#1 Sirija, Turska, Izrael i veliki bliskoistočni energetski rat
Posted: 07/12/2012 08:45
Tekst Vilijama Engdala „Sirija, Turska, Izrael i veliki bliskoistočni energetski rat“, objavljen nedavno na sajtu Globalresearch-a, otkriva nam ulogu najnovijih otkrića rezervi gasa na prostoru Izraela, Sirije i Katara, zainteresovanost Evropske unije za prirodni gas, kao i planirane trase gasovoda na ovom prostoru kao glavne uzroke sukoba na Bliskom Istoku, koji prete da prerastu u rat svetskih razmera.
Geopolitička neizvesnost potresa svet. Nagomilavanje vojnog arsenala na granici sa Sirijom predvodila je Turska, raspoređujući 250 tenkova, borbene helikoptere, trupe, artiljerijska gnezda i protivavionske baterije na granici.
Da li je ovo početak totalnog rata između dva donedavno najbliža saveznika i šireg regionalnog sukoba, odnosno novog svetskog rata?
— Elite oko Erdogana i same su veoma podeljene u vezi sa Sirijom. To je veoma opasno: ministar inostranih poslova Davutoglu igra ulogu agresora, dok je Erdogan veoma nervozan, ne samo zbog uništavanja tursko-sirijskih odnosa već i ukupne štete po samu Tursku. U suštini, prema mom mišljenju, u pitanju je dublja manipulativna igra međunarodnih obaveštajnih službi, uključujući Belu kuću, koja podržava internacionalno oživljavanje salafističkog Muslimanskog bratstva. Određeni elementi u CIA pružaju podršku turskom salafisti Fetulahu Gulenu (Fethullah Gulen), koji se nalazi u samonametnutom „egzilu“ u Pensilvaniji, odakle šalje svoje poruke otrovne mržnje maskirane kao „ljubav i umerenost.
U tekstu „Sirija, Turska, Izrael i veliki bliskoistočni energetski rat“ govorite o „Bruklingškom scenariju“, koji su kreirali geopolitički stratezi sa Šabanovog Institutita u Bruklingu. Libijski scenario − humanitarna zabrinutost zbog civilnih žrtava − u ovom slučaju treba da opravda agresiju na Siriju. Koliki je uticaj Haima Šabana i ko su vodeći članovi njegovog tima? Šta predviđa Bruklingški scenario?
— U svom strateškom dokumentu iz marta 2012. „Spasavanje Sirije: Procena opcija za promenu režima u Siriji“, bruklinški stratezi su predvideli operaciju zloupotrebe tzv. humanitarne brige za civilne žrtve, poput Libije 2011, u cilju opravdanja vojne agresije na Siriju, ali, „na način koji do sada nije viđen“.
Šabanov Institut u Bruklingu kontrolisan je od istih neokonzervativaca koji su vodili i Buš−Čejnijev rat u Iraku. Oni sad žele da nametnu opoziciono Muslimansko bratstvo u Siriji, što bi, da ironija bude veća, predstavljalo katastrofu po izraelsku bezbednost. Čovek se mora zapitati za koga oni zaista rade.
Šaban je izraelsko-američki medijski milijarder koji u svom posedu ima i nemački medijski gigant German Pro7. Šaban je veoma otvoren u vezi sa svojim ciljem da promoviše specifične izraelske interese upakovane i servirane u filantropsku retoriku. Kako je sam izjavio „Njujork Tajmsu“ 2004, „ja sam čovek sa jednim ciljem i moj cilj je Izrael“.
Naučnici na njegovom institutu, kao i njegov odbor, zastupaju jasna neokonzervativna stanovišta kao i optiku partije Likud. Institut je u prošlosti i sadašnjosti uključio Šlomo Janaija (Shlomo Yanai), bivšeg šefa vojnog planiranja izraelskih odbrambenih snaga; Martina Induka (Martin Indyk), bivšeg američkog ambasadora u Izraelu i osnivača proizraelskog Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku (WINEP), koji je najveći lobista za politiku Likuda u Vašingtonu. Među gostujućim momcima su Avi Dikter (Avi Dicter), bivši direktor izraelskog Šin Beta; Jozef Kupervaser (Yosef Kuperwasser), bivši šef Istraživačkog odeljenja Direkcije vojne obaveštajne službe izraelskih odbrambenih snaga. Među redovnim profesorima su i Brus Ridel (Bruce Riedel), koji ima tridesetogodišnje iskustvo eksperta CIA za Bliski Istok i savetnik je Baraka Obame; Kenet Polak (Kenneth Pollack), još jedan ekspert CIA za Bliski istok, optužen tokom izraelskog obaveštajnog skandala, kada je bio nacionalni bezbednosni zvaničnik Bušove administracije.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je novinarima tokom oktobarskog 10. sastanka ministara odbrane NATO u Briselu da je „očigledno da Turska može da se osloni na solidarnost NATO... Uzimajući u obzir situaciju na našoj jugoistočnoj granici, preduzeli smo sve neophodne korake kako bismo bili sigurni da imamo sve planove za zaštitu i odbranu Turske“. Šta se podrazumeva pod „svim planovima“?
— NATO igra veoma prljavu ulogu od marta 2011. u raspirivanju haosa i smrti unutar Sirije. Radi se, sa jedne strane, o pritisku u cilju implementacije saudijsko-katarske agende širenja režima sunitskog Muslimanskog bratstva, kako bi se suprotstavili rastućem uticaju šiitskog Irana u regionu. Takođe, radi se i o tome da Katar postane glavni snabdevač Evropske unije gasom i da to ne budu Iran ili Sirija, koji imaju ogromne rezerve gasa i gasovodni sporazum sa Irakom, koji direktno ugrožava katarsku strategiju. Katarski emirat zbog toga igra veoma prljavu igru, finansirajući strane teroriste koji sebe nazivaju „Oslobodilačka sirijska armija“ a u koju su uključeni strani plaćenici iz Libije, Avganistana, Pakistana i Saudijske Arabije, kako bi se borili protiv umerenog alavitskog Asadovog režima.
Energetska politika, prema vašim analizama, igra glavnu ulogu u geopolitičkoj drami na Bliskom istoku. Opišite nam bojno polje, glavne aktere i njihove strateške ciljeve.
— Izrael, Turska i Katar su, sa jedne strane, formirali bezbožni savez, dok se, sa druge, ove smrtonosne konfrontacije nad političkom budućnošću Sirije nalaze Asadova Sirija, Iran, Rusija i Kina.
Prirodni gas ubrzano postaje „čista energija“ i predstavlja izbor u zameni uglja i nuklearnih elektrana širom Evropske unije. Velika otkrića nalazišta prirodnog gasa u Izraelu, Kataru i Siriji, u kombinaciji sa pojavom EU kao potencijalno najvećeg svetskog potrošača prirodnog gasa, predstavljaju klicu sadašnjeg geopolitičkog sukoba u kome se nastoji da sruši režim Bašara el Asada.
Jula 2012. Sirija, Iran i Irak, potpisali su istorijski sporazum o gasovodu, kojim se predviđa trogodišnja saradnja na izgradnji gasovoda koji bi koštao oko 10 milijardi dolara. Gasovod bi trebalo da se prostire od iranske luke Assalouyeh koja se nalazi u blizini gasnog polja Južni Pars u Persijskom zalivu, do Damaska u Siriji, preko iranske teritorije. Iran planira da zatim proširi gasovod od Damaska do libanske luke na Mediteranu, odakle bi se isporučivao na evropska tržišta. Sirija bi kupovala iranski gas, kao i Irak, u skladu sa sporazumom o kupovini gasa iz iranskog dela oblasti Južni Pars, čije rezerve leže u ogromnoj oblasti koja je podeljena između Katara i Irana u Persijskom zalivu, koje se smatra najvećim pojedinačnim gasnim poljem u svetu. To bi de facto bio šiitski gasovod i vodio bi iz šiitskog Irana, preko šiitski većinskog Iraka, do prema šiitima prijateljske alavitske Al Asadove Sirije.
Geopolitičkoj drami doprinosi činjenica da se gasno polje Južni Pars nalazi usred teritorijalne podele Persijskog zaliva između šiitskog Irana i sunitsko-salafatskog Katara. „Slučajno“ se dogodilo i to da se u Kataru nalazi centar Glavne komande Pentagona; glavni štab Centrale vazdušnih snaga SAD; 83. Ekspedicione vazdušne jedinice RAF, i 379. vazdušnog ekspedicionog krila USAF (Air Expeditionary Wing USAF). Katar ima u svom vlasništvu i TV stanicu Al Džazira, izrazito antiasadovski orijentisanu, koja vri od antisirijske propagande koju bubnja po čitavom svetu. Katar je veoma usko povezan sa SAD i vojnim prisustvom NATO u Zalivu.
Dodatna odlučnost Katara da uništi sirijsko-iransko-iračku saradnju je otkriće gasa u Siriji, do koga je došlo avgusta 2011, kada je Sirijska istraživačka kompanija otkrila ogromno novo gasno polje u Kari (Qara) u blizini granice sa Libanom i blizu ruske pomorske baze u Tartusu, u sirijskom delu Mediterana. Bilo kakav izvoz sirijskog ili iranskog gasa u EU odvijaće se preko luke u Tartusu, povezane sa Rusijom. Prema alžirskim obaveštenim izvorima, nova otkrića sirijskog gasa, iako ih vlada u Damsku umanjuje, procenjuju se kao jednaka ili veća od onih u Kataru.
Katarski emir je očigledno napravio dogovor sa Muslimanskim bratstvom da pakt o miru u svojoj kući u Kataru plati podrškom međunarodnom ekspanzionizmu. Muslimansko bratstvo u Jordanu i Siriji, podržano od Katara, promenilo bi čitavu geopolitiku svetskog tržišta gasa na štetu Rusije, Sirije, Irana i Iraka. To bi takođe predstavljalo udarac i za Kinu.
Dalje: čitavu sliku komplikuje otkriće ogromnih izvora gasa na izraelskoj obali Mediterana. Očekuje se da će gasno polje u Tamaru na obalama severnog Izraela početi da se eksploatiše za potrebe Izraela krajem 2012. godine.
Promenu igre označilo je, krajem 2010. godine, dramatično otkriće ogromnih rezervi prirodnog gasa na delu obale koji geolozi nazivaju Levant ili Levantski basen. Oktobra 2012. Izrael je otkrio masovno „super-gigantsko“ gasno polje na obalskom delu koji je nazvao svojom Ekskluzivnom ekonomskom zonom (EEZ). Otkriće se nalazi oko 84 milje zapadno od luke Haifa i duboko je tri milje. Nazvali su ga Levijatan, i on predstavlja najveći svetski izvor gasa u vodenim oblastima pronađen tokom protekle decenije. Levijatan sadrži rezerve gasa dovoljne za snabdevanje Izraela tokom narednih sto godina.
Izrael se sada suočava sa strateškom i vrlo opasnom dilemom. Prirodno, Izrael se veoma uzbuđuje zbog prizora Al Asadove Sirije, povezane sa njegovim glavnim neprijateljima, Iranom, Irakom i Libanom, kako nadmašuju izraelski izvoz gasa na tržištima EU. To bi moglo da objasni zašto se Natanjahuova vlada upetljala u sirijski konflikt na strani protivnika Al Asadovih snaga. Međutim, ni pobeda pobunjeničkih snaga ne odgovara Izraelu jer bi vladavina Muslimanskog bratstva, predvođena organizacijom oko Mohameda Šafaha (Mohammad Shaqfah) suočila Izrael sa daleko više neprijateljski nastrojenim susedima, posebno nakon puča koji su izvela Muslimanska braća kasd su za predsednika Egipta postavila Mohameda Muesija (Mohamed Morsi), čime je uspostavljen neprijateljski režim na južnoj izraelskoj granici. Trijumf u Siriji još više bi ojačao Muslimansko bratstvo, koje bi razgranalo mrežu svog uticaja na prostoru Egipta, Jordana, Turske, Katara i Sirije.
Da li ste iznenađeni odlukom Nobelovog komiteta da ovogodišnju nagradu za mir dodeli Evropskoj uniji?
— Kao i većina Nobelovih nagrada za mir, i ova ima veoma malo dodirnih tačaka sa mirom u svetu. Evropska unija i njene države članice su do guše natopljene krvlju, umešane u raspirivanje NATO destabilizacija i ratova. Ova nagrada veoma podseća na dodelu Nobelove nagrade za mir Obami pošto je doveo do eskalacije rata u Avganistanu.
Kako poslednja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju, srpska populacija postaje sve skeptičnija prema članstvu u Evropskoj uniji. Najveće protivljenje članstvu u EU pokazali su studenti i populacija između 19 i 29 godina. Prema istraživanjima, Srbi vide Rusiju, Grčku i Kinu kao svoje najbliže saveznike, dok su SAD percipirane kao najveći neprijatelj Srbije. Kakvo je vaše mišljenje o ovim rezultatima i kakvi su vaši uvidi u planove Zapada prema Srbiji?
— Tragičnom istorijom Srbije tokom proteklih godina veoma se mnogo manipuliše spolja, i to uglavnom iz Vašingtona, kao deo njegove dugoročne agende koja ima za cilj da izoluje Rusiju i vojno kontroliše Evroaziju. Deo ove agende je vidljiv na primeru marionetskog Tačijevog režima i instaliranja baze Bondstil na Kosovu, o čemu sam često pisao. Članstvo u Evropskoj uniji neće Srbiji doneti kamaru evra, već će, mnogo pre i dalekosežnije, uništiti sve ono pozitivno što je preostalo od karaktera Srba, njihove kulture i prirodne poljoprivrede kao takve. Mislim da Srbi osećaju ko su njihovi istinski prijatelji. Svakako da Vašington to nije. Kao što, sasvim sigurno, nije ni Evropska unija.
Suočavamo se sa neprekidnim pokušajima Zapada da destabilizuje poziciju Vladimira Putina i njegovog režima, kao i kontinuiranim ratom protiv hrišćanstva, osobito pravoslavlja. Kakve su šanse globalista protiv Putina i koji je glavni cilj njihovog rata protiv hrišćanstva?
— Rat protiv pravoslavlja, koji se vodi na način anarhističke porno grupe sa antiženskim nazivom „Pobuna P....“ (Pussy Riot) samo je jedan front u ratu protiv svih ustanovljenih religija. U slučaju islama on se vodi u formi Muslimanskog bratstva: „islamo-fašističkog“ rata sa spiritualnim, duhovnim jezgrom islama: sufizmom. Snažne globalističke elite žele „svet sa jednom religijom“, sintetičkom, onom koju oni kontrolišu kako bi lakše mogli da kontrolišu svoj svetski fašistički sistem.
Ja sam čovek dubokih uverenja i pokušavam da se u svom životu približim Bogu. Ali to nema nikakve dodirne tačke sa njihovom kreacijom Jedinstvene svetske religije kojom ljude uteruju u ropstvo. Tu ni u kom slučaju nije niti će ikada biti moj Bog.
.
