Forum Klix.ba

Balkanske zemlje ove godine slave stogodišnjicu Prvog balkanskog rata u kome su Grčka, Bugarska, Srbija i Crna Gora oslobodile Balkan od viševekovne okupacije Osmanskog carstva, a Turska povučena na liniju Enos - Midija. Međutim, ove godine neće samo ove zemlje obeležavati stogodišnjicu rata i oslobađanja, već će to učiniti i poražena Turska, ali ovoga puta kao kandidat za lidera u regionu koji će ujediniti i povezati balkanske zemlje.

Miloš Marković, poznavalac turske spoljne politike, koji je magistrirao na Institutu društvenih nauka univerziteta u Ankari, u predavanju na Institutu za evropske studije u četvrtak na temu Od balkanskih ratova do balkanskog mira - Turske projekcije Balkana, ukazao je na odstupanje turskih vlasti od principa Kemala Ataturka, reislamizaciju ove zemlje i sve veću ulogu na Balkanu.

Glavni stateg nove turske spoljne politike je današnji ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu, ali još od osamdesetih godina prošlog veka počinje reislamizacija Turske.

Sve do 1982. godine turska spoljna politika oslanjala se na dva Ataturkova principa, zapadnjaštvo i antirevizionizam. Posle vojnog udara 1980. godine Turska počinje da se reislamizira, a tu se mogu naći i razlozi napuštanja politike dobrih odnosa sa Jugoslavijom krajem osamdesetih godina, a posebno sa Srbijom nakon izbijanja ratova devedesetih. Cilj je stvaranje novog Balkana koji će predstavljati drugačije okruženje za Tursku, navodi Marković.

Balkanski mir 2012.

U okviru nove spoljne politike Turske je i projekat balkanskog mira koji se zasniva na tri tačke: normalizacija istorije, što u stvari znači preispitivanje istorije na način na koji je vidi Turska, zatim normalizacija odnosa između gradova na Balkanu i treća tačka je normalizacija odnosa između država.

Politika normalizacije istorije insistira da se ne evociraju patnje iz vremena vladavine Turske na Balkanu, već dobre strane. Ističe se da vekovi provedeni pod osmanskom vlašću nisu krivi za nerazvijenost ovih zemalja i kasnije sukobe, već da je taj period u stvari zlatni period Balkana. Prema izjavama Davutoglua, sve do kraja 19. veka balkanski narodi nisu videli ratove. Zanimljiva je anegdota iz 1989. godine kada je Milošević organizovao proslavu 600-godišnjice Kosovskog boja. Tada je od svih zemalja NATO-a došao samo turski ambasador. Na pitanje zašto, odgovorio je da želi da obeleži veliku tursku pobedu. Inače, u poslednje vreme turski zvaničnici sve češće govore o stvarima o kojima ranije nisu govorili. Tako se izjednačavaju uloge svih naroda u Balkanskim ratovima, a Davutoglu ističe turske žrtve u tom ratu. Govore da nema osmanskih arhiva, Grčka, Bugarska i Srbija ne bi imale istoriju. Prilikom svake posete turske delegacije obilaze tuska vojna groblja kojih ima od Letonije do Burme, a poznata je i izjava gde god se nalaze turski šehidi mi ćemo postaviti ambasadore, opisuje Marković novoosmansku spoljnu politiku Turske.

Turske vlasti pokušavaju da proguraju još jednu tezu, da su Balkanski ratovi pokrenuli konflikte koji i danas traju, a da je pod Osmanskom vladavinom vladao mir i prosperitet, a prema Markoviću, vrhunac cinizma je da Turska namerava da obeleži 1.000 godina od dolaska na ove prostore i početak rata sa Vizantijom 1071. godine.

U Turskoj postoji osećaj da su narodima na Balkanu dali sve, a onda su im ovi zabili nož u leđa, jer je na Balkanu i to baš u Srbiji počeo talas ustanaka protiv Turske u 19. veku, objašnjava ovaj politikolog.

Veličanju osmanske prošlosti i normalizaciji odnosa poslednjih godina doprinosi i turska kinematografija, a svi smo svedoci velikog uspeha turskih serija koja se bave tematikom vezanom baš za ove prostore. Poznat je i ovogodišnji blokbaster Fetih 1453 koji govori o osvajanju Carigrada od strane Turaka i u kome se pokazuje tursko poimanje istorije.

Via egnatia

Druga tačka turske spoljne politke prema Balkanu je takozvana normalizacija odnosa između gradova. Marković ističe da se ovde radi o povezivanju gradova kao što su Jedrene, Plovdiv i Solun i njihovo izvlačenje iz slepe ulice rascepkanosti. Turci oživljavaju i ideju via egnatia, puta kojim su Rimljani spajali današnji Drač i Istanbul, i koji je prolazio kroz Makedoniju, Grčku i Tursku. Danas su zainteresovani za izgradnju autoputa Solun-Istanbul, ali i izgradnju saobraćajne infrastrukture u Makedoniji, gde će uskoro preuzeti kontrolu nad svim aerodromima, Albaniji i Srbiji.

Normalizacija odnosa među državama je treća tačka turske politike u Srbiji, objašnjava Marković.

Turska želi da produbljuje regionalne integracije i insistira na multikulturalnosti, verskoj toleranciji i ekonomskoj saradnji. Zanimljiv je predlog turskog poslanika albanskog porekla Rifata Saita o stvaranju Balkanske parlamentarne skupštine (BALPA). U turskoj vladajućoj partiji traje unutar stranačko pozicioniranje ko će biti zadužen za Balkan između Rifata Saita i Huseina Burgija. U okviru države postoje agencije zadužene za sprovođenje sve tri normalizacije, a to su pre svega Agencija za saradnju i koordinaciju, Direktorat za verska pitanja i Direktorat za Turke u rasejanju, ali i kompanije, kao što su aviokompanije, sprovode ciljeve spoljne politike. Iako se Turska u projektu Balkanski mir 2012 predstavlja kao neutralna i prijatelj, problem je što neke vole više od drugih. U knjizi Ahmeta Davutoglua, Strategijska dubina, vidi se jasno ko su stubovi balkanske politike, a to su Albanci i Bošnjaci. Navodi se da je linija Bihać-Trakija turska geopolitička žila kucavica. Međutim, turski interesi na Balkanu su dijametralno suprotni od interesa Grčke, Srbije, pa i Bugarske. Pitanje je zašto bi oni onda učestvovali u ovom projektu, zaključuje Marković.

Profesor Darko Tanasković podsetio je da su još početkom devedesetih godina na skupu turskih naučnika o istorijskim učenjima, zaključili da je još tada postojalo nezdravo poistovećivanje sa Osmanlijama i odstupanje od Ataturkove republike.

Za vreme Ataturka prikupljani su podaci o Balkanskim ratovima i kritički predstavljani jer su oni bili dokaz pogrešne ideje države Osmanskog carstva. Kako je počela neoosmanizacija, iz naučnih istraživanja gubi se Balkan. Danas se Balkanski ratovi ponovo pojavljuju, ali sa humanitarnog stanovišta. Obrađuju se zločini nad muslimanskim stanovništvom, pre svega od strane Bugara, a zatim i Grka, Srba i Crnogoraca, a Turci se predstavljaju kao žrtve. Isticanjem ovih pogroma računa se na senzibilitet međunarodne zajednice o humanitarnom pravu, što je izgleda danas najvažnije pravo, rekao je Tanasković.

Makedonija strateška tačka na Balkanu

U politici Turske prema Balkanu zanimljivu ulogu ima Makedonija. Na geopolitičkoj žili kucavici od Bihaća do Trakije, Makedonija se nalazi u sredini. Marković podseća na izjave Turaka da je BiH isturena predstraža Turske prema srednjoj Evropi, ali je Makedonija ključna jer razdvaja Srbiju i Grčku, a Turska strahuje od povezivanja ove dve zemlje.

Čak se priča i da je Turska finansirala megalomanske građevine u antičkom stilu u Skoplju. U Makedoniji je i najveća koncentracija Turaka na Balkanu, gde ih ima 100.000. Iskreno govoreći, Makedonija, pored SAD, ima da zahvali na postojanju i Turskoj koja im je pomagala 1990-ih godina. Zanimljivo će biti kako će se Turska odnositi prema zahtevima Albanaca u Makedoniji, ističe Marković.

Na kraju, da li slučajno ili ne, u isto vreme kada je Rusija pokrenula projekat Južnog toka i Turska je aktivirala svoje prisustvo na Balkanu. Marković to tumači idejom da se pokaže balkanskim zemljama da pored Brisela i Moskve imaju još jednu alternativu. Osim toga, budući da je Turska pod velikim američkim uticajem, nije nemoguće da se time želi sprečiti povećanje uticaja Rusije u regionu.