Mordra wrote:Tokom devedesetih godina, SAD i EU napravili su titanske napore da unište socijalističku Jugoslaviju. Rezultat tih napora bili su tri rata, desetine hiljada mrtvih i ranjenih. Međutim, poslednji od ovih ratova otvorio je Pandorinu kutiju, stvarajući prijetnju čitavom regionu. Naziv ove pretnje je “Velika Albanija”.
Ova pretnja je veoma opasna jer se uopšte niko ne može kontrolisati. Boreći se za uništavanje Srbije, Amerikanci su otvezali ruke kosovskih Albanaca i stvorili tzv. “Republiku Kosovo”. Prema radikalima iz Tirane to je bio samo prvi korak. Sada njihovi interesi pokrivaju teritorije Grčke, Makedonije i Crne Gore. Teritorije zemalja koji su u sferi američkih interesa. Stoga je Vašington stvorio glavobolju.
Ova glavobolja već manifestovala se 2001. godine, kada su Albanci u Makedoniji pokušali da kreiraju sopstvenu državu modelovanu na događajima na Kosovu. Vašington je reagovao sa brzinom groma, pružajući finansijsku i materijalnu podršku Skoplju, što je omogućilo kraj rata u najkraćem mogućem roku sa ubedljivom pobedom za Makedonce.
Politika SAD u regionu uzrokuje kognitivnu disonanciju. Sa jedne strane, Vašington pokušava sprečiti rat u zemljama u zoni svojih interesa. Već imaju lojalne Beloj kući vlade, stoga svake vojne akcije će ugroziti uticaju Amerike.
Sa druge strane, takozvana “Republika Kosovo” nastala zahvaljujući podršci NATO-a, postoji na račun zajmova zemalja NATO-a i još nije uništena samo zbog kontingenta vojnika NATO na njenoj teritoriji. Albanski nacionalisti svakodnevno vidi potpunu podršku svojim akcijama, njihovim idejama o formiranju “Velike Albanije” i stoga neće stati tamo. NJihovi planovi uključuju opsežna osvajanja u Makedoniji i Grčkoj, dodatnim teritorijama Srbije i južne Crne Gore. Za to imaju sve što vam je potrebno: oružje, municija, vojnici. Nedostaje samo naloga iz Vašingtona.
Hvala Bogu, Vašington ne daje ovo naređenje, znajući dobro da će svaki rat odmah okončati njihov pozitivan uticaj u regionu. Rat pripadnika NATO-a protiv američkog saveznika će učiniti veliku štetu političkom autoritetu Vašingtona. Iako Amerika je neprijatelj Srbije, treba napomenuti da odvraćanje je “albanskog faktora” u interesu obe naše zemlje.
Ovo ko da je pisao neki velikosrbin ili ti ga cetalj. Zasto bi mi u BiH trebali imati strah od V. Albanije, kad nam je ideja V. Srbije vec podijelila BiH? Zato sto Srbi pricaju o tome? U Srbiji od njene autonomije od Osmanlija, pa do danasnjih dana, zbog teritorijalnih ambicija iste o Arnautima nekada ili sada o Albancima se pisalo uvijek najgore, upravo strahom od njih i sovinistickim stavom srpske elite ostrile su se kame Srba prema Albancima, sto se i potvrdilo prvom prilikom ili ti ga u balkanskim ratovima, kada su Srbi napravili prve velike zlocine i egzoduse na jugu Srbije, na Kosovu i Makedoniji (da je neko to nazvao i genocidom nebi pogrijesili), o razmjeri tih zlocina pisala je Karnagijeva komisija za mir, o tome mozes citati ovdje
http://www.pollitecon.com/html/ebooks/C ... n-Wars.pdf
O ovome je dosta pisao Kosta Novakovic, jedan od osnivaca KPJ i covjek koji je gazio sa srpskom vojskom u Balkanskim ratovima kao njen vojnik, ja cu ovdje samo postaviti link sa nekim njegovim citatima, koji pokazuju odnos Srba prema Albancima i kako su isti pogazili povjerenje Albanaca
https://sr.wikiquote.org/wiki/Kosta_Novakovi%C4%87
Da nastavimo dalje i da nije bilo sila koji su Srbiji udarili tarabu na Albaniju, Srbija bi se spojila sa Grckom tada. Albanci nisu narod koji zaboravlja, pa su svoje racune poslje opet ravnali sa prvom prilikom i to u prvom svijetskom ratu i u ustancima iza rata. Međutim u drugom svijetskom ratu, dočekali su priliku da se vrate na Kosovo, zajedno sa Švabama.
Pošto svi Albanci nisu bili sa Švabama, oni koji su bili protiv saradjivali su sa Partizanima i sami su se borili protiv Švaba, iako su svoj doprinos dali toj borbi, mnogi su smatrali da se Kosovo treba pripojiti Albaniji, tako da smo na kraju sa ulaskom NOVJ ponovo imali sukob Albanaca sa Srbima i Crnogorcima ovaj put iz partizanskih redova, da bi pored toga Kosovo ostalo u Jugi, a svi neprijatelji ideje bratstva i jedinstva u redovima Albanaca, Srba i Crnogoraca, dobili su tarabu na Kosovu, jedne zbog ideje o V. Albaniji, a druge zbog toga sto su ih smatrali velikosrbima.
Zbog uticaja Srba u Jugoslaviji, prvo su bili karani od strane Rankovica, da bi potom opet izgubili na svome pravu zbog srpskog uticaja, Albanci su jedini narod koji nije dobio republiku u promjenama ustava 60-tih i 70-tih godina, iako ih je vise bilo od Crnogoraca i Makedonaca. Poslje se osamdesetih njihov polozaj pogorsavao, da bi sve kulminiralo trazenjem prava na 7 republiku u studentskim demonstracijama koje su gasene represijom, da bi sve kulminiralo sa Slobom koji je dosao sa propagandnim strojem na Kosovo i s njega poceo svoj krvavi balkanski pohod gaseci kosovsku autonomiju, iako je na Kosovu bilo gotovo 80% Albanaca tada. Naravno Albanci nisu na to sutili i dalje, a jasno je bilo da ce isti morati poci u rat sa Srbijom kad tad i to se na kraju desilo.
Pošto za Srbiju je Kosovo bilo goruce pitanje i izvor stalnih nestabilnosti, Srbija nicim osim ratom, silom, novim zlocinima i egzodusom, nije mogla rijesiti stari novi problem jer gotovo 2 miliona Albanaca na Kosovu je dovoljan veliki udio stanovnika u opstem broju stanovnika Srbije, da ih isti nisu mogli zaobici kao rastuci politicki faktor, ali rat na Kosovu , nakon ratova u HRvatskoj i BiH nije smio niti je mogao poprimiti njihov tok, pa je NATO udario tarabu Srbiji, sto je odvelo Kosovo u status quo i poslje u jednostrano proglasenje nezavisnosti, iako se SLobo razmahao ubijajuci civile po Kosovu i prevozeci ih hladnjacama u Srbiju s ciljem da prikrije zlocine na Kosovu.
E sad pored svega sto se desilo, dobro pitanje je da li je Srbija svijesno pristala na zahtijev velikih sila da pusti Kosovo, to je pravo pitanje?
Sto se tice rata u Makedoniji, taj je rat definisao granicu Kosova i Makedonije, a bio je proizvod albanskog negodovanja na makedonsko uskracivanje jednakih politickih prava gotovo trecini makedonskih Albanaca. Na kraju sve se zavrsilo za pregovarackim stolom iako i dalje postoje politicke trzavice izmedju Albanaca i Makedonaca. Imas o tome fin dokumentarac Al Dzezire.
Albanija je s padom Envera Hodze, imala gradjanski rat, da bi potom dosla na nacionalno jedinstvo, oni su se mogli ukljuciti u rat na Kosovu, nisu jer to nije bilo pametno, iako je bilo krugova koji su smatrali da je to potrebno, oni to nisu uradili, vec su kao narod sa velikom dijasporom (Albanaca vise ima van Albanije, nego u njoj) gradili svoj lobi i prakticno kroz lobiranje i pomaganje OVK gradili bolju politicku poziciju Kosovu.
Posto kosovsi Albanci nisu telad, vec imaju strasan uticaj u dijaspori, jak lobi, oni sebi nisu mogli priustiti igranje mimo karti zapadnoga svijeta, prvenstveno mimo karti Amerike, a bome ni sama Albanija nije sebi mogla priustiti da americku rijec ne slusa, poslje su Albanci dobili zahvalnicu od strane zapadnog svijeta, Albanija je iste godine koliko se sjecam primljena u NATO, kad je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost.
Sto se tice ideje V.Albanije, nju ne bastini veliki broj Albanaca, stranka koja tu ideju zastupa u Albaniji cini mi se ne prelazi ni izborni prag, ali prica o V. Albaniji je Albancima fina protuteza prici Srbije kako je Kosovo njihove, pa im se redovno natrlja u oko sa pricom o spajanju Kosova i Albanije, kad god ovi pocnu udarati po Kosovu sa svojih zahtijevima. Dobro bi bilo da kad god udare po BiH s pricom o spajanju Srbije i RS, isto tako Albanci udare pricu o spajanju Kosova s Albanijom, cisto da se spuste na zemlju bolesne ideje politicke elite Srbije.
U interesu Bosnjaka je da neko Srbiju stavi u dzep svoga uticaja, zajedno s ostatkom regiona, to jest vrijeme je da se i Srbija povinuje americkim zeljama, umjesto ruskim, mislim da je na boljem putu ka tome sa gej premijerkom zakoraci odlucnije ka evropskim integracijama i NATO-u, ali vidjecemo sta sve buducnost nosi. To bi svakako regionu dalo vise sigurnosti od ove koju ima danas.
