Evo texta......da se raja malo nasmiju! Prica je tako aaaaaahaahhahahahahhaha
obratite paznju na SFOR vojnika koji je zacudjujuce porijeklom bas iz Albanije!
i ovaj kovitlac kao tornado koji je prosao bolnicom
i kilazu djeteta!
citajte sami!
p.s izvinjavam se .... text je iz "zone sumraka" uz duzno postovanje bebi djavolu i nadu da mi u tornadu nece otkinuti ruku ili nogu
Pred kraj prošle godine "Zona sumraka" je pisala o šokantnom događaju u Tuzli. Rođena je beba-đavo! Da podsetimo, Mirsadu Hajrić, staru 27 godina, u noći između poslednjeg dana novembra i prvog dana decembra, u tuzlansko porodilište dovezla je patrola SFOR-a. Mirsada je u porodilište stigla oko 23 sata, 30. novembra, a porođaj je započeo tačno u ponoć i trajao sve do jutra. Kada je beba napokon ugledala svet, lekari i babice su, videvši je, zamalo presvisnuli od straha! Rođena je beba-đavo!
Beba je na rođenju bila teška 4666 grama. Cifra 666 je, kao što se zna, simbol satane. Naravno, zaključak da je rođena beba-đavo nije izveden iz simbolike njene težine, već iz fizičkog izgleda bebe: njena koža je u potpunosti jarko-crvene boje, uši su joj dugačke i špicaste, ima izuzetno krupne plave oči bez dužica, a rođena je sa već izraslim špicastim zubima, dugačkim noktima, i bez ijedne dlačice na glavi! Na leđima je vidljiva izraslina u predelu repne kosti, što navodi na zaključak da je moguće da će joj na tom mestu izrasti rep. Sasvim dovoljno fizičkih karakteristika kako bi se zaključilo da je reč o đavolskom detetu. To su zaključili i lekari i pripadnici SFOR-a. Pao je dogovor da se beba skloni od očiju javnosti, a da se majci kaže da je dete rođeno mrtvo. Tako je i bilo, a ubrzo je čaršijom krenula priča...
Uznemireni Tuzlaci, čuvši šta se dogodilo, danima su se okupljali ispred porodilišta, koje su čuvali teško naoružani pripadnici SFOR-a. Vreme je prolazilo, a ništa posebno se nije dešavalo, osim što su SFOR-ovci i dalje stajali ispred ulaza. Nakon desetak dana prestalo je i interesovanje Tuzlaka za dešavanja u porodilištu. Samo su najuporniji, oni koji su po svaku cenu hteli da "isteraju šejtana iz porodilišta" dolazili i uporno protestovali. Ispred porodilišta ista scena se ponavljala iz dana u dan, sve do 15. maja ove godine. Naime, toga dana se naoružani SFOR-ovci, koji su čuvali ulaz u porodilište, nisu pojavili. Tokom noći iza zgrade porodilišta spustio se veliki crni helikopter, kakav još nije viđen na nebu iznad Bosne. Sumnje nije bilo: beba-đavo je te noći odvedena iz tuzlanskog porodilišta. Čim smo to saznali, ekipa našeg časopisa uputila se pravo u Tuzlu.
LJUDI U CRNIM KOMBINEZONIMA
U Tuzli smo ispred porodilišta sreli Nedžada Bešlagića koji je na stepeništu porodilišta naglas čitao stihove svete muslimanske knjige - K'urana. "Molim se Alahu da očisti ovo mesto od tragova prisustva šejtana," odgovorio nam je Nedžad na pitanje šta to radi. "Jako je dugo u ovoj zgradi boravio šejtan, to jest šejtanov potomak. Njegov duh je još u zgradi i zgrada se od nečistih sila mora osloboditi, da nam se ne bi deca rađala sakata i bolesna."
Nedžad je u svojoj molitvi bio usamljen, ali izuzetno uporan. Pošto nam je ispričao šta je imao da kaže, nastavio je da se moli, i svi naši pokušaji da od njega saznamo nešto više o aktuelnim dešavanjima u porodilištu ostali su uzaludni. Potražili smo medicinsku sestru koja je prisustvovala rođenju bebe-đavola i koja nam je prethodni put, uz uslov da joj se ne spominje ime, ispričala šta se sve tada događalo u tuzlanskom porodilištu. Čim je osoblje bolnice čulo da smo novinari, bio nam je zabranjen ulazak u zgradu. Nije preostalo ništa drugo, nego da čekamo da se naš "doušnik" pojavi. Srećom, čekanje nije dugo trajalo, pa smo se nešto kasnije obreli u stanu ove medicinske sestre. "Dobro je što ste došli", rekla je ona i nastavila: "Čudne stvari se dešavaju i bojim se da sve ovo neće izaći na dobro. Te noći kada je dete-đavo odvedeno iz porodilišta, iza zgrade se potpuno bešumno spustio veliki crni helikopter. Tako nešto još u životu nisam videla. Ogroman helikopter, a leti bez ijednog šuma. Verovatno je to neka nova vojna tehnologija Amerikanaca. Iz helikoptera je izašlo četvoro ili petoro ljudi, svi obučeni u crne kombinezone. U onom mraku jedva sam ih videla."
"Ušli su na zadnji ulaz i uz pratnju dva stražara SFOR-a otišli pravo u zapadno krilo porodilišta, u kojem je dete-đavo bilo smešteno. Posle nepunih pola sata, svi ti ljudi izašli su iz porodilišta, zajedno sa velikim crnim sandukom koji su gurali na nekakvim kolicima. Čitav prizor izgledao je kao scena iz nekog naučnofantastičnog filma. Čim su uneli sanduk, helikopter je potpuno bešumno, isto kao što se i spustio, poleteo neverovatnom brzinom pravo uvis. Činilo mi se kao da ga je neko katapultirao u vazduh. Za dve-tri sekunde on je nestao u visinama. Nešto slično sam videla jedino u filmovima o letećim tanjirima", ispričala nam je ova medicinska sestra.
DETE-ĐAVO OKOVANO LANCIMA
Očigledno, dete-đavo bilo je odvedeno iz Tuzle. Ali gde? Niko od Tuzlaka nije umeo da odgovori na to pitanje. Nagađalo se da je odvedeno u Sjedinjene Američke Države, da su ga ubili, pa čak i da su ga oteli vanzemaljci, jer je misteriozni crni helikopter mnogim Tuzlacima ličio na leteći tanjir. Ali, pravi odgovor nismo našli, tako da se ekipa "Zone sumraka" vratila u redakciju bez ikakve informacije o tome kuda je dete-đavo odvedeno.
Ali, posle nekoliko dana iz Prištine nam se javio naš dopisnik (čije ime iz razumljivih razloga ne navodimo, pošto je u pitanju osoba srpske nacionalnosti, jedan od retkih Srba preostalih u Prištini). Naime, jedan Albanac koji radi u prištinskoj bolnici kao medicinski tehničar ispričao je našem dopisniku šta se nedavno tamo dogodilo. U noći između 14. i 15. maja u dvorište bolnice sleteo je isti onakav helikopter kakav je viđen u Tuzli. Očigledno, bio je u pitanju isti helikopter, pošto je, po rečima našeg svedoka, iz njega izašlo nekoliko ljudi u crnim kombinezonima. Zatim je iz helikoptera istim onim kolicima u zgradu bolnice unet veliki crni sanduk. U bolnici je Albanac prisustvovao sceni koju će pamtiti do kraja života. Naš dopisnik nam je preneo njegovu priču: "Ja sam ostao slučajno u jednoj bolesničkoj sobi kod sale za previjanje. Moja smena je bila gotova, a ja sam bio u sobi gde nema bolesnika da namestim krevete za nove koji treba sutra da dođu. Bio sam umoran od posla i legao sam u jedan krevet da se odmorim od napora. Toliko sam bio umoran da sam odmah zaspao i zaboravio na helikopter koji je došao malopre. Nije me bilo briga - od kada je došao NATO, ovde stalno sleću neki helikopteri, svašta voze, a ja više ne gledam i ne brinem šta i koga voze."
"Ne znam ni sam kad sam se probudio, a probudilo me je neko lupanje o metal. Ustao sam i video da sam zaspao u bolesničkom krevetu. Odmah sam krenuo kući. Ali, kad sam prolazio pored sale za previjanje, tamo sam video upaljeno svetlo. Provirio sam kroz pritvorena vrata, i zamalo pao u nesvest. U bolnici je bio đavo! Mali, ali pravi đavo! Oko njega su stajali oni u crnim kombinezonima i slikali ga nekim aparatima. Mali đavo je bio vezan lancima za crni sanduk i mnogo strašno je izgledao. Koža mu je bila crvena kao vatra i glatka kao ogledalo. Na glavi je imao male rogove, a oči su mu bile ogromne i izbuljene. Zubi su mu bili špicasti i veliki, a na prstima je imao dugačke kandže. Video se i mali rep, koji je tek počeo da raste. Ja sam se skoro onesvestio od straha."
"Odmah sam pobegao pravo kući, da me neko od njih ne bi video. Nisam mogao da spavam. Sedeo sam do jutra i onda otišao ponovo u bolnicu na posao. Tamo sam od umora odmah zaspao u sobi za medicinske sestre. Iz sna me je probudila velika galama i jurnjava po bolnici. Jedna sestra mi je rekla da su doneli šest američkih vojnika koji su svi bili teško ranjeni. Svi ti vojnici iz baze su imali užasne povrede. Dvojici je falila ruka, jedan je bio bez obe noge, a ostali su imali užasne rane po celom telu. Njih su dovezli helikopterom jer u bolnici koja se nalazi u bazi nije bilo dovoljno mesta za njih," ispričao je Albanac našem saradniku i nastavio:
OTKINUTE RUKE I NOGE AMERIČKIH VOJNIKA
"Sutradan sam pričao sa jednim američkim vojnikom koji je Albanac po poreklu, pa zna naški. Rekao mi je da to što ću da čujem od njega ne smem nikom da kažem jer je to vojna tajna. On mi je ispričao da je čitava njegova četa nastradala, da je petoro vojnika poginulo i da su ostali teško ranjeni. A stradali su iznenada, dok su spavali. Bili su u spavaonici kad je odjednom nešto počelo užasno da zavija i urliče. On se probudio i video kako neki vihor ide od kreveta do kreveta, a vojnici preko kojih prođe vrište i krvare. Svuda po sobi leteli su otkinute ruke i noge vojnika. Vihor je stigao i do njega i on se od užasnih bolova onesvestio. Kad se probudio, video je da je svuda po spavaonici krv, a lekari su trčali od jednog do drugog ranjenika i ukazivali im pomoć. Kad su lekari došli do njega, on ih je pitao šta ih je to snašlo, a lekar mu je rekao da ih je snašao sam đavo! Taj vojnik mi je još rekao da je čuo od oficira, dok su ga nosili u helikopter da je đavo uhvaćen i da ga hitno nose u Ameriku. On misli da je to zato što ovde nema uslova da se đavo ispita i da bi bilo jako opasno za ostale vojnike ako se đavo ponovo oslobodi," završio je svoje šokantno svedočenje ovaj medicinski tehničar. Po rečima našeg dopisnika, dok je iznosio svoje svedočenje, bio je izuzetno uzbuđen. Govorio je isprekidano, često ubacujući albanske reči, tako da je njegovo svedočenje delimično rekonstruisano, a pokušali smo da ga prenesemo što vernije.
Dete-đavo, koje je prebačeno iz Bosne na Kosovo, po svoj prilici sada se nalazi u nekoj tajnoj bazi u Americi, gde se vrše ispitivanja. Sudeći po onome šta je dete-đavo uradilo čitavoj četi američkih marinaca, ne smemo ni da pomislimo šta će biti u stanju da uradi kada poraste. A da li će Amerikanci uspeti da to čudovište zadrže pod kontrolom, ostaje da se vidi. Ukoliko im ne uspe, teško da će istinu moći da sakriju od očiju javnosti.
)