Forum Klix.ba

Zanimljiv stih u ova vremena kada medju bosnjacima ulizica na sve strane

zanimljiv nadasve

ispadoše onda svi ulizice.

Ljudi su isti tijekom cijelog vremena i svakog su normalnog u bilo kom stoljeću da je živio mučile iste stvari oko ljudi i njihovog ponašnja.

Mi sa druge strane sad znamo za ovaj vakat i imamo osjećaj da su sad ljudi naj gori i da su se srozali na dno čovječanstva a nisu jer ustvari uvijek su i bili ovakvi.

Velika vecina i jeste ovakva, ne bih se slozila da su ljudi bili ovaki ranije... ,dosla teza vremena svako preko svakakog gazi,e tu se najbolje isticu ulizice... poltroni... uvlaciguze...

BOSNI

Ponosna je Bosna moj zavičaj mili,
Tu je sunce žića granulo menika,
Djedovi su moji za nju krvcu lili,
Njojzi bit ću i ja čelenka i dika.

Povrh nje su vijenci prohujali burni,
Mnogo nas je ljutih sapinjalo jada,
Oblaci se i sad nad njom kupe tmurni,
Ali Hrvat jošte bori se i nada.

O predrago ime! Hiljadu je ljeta,
Što kraljevskim sjajem ponad Duvna sinu,
Ali makar sudba zadesi nas kleta,
Ti nam spase ponos, prava i starinu.

Dok svetinje ove Hrvat čuva svoje
Nikada ga sila uništiti ne će —
Čisto i presjajno — kao sunce što je —
I njemu će sinut sunce stare sreće.

Moje mlado srce taj već časak sluti.
Bez muke i znoja — znadem ne će doći.
Zato treba radit i ne počinuti
I kroz oštro trnje makar bilo proći.

Oj, premili rode! Tebe teško boli
Što nevjeru s bijede ti pretrpje mnogu,
Al ja baš te volim, što si bijedan toli
I jer žićem cijelim tebi pomoć mogu.

Raditi ću za te i slobodu tvoju,
U sreći ću tvojoj plaću tražit trudu,
Uklanjat se ne ću ni muci ni znoju,
Ma okupo njime tvoju svetu grudu.

Postojbino draga Mladena i Tvrtka!
Hrvatstvo mi tvoje baštinstvo je sveto.
Ah, neka je samrt i teška i gorka,
Za spas tvoj i sreću — mog života eto!

Musa Ćazim Ćatić, Hrvatska svijest, Sarajevo, 1914.

***

Ја сам Србин, српско д'јете, Српска ми је савијест чиста
Јуначких ми дједа слава Ко сунашце жарко блиста.
Ја сам Србин - тим именом Вјечно ћу се поносити, Спас српскога славна рода, На срдашцу свом носити.
Од мог рода, сто јунака Пр'јетило је грома сили, И српско су име мачем На камењу биљежили.
Пред ударцем њиховијем Тресле су се веље горе, Ступали су вазда смјело По мејдану да се боре.
Камо, камо Душан силни? Камо паша Соколија? То су дични синци Српства: Ко зв'језда им слава сија!
Ја сам Србин - гусле имам, Уз њих тио попијевам, И љубављу - према Српству Своје пјесме загријевам,
Славим Марка и Милоша; Славим храброг Ђерђелеза: Имам њину успомену, Бритки ханџар оштра реза.
Па нек ми се душман јави, Нек на бојно поље дође; Мене хитац не прима се,
Не може ме резат гвожђе, Маркова је ово рука, Топузином знаде бити
Хамајлија Алијина Од оштра ме гвожђа штити.
Ја сам Србин - српско д'јете, За Српство ми душа гори - Робоваћу српском роду, Док ме црна смрт не смори.

Муса Ћазим Ћатић (1899)

jah....

Moderno. Šta je problem? Čovjek se naginjao onome ko viši utjecaj ima i ko više plaća.

Mislim da ne kažemo da je bio "Ulizica" onako direktno.

Ma nije problem, nego mi smijesno, legao Musa ko kec na desetku

dječak sa šibicama wrote:BOSNI

Ponosna je Bosna moj zavičaj mili,
Tu je sunce žića granulo menika,
Djedovi su moji za nju krvcu lili,
Njojzi bit ću i ja čelenka i dika.

Povrh nje su vijenci prohujali burni,
Mnogo nas je ljutih sapinjalo jada,
Oblaci se i sad nad njom kupe tmurni,
Ali Hrvat jošte bori se i nada.

O predrago ime! Hiljadu je ljeta,
Što kraljevskim sjajem ponad Duvna sinu,
Ali makar sudba zadesi nas kleta,
Ti nam spase ponos, prava i starinu.

Dok svetinje ove Hrvat čuva svoje
Nikada ga sila uništiti ne će —
Čisto i presjajno — kao sunce što je —
I njemu će sinut sunce stare sreće.

Moje mlado srce taj već časak sluti.
Bez muke i znoja — znadem ne će doći.
Zato treba radit i ne počinuti
I kroz oštro trnje makar bilo proći.

Oj, premili rode! Tebe teško boli
Što nevjeru s bijede ti pretrpje mnogu,
Al ja baš te volim, što si bijedan toli
I jer žićem cijelim tebi pomoć mogu.

Raditi ću za te i slobodu tvoju,
U sreći ću tvojoj plaću tražit trudu,
Uklanjat se ne ću ni muci ni znoju,
Ma okupo njime tvoju svetu grudu.

Postojbino draga Mladena i Tvrtka!
Hrvatstvo mi tvoje baštinstvo je sveto.
Ah, neka je samrt i teška i gorka,
Za spas tvoj i sreću — mog života eto!

Musa Ćazim Ćatić, Hrvatska svijest, Sarajevo, 1914.

***

Ја сам Србин, српско д'јете, Српска ми је савијест чиста
Јуначких ми дједа слава Ко сунашце жарко блиста.
Ја сам Србин - тим именом Вјечно ћу се поносити, Спас српскога славна рода, На срдашцу свом носити.
Од мог рода, сто јунака Пр'јетило је грома сили, И српско су име мачем На камењу биљежили.
Пред ударцем њиховијем Тресле су се веље горе, Ступали су вазда смјело По мејдану да се боре.
Камо, камо Душан силни? Камо паша Соколија? То су дични синци Српства: Ко зв'језда им слава сија!
Ја сам Србин - гусле имам, Уз њих тио попијевам, И љубављу - према Српству Своје пјесме загријевам,
Славим Марка и Милоша; Славим храброг Ђерђелеза: Имам њину успомену, Бритки ханџар оштра реза.
Па нек ми се душман јави, Нек на бојно поље дође; Мене хитац не прима се,
Не може ме резат гвожђе, Маркова је ово рука, Топузином знаде бити
Хамајлија Алијина Од оштра ме гвожђа штити.
Ја сам Србин - српско д'јете, За Српство ми душа гори - Робоваћу српском роду, Док ме црна смрт не смори.

Муса Ћазим Ћатић (1899)

jah....

Svaka cast na postu. Ovo nisam znao

Koje licemjerstvo u pm. Kako je samo im'o muda pisat' o ulizicama, nije mi jasno.

sta sam prilika propustio zato sto nisam htio da budem ulizica

SSemir wrote:sta sam prilika propustio zato sto nisam htio da budem ulizica

Ja se volim ulizivati i opet nista

Ulizice - to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji.

Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi.

Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost.

Meša Selimović

Edin H. wrote:

SSemir wrote:sta sam prilika propustio zato sto nisam htio da budem ulizica

Ja se volim ulizivati i opet nista

ne znas ti to

.

Joj jeste sega za Musu Cazima, pa covjek bio musliman, a posao mu bio da pise, pa covjek pisao ono sto su trazili od njega da napise, pjesma je pjesma ne mora da znaci da odrzava njegove stvarne misli i osjecaje.