Forum Klix.ba

Znam da sličnih tema ima more,ali svaka je opet priča za sebe.Moj problem je što ja mislim da mi moj nik odgovara ili se bar pravim da je tako.
S dečkom sam u dužoj vezi,a ne vidim brak uskoro.Ni zaručili se još nismo,a svaku priču o svemu vezanom za to uvijek iniciram ja.On kaže kako još nije finansijski i materijalno spreman,kako mu daje da završi još godinu faksa koja mu je ostala,pa da i stabilniji posao nađe...A ni veza nam nije baš stabilna...Imamo po gotovo 28. godina i,za razliku od njega,nije mi sad zahvalno čekati nekoga toliko.Ni malo mi ne bi smetalo da znam da ću dočekati,ali...Volim ga previše,toliko da druge dečke koji možda imaju afinitete poput mene jednostavno ignorišem.
Bojim se da ću biti povrijeđena,u tim godinama,dok se oporavim,pa teže je tada i nekog normalnog naći...Jer,iskreno,sve mi je to sumnjivo.Pa kažem sebi sve je to moja paranoja,jer ga volim previše,ali problem ipak postoji.Šta vi mislite o svemu?

pare su danas klasična izvlakuša i muških i ženskih...

Black swan wrote:pare su danas klasična izvlakuša i muških i ženskih...

ne sikiraj me, i moj tako kaze

blind_mind wrote:Znam da sličnih tema ima more,ali svaka je opet priča za sebe.Moj problem je što ja mislim da mi moj nik odgovara ili se bar pravim da je tako.
S dečkom sam u dužoj vezi,a ne vidim brak uskoro.Ni zaručili se još nismo,a svaku priču o svemu vezanom za to uvijek iniciram ja.On kaže kako još nije finansijski i materijalno spreman,kako mu daje da završi još godinu faksa koja mu je ostala,pa da i stabilniji posao nađe...A ni veza nam nije baš stabilna...Imamo po gotovo 28. godina i,za razliku od njega,nije mi sad zahvalno čekati nekoga toliko.Ni malo mi ne bi smetalo da znam da ću dočekati,ali...Volim ga previše,toliko da druge dečke koji možda imaju afinitete poput mene jednostavno ignorišem.
Bojim se da ću biti povrijeđena,u tim godinama,dok se oporavim,pa teže je tada i nekog normalnog naći...Jer,iskreno,sve mi je to sumnjivo.Pa kažem sebi sve je to moja paranoja,jer ga volim previše,ali problem ipak postoji.Šta vi mislite o svemu?

Standardno, vuci ce te do tridesete, mozda 29-te, onda ce te ostaviti i zamjeniti za par godina mladju, 4-5 godina mladju, nju ce ozeniti, a ti ces biti stara udavaca vrlo aktiva na temi presle preko 30 a jos neudate, eto.

Najbolji odgovor ces dati sama sebi ukoliko si spremna razumom sagledati situaciju a ne srcem...Za mene najbolja opcija je razgovor...Nekad u nekim zivotnim desavanjima plaseci se odgovora bjezimo svijesno od istine...
Sad niste saglasni i nemate ista zivotna vidjenja i zelje...U braku ako i dodje do tog ce se te razlike jos vise ispoljavati...Nije dovoljno samo nekoga voliti da bi veza uspjela i opstala...Znam da nije utjesno ali glavu gore,uvjek postoji neko ko ce znati cijeniti ljubav koju ces nekom pruziti i na pruzeno uzvratiti istom mjerom...Puno srece...

Op3r4t0r wrote:

blind_mind wrote:Znam da sličnih tema ima more,ali svaka je opet priča za sebe.Moj problem je što ja mislim da mi moj nik odgovara ili se bar pravim da je tako.
S dečkom sam u dužoj vezi,a ne vidim brak uskoro.Ni zaručili se još nismo,a svaku priču o svemu vezanom za to uvijek iniciram ja.On kaže kako još nije finansijski i materijalno spreman,kako mu daje da završi još godinu faksa koja mu je ostala,pa da i stabilniji posao nađe...A ni veza nam nije baš stabilna...Imamo po gotovo 28. godina i,za razliku od njega,nije mi sad zahvalno čekati nekoga toliko.Ni malo mi ne bi smetalo da znam da ću dočekati,ali...Volim ga previše,toliko da druge dečke koji možda imaju afinitete poput mene jednostavno ignorišem.
Bojim se da ću biti povrijeđena,u tim godinama,dok se oporavim,pa teže je tada i nekog normalnog naći...Jer,iskreno,sve mi je to sumnjivo.Pa kažem sebi sve je to moja paranoja,jer ga volim previše,ali problem ipak postoji.Šta vi mislite o svemu?

Standardno, vuci ce te do tridesete, mozda 29-te, onda ce te ostaviti i zamjeniti za par godina mladju, 4-5 godina mladju, nju ce ozeniti, a ti ces biti stara udavaca vrlo aktiva na temi presle preko 30 a jos neudate, eto.

I onda će nas sve ubjeđivati da je u najboljim godinama

Baci sve karte na sto,objasni mu sta trazis,sta zelis i zamoli ga za iskren razgovor.Nisi navela da li radis i ti(vjerovatno da),i ne znam sta on radi,ali npr.mozda nema posao koji bi mu dozvoljavao da se upusti u zajednicki zivot sa tobom.Kazes da nije jos zavrsio fax pa predpostavljam da radi nesto samo da bi prezivio.Mozete se vi voliti koliko hocete,ali gladna usta nit tepaju niti se vole Znaci,prvo otvoreno razgovaraj s njim, pa onda dodji po savjete

Pričali smo mi o tome toliko puta da me više i ne shvata ozbiljno i kaže sad za dvije godine,pa za tri...Istina jeste da uslova nemamo,ali nekada osjećam da nije iskren samnom kada pričamo o tome...Kao da je njemu dobro ovako kako je,pa i ne razbija glavu baš s tim,ali meni u ovim godinama zabavljanje samo više i ne predstavlja ništa posebno

Op3r4t0r wrote:

blind_mind wrote:Znam da sličnih tema ima more,ali svaka je opet priča za sebe.Moj problem je što ja mislim da mi moj nik odgovara ili se bar pravim da je tako.
S dečkom sam u dužoj vezi,a ne vidim brak uskoro.Ni zaručili se još nismo,a svaku priču o svemu vezanom za to uvijek iniciram ja.On kaže kako još nije finansijski i materijalno spreman,kako mu daje da završi još godinu faksa koja mu je ostala,pa da i stabilniji posao nađe...A ni veza nam nije baš stabilna...Imamo po gotovo 28. godina i,za razliku od njega,nije mi sad zahvalno čekati nekoga toliko.Ni malo mi ne bi smetalo da znam da ću dočekati,ali...Volim ga previše,toliko da druge dečke koji možda imaju afinitete poput mene jednostavno ignorišem.
Bojim se da ću biti povrijeđena,u tim godinama,dok se oporavim,pa teže je tada i nekog normalnog naći...Jer,iskreno,sve mi je to sumnjivo.Pa kažem sebi sve je to moja paranoja,jer ga volim previše,ali problem ipak postoji.Šta vi mislite o svemu?

Standardno, vuci ce te do tridesete, mozda 29-te, onda ce te ostaviti i zamjeniti za par godina mladju, 4-5 godina mladju, nju ce ozeniti, a ti ces biti stara udavaca vrlo aktiva na temi presle preko 30 a jos neudate, eto.

Sve fino ukratko objasnjeno, samo sto istina boli

blind_mind wrote:Pričali smo mi o tome toliko puta da me više i ne shvata ozbiljno i kaže sad za dvije godine,pa za tri...Istina jeste da uslova nemamo,ali nekada osjećam da nije iskren samnom kada pričamo o tome...Kao da je njemu dobro ovako kako je,pa i ne razbija glavu baš s tim,ali meni u ovim godinama zabavljanje samo više i ne predstavlja ništa posebno

Tipicno,ja da sam cekala da mi bude bolja situacija ne bi se nikada udala,a evo sada imam 2 djece,a tek mi je 26 godina(djeca su slucajno dosla)

Ne znam stavi sve karte na sto i budi ostra,ja iskreno mislim da vodanje po 10 godina ne vodi nigdje.Sretno

gdje zurite da se udate,de polako,steknite uslove,pa onda evo jedna cura je cekala do 33,pa se udala...fazon sto je toliko cekala je taj da osigura sebi dobar posao i kupi stan gdje ce zivjeti i evo nista joj ne fali,presretna je...

Tebi je prioritet brak, kazes previse ga volis, medjutim njemu ocigledno nije i tim svojim navaljivanjem samo ces dovesti do toga da njemu jedan dan dosadi i kaze ne ide ovo vise.

Iskreno, mislim da bi ti (da se vjencate) bilo puno gore, jer bi moglo doci do toga da on pri svakom problemu na koji bi ste naisli krivnju prebacuje na tebe i govori da to toga ne bi doslo da ste sacekali bolje uslove ... iako po mom misljenju to je cista izvlakusa, jer mislim da puno cesce uspjevaju brakovi koji krecu od nule pa sve zajedno stvaraju.

Pa da,moglo bi se reći da je ovdje najviše problem što imamo različite poglede na stvari.Dok bih ja s njim živjela na hljebu i vodi što se kaže,on hoće prvo da stvori neke uslove.Mada mislim da realniji pogled na sve opet imam ja,jer svi znamo u kakvom društvu živimo.Njemu je opet ovako dobro,dok ja želim tu stabilnost koju nosi porodica i iz razloga koje sam prije navela.Jer najgori mogući scenarijo je da ga čekam,pa ništa od toga na kraju.A s druge strane,kako se i odreći svega samo zato što eto recimo nema uslova sada.Nimalo zahvalna situacija i svaka je odluka mač sa dvije oštrice.

A ti bi zeljela da on tebe ozeni zbog radi cega?
Ili, mozda ti znas sta je najbolje za njega? Ne bih zeljela da me shvatis pogresno ali ako mozes da mi objasnis koji bi bili njegovi razlozi za brak s tobom. Tvoji su da ti njega volis, a on tebe?

[quote="blind_mind"]Pa da,moglo bi se reći da je ovdje najviše problem što imamo različite poglede na stvari.Dok bih ja s njim živjela na hljebu i vodi što se kaže

Upravo tako, sto se kaze...i samo se kaze ali nije tako...A znas sta jos kazu; KOKUZ NA VRATA, LJUBAV KROZ PROZOR...Tako je i meni govorila moja bivsa, pa mi je nakon nekoliko mjeseci pocela kukati na sve zivo,sve joj smetalo...Te sto zivimo u garsonjeri, te sto ne izlazimo cesto, te sto joj cesce nesto ne kupim, te ovo te ono...A covjeka te stvari bole i misli da je do njega i da on nije dovoljno dobar, da se ne trudi dovoljno i onda se od raznih poslova (po 2-3) i sekirancije razboli i nije mu ni do cega...I nakon kratkog perioda braka svako svojim putem...Pa ti razmisli dali je on u pravu...Ali opet ces najbolje znati kada porazgovaras s njim otvoreno...

ako ni jedno od vas ne radi potpuno razumijem covjeka, i za zivot na hljebu i vodi treba imati para za brasno i placanje vode, a kamoli ostale stvari, a ako bar jedno od vas radi onda pretpostavljam da mu je to klasicna izvlakusa pa kad nadje posao naci ce neku drugu izvlakusu i tako unedogled

Izgovor samo.

Ako voliš nekoga, gledaš sve načine da budeš sa tom osobom, da se što prije osamostališ, zaposliš, da imate svoj život.
Ako su već godine prošle, a on ništa od toga nije poduzeo, nema tu selameta. Vrijeme prolazi, njemu se poslije lako oženiti, a tebi?

Ako imate neke osnovne uslove (mogućnost života u zajednici, podstanarski stan) i makar neki izvor prihoda, onda nemate ni prepreku za početak zajedničog života. Nafaka se povećava u braku i ljudi su u mogućnosti sve ostvariti ako žele porodicu.
Meni se ipak čini da on to ne želi. S obzirom da čeka da nešto stekne, znaj da se to neće nikad desiti, jer će vam uvijek faliti "nešto". Nemoguće je skućiti se za 2-3 godine, imati auto, a pri tome ne oskudjevati u svakodnevnici. Znači, uz zajednički cilj sve se može, a ako nema cilja, onda nemaš šta ni čekati sa njim.

Ma samo on trazi izgovor...ne bi on da se zeni

Jos jedna tema, zaaaaaaaaaaaasto?

Objasnite mi svrhu pliz, moze i na pp

ekola wrote:

blind_mind wrote:Pa da,moglo bi se reći da je ovdje najviše problem što imamo različite poglede na stvari.Dok bih ja s njim živjela na hljebu i vodi što se kaže

Upravo tako, sto se kaze...i samo se kaze ali nije tako...A znas sta jos kazu; KOKUZ NA VRATA, LJUBAV KROZ PROZOR...Tako je i meni govorila moja bivsa, pa mi je nakon nekoliko mjeseci pocela kukati na sve zivo,sve joj smetalo...Te sto zivimo u garsonjeri, te sto ne izlazimo cesto, te sto joj cesce nesto ne kupim, te ovo te ono...A covjeka te stvari bole i misli da je do njega i da on nije dovoljno dobar, da se ne trudi dovoljno i onda se od raznih poslova (po 2-3) i sekirancije razboli i nije mu ni do cega...I nakon kratkog perioda braka svako svojim putem...Pa ti razmisli dali je on u pravu...Ali opet ces najbolje znati kada porazgovaras s njim otvoreno...

Tebe iskreno tvoja bivsa nije ni volila.Ja sam zivila u stanu od 28 kvadrata kao podstanar,nisam radila,bila trudna,muz ostao bez posla i tako 5 mjeseci,pa se nikada nismo posvadali radi para.Danas sam opet podstanar,nismo jos uvijek stabilni za kupovinu stana.Bilo je momenata pravo teskih,kad sam kuahala krompir i samog ga jela,niko nije rekao da je lako,ali kad ima ljubavi i razumjevanja,sve se moze.Najlakse je samo misliti na sebe i na svoje sebicne prohtijeve .Ja bi vjeruj bila na hljebu i vodi samo da ostanem s njim i sa nasom djecom,a sad je li on meni kupio nesto za rodendan ili nije,ja to uopce ne gledam,bilo je momenata kad mi je kupovao,a bilo ih je boga mi dosta i kad nije,ali to su za mene gluposti jer poklonima se ne dokazuje ljubav.

Bolan ljudi kako ne kontate da se ovo nista ne desava nit se desilo, neko stalno izmislja teme.

blind_mind wrote:Znam da sličnih tema ima more,ali svaka je opet priča za sebe.Moj problem je što ja mislim da mi moj nik odgovara ili se bar pravim da je tako.
S dečkom sam u dužoj vezi,a ne vidim brak uskoro.Ni zaručili se još nismo,a svaku priču o svemu vezanom za to uvijek iniciram ja.On kaže kako još nije finansijski i materijalno spreman,kako mu daje da završi još godinu faksa koja mu je ostala,pa da i stabilniji posao nađe...A ni veza nam nije baš stabilna...Imamo po gotovo 28. godina i,za razliku od njega,nije mi sad zahvalno čekati nekoga toliko.Ni malo mi ne bi smetalo da znam da ću dočekati,ali...Volim ga previše,toliko da druge dečke koji možda imaju afinitete poput mene jednostavno ignorišem.
Bojim se da ću biti povrijeđena,u tim godinama,dok se oporavim,pa teže je tada i nekog normalnog naći...Jer,iskreno,sve mi je to sumnjivo.Pa kažem sebi sve je to moja paranoja,jer ga volim previše,ali problem ipak postoji.Šta vi mislite o svemu?

Opet analize i kalkulacije....pa dokle.
Kad bi svi tako razmišljali nebi bilo ni brakova ni djece.
Od kad je uslov za brak fax, stan, poso(dobar u državno firmi) i 20 000KM ušteđevine....ccc

Ako ljubav postoji,Bog će dati neku nafaku...Neće uvijek ni u životu biti idealno,pa kod koga je danas idealno..

blind_mind wrote:Ako ljubav postoji,Bog će dati neku nafaku...Neće uvijek ni u životu biti idealno,pa kod koga je danas idealno..

NIkada nije idealno,neko ima para,ne moze da ima djece,ja ih znam,pa placa vantjelesne oplodnje itd.Nikada covjek ne zna sta ga ceka.Da ti imas 22-23 godine,ja bi ti rekla gdje si pozurila imas jos vremena,a ovako dobro razmisli,ima li buducnosti s njim,najgori bi bio ovaj scenario sto su ga gore naveli,da se jos zabavljate 3-4 godine i onda svako na svoju stranu

Jeste,to je zapravo moj najveći strah,ne bih ja žurila ni sada s tim da ja znam da će to se zaista desiti..Ali budućnost je jako nepredvidljiva,što je najgore..