Forum Klix.ba

Da li u krscanstvu ( i katolickom i pravoslavnom a i ostalim verzijama) postoji iftar i sehur, ili nesto slicno, odnosno kada i kako se obiljezava pocetak i kraj posta, u koje vrijeme?

to oni nemaju...njihov post j drugaciji.Oni kad poste oni poste npr tako sto ne jedu meso a sve drugo mogu jesti...tako da iftar ili suhur ne postoji kod njih

Edna21 wrote:to oni nemaju...njihov post j drugaciji.Oni kad poste oni poste npr tako sto ne jedu meso a sve drugo mogu jesti...tako da iftar ili suhur ne postoji kod njih

heh sve si mi rkela a nista kazala, volio bih kad bi se na ovu temu javili @novalic, @macak u cizmama i @bird pa to sve fino objasnili da mi ne nagadjamo ko corave kokosi!

nemamo sta da nagadjamo...kod njih ne postoji post u smislu ne jesti i ne piti nista citav dan...imaju dane kada jedu samo ribu i to im je isto tako jedna vrsta posta a imaju i rigoroznije tipa hljeb i voda...ali nemaju da nista ne jedu.

Pa men nije stalo do nagadajnja, hocu da mi neko objasni ko je kompententan za to..

Bosanac sa dna kace wrote:Pa men nije stalo do nagadajnja, hocu da mi neko objasni ko je kompententan za to..

hriscani bi trebalo da imaju post od 40 dana prije uskrsa, gdje treba da uzimaju samo jedan obrok dnevno, i da ne jedu nista od mesa, jaja, mlijeka, masnoca. mislim da je zabranjen i alkohol (osim vina), pusenje, seks... znaci, trebalo bi samo posna hrana i uzdrzavanje od zivotnih ovozemaljskih uzitaka za tih 40 dana (mislim da su nedjelje izuzete), koji se onda zavrsavaju uskrsom. ovo se na engleskom zove "lent"; ne znam kako se kod nas kaze, mislim "veliki post".

u zadnjih par stoljeca ova striktna pravila posta kod hriscana su znatno omeksana, i vrlo mali broj njih mislim da se striknto pridrzava originalnih uputa za ovaj "lent". sto se tice obroka -- nema nista slicno iftaru, jer oni smiju da jedu ali jedu vrlo malo i jedu posno za vrijeme posta. kad je post zavrsen, onda proslave uskrs, sa svime sto ide uz to (ukljucujuci i specijalna jela i obroke)...

oni nemaju to odrdjeno,njihov post se sastoji od toga da nesmiju jesti neku hranu,a iftar im je kad god ogladne.

teto @danas hvala na objasnjenju...al kod pravoslvanih ima ja mislim i post prije Bozica...

danas wrote:

Bosanac sa dna kace wrote:Pa men nije stalo do nagadajnja, hocu da mi neko objasni ko je kompententan za to..

hriscani bi trebalo da imaju post od 40 dana prije uskrsa, gdje treba da uzimaju samo jedan obrok dnevno, i da ne jedu nista od mesa, jaja, mlijeka, masnoca. mislim da je zabranjen i alkohol (osim vina), pusenje, seks... znaci, trebalo bi samo posna hrana i uzdrzavanje od zivotnih ovozemaljskih uzitaka za tih 40 dana (mislim da su nedjelje izuzete), koji se onda zavrsavaju uskrsom. ovo se na engleskom zove "lent"; ne znam kako se kod nas kaze, mislim "veliki post".

u zadnjih par stoljeca ova striktna pravila posta kod hriscana su znatno omeksana, i vrlo mali broj njih mislim da se striknto pridrzava originalnih uputa za ovaj "lent". sto se tice obroka -- nema nista slicno iftaru, jer oni smiju da jedu ali jedu vrlo malo i jedu posno za vrijeme posta. kad je post zavrsen, onda proslave uskrs, sa svime sto ide uz to (ukljucujuci i specijalna jela i obroke)...

Jos samo da dodam da se taj post zove korizmeni post.

Za one koje zaista zanima, korisno i ukratko objasnjenje vezano za post u razlicitim religijama:

Katolicizam i protestantizam

Pored pravoslavlja, postoje još dve velike grane hrišćanstva – rimokatolicizam i protestantizam. Pravila vezana za post variraju od jedne do druge grupe. Katolici poste i uzdržavaju se od mesa na dan Čiste srede i Veliki petak, kao i svakog petka u Velikom postu. Vekovima je katolicima bilo zabranjeno da jedu meso petkom, ali od sredine 60-ih godina 20. veka, uzdržavanje od mesa van Velikog posta je bila stvar lokalne diskrecije. Kao alternativu za post petkom, neki ga zamenjuju pokajanjem ili specijalnom molitvom. Cilj posta je kontrola telesnih želja, pokajanje za grehove i solidarnost sa siromašnima. Veliki post priprema dušu za veliku gozbu asketskom praksom, a Veliki petak obeležava Hristovo stradanje. U hrišćanstvu generalno vlada verovanje da preko hleba i vina vernici primaju u sebe telo i krv Isusa Hrista, a to se dešava i kroz pričešće. Katolici poste bar jedan sat pre pričešća.

Kod protestanata je post stvar izbora pojedinca, crkve, organizacije ili zajednice. Neki se uzdržavaju od hrane ili pića potpuno, drugi piju samo vodu ili sokove, jedu određenu hranu, preskaču pojedine obroke ili se uzdržavaju od određenih iskušenja uopšte. Posti se radi duhovnog razvoja, solidarnosti sa siromašnima i da bi se uspostavila protivteža potrošačkoj kulturi, ili da bi se Bogu uputile specijalne molbe i zahtevi. Većina protestanata posti samo na Uskrs i Božić i ne prate ritualni post.

Judaizam

U jevrejskoj praksi, post je ritualno razvijen i prožet bogatstvom molitvenih obreda. Posti se na Dan pomirenja, Jom kipur - poslednji od 10 dana pokajanja; post počinje na praznik Raš Hašana (početak jevrejske nove godine). Praktikuje se veliki obrok pre zalaska sunca uoči praznika i ne jede se sve do sledećeg zalaska. Jevrejski posni dani takođe su vezani i za praznik koji se zove “Prelazak”. “Prelazak” (Pasha) obeležava rađanje jevrejske nacije nakon spasenja od egipatske vlasti. Hrana, koja se jede tom prilikom, služi da pomogne razumevanju priče o egzodusu. Jede se, recimo, beskvasni hleb i nije dozvoljeno ništa što ima kvasac u sebi. Jevreji poste radi pokajanja za grehe, kao i radi specijalnih molitvi upućenih Bogu.

Jevrejski zakon o hrani vodi poreklo od pre više od 2000 godina i deo je opšteg pravilnika ponašanja, koje održava identitet jevrejske zajednice. Hrana čini integralan deo života u religioznoj praksi Jevreja. “Kašrut” se odnosi na zakone vezane za hranu, a “košer” znači da je hrana dozvoljena ili “čista”, da je pripremljena na adekvatan način, da ju je rabin blagoslovio, dok je druga, “nečista”, strogo zabranjena. Postoje i određena pravila, koja zabranjuju kombinovanje mlečnih proizvoda sa mesom.

Islam

U islamu je u vreme meseca Ramazana (9. mesec muslimanske, inače lunarne godine) obavezan post (saum), jedan od četiri stuba te religije. Završava se pojavom mladog meseca i praznikom Bajramom, kad se slavi i dele pokloni. Dvadeset osam dana posta, kompletnog uzdržavanja od jela, pića, seksualnih odnosa i pušenja preko dana, postali su period samodiscipline i izraz vere. Ramazan obeležava period kada je Kuran prvi put otkriven Muhamedu. Posti se i tokom drugih važnih religijskih datuma, kao što je deveti dan Zul Hidžaha. Neki muslimani biraju da poste ponedeljkom ili četvrtkom ili oba dana. O postu govore i reči proroka Muhameda: “post je polovina strpljenja” i “strpljenje je polovina imana (verovanja)”.

Hinduizam

Post se najčešće praktikuje na mlad mesec i tokom proslava kao što su Šivaratri, Sarasvati puđa i Durga puđa. Način posta zavisi od pojedinaca. Može uključiti post od 24 sata kompletnog uzdržavanja od hrane i pića, ali je mnogo češće samo uzdržavanje od čvrste hrane sa povremenim pijenjem mleka ili vode. Posti se da bi se povećala koncentracija tokom meditacije ili bogosluženja, radi pročišćenja tela, a nekada se posmatra i kao vid žrtvovanja.

U hinduizmu, zabrana životinjskih proizvoda varira od regiona do regiona. Dok je govedina generalno zabranjena, mlečni proizvodi, kao što su mleko, puter i jogurt se koriste u ishrani i misli se da povećavaju duhovnu snagu.. Hindu vernici, takođe, izbegavaju hranu koja može da izazove bol životinjama tokom proizvodnje hrane. Za životinje se smatra da su duhovne i ako hindu vernici jedu meso životinja, donose sebi lošu “karmu. “Karma” predstavlja duhovni teret, koji akumuliramo ili koga se oslobađamo tokom života. “Hrana je Bog (Braman)” je uobičajena hinduska izreka. Hrana se smatra živim delom Bramana, a ova religija prihvata bukvalno maksimu “ti si ono što jedeš”. U skladu sa ciljem da se izbegne nasilje prema drugim živim bićima, preporučuje se vegeterijanstvo, ali nije obavezujuće.

Budizam

Svi glavni pravci Budizma praktikuju određene periode posta, obično kada je pun mesec ili kada je neki praznik. U zavisnosti od tradicije, post najčešće znači uzdržavanje od čvrste hrane, uz dozvolu unošenja nekih tečnih napitaka. Post ima ulogu pročišćenja i služi kao sredstvo “oslobađanja uma”. Slično hinduističkom verovanju i filozofiji, koncept “karme” je značajan u Budizmu, kao i izbegavanje nasilja prema svim živim bićima. Oni čak veruju da je uzrok ljudske agresivnosti nasilje prema životinjama.

stella_k wrote: Jos samo da dodam da se taj post zove korizmeni post.

jeste, sad sam se sjetila kad si spomenula -- to je korizmeni post od katolika. mislim da ga pravoslavci zovu i casni post, a uglavnom se generalno zove veliki post ili uskrsnji post. oni takodje ne jedu nista citav dan na veliki petak prije uskrsa; mislim da je i kod katolika isto. samo kruh i voda na kraju dana.

@bosanac:
jeste, pravoslavci poste i pred bozic 40 dana, znam da ne smiju jesti nista na ulju, niti meso, niti vino na dane posta (srijeda i petak). poste strogo na badnje vece prije bozica, mislim da jedva ista jedu taj dan.

postoje 2 posta

40 dana pred uskrs po uzoru na isusa u pustinji
4 nedjelje pred božić

+ svaki petak u godini ne bi se smjelo jesti meso... osim ribe

+ čista srijeda kad JE OBVEZA POSTITI ... početak korizme tad se mora osjetiti glad... daklem možeš pojesti nešto ali bi trebao osjetiti glad... znači ne prežderat se...

najteži vid posta jeste 40 dana samo o kruhu i vodi... znam samo jednu osobu kojoj je to uspjelo

Bosanac sa dna kace wrote:Da li u krscanstvu ( i katolickom i pravoslavnom a i ostalim verzijama) postoji iftar i sehur, ili nesto slicno, odnosno kada i kako se obiljezava pocetak i kraj posta, u koje vrijeme?

postoji

pocetak posta je od ponoci odredjenog datuma i zavrsava se u trenutku kada nastupi praznik

zaboravio sam veliki petak

komi, imas tri zapovijedna posta.. trazi treci...

veliki petak, cista srijeda i...


naravno da se i u krscanskoj tradiciji.. iftari...

na drugaciji nacin nego muslimani, ali postoji, mada je sve manje i manje aktualno...

ma ima pred božić onaj jedan dan 24. 12.
jesam pogodio

badnjica, komi, badnjica..

novalic wrote:badnjica, komi, badnjica..

ma znam badnjak po panju

čeka se 12 da se počnu ždrati kolači i meso

nije, nego se ide na ponocku, a poslije ponocke se sjedne, moli, pa poslije vecera sa citavom familijom.. obicno se ide kod najstarijeg (recimo, kod roditelja)..


a imate post i nemrs.. post je kada se ne jede meso, ali mogu jaja, mlijeko.. a nemrs je kada se ne jede nista zivotinjkog porijekla, osim ribe..
sto je interesantno, je ta tradicija ribe, koja i nije posve katolickog porijkla, nego je usla u tradiciju.. polako.. naime, petak je bio dan kada je riba... nekada.. stizala na pijace, imam negdje povjest.. toga.. ali sam sada malo u poslu...

Bozic u kucu, badnjak na kucu..


komi, znas li da je nosenje badnjaka.. païanska tradicija... i znas li od cega stize...

pojma ne znam

nisi cuo za pricu kada su kuce bile obiljezavane bijelim krecom.. od strane rimljana..

novalic wrote:nisi cuo za pricu kada su kuce bile obiljezavane bijelim krecom.. od strane rimljana..

to mi se pomiješalo sa egipatskim ropstvom :D:D




nego šta se ždere kod vaske :D:D imal šta jako :D:D masno

kod vaske ????

po ovim egipcanima vidim da ti nisi vidio ni v od vjeronauka

novalic wrote:Bozic u kucu, badnjak na kucu..


komi, znas li da je nosenje badnjaka.. païanska tradicija... i znas li od cega stize...

novo,
ja mislim da nosenje badnjaka nije paganski običaj,
nego da je hriscanski, jer su, po predanju, u noci kada se Hristos rodio, pastiri nosili u stalu granje i lozili vatru