nas, njenih prijatelja. Sad cekamo da dodju tuto-kompleto do godine.
Jesam Yugonostalgicarka. Secam se da mi je svako leto bilo normalno da odem u Hrvatsku na more i da me niko ne sikanira i ne trazi pasos, da sam zimi na bar 7 dana odlazila u Sloveniju i ubedjivala svoje drustvo da nisu u pravu kad kazu da su slovenci skrti i da ce te prihvatiti normalno ako si i sam normalan. Secam se da sam svako malo, vodeci strane turiste boravila u Sarajevu po par dana i pri ulasku u isto mi suze kretale k'o da idem u familiju kod najrodjenijih...secam se...
...sa lahganom tendencijom izumiranja... 
...dobro je pa nisi odustala od foruma...bice to u durex 
