#1 LJUBAVNI PROBLEM - MOLIM POMOĆ!
Posted: 06/05/2014 20:12
Pozdrav svima,
Radim u jednoj firmi i zaljubio sam se u jednu kolegicu. Ona je počela da radi poslije mene, i uopće mi se nije sviđala. Poslije par mjeseci počeli smo se intenzivno družiti, i ja sam se zaljubio u nju. Priznao sam joj da mi se sviđa i da me zanima da s njom imam nešto više. Odbila me uz neki bezveze izgovor. Prije toga sam joj slao poruke, pozivao da izađemo itd, međutim ona me svaki put odbila. Nekako sam to prebolio, i uspijevam kulirati kad smo u društvu drugih kolega. Ponašamo se normalno, s tim da sam ja vremenom znatno povećao distancu između nas, tj. nismo toliko pričali i družili se, ne šaljem poruke niti odgovaram na njene(koje su uvijek neutralne btw)itd.. Da sam joj priznao ljubav to su saznali sve kolege i kolegice, ali meni to nije važno jer se toga uopće ne stidim. Međutim, kada sam nasamo i kada treba da razmišljam o poslu ili drugim obavezama, razmišljam samo o toj osobi i nemam nikakve koncentracije. Rezultati mi slabe, u odnosima s drugima sam često rasijan i neraspoložen, a sam se osjećam nelagodno. Što je najgore, otkako je počela ova moja faza blagog kuliranja, ona sve više trči za mnom. Zove me da pušimo, da zajedno pijemo kafe i da idemo na pauze, što meni nikako ne odgovara jer se sve teže kontrolišem, a kao prijatelj me uopće ne zanima. Puno sam pio i putovao, htio da zaboravim na sve, nisam dolazio na posao 10-ak dana, ali ništa se nije promijenilo. Da li neko može da mi pomogne jer nama je radit' skupa po 10 sati dnevno i viđati se svaki dan kako god se okrene? Da li da je ignorišem, nastavim da budem fin, da barim ili šta već?
Hvala unaprijed.
P.S. Ona ima 25, ja 26 godina.
Pozdrav.
Radim u jednoj firmi i zaljubio sam se u jednu kolegicu. Ona je počela da radi poslije mene, i uopće mi se nije sviđala. Poslije par mjeseci počeli smo se intenzivno družiti, i ja sam se zaljubio u nju. Priznao sam joj da mi se sviđa i da me zanima da s njom imam nešto više. Odbila me uz neki bezveze izgovor. Prije toga sam joj slao poruke, pozivao da izađemo itd, međutim ona me svaki put odbila. Nekako sam to prebolio, i uspijevam kulirati kad smo u društvu drugih kolega. Ponašamo se normalno, s tim da sam ja vremenom znatno povećao distancu između nas, tj. nismo toliko pričali i družili se, ne šaljem poruke niti odgovaram na njene(koje su uvijek neutralne btw)itd.. Da sam joj priznao ljubav to su saznali sve kolege i kolegice, ali meni to nije važno jer se toga uopće ne stidim. Međutim, kada sam nasamo i kada treba da razmišljam o poslu ili drugim obavezama, razmišljam samo o toj osobi i nemam nikakve koncentracije. Rezultati mi slabe, u odnosima s drugima sam često rasijan i neraspoložen, a sam se osjećam nelagodno. Što je najgore, otkako je počela ova moja faza blagog kuliranja, ona sve više trči za mnom. Zove me da pušimo, da zajedno pijemo kafe i da idemo na pauze, što meni nikako ne odgovara jer se sve teže kontrolišem, a kao prijatelj me uopće ne zanima. Puno sam pio i putovao, htio da zaboravim na sve, nisam dolazio na posao 10-ak dana, ali ništa se nije promijenilo. Da li neko može da mi pomogne jer nama je radit' skupa po 10 sati dnevno i viđati se svaki dan kako god se okrene? Da li da je ignorišem, nastavim da budem fin, da barim ili šta već?
Hvala unaprijed.
P.S. Ona ima 25, ja 26 godina.
Pozdrav.
