#1 Nikita nas spasti neće!
Posted: 09/03/2005 12:55
НИКИТА НАС СПАСТИ НЕЋЕ!
Сочињеније ОнеWхоКноwс-а босанскога
Изравно неђељно собраније на Јавном
ПИ-БИ-ЕС сервису; 20.37; Глухо доба ноћи, свак' паметан спава.
ОнеWхоКноwс, сам собом - пред ТВ екраном:
Мили Боже, јада великога,
Када иђе пјесна у Европу.
Грозна пјесна још грознији пјевци.
Страшило је гледат' што се ради.
Своја љета посве добро памтим
За то вријеме гледах ствари чудне
И ужасне сате – к'о године.
Ал' спрам јада ноћашње грознице
Искуства су прошла – кано трице!
Јавни сервис, баш к'о јавни клозет
Благо нама, свима на услугу.
Лахке ноте за велику нужду.
Еуропјесма сада није друго
Но прћија Заимовић Весне,
Тер но Деен-а, вође куртизана
Листај горо младих партизана:
Има, брате, доста лијепијех,
Ал' грднијех четрес' пута више;
Од бруке их гледати не могу.
А ја и даље причам свима
Какво тијело Селма има
Дабогда ми скапа на топове!
Измиље ми некаквога пука,
То ни у сан доћи ми не може,
Сви шарени као дивље мачке.
Све их стоји вриска и дерњава,
да још пола часа дуже траје;
Мртав мајци па'нут ћу од смијеха!
ОWК Јуниор, двогодишњи син ОнеWхоКноwса лежи близу бабе; притајио се као да спава, али све чује дивно.
Син ОWК-ов:
Што је, бабо, ако Бога знадеш!
Какво те је спопало смијање
тер се хакћеш - к'о Сузана Манчић,
тер леђима главу забацујеш,
ево си ми санак раскопао?
Устаје и гледа у екран
Ко је ово, ка да су махнити?
Ал' добро је, ево, отидоше,
куку мени, други изидоше.
Овакве бруке, оваквије грдње
још у вијеку својему не видјех!
Што се муче, да им очи прсну,
да одеру грло за пјевање.
Од те пјесне, Боже ме саклони!
Тежа би ми била но плакање;
Плакање је пјесна са сузама!
Какве су им прње и јачине,-
усред подне да их беба сретне,
сва би јој се коса најежила.
ОнеWхоКноwс, брижно:
Склони очи, очи моје лијепе!
Чарне очи да не би гледале
Зла под небом што су сваколика:
Како Деен је веђе на пинцету
Руж на усне паром без бркова.
И џевахир у свој пупак мали.
Ти млад си ми, невјешт си ми јоште!
Ја сам проша' сито и решето
руков'о се с гркијем животом.
Све што бива и што може бити,
мени ништа није непознато
О, да знадеш што те јоште чека!
Син ОWК-ов, збуњено:
Какав, бабо, ово наста земан
Мушко чучи, а женско се курчи.
Дабогда нам пало што нам виси!
ОнеWхоКноwс:
Хајд' отолен, што којешта дробиш,
Нама наше, а Деен-у његово
Што је фајде крити оно што је:
Док се танко кида и отпада
Немамо се рашта забринути.
Коло:
Што се ово Босном чује,
Босно моја,
Који оно најприје нам
Запјеваше?
Никита нас спасти неће,
Куку леле!
Наше ране без пребола,
Ране љуте!
Зна ли ико откуд ови
Поникоше.
Чиме се у оној ствари
Уопште баве?
Одакле их извукоше
Куку браћо!
Јел' то Мија Барбарића
доходила?
Никита, да све јој нуде
Неби двапут.
Мији једном, вазда било
К'о ниједном.
Шта је оно запјевала
Јаох њојзи?
Дивно ли је мрки перчин
Изблајхала!
Сукњу такву не виђесмо
К'о мушема!
Јужније од њихне душе
Жири боли
За јабуке Игорове
Шта, бре, 'оће!
Преко реда, и кад' знамо
Није Његов.
Што нам Тинка пођетињи
Куку Бинго!
Тер се враћа у пелене
Кукавица.
ОнеWхоКноwс:
Хвала Богу, велике жалости
што нас нађе данас изненада!
Коло:
Идола нам Деен улива
Хрватскога.
Од Амела дворске луде
Хајра не би.
Нако оде у Хрватску
За Дудека.
Ту ђе њима оста празно
Да попуне!
Амел Чурић, телепортиран са неке од Грачаничких фарми зечева:
То се неко канда са мном руга?
Какав наук, такво и читање!
Какви зуби такво и појење!
Да сам има бољег учитеља,
те бих и ја данас боље пјева.
Ка је, да је, о њему се бавим.
Ко ће боље, широко му поље!
Свак ћути и плаче, и кад чуше глас Амелов, ОнеWхоКноwс загрли јуниора уграби му нож иза паса и уби самог себе, а јуниор се пренемогне и паде според бабе свога
Сочињеније ОнеWхоКноwс-а босанскога
Изравно неђељно собраније на Јавном
ПИ-БИ-ЕС сервису; 20.37; Глухо доба ноћи, свак' паметан спава.
ОнеWхоКноwс, сам собом - пред ТВ екраном:
Мили Боже, јада великога,
Када иђе пјесна у Европу.
Грозна пјесна још грознији пјевци.
Страшило је гледат' што се ради.
Своја љета посве добро памтим
За то вријеме гледах ствари чудне
И ужасне сате – к'о године.
Ал' спрам јада ноћашње грознице
Искуства су прошла – кано трице!
Јавни сервис, баш к'о јавни клозет
Благо нама, свима на услугу.
Лахке ноте за велику нужду.
Еуропјесма сада није друго
Но прћија Заимовић Весне,
Тер но Деен-а, вође куртизана
Листај горо младих партизана:
Има, брате, доста лијепијех,
Ал' грднијех четрес' пута више;
Од бруке их гледати не могу.
А ја и даље причам свима
Какво тијело Селма има
Дабогда ми скапа на топове!
Измиље ми некаквога пука,
То ни у сан доћи ми не може,
Сви шарени као дивље мачке.
Све их стоји вриска и дерњава,
да још пола часа дуже траје;
Мртав мајци па'нут ћу од смијеха!
ОWК Јуниор, двогодишњи син ОнеWхоКноwса лежи близу бабе; притајио се као да спава, али све чује дивно.
Син ОWК-ов:
Што је, бабо, ако Бога знадеш!
Какво те је спопало смијање
тер се хакћеш - к'о Сузана Манчић,
тер леђима главу забацујеш,
ево си ми санак раскопао?
Устаје и гледа у екран
Ко је ово, ка да су махнити?
Ал' добро је, ево, отидоше,
куку мени, други изидоше.
Овакве бруке, оваквије грдње
још у вијеку својему не видјех!
Што се муче, да им очи прсну,
да одеру грло за пјевање.
Од те пјесне, Боже ме саклони!
Тежа би ми била но плакање;
Плакање је пјесна са сузама!
Какве су им прње и јачине,-
усред подне да их беба сретне,
сва би јој се коса најежила.
ОнеWхоКноwс, брижно:
Склони очи, очи моје лијепе!
Чарне очи да не би гледале
Зла под небом што су сваколика:
Како Деен је веђе на пинцету
Руж на усне паром без бркова.
И џевахир у свој пупак мали.
Ти млад си ми, невјешт си ми јоште!
Ја сам проша' сито и решето
руков'о се с гркијем животом.
Све што бива и што може бити,
мени ништа није непознато
О, да знадеш што те јоште чека!
Син ОWК-ов, збуњено:
Какав, бабо, ово наста земан
Мушко чучи, а женско се курчи.
Дабогда нам пало што нам виси!
ОнеWхоКноwс:
Хајд' отолен, што којешта дробиш,
Нама наше, а Деен-у његово
Што је фајде крити оно што је:
Док се танко кида и отпада
Немамо се рашта забринути.
Коло:
Што се ово Босном чује,
Босно моја,
Који оно најприје нам
Запјеваше?
Никита нас спасти неће,
Куку леле!
Наше ране без пребола,
Ране љуте!
Зна ли ико откуд ови
Поникоше.
Чиме се у оној ствари
Уопште баве?
Одакле их извукоше
Куку браћо!
Јел' то Мија Барбарића
доходила?
Никита, да све јој нуде
Неби двапут.
Мији једном, вазда било
К'о ниједном.
Шта је оно запјевала
Јаох њојзи?
Дивно ли је мрки перчин
Изблајхала!
Сукњу такву не виђесмо
К'о мушема!
Јужније од њихне душе
Жири боли
За јабуке Игорове
Шта, бре, 'оће!
Преко реда, и кад' знамо
Није Његов.
Што нам Тинка пођетињи
Куку Бинго!
Тер се враћа у пелене
Кукавица.
ОнеWхоКноwс:
Хвала Богу, велике жалости
што нас нађе данас изненада!
Коло:
Идола нам Деен улива
Хрватскога.
Од Амела дворске луде
Хајра не би.
Нако оде у Хрватску
За Дудека.
Ту ђе њима оста празно
Да попуне!
Амел Чурић, телепортиран са неке од Грачаничких фарми зечева:
То се неко канда са мном руга?
Какав наук, такво и читање!
Какви зуби такво и појење!
Да сам има бољег учитеља,
те бих и ја данас боље пјева.
Ка је, да је, о њему се бавим.
Ко ће боље, широко му поље!
Свак ћути и плаче, и кад чуше глас Амелов, ОнеWхоКноwс загрли јуниора уграби му нож иза паса и уби самог себе, а јуниор се пренемогне и паде според бабе свога