Forum Klix.ba

Jel neko gledao? Utisci?


Žanr kat.: Domaći, Drama
Trajanje: 100






Klip

Clip, Srbija

Sinopsis
Jasna je šesnaestogodišnja devojka koja ide u srednju školu. Otac joj ima teško oboljenje u poodmakloj fazi. Jasna viđa oca koji je potpuno bespomoćan i zbog jakih lekova koje pije gubi vezu sa realnošću. Ona ne želi da učestvuje u svakodnevnim problemima koje donosi život sa teškim bolesnikom.

Jasna je zaljubljena u Đoleta – sedamnaestogodišnjeg momka sa kojim ide u školu. Ona se stidi da mu pokaže bilo kakvu naklonost. Uprkos tome, oni započinju vezu u kojoj jedino komuniciraju tako što se snimaju za vreme seksa. Jasna sa društvom često odlazi na žurke gde se zabavlja, dosta pije i drogira se. Oni su raskalašni, tuku se i posle spavaju u školi za vreme časova. Jasna je besna na sve. Ipak, ljubav i nežnost javljaju se u veoma surovoj okolini.


Kritika

O Bože, kakva fasciniranost muškim polnim organom u erekciji!!! I oralnim seksom u tom smeru, krajnje krupno-planski eksplicitnom!!!

Svakako da je greh - ne upozoriti da je ovaj film pun scena koje bi mnogi nazvali "pornografskim". Čak i na odjavnoj špici piše da "maloletna lica nisu učestvovala u scenama eksplicitnog seksa", što je, samo po sebi veoma zanimljiv montažerski postupak.

A, montažu ovog filma potpisuje reditelj "Šišanja", što je još veći kuriozitet...

I, tu se, otprilike, kriju glavne zanimljivosti ovog ostvarenja. Uz zaista ubedljivu glumu glavne junakinje. Dovoljno da film pridobije neke vredne međunarodne filmske nagrade, pre svega u Roterdamu. Ali, bojim se, nedovoljno da impresionira one koje u filmskoj umetnosti ne žele da vide samo eksperiment - konglomerat sastavljen od eksplicitarnosti Trirovog "Antihrista", sirovosti Ležaićevog "Tilve Roš" i neutoljive želje da se napravi seks-šok a la Makavejevljeve "WR - misterije organizma"...

Ipak, za jačinu ispričane priče i njeno dugo kinematografsko sećanje, ovaj put preduge i nekako dramaturški neodređene strukture, potrebno je nešto što tim "Klipa" nije ponudio, a to bi se moglo podvesti pod možda onu narodnu - "Ono malo duše". Jer, ovde su, manje-više svi zli, opterećeni narodnjacima, alkoholom, drogom i... oralnim seksom. "Zar je to slika i prilika naše omladine", pitao bi verovatno stari roker Joška Broz da je kojim slučajevim mogao ovo da vidi.

Đorđe Mijušković


Jos jedna napomena da je film samo za 18+

gledao.
film kao film - nista posebno.

ja sam njegovu vrijednost vidio u eksplicitnim scenama i dobrim zenkama.

Nista specijalno.

Pornografija sa pokrićem



Za razliku od samozadivljujućeg i samozadovoljavajućeg „Srpskog filma”, sveprisutna pornografija i to ona – maloletnička, u debitantskom filmu „Klip” Maje Miloš, ima pokriće.

Znam da će vam ovo zazvučati kao alarm, ali je tako. Pornografija u Majinom „Klipu” je u funkciji celokupne postavke filma i u funkciji višeznačnog krika – „Zapazite me! Prihvatite me! Volite me! Dajte mi budućnost!” – što se razdire iz grla savremene generacije srpskih tinejdžera kojima u osnovi i jeste posvećena ova šokantna, provokativna, beskompromisna i, slobodno mogu reći, kontroverzna tinejdžerska drama (jer će glasove i za i protiv sigurno izazvati).

Ukoliko ste besprekorni moralni čistunac, „Klip” (snimak) će vas sigurno uznemiriti. Sve u filmu Maje Miloš je na izvol’te. I hiperrealističko-eksplicitne scene seksa klinaca od 15-16 godina, kao preslikane iz onih popularnih „filmova za odrasle”. I hiperseksualni nihilizam naše maloletničke „fejsbuk-internet-mobilne” populacije, što međusobno komunicira jedino jednosložnim SMS jezikom i „kopipejstuje” izgled i muzički ukus „kontroverznih” pevaljki i pevača, svojih (nametnutih) uzora. I hiperrealistička slika naših poluraspadnutih gradskih predgrađa u kojima nezaposleni, oboleli i u svoje jade zagledani, roditelji tinejdžera više živuju nego žive. I šamar u obraz odraslih, privredno-političke-intelektualne-vip elite Srbije, ogrezle u hipokriziji i samozagledane u sopstvene i kumovske pozicije i džep...

Eto, tako se otprilike može „pročitati” sadržaj filma „Klip”, koji je scenaristkinja i rediteljka Maja Miloš koncipirala, postavila i realizovala stilski i grafički dosledno bez greške, beskompromisno do daske i prilično hrabro.

U želji da se bude hrabar, originalan i nov, naravno da ima i preterivanja, zanemarivanja osećaja za meru i ponavljanja koja nisu u funkciji progresije dramske radnje ili dosezanja poente, što je i inače česta mana debitanata koji bi odmah i u jednom dahu da kažu baš sve. Takve su mane postojale čak i kod Alena Klarka („Bully”), Harmoni Korina („Kids”) i Pola Tomasa Andersona („Noći bugija”), na čije me filmove „Klip” neodoljivo podseća.

Ono što je, međutim, nesporno u slučaju Maje Miloš jeste njen talenat i filmsko znanje koje nam ovim filmom jasno i glasno pokazuje. Zatim, i zadivljujući rad sa veoma mladim neprofesionalnim glumcima „izvučenim” iz školskih klupa, koji besprekorno funkcionišu u ,naoko, svedenoj i jednostavnoj priči o odrastanju u srpskom tranzicionom društvu, kao i sjajna procena s kakvom se grafičkom prirodom može plasirati provokativni i povremeno zapanjujući sadržaj filma.

Već uvodna sekvenca određuje i ton i vizuelnu grafiku filma. Devojčica Jasna (neverovatna i vanserijska Isidora Simijonović), pred kamerom mobilnog telefona svog dečka Đoleta (takođe izvanredan Vukašin Jasnić) izvodi eksplicitne seksualne igre, što se većim delom vidi upravo sa snimka te kamere, pa je samim tim i intenzivnije. Već od tog trenutka, Miloševa nagoveštava tezu da je za ovu generaciju tinejdžera, snimanje mobilnim u svakojakim pozama i u svakojakim situacijama, prirodno i normalno kao dobar dan, baš kao što je prirodno i normalno da sve to postave i na svoje fejsbuk-profile, bez ikakve zadrške ili kontrole ili razmišljanja o posledicama.

Jačajući ovu ideju, Miloševa sve češće koristi upravo scene snimljene mobilnim telefonom (direktor fotografije Vladimir Simić), što njenom „Klipu” daje neophodnu vizuelnu snagu i argumente za eksplicitno dočaravanje neophodne atmosfere filma. Filma, u kojem deca podivljalih hormona, nesigurna, sa teškoćama u komunikaciji i nesposobna za pokazivanje emocija, žrtve otuđenja, ne mogu da se oslone ni na jednog od povremeno prisutnih likova odraslih, jer su poput duhova koji se pojave i nestanu, jer su na marginama na koje ih je tranziciono društvo i smestilo. Filma, u kojem autorka, što je uvek najlakše, postavlja pitanja a ne daje odgovore, niti dovoljno snažno osuđuje problematičnu društvenu pojavu.

I mada se „Klip” može nazvati i buntovničkim filmom, on svakako već na najavnoj špici treba da nosi oznaku „Zabranjeno za mlađe od 18 godina”. Takvo upozorenje je zaista neophodno.

Dubravka Lakić


odlicna kritika...

pa da, ima elemenata iz kontroverznih filmova lerija klarka bully i kids.

pa nako, ima i gorih filmova. ako vjerujete, ja ga jos nisam citavog pogledao. da budem iskren cim naletim na sexi scenu napalim se i dovoljno mi je do iduceg puta.

karanana wrote:pa da, ima elemenata iz kontroverznih filmova lerija klarka bully i kids.

pa nako, ima i gorih filmova. ako vjerujete, ja ga jos nisam citavog pogledao. da budem iskren cim naletim na sexi scenu napalim se i dovoljno mi je do iduceg puta.

Onda ne pljuj po filmu

Hoće li ovi Srbijaaanci nekada snimiti film a da glavna tema nije jebačina ?