#1 Prvi korak
Posted: 08/02/2006 12:38
Sumnjam da ce se iko sjetiti moga postinga i razloga radi kojih zhelim da se vratim u sarajevo ali koga interesuje:
http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?t=22105
U skoro svim sredinama,znaci nebitno da li covjek zhivi u evropi,americi,aziji je nekako uobicajeno da muskarac prema
djevojci ucini prvi korak.Neke sredine su konzervativnije,tako da je nesto drugo nezamislivo,u nekim drugim sredinama se desava
da zhena ponekad ucini prvi korak,ali su takvi slucajevi vise izuzetak nego pravilo.
Poznajem dovoljno Sarajki i polazim od toga da one spadaju u ovu prvu grupu,znaci ne bi ni za sta
na svijetu prisle momku,pa cak i da do kraja zhivota ostanu same.
Za vrijeme moga "bajramskog" boravka u sarajevu sam za divno cudo i stigao izaci sa jednim starim prijateljem a on je usput i poveo
jednog svoga jarana koji se nedavno vratio iz amerike a inace je isto u IT-u tako da smo odmah nasli neku zajednicku pricu.Uglavnom
steta sto se Escobar tako rano zatvara,odemo poslije do Clou-a i kontamo,kako ponekad nije ni lose biti slobodan,jer pitanje koja djevojka
bi presutila nase dernecenje do 3 ujutro :p?
Sljedeci put izadjemo po danu,sjedimo tako,kada ugledamo sestru jednog od ovih prijatelja koja je povela neku koleginicu
i naravno pozovemo ih da nam se pridruzhe.Pocne neka shega,shala,ova mala mi se ucinila i vise nego interesantnom,samo sam imao utisak
da sam ja tu samo "zabavljac" a da me ne bas nesto ne uzima za ozbiljno.Iskreno govoreci,dosao sam na odmor,bajram je,meni nesto nije bilo do nekog dubljeg palamudanja i filozofiranja a kada izlazim sa muskom rajom onda se definitivno nesto previse ne sredjujem i ne "zadajem"
I tako me za vrijeme naseg razgovora,mlada gospodjica,koja je asitent na stomatologiji,pita gdje ja radim:
a ja mrtav-hladan odgovorim "Nigdje!!"
Pa iskreno govoreci,nisam nista slagao,momentalno sam u stanju primopredaje poslova sa starom firmom,
a ovo sa berzom radim od kuce,a i to je nigdje:))
Na to me je ova mala tako hladno pogledala kao da sam joj motornom pilom pobio pola familije...
Uglavnom poslije toga je razgovor postao jako ozbiljan i hladan,poslije cega se je ona,vodeci sestru ovoga druga lagano pokupila,
"doci ce joj neki gosti"...
Medjutim 2 dana poslije toga,neko me zove na mobilni (nismo razmjenili brojeve telefona),nisam prepoznao broj ali se svejedno javim i iznenadim
se kada vidim da je to ona.
Uglavnom kazhe da je broj dobila od sestre toga prijatelja i bilo bi joj drago da se vidimo jos jednom,ako stignem itd. itd. jer nam je prvi
put "bilo super".Ja bih vrlo rado pristao ali sam zaista bio zauzet pakovanjem a imao sam i isplaniran ostatak dana...
Poslovicnu muska radoznalost mi nije dala mira i nazvao sam prijateljevu sestru i pitao je da ona nije "slucajno" gospodjici dala moj broj telefona,
na sta je ova odgovorila da naravno jeste,a pitao sam je je li bilo jos kakvih detaljcica,na sta je odogovorila da je ispricala da ipak
nisam otrcani student nego "mover" (cuj mover al' eto kadi bh. "Ameri"
nesto izvale)
Interesovalo bi me misljenje forumasica o tom famoznom "prvom koraku",je li on u sarajevu/BiH,tabu,ako je,zasto,ili vise zavisi os tipa osobe?Ili se taj "prvi korak" pravi kada saznamo sve sto nas interesuje?
Nekako imam utisak da u danasnjim vremenima niko nikoga ne ceka,niti zheli da ceka,tako da,ukoliko se,ukazhe prilika,ne treba je bas tako lako propustiti?
Imao sam priliku cesto obavljati razgovore za posao sa kandidatima oba spola i znam na sta su ljudi spremni samo da dobiju posao.
Pa zar nije cak i lakse,u trenutku kada vidimo (ili mislimo da vidimo) idealnu nju/njega,progutati malo ponosa i uciniti prvi korak?
http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?t=22105
U skoro svim sredinama,znaci nebitno da li covjek zhivi u evropi,americi,aziji je nekako uobicajeno da muskarac prema
djevojci ucini prvi korak.Neke sredine su konzervativnije,tako da je nesto drugo nezamislivo,u nekim drugim sredinama se desava
da zhena ponekad ucini prvi korak,ali su takvi slucajevi vise izuzetak nego pravilo.
Poznajem dovoljno Sarajki i polazim od toga da one spadaju u ovu prvu grupu,znaci ne bi ni za sta
na svijetu prisle momku,pa cak i da do kraja zhivota ostanu same.
Za vrijeme moga "bajramskog" boravka u sarajevu sam za divno cudo i stigao izaci sa jednim starim prijateljem a on je usput i poveo
jednog svoga jarana koji se nedavno vratio iz amerike a inace je isto u IT-u tako da smo odmah nasli neku zajednicku pricu.Uglavnom
steta sto se Escobar tako rano zatvara,odemo poslije do Clou-a i kontamo,kako ponekad nije ni lose biti slobodan,jer pitanje koja djevojka
bi presutila nase dernecenje do 3 ujutro :p?
Sljedeci put izadjemo po danu,sjedimo tako,kada ugledamo sestru jednog od ovih prijatelja koja je povela neku koleginicu
i naravno pozovemo ih da nam se pridruzhe.Pocne neka shega,shala,ova mala mi se ucinila i vise nego interesantnom,samo sam imao utisak
da sam ja tu samo "zabavljac" a da me ne bas nesto ne uzima za ozbiljno.Iskreno govoreci,dosao sam na odmor,bajram je,meni nesto nije bilo do nekog dubljeg palamudanja i filozofiranja a kada izlazim sa muskom rajom onda se definitivno nesto previse ne sredjujem i ne "zadajem"
I tako me za vrijeme naseg razgovora,mlada gospodjica,koja je asitent na stomatologiji,pita gdje ja radim:
a ja mrtav-hladan odgovorim "Nigdje!!"
Pa iskreno govoreci,nisam nista slagao,momentalno sam u stanju primopredaje poslova sa starom firmom,
a ovo sa berzom radim od kuce,a i to je nigdje:))
Na to me je ova mala tako hladno pogledala kao da sam joj motornom pilom pobio pola familije...
Uglavnom poslije toga je razgovor postao jako ozbiljan i hladan,poslije cega se je ona,vodeci sestru ovoga druga lagano pokupila,
"doci ce joj neki gosti"...
Medjutim 2 dana poslije toga,neko me zove na mobilni (nismo razmjenili brojeve telefona),nisam prepoznao broj ali se svejedno javim i iznenadim
se kada vidim da je to ona.
Uglavnom kazhe da je broj dobila od sestre toga prijatelja i bilo bi joj drago da se vidimo jos jednom,ako stignem itd. itd. jer nam je prvi
put "bilo super".Ja bih vrlo rado pristao ali sam zaista bio zauzet pakovanjem a imao sam i isplaniran ostatak dana...
Poslovicnu muska radoznalost mi nije dala mira i nazvao sam prijateljevu sestru i pitao je da ona nije "slucajno" gospodjici dala moj broj telefona,
na sta je ova odgovorila da naravno jeste,a pitao sam je je li bilo jos kakvih detaljcica,na sta je odogovorila da je ispricala da ipak
nisam otrcani student nego "mover" (cuj mover al' eto kadi bh. "Ameri"
nesto izvale)
Interesovalo bi me misljenje forumasica o tom famoznom "prvom koraku",je li on u sarajevu/BiH,tabu,ako je,zasto,ili vise zavisi os tipa osobe?Ili se taj "prvi korak" pravi kada saznamo sve sto nas interesuje?
Nekako imam utisak da u danasnjim vremenima niko nikoga ne ceka,niti zheli da ceka,tako da,ukoliko se,ukazhe prilika,ne treba je bas tako lako propustiti?
Imao sam priliku cesto obavljati razgovore za posao sa kandidatima oba spola i znam na sta su ljudi spremni samo da dobiju posao.
Pa zar nije cak i lakse,u trenutku kada vidimo (ili mislimo da vidimo) idealnu nju/njega,progutati malo ponosa i uciniti prvi korak?
toliko o provjerama
