#1 Mrak, strah i nervoza na licima Sarajlija - država kao psihijatrija otvorenog tipa
Posted: 29/05/2017 09:46
Jednom je neko od stranih gostiju rekao ovo:
- Sarajevo je divan grad, ali me brine mrak na licima Sarajlija.
To je bilo prije par godina. Sjećate se onog čovjeka koji je na transparentu kod Higijenskog poručivo "Ima li iko da se smije, a da nije lud?"
U Sarajevu se niko ne smije, bar se ne smije od srca i iskreno. Pogledajte lica vaših sugrađana, prolaznika. Glave oborene, viilice škripe, nervozni pokreti, ljudi se kreću ili mrtvo i bezvoljno ili uplašeno i ubrzano, od nečega kao da bježe.
Šta se ovo dešava sa mentalnim zdravljem nacije? Ne zaboravimo da smo evropski šampioni po konzumaciji antidepresiva, godišnje ih se u BiH uveze i proda na tone. Ako bi neko htio dobru zaradu, neka otvori fabriku leksilijuma i apaurina. Ne možeš proći ulicom da ne vidiš odbačenu i potrošenu kutiju leksilijuma ili nečeg sličnog.
Da li to nemamo dovoljno seksa kao nacija? Moguće. Da li nema para? Ne znam šta bih rekao? Na ulici svi hodaju sa novim ogromnim novim mobitelima, Samsung Galakijima i sličnim gadgetima...Stanite na semafor i gledajte aute...Rijetka su starija auta...Da li nas strah rata? Možda, ali sve i da hoće, naučili smo da su u ratu gine i da za ideala ginu budale...A vi niste budala da poginete za bilo koga i bilo šta, lijepo je biti živ?
Šta je problem? Otkud osjećaj da živimo u psihijatrijskoj klinici otvorenog tipa i da oko nas hodaju tempirane bombe?
- Sarajevo je divan grad, ali me brine mrak na licima Sarajlija.
To je bilo prije par godina. Sjećate se onog čovjeka koji je na transparentu kod Higijenskog poručivo "Ima li iko da se smije, a da nije lud?"
U Sarajevu se niko ne smije, bar se ne smije od srca i iskreno. Pogledajte lica vaših sugrađana, prolaznika. Glave oborene, viilice škripe, nervozni pokreti, ljudi se kreću ili mrtvo i bezvoljno ili uplašeno i ubrzano, od nečega kao da bježe.
Šta se ovo dešava sa mentalnim zdravljem nacije? Ne zaboravimo da smo evropski šampioni po konzumaciji antidepresiva, godišnje ih se u BiH uveze i proda na tone. Ako bi neko htio dobru zaradu, neka otvori fabriku leksilijuma i apaurina. Ne možeš proći ulicom da ne vidiš odbačenu i potrošenu kutiju leksilijuma ili nečeg sličnog.
Da li to nemamo dovoljno seksa kao nacija? Moguće. Da li nema para? Ne znam šta bih rekao? Na ulici svi hodaju sa novim ogromnim novim mobitelima, Samsung Galakijima i sličnim gadgetima...Stanite na semafor i gledajte aute...Rijetka su starija auta...Da li nas strah rata? Možda, ali sve i da hoće, naučili smo da su u ratu gine i da za ideala ginu budale...A vi niste budala da poginete za bilo koga i bilo šta, lijepo je biti živ?
Šta je problem? Otkud osjećaj da živimo u psihijatrijskoj klinici otvorenog tipa i da oko nas hodaju tempirane bombe?
i onda količina stresa raste. između ostalog. 
))))