Bez obzira sto je istina ili bar mora biti neki deo, u svemu tome sto pisete, i sto mora biti tako, i dalje ne zaboravljam Jabuku.. Puno nas je toga vezivalo. Sta znam, mozda zato.. Mozda ne.. Dosla sam, i opet, bez obzira na sve, a imajuci u vidu mnoge koncerte na kojima sam bila, mislim daje Zera dao sve od sebe da te veceri dobro otpeva. Mozda (verovatno) najbolje, otkada to cini. Videlo se i da mu je znacio TAJ koncert... O tome kome je jos sta znacilo u vezi Jabuke pa nije dobio.. mozda drugi put... I ja bih volela da su zvali Zlatka. Neko je napisao da jesu, i licno, jako bih volela da znam PRAVU istinu. A istina je i da su "Jabukovci", bivsi, sadasnji, mnogo podeljeni (da ne upotrebim neku drugu, grublju, a na zalost pravu, rec), i da ih ni njihove, ipak.. na neki nacin zajednicke.. pesme,
ne mogu povesti u pravom pravcu, pravcu ljubavi... Kao nas, recimo... Godinama... U SA sam mislila da sam se uverila da ga niko nije zvao, ali.. sve je moguce.. Godine nas sve menjaju, ali neke ne previse, dok druge....
Mada sam licno, jako vezana za "onu" Jabuku, prvu, pa.. drugu.. (al' meni ipak...Jabuku), imam sve pesme i ove sada. Nije isto, posebno jer prvi put ne pise stihove neko iz grupe, sto je ipak, cini mi se, srce svega bilo... Pa ma ko to bio... na kraju krajeva. Ali ima pesama koje su zaista prelepe, i koje je Zera ucinio svojim...I Jabukinim, opet.. Nekako se sve to povezalo... sta znam... Mozda i nacin na koji ih peva. Volim Jabuku godinama, pamtim ih, ali sam koliko i nerealna u ponecemu, u principu veoma realna po pitanju uspeha koncerta, glasovnih mogicnosti, zalaganja.. i slicno. Sve ove godine.
Drago mi je da sam videla Dilajlu, posle tako dugo vremena. (
) Diki, ako ovo procitas, ti ces znati ko sam. Znaj, da mi je taj trenutak prepoznavanja tebe bio neizmerno drag, i .. vratio mi brojne uspomene (i ako, nisam mogla, u ono vreme, da te smatram.. Jabukom ). Ali si, definitivno, ostavio trag. INiksa, I Bane cak, kada sam ga vudela... Cak sam ocekivala i Serbedziju/e... Nisi mi na zalost dobro pozirao, ili sam ja los fotograf u brzini, jer mi je u prvom planu tvoj prst, a ne ti...
Zao mi je, ali opet.. one uspomene koje imam u glavi su.. najjace, izgleda..
Pa sta smo mi radili bez mobilnih, cak i bez klasicnih fotica, nekada tamo.. kojekuda, po primorju, sad to izgleda ko.. kameno doba.. A nije bilo. Nikako ! !
Eto, ljudi, raspisah se ja.. bolje da stanem.. Volela bih da oni budu, i ostanu ljudi kakvi su po svojim pesmama (bilo stihom, ili interpretacijom..).. a sve ostalo, nek' ide samo... To bi mi bilo najdraze. I nisam jedina. (A sigurna sam da bi tada, i svi oni, medjusobno nasli u sebi razumevanja za onog drugog, i zajednicki jezik, kome su nas, uostalom, i ucili... )
Eto,... Laku noc. Lepo spavajte. Posebno, Sarajlije...
