To je anksiozni poremećaj, koji ustvari predstavlja sindrom, dakle, mnogo drugih naziva simptoma i bolesti dolazi uz to. Evo samo nekih: napad panike ili napad anksioznosti ili panični poremećaj, fobije (najčešća agorafobija tj strah od izlaska iz kuće), depresija (za razliku od prave depresije ova samo postoji uz strah i blaža je), derealizacija, depersonalizacija, nerealnost, osjećaš kao da si skroz poludila i ništa nema smisla, bol i ukočenost raznih organa poput prsa, grla, vilice, očiju, ramena, zuba. šizofrenija, psihoza, razni poremećaji ličnosti (šizoidni, izbjegavajući...). Dakle, sve to ide zajedno. Eh sad iz mog iskustva samo ti mogu dati objašnjenje i savjete, ali ni ja nisam izliječio. Imaju dva osnovna načina za tretiranje. Prvi je da shvatiš to kao pravi strah, a ne neka bolest ili problem, i nastaviš živjeti, prilagođavajući se tome, npr poduzimanjem odbrambenih postupaka kao što bi u pravom ratu i ostalim problematičnim situacijama. Npr ako si bijeda, poduzmeš nešto da preživiš, da ne budeš bijeda više. Drugi je način naravno da shvatiš da si luda, bolesna, poremećena skrozi, i moliš Boga da ti pomogne, ako si vjernica, i da tražiš da te ljudi spasu. Postoje državni doktori, privatni doktori, travari, bioliječnici, hodže, egzorcisti, babe što saljevaju stravu, savjetnici, alternativni i duhovni učitelji, sportske i ostale metode poput joge, meditacije, zdrave hrane, posta, detoksifikacije, hidžame, razni preparati i lijekovi... Ja sam probao skoro sve, i imam to i dalje, dakle nezaposlen, neškolovan, propao srednju školu, neiskusan, slab, osjetljiv, tužan, prestrašen, bijeda, čak i na ulici spavao. Evo nekih puteva, možda za tebe budu radili, možda svi oni rade, ali ja ih nedovoljno primjenjujem. Ja ne izlazim iz kuće nikako, osim ono najosnovnije da obavim, ali sa strahom, i bio sam i ranije povučen, uglavnom meni je najviše strah od ljudi dakle stidljivost, agorafobija, povučenost, osjetljivost, tuga, i strah od vako nekih vratolomija (plivanje, visina, sport...). Od simptoma, pred ljudima, boli me vilica, glava, zubi, imam električne šokove u mozgu, drhtim, znojim se, teško dišem...ali nakon masovnih pregleda ispostavilo se da sam zdrav, tek nako malo normalno bolestan, i da nisam lud.
1.) državni doktori, oni će te poslati u centar za mentalno zdravlje, i pričat ćeš sa psiholozima i psihijatrima, objasniš im svoje tuge i strahove i probleme, i psiholozi će pokušati da te ubijede u nešto, da ti daju savjete, i otprilike jednom sedmično po pola sata ideš tamo, a psihijatri će da ti daju lijekove da lakše spavaš, smiriš se, ne tuguješ...i pokušat će da te vrate u školu, na posao, u društvo, da budeš normalna, i ako ne uspiju, onda će te staviti u ludnicu jedno mjesec dana, i tamo moraš piti lijekove, i puste te onda, ali moraš kasnije čitav život da ih posjećuješ radi kontrola, izmjene lijekova, itd. Ovi ti mogu dijagnositcirati i teže poremećaje poput psihotičnih, npr moja dijagnoza je
akutni polimorfni psihotični poremećaj sa simptomima shizofrenije i sad ja sebe smatram još luđim npr da sam šizofreničar, a ne samo anksiozničar i depresivac. Meni su nekad lijekovi radili, nekad ne, ali imaju nuspojave, ni su zdravi, i ne možeš stalno piti.
2.) privatni doktori, ovi se plaćaju, i slično državnim samo možda blaže, mogu imati više metoda i sveobuhvatnije metode, npr za Sarajevo poznati psiholog je Jasna Bajraktarević, imaš njen youtube kanal i ostale stranice (fejsbuk, instagram...)
3.) Linden metoda, ovo možeš naći na internetu prevedeno na naše jezike, tu je savjet obrnut od gore navedenih i anksioznost se smatra samo lošom navikom, a ne bolešću i tu ti je savjet skroz obrnut, tj da je zaboraviš, da ne pričaš o tome, da zaboraviš to, da nađeš neku zanimaciju i uživaš u tome, i da ne ideš nikakvim doktorima i ne čitaš o tome po internetu, ima 9 stubova kojih se trebaš pridržavati, a imaš i youtube kanal autora Charles Linden. Uglavnom i ovaj čovjek se patio sa anksioznošću kao ovaj dolje ispod, izlječio se i sad uči druge, i kaže da zna bolje od svih doktora i metoda drugih, jer samo njegova metoda radi, bazirana na nauci (instrumentalno uslovljavanje ili jednostavno princip formiranja navika).
4.) Eckhart Tolle, duhovni učitelj i autor, uglavnom i on to iskusio isto što sad i ti, strah i tuga, htio da se skoro ubije prije 30. godine, i onda se odjednom prosvijetlio, odvojio dušu od mozga, skontao da je on dvojica ustvari (duša i um) i postao smiren i sretan, i obogatio se, i uči i druge ljude sad kako da i oni postanu smireni, sretni, nađu ljubav, uspiju u poslu, vjeri, i bogatstvu...njegove najpoznatije 4 knjige su
Power of Now (Moć sadašnjeg trenutka), A
New Earth (Nova Zemlja),
Stillness Speaks (Govor tišine), i
Guardians of Being (Čuvari Bića). Pročitao sam sve 4, i zanimljive su, sve su iste skoro, tek ponešto dodano u svakoj, dakle iste definicije, savjeti, uče te i o psihologiji, npr kako radi mozak, emocija, patnja, sreća, problemi, duša, Bog... Uglavnom on savjetuje da se prebacimo u sadašnjost i svi problemi nestanu i sve bolesti i sva patnja. Alternativno i sinonimno ustvari da: ne mislimo, bivamo u tijelu umjesto u glavi, prihvatamo sve tj predamo se a ne opiremo se, slušamo tišinu a ne samo zvuk, fokusiramo se na prostor a ne samo na stvari u prostoru, i da budemo svijesni emocija. Imaš i njegov youtube kanal, svaki dan skoro novi videi, vidi se čovjek da je prosvijetljen, opušten, nasmijan, oslobodio se te anksioznosti. Npr u knjizi Čuvari Bića objašnjava kako životinje poputa pasa i mačaka nisu još poludile kao i ljudi, i trebaš biti sa njima, i od njih pouku primiti, dakle ne misliti, ili manje misliti. On je objasnio kako neki osjećaji mogu dovesti do simptoma i bolesti i tijelo postane tvrdo npr ukoči se vilica. I on je glavni problem smatrao ego uz koji ide i emocija tzv. tijelo-boli (to je ona najčešća tuga i bijes što se ljudi i ubijaju i razvode i propuštaju prilike i uništavaju stvari i svete) i glavni savjet u vezi toga dao na fazon
nisi to ti,
budi svjesna emocije i misli, i povuče se taj ego, tijelo-boli, emocije i sve ostalo.
5.) mc2method, posebna pod terapija ima za anksioznost tamo klikneš za razliku od obične metode koja je za sve (ljubav, bogatstvo, zdravlje), autor Reid Reichardt, uglavnom on priča razumljivo, i isto je iskusio, i njegova metoda je bazirana na principu osjećaja, i on kaže da je i sam išao kod psihologa i plaćao ogromne pare i nije mu pomoglo, dok nije skontao šta je fazon, kao fazon prihvatati osjećaje, i to su samo osjećaji, npr kad te neko odbije, ponizi, obruka, napadne, kritikuje, napusti, izaziva, ti samo trebaš da se navikneš na taj neugodni osjećaj što se pojavi, i to nestane, tj osjećaj se povuče, što se slaže sa savjetima Eckhart Tolle-a, također isto objašnjava kasnije kako ti osjećaji su nastali ustvari od misli tj uvjerenja, i ti kad ne bi mislila to nešto, ne bi ni imala anksioznost. Pa imaš izmjenu misli, ali ni to nije potrebno, jer kad se navikneš na osjećaj, boli te briga, ja i dana danas izbjegavam osjećaje, i bježim od svake situacije, ali nekako sam barem svjestan tog. Možda je ovo detaljnije Eckhart objasnio jer ukidanjem misli skroz, bit će i osjećaji slabiji. Upamti, ne može postojati anksioznost bez misli koje je neprave, ali izazov je ne misliti i misliti nešto drugo. On je objasnio kako kod anksioznosti možeš imati milijarde simptoma, ali to nije opasno, i nemaš pravu bolest, to nestane kad se prestaneš sekirati.
Evo nekih definicija iz Eckhart Tolle-ove knjige Nova Zemlja, o anksioznosti i depresiji, i kako se osloboditi tog:
Stidljiva osoba koja se plaši pažnje drugih ljudi nije oslobođena ega. Ona poseduje ambivalentni ego, koji istovremeno i želi pažnju drugih ljudi, ali je se i plaši. Strah dolazi od pretpostavke da ta pažnja može prerasti u neodobravanje ili kritiku, tj. nešto što će umanjiti doživljaj o sebi umesto da ga ojača. Tako je strah od pažnje kod stidljive osobe veći od njegove ili njene potrebe za pažnjom. Stidljivost često ide s idejom o sebi, koja je pre svega negativna, s verovanjem da niste sposobni za nešto. Svaki zamišljeni doživljaj sopstvenog „ja", doživljavanje sebe na ovaj ili onaj način jeste ego, bez obzira na to da li je pozitivan (ja sam najbolji) ili negativan (ništa ne vredim). Iza svake pozitivne ideje o sebi postoji skriveni strah da niste dovoljno dobri. Iza svake negativne ideje o sebi postoji skrivena želja da se bude najbolji ili bolji od ostalih. Iza samouverenog egovog osećaja i neprekidne potrebe za superiomošću nalazi se nesvesni strah od inferiornosti. Nasuprot tome, stidljivi, neprikladni ego, koji se oseća inferiorno u odnosu na druge, poseduje snažnu skrivenu želju za superiornošću. Mnogo ljudi se koleba između osećaja inferiornosti i superiornosti, zavisno od situacije ili ljudi s kojima dolaze u kontakt. Sve što treba da znate i da pokušate uočiti kod sebe jeste sledeće: kad god se osećate superiornim ili inferiornim u odnosu na druge, to je samo ego u vama.
Iako je telo veoma inteligentno, ne može da uoči razliku između stvarne situacije i misli. Reaguje na svaku misao kao da se radi o stvarnosti. Ne zna da je to samo misao. Telu zabrinjavajuća, zastrašujuća misao znači „ja sam u opasnosti", i ono reaguje u skladu s tim, čak iako se u tom trenutku nalazite u toplom krevetu, usred noći. Srce kuca brže, mišići se kontrahuju, disanje se ubrzava. Energija se nagomilava, ali pošto je opasnost samo fiktivna, energija nema na šta da se potroši. Deo nje odlazi u mozak, koji generiše još više uznemiravajućih misli. Ostatak energije se pretvara u otrov i meša se s harmoničnim funkcionisanjem tela.
Šta je to negativna emocija? Emocija koja je toksična po telo i koja ometa izbalansirano i harmonično funkcionisanje tela. Strah, nemir, zameranje, tuga, mržnja ili intenzivno negodovanje, ljubomora, zavist - sve to remeti protok energije kroz telo, utiče na rad srca, imunološki sistem, varenje, lučenje hormona itd. Čak i priznata medicina, iako ne zna mnogo o načinu na koji ego funkcioniše, počinje da uviđa vezu između negativnog emocionalnog stanja i fizičke bolesti. Emocija koja škodi telu utiče i na ljude s kojima dolazite u kontakt indirektno, putem lančane reakcije, ali i na bezbrojne druge, s kojima uopšte ne dolazite u kontakt. Postoji sveobuhvatni termin za sve negativne emocije: nesreća.
Bez obzira na to šta kažete ili uradite ili kakvo lice pokazujete svetu, vaše mentalno-emocionalno stanje ne može se prikriti. Svako ljudsko biće emituje energetsko polje koje odgovara njegovom unutrašnjem stanju, i većina ljudi ga može osetiti, mada energiju drugih mogu osetiti samo podsvesno. Drugim rečima, oni ne znaju da je osećaju, ali ipak u velikoj meri ona određuje ono što osećaju prema ljudima i način na koji reaguju na njih. Izvestan broj ljudi veoma je svestan te činjenice kada se prvi put sretne s nekim, čak i pre razmene reči. Ubrzo, međutim, reči preuzmu kontrolu nad odnosom, a s rečima dolaze i uloge, koje većina ljudi tumači. Pažnja se preusmeri na carstvo misli i umanjuje se sposobnost da se oseti energetsko polje drugih. Pa ipak, ono se i dalje oseća na nesvesnom nivou.
Osoba sa snažnim, aktivnim telom-boli ima posebno emitovanje energije, koje drugi ljudi opažaju kao veoma neprijatno. Kada se sretnu s takvom osobom, pojedini ljudi požele da se odmah udalje od nje ili da svedu kontakt na minimum. Osećaju odvratnost prema energetskom polju druge osobe. Drugi osete talas agresije prema toj osobi i budu grubi ili je napadnu verbalno, možda čak i fizički. To znači da u njima postoji nešto što odjekuje telom-boli druge osobe. Ono na šta reaguju tako snažno nalazi se i u njima. To je njihovo telo-boli. Ne iznenađuje to što se ljudi s teškim telom-boli često nađu u konfliktnim situacijama. Ponekad, naravno, oni ih sami izazovu. Ali često ne učine ništa. Negativnost koju emituju dovoljna je da privuče neprijateljstvo i stvori konflikt. Potreban je visok stepen Prisutnosti da bi se izbeglo reagovanje kada se suočite s nekim ko ima veoma aktivno telo-boli.
Koliko vremena je potrebno da bi se oslobodili od identifikacije s telom-boli? Odgovor na to pitanje glasi: Nimalo. Kada je telo-boli aktivno, znajte da to što osećate predstavlja telo-boli u vama. To znanje je sve što vam je potrebno da biste prekinuli identifikaciju, i proces potpune promene može da počne. Znanje sprečava staru emociju da dospe do vaše glave i preuzme kontrolu ne samo nad unutrašnjim dijalogom nego i nad vašim postupcima i kontaktima s drugim ljudima. To znači da telo-boli ne može više da vas iskorišćava i da se obnavlja kroz vas.
„Jednog dana ću se osloboditi ega." Čije su to reči? Egove, naravno. Osloboditi se ega i nije težak posao, baš naprotiv. Sve što treba da uradite je da budete svesni svojih misli i osećanja dok se odvijaju. To zapravo i nije „delanje" nego budno „motrenje". U tom smislu, istina je da ne možete uraditi mnogo toga kako biste se oslobodili ega. Kada dođe do te promene, što je zapravo prelaz s razmišljanja na svesnost, inteligencija, koja je mnogo veća od spretnosti ega, počinje da dela u vašem životu. Kada ste svesni, osećanjima i mislima oduzimate živi oblik. Prepoznaje se njihova bezlična priroda. U njima više ne postoji doživljaj o sebi. Oni su samo ljudska osećanja, ljudske misli. Vaša cela lična istorija, u krajnjem slučaju, predstavlja samo priču, niz misli i osećanja, postaje od sekundarne važnosti i više ne zauzima centralni deo vaše svesti. Više ne čini osnovu vašeg doživljaja ličnog identiteta. Vi ste svetlost Prisustva, svest koja prethodi svakoj misli ili osećanju i koja je dublja od njih.
