#1 U SRCU BEOGRADA - iz prve ruke!!!!
Posted: 13/10/2005 11:38
Bio,vidio,vratio se u jednom komadu....
koga ineresuje moje impresije nek procita,bujrum!
Krenusmo put Beograda oko osam sati. Iz Sarajeva sa parkinga na Vrbanji krenulo je 7 autobusa(koliko sam ja uspio da prebrojim). Prva bakljada za zagrijavanje, i poslije natezanja oko ostalih karata, svi u autobuse.Ekipa u autobusu do **ja, bilo je najvise Rodjenih iz Mostara i BH Fanaticosa(Bengal i ekipa), nema price momci su provala, zajebancija i navijacko pjevanje tokom citavog puta bilo je visokog nivoa. Bilo je tu i Dragana i Sasa, i Emira i Davora, i Mića i Vedrana, al ne znam da li to i treba spominjati,al eto samo zbog onih koji su nas najavljivali kao neke "muslimanske navijace" iz Fedracije, mi smo svi skupa bili samo ponosni Bosanci i Hercegovci, spremni da damo Sergeju i ostalim, bezuslovnu podrsku na grotlu Marakane, samo to i nista vise!
Poslije par sati voznje dosli smo do raskrsnice Sicki most(blizu Tuzle) tu smo se sastali sa pridoslim Fukarama i Robijasima. Sve je bilo zuto-plave boje, pjevalo se, skandiralo iz svog glasa, uvjezbavale nove pjesme. A delirijum je nastao kad je naisao jedan stari fico, koga je vozio neki simpaticni dedo sa francuskom kapicom, raja iskoci pred ficu neki su ga poceli ljubiti(ficu vjerovali ili ne)malo ljuljanja istog, dedo nam zasvira par put i odveze se ka jednom od obliznjih sela. Zanimljivo neko predlozi da ficu zajedno sa dedom "instaliramo" na nekom od autobusa, lafo za srecu,hahahahha.
A onda ka Orasju, prodjosmo u Gradačcu pored kule Zmaja od Bosne, pomislih u tom trenutku ima tu neke simbolike, mozda je to znak da ovaj put nije uzaludan i da ce teska bitka koja nam slijedi biti dobivena!
Vec na granicnom prelazu uocismo par Srbenda iz tkz.Rebublike Sumske(svima nama mrske), koji su prvo onako stidljivo a onda polako divljacki poceli da se plaze i pokazuju svoja tri prsta. Neke smo cak ispratili i aplauzom uz skandiranje koje aludira na primitivizam i bedastocu postupaka nacionalisticko opijenih ludaka("Glupane,glupane....napusi se****....")
Malo su nas peglali na Hrvatskoj granici, mada nismo kontali zasto jer smo samo u tranzitu, a sta cete glume ljudi Evropljene.
Tu smo vidjeli jedan zanimljiv par casnih sestara koje su picile prilicno brzo na svojim biciklima, tako im se podigao onaj plast pa gledajuci ih kako nestaju u daljini cinilo mi se kao da su Batman i Robin, pohitali u akciju. Hrvatsku smo prozujali gotovo neopazeno, radnici koji su krpili pojedine dionice autoputa dali su nam podrsku naravno i mi smo njima uzvratili sa par sirena.
Dodjosmo i do srbijanske granice, e tu je vec bio znatan priliv gore spomenuti zivotinjki sa troprstim znakom raspoznavanja, jedan je cak izasao iz auta("zamotanog" u trobojku sa SDS znakom) da nam pokaze svoje junacko srpsko dupe, al ajd dobro covjek ponosan sto ima dupe i to naravno niko drugo doli srpsko. Policajac koji nam je pogledao dokumente bio skroz korektan, van svakog ocekivanja cak nam je pozelio srecu i uz zelju da pobjedi bolji.
Na granici srbijanska zandarmerija obucena u one nindja-kornjace odjelo nas je sacekala i formirala kolonu, bila je to scena kao iz filmova: 9 autobusa u koloni i izmedju svakog se nalazilo po jedan dzip sa specijalcima, iznad nas helikopter je kruzio cijelo vrijeme, svi pobocni putevi(na kojima su kolone divljaka iz RŠ "rezale" na nas) su bili blokirani, na svakom od nadvoznjaka ispod kojih smo prolazili bilo je nekoliko policajaca. Nema govora sve je ukazivalo je ce nasa bezbjednost(barem onoliko koliko se ocekuje po nekim kriterijima) biti na nivou, medjutim pokazalo se "nesto" drugacije, al o tom poslije...
Dok smo jurili u koloni autoputom "Bratstva i jedinstva", polako smo poceli da se spremamo, oblacimo dresove, salove, zastave...mada me je ubijala u pojam i stvarala nervozu voznja,duga gotova sat vremena, kroz onu monolitnu ravnicu.
Napokon tabla - Beograd 20km, uh bice vrelo,blizi se ulazak u grad "predstolnicu svih Srba". Prelazimo Savu, splavovi, neboderi, trosne "real-socijalisticke" zgrade, veliki sjajni bilbordi, milicijske stojadinke, veleljepna beogradska Arena, stvarno cudan mix...Zbunjeni pogledi ljudi izgleda nisu nas ocekivali u ovolikom broju, al eto ima i nas sa **udima- BH Fanaticosa! Zastave stavljamo sirom na prozore, pjesma odjekuje iz nasih autobusa stvrano smo im pokazali onaj nas inat i ponos silni bosanski!!
(nastavak sta se tacno desavalo na marakani slijedi dok se malo naspavam)
koga ineresuje moje impresije nek procita,bujrum!
Krenusmo put Beograda oko osam sati. Iz Sarajeva sa parkinga na Vrbanji krenulo je 7 autobusa(koliko sam ja uspio da prebrojim). Prva bakljada za zagrijavanje, i poslije natezanja oko ostalih karata, svi u autobuse.Ekipa u autobusu do **ja, bilo je najvise Rodjenih iz Mostara i BH Fanaticosa(Bengal i ekipa), nema price momci su provala, zajebancija i navijacko pjevanje tokom citavog puta bilo je visokog nivoa. Bilo je tu i Dragana i Sasa, i Emira i Davora, i Mića i Vedrana, al ne znam da li to i treba spominjati,al eto samo zbog onih koji su nas najavljivali kao neke "muslimanske navijace" iz Fedracije, mi smo svi skupa bili samo ponosni Bosanci i Hercegovci, spremni da damo Sergeju i ostalim, bezuslovnu podrsku na grotlu Marakane, samo to i nista vise!
Poslije par sati voznje dosli smo do raskrsnice Sicki most(blizu Tuzle) tu smo se sastali sa pridoslim Fukarama i Robijasima. Sve je bilo zuto-plave boje, pjevalo se, skandiralo iz svog glasa, uvjezbavale nove pjesme. A delirijum je nastao kad je naisao jedan stari fico, koga je vozio neki simpaticni dedo sa francuskom kapicom, raja iskoci pred ficu neki su ga poceli ljubiti(ficu vjerovali ili ne)malo ljuljanja istog, dedo nam zasvira par put i odveze se ka jednom od obliznjih sela. Zanimljivo neko predlozi da ficu zajedno sa dedom "instaliramo" na nekom od autobusa, lafo za srecu,hahahahha.
A onda ka Orasju, prodjosmo u Gradačcu pored kule Zmaja od Bosne, pomislih u tom trenutku ima tu neke simbolike, mozda je to znak da ovaj put nije uzaludan i da ce teska bitka koja nam slijedi biti dobivena!
Vec na granicnom prelazu uocismo par Srbenda iz tkz.Rebublike Sumske(svima nama mrske), koji su prvo onako stidljivo a onda polako divljacki poceli da se plaze i pokazuju svoja tri prsta. Neke smo cak ispratili i aplauzom uz skandiranje koje aludira na primitivizam i bedastocu postupaka nacionalisticko opijenih ludaka("Glupane,glupane....napusi se****....")
Malo su nas peglali na Hrvatskoj granici, mada nismo kontali zasto jer smo samo u tranzitu, a sta cete glume ljudi Evropljene.
Tu smo vidjeli jedan zanimljiv par casnih sestara koje su picile prilicno brzo na svojim biciklima, tako im se podigao onaj plast pa gledajuci ih kako nestaju u daljini cinilo mi se kao da su Batman i Robin, pohitali u akciju. Hrvatsku smo prozujali gotovo neopazeno, radnici koji su krpili pojedine dionice autoputa dali su nam podrsku naravno i mi smo njima uzvratili sa par sirena.Dodjosmo i do srbijanske granice, e tu je vec bio znatan priliv gore spomenuti zivotinjki sa troprstim znakom raspoznavanja, jedan je cak izasao iz auta("zamotanog" u trobojku sa SDS znakom) da nam pokaze svoje junacko srpsko dupe, al ajd dobro covjek ponosan sto ima dupe i to naravno niko drugo doli srpsko. Policajac koji nam je pogledao dokumente bio skroz korektan, van svakog ocekivanja cak nam je pozelio srecu i uz zelju da pobjedi bolji.
Na granici srbijanska zandarmerija obucena u one nindja-kornjace odjelo nas je sacekala i formirala kolonu, bila je to scena kao iz filmova: 9 autobusa u koloni i izmedju svakog se nalazilo po jedan dzip sa specijalcima, iznad nas helikopter je kruzio cijelo vrijeme, svi pobocni putevi(na kojima su kolone divljaka iz RŠ "rezale" na nas) su bili blokirani, na svakom od nadvoznjaka ispod kojih smo prolazili bilo je nekoliko policajaca. Nema govora sve je ukazivalo je ce nasa bezbjednost(barem onoliko koliko se ocekuje po nekim kriterijima) biti na nivou, medjutim pokazalo se "nesto" drugacije, al o tom poslije...
Dok smo jurili u koloni autoputom "Bratstva i jedinstva", polako smo poceli da se spremamo, oblacimo dresove, salove, zastave...mada me je ubijala u pojam i stvarala nervozu voznja,duga gotova sat vremena, kroz onu monolitnu ravnicu.
Napokon tabla - Beograd 20km, uh bice vrelo,blizi se ulazak u grad "predstolnicu svih Srba". Prelazimo Savu, splavovi, neboderi, trosne "real-socijalisticke" zgrade, veliki sjajni bilbordi, milicijske stojadinke, veleljepna beogradska Arena, stvarno cudan mix...Zbunjeni pogledi ljudi izgleda nisu nas ocekivali u ovolikom broju, al eto ima i nas sa **udima- BH Fanaticosa! Zastave stavljamo sirom na prozore, pjesma odjekuje iz nasih autobusa stvrano smo im pokazali onaj nas inat i ponos silni bosanski!!
(nastavak sta se tacno desavalo na marakani slijedi dok se malo naspavam)
Budi se!!!!!!!!
cekajuci
