Šta trenutno čitate?

[SmokingMan]

Napokon završena knjiga Elegatni kosmos i sa moje strane ne preporučujem je svakome pošto se radi o ne tako lahkom štivu za "probavu",budući da knjiga u jednoj mjeri obiluje filozofskim tumačenjima (što u jednu ruku otežava shvatanje pojmova onima koji su veoma malo ili gotovo nikako upućeni u kosmologiju i astronomiju).U ovoj knjizi se govori o novoj revolucionarnoj teoriji,tzv.teoriji svega i M-teoriji (majci svih teorija),pomoću koje se pokušava objediniti 4 poznate sile u kosmosu:kvatna mehanika,teorija relativnosti,jaka i slaba nuklearna sila te elektromagnetizam,za koje se smatra da su u periodu prije Velikog praska bile objedinjene.U knjizi se govori o subatomskoj kompoziciji odnosno gradivnim blokovima kosmosa,poznatijim kao strune iz koje su se,kako se smatra,razvile 3 prostorne i 1 vremenska dimenzija,ali isto tako se smatra kako su se tokom Velikog praska oslobodile samo 4 navedene dimenzije dok je 6 preostalih dimenzija ostalo dovoljno nerazvijeno ili zarobljeno u svojoj minornoj prostornoj šemi,i nismo ih u stanju da primjetimo zbog toga što dovoljno ne poznajemo kvatne principe mehanike,svijet koji fukcioniše na subatomskom nivou.

Knjigu strogo preporučujem onima koji studiraju matematiku i fiziku!!!!

I sam smatram da prvim pažljivim iščitavanjem nisam do kraja shvatio neke od izuzetno egzotičnih i kompleksnih ideja,ali ipak mimo ovoga je potrebno se vratim na neka video predavanja profesora teoretske fizike Leonarda Suskinda iz oblasti teorije relativiteta,a kasnije i kvatne fizike.Za to svakako ima vremena.

Slijedeća knjiga je relaksirajuće štivo.

[Satori]

Price od sjene, Enes Karic. Preporuke

[Gojeni H]

Dijalozi i eseji - Seneka. Ispunjava ocekivanja. Stoicizam iz prve ruke.

[Truba]

prababa svih horora o ukletim kućama

[Truba]

zezancija
ali zanimljiva

međutim ovu sliku je koristio ahmed bosnić na onim svojim knjigama marti misterija stajl
ne znam koliko je odgovarajuća tek sam na pola knjige

[Gojeni H]

Finska - kulturoloski vuk samotnjak



EDIT: Knjiga je napisana za one zainteresovane za lingvistiku, menadzere-strance koji rade u Finskoj, ili za Fince (finske frime) koji rade u nekoj drugoj zemlji. Ja sam nasao ponesto, ali ne previse, od onog sto mene interesuje.

[arzuhal]

Ovakve knjige treba uvesti u obaveznu lektiru, odnosno u nastavni program i predavati o ovome djeci u BiH i na cijelom Balkanu





Otkako sam napustio Liban 1976. da bih se nastanio u Francuskoj, koliko li su me
samo puta upitali, sa najboljim namerama na svetu, da li se osećam „više Francuz“ ili
„više Libanac“. Vazda odgovaram isto: „I jedno i drugo!“ Ne iz neke potrebe za
Jednakošću ili pravičnošću, već zato što bih lagao odgovorivši drugačije. Ono što čini
da sam ja ja, a ne neko drugi, jeste to što sam time na razmeđi dve zemlje, dva ili tri
jezika, više kulturnih tradicija. Upravo to definiše moj identitet. Da li bih bio
autentičniji ako bih sebi amputirao jedan deo samoga sebe?

* * * * * * * *

Dešava se da jedan događaj, srećan ili nesrećan, pa čak i neki slučajni susret, ima
veću težinu u našem osećanju identiteta nego pripadnost hiljadugodišnjem nasleđu.
Zamislimo slučaj nekog Srbina i neke Muslimanke koji su se upoznali pre dvadeset
godina u nekom sarajevskom kafiću, koji su se zavoleli, a zatim venčali. Nikada više
oni neće moći da imaju isto viđenje svoga identiteta kao neki potpuno srpski ili
potpuno muslimanski par, Njihov pogled na veru, kao i na domovinu, neće više biti
isti, Svako od njih nosiće uvek u sebi pripadnosti koje su mu roditelji zaveštali po
rođenju, ali neće ih više sagledavati na isti način, neće im više pridavati isti značaj.

Ne napuštajmo još Sarajevo. Ostanimo tamo, u mislima, zbog jedne zamišljene
ankete. Posmatrajmo, na ulici, jednog čoveka od nekih pedesetak godina.
Oko 1980, taj čovek bi se po svoj prilici izjasnio: ,,Ja sam Jugosloven!“, ponosito,
ali bez emocija; ispitan malo detaljnije, verovatno bi precizirao da živi u Republici
Bosni i Hercegovini i da potiče, uzgred, iz muslimanske porodice.
Isti taj čovek, da smo ga sreli dvanaest godina kasnije, kada je divljao rat, bez
sumnje bi odgovorio spontano, i energično: ,,Ja sam musliman!“ Možda bi čak pustio i
propisanu bradu. Mora da bi smesta dodao da je Bošnjak, i ne bi bio mnogo
oduševljen ako bismo ga podsetili da se nekada ponosno izjašnjavao kao Jugosloven.
Danas bi se naš čovek, ispitan na ulici, najpre izjasnio kao Bošnjak, a zatim kao
musliman; upravo je pošao u džamiju, naglasio bi; ali ističe takođe da njegova zemlja
čini deo Evrope, i da se nada kako će ona jednog dana pristupiti Uniji,
Ako tu istu osobu pronađemo na istom mestu kroz dvadeset godina, kako li će hteti
da se definiše? Koju će od svojih pripadnosti istaći na prvo mesto? Evropljanin?
Musliman? Bosanac? Nešto drugo? Balkanac, možda?

Neću se upuštati u pravljenje prognoza. Svi ti elementi uistinu čine deo njegovog
identiteta; Taj čovek je rođen u muslimanskoj porodici; po svome jeziku pripada
Južnim Slovenima koji nekada behu ujedinjeni u okviru iste države, a danas više nisu;
on živi na jednoj zemlji koja čas beše otomanska, čas austrijska, i koja je imala udela
u velikim dramama evropske istorije. U svakoj epohi, ova ili ona od njegovih
pripadnosti do te mere se naduvala, ako tako mogu da kažem, da je pomračila sve
ostale i da se poistovetila sa celokupnim njegovim identitetom. Mora da su mu pričali,
celoga života, svakojake bajke. Da je proleter i ništa drugo. Da je Jugosloven i ništa
drugo. A, u skorije vreme, da je musliman i ništa drugo; mogli su čak i da ga ubede,
tokom nekoliko teških meseci, da ima više toga zajedničkog sa ljudima iz Kabula nego
sa onima iz Trsta!

[Truba]

[Gojeni H]

Marko Aurelije, poznat i kao 'car-filozof', pred kraj života zapisao je zbirku svojih misli, naslovljenu izvorno 'Samome sebi', danas poznatiju kao Meditacije ili Misli. Taj njegov dnevnik svojevrsna je introspekcija, ali i pomoć samome sebi, no danas ta knjižica ostaje kao dragocjeno filozofsko blago u kojem možemo naći utjehu, motivaciju i pomoć.

[peepeep]

Posljednji rad Christophera Tolkiena. I to je to. Adam Tolkien nije zainteresovan da nastavi rad svoga oca što znači da je, za nas ljubitelje Tolkienova rada, ovo posljednja knjiga. Što bi rekli englezi - the swan song.

[Truba]

bolje i to nego da naprave pjescanu planetu i 464 nastavaka

[Gojeni H]

Unutar kraljevstva - Moj zivot u Saudijskoj Arabiji (navodno da neki prevode Zamotano kraljevstvo) - Carmen Bin Ladin.
Iskustva iz prve ruke, zene drzavljanke Svicarske, koja se udala za brata Osame Bin Ladena, i provela jedan dio svog zivota u Kraljevstvu.

[BJB]

Toplo preporucujem, ako neko ne vidi sliku Police by Jo Nesbo,
i jos bolja od prethodne

[AhmetShabo]

[Truba]

zbirka priča tek kad sam počeo čitati skonto
to je i dobro jer ako ti se neka ne svidja predjes na drugu


Zbirka pod zajedničkim nazivom "Mračna zemlja" sastavljena je od trinaest pripovijedaka iz žanra fantastike. U svijetu koji nam nudi Bradbury isprepliću se mračne, skrivene čežnje i porivi, smrt u svojoj neminovnosti i postojanosti, strah i opsjednutost na granici s groteskom, magično doba djetinjstva prikriveno čudnovatim i dalekim tajnama. Takvom, ponekad, sablasnom svijetu ne nedostaje istinske ljepote, ispričane s mnogo topline i poetske snage.

[Gojeni H]

Definitivno nije moj tip knjige. Eseji ... neki fenomenalni, vecina - nista sto mene posebno interesuje.

[Connaisseur Karlin]

Ovakve knjige treba uvesti u obaveznu lektiru, odnosno u nastavni program i predavati o ovome djeci u BiH i na cijelom Balkanu





Otkako sam napustio Liban 1976. da bih se nastanio u Francuskoj, koliko li su me
samo puta upitali, sa najboljim namerama na svetu, da li se osećam „više Francuz“ ili
„više Libanac“. Vazda odgovaram isto: „I jedno i drugo!“ Ne iz neke potrebe za
Jednakošću ili pravičnošću, već zato što bih lagao odgovorivši drugačije. Ono što čini
da sam ja ja, a ne neko drugi, jeste to što sam time na razmeđi dve zemlje, dva ili tri
jezika, više kulturnih tradicija. Upravo to definiše moj identitet. Da li bih bio
autentičniji ako bih sebi amputirao jedan deo samoga sebe?

* * * * * * * *

Dešava se da jedan događaj, srećan ili nesrećan, pa čak i neki slučajni susret, ima
veću težinu u našem osećanju identiteta nego pripadnost hiljadugodišnjem nasleđu.
Zamislimo slučaj nekog Srbina i neke Muslimanke koji su se upoznali pre dvadeset
godina u nekom sarajevskom kafiću, koji su se zavoleli, a zatim venčali. Nikada više
oni neće moći da imaju isto viđenje svoga identiteta kao neki potpuno srpski ili
potpuno muslimanski par, Njihov pogled na veru, kao i na domovinu, neće više biti
isti, Svako od njih nosiće uvek u sebi pripadnosti koje su mu roditelji zaveštali po
rođenju, ali neće ih više sagledavati na isti način, neće im više pridavati isti značaj.

Ne napuštajmo još Sarajevo. Ostanimo tamo, u mislima, zbog jedne zamišljene
ankete. Posmatrajmo, na ulici, jednog čoveka od nekih pedesetak godina.
Oko 1980, taj čovek bi se po svoj prilici izjasnio: ,,Ja sam Jugosloven!“, ponosito,
ali bez emocija; ispitan malo detaljnije, verovatno bi precizirao da živi u Republici
Bosni i Hercegovini i da potiče, uzgred, iz muslimanske porodice.
Isti taj čovek, da smo ga sreli dvanaest godina kasnije, kada je divljao rat, bez
sumnje bi odgovorio spontano, i energično: ,,Ja sam musliman!“ Možda bi čak pustio i
propisanu bradu. Mora da bi smesta dodao da je Bošnjak, i ne bi bio mnogo
oduševljen ako bismo ga podsetili da se nekada ponosno izjašnjavao kao Jugosloven.
Danas bi se naš čovek, ispitan na ulici, najpre izjasnio kao Bošnjak, a zatim kao
musliman; upravo je pošao u džamiju, naglasio bi; ali ističe takođe da njegova zemlja
čini deo Evrope, i da se nada kako će ona jednog dana pristupiti Uniji,
Ako tu istu osobu pronađemo na istom mestu kroz dvadeset godina, kako li će hteti
da se definiše? Koju će od svojih pripadnosti istaći na prvo mesto? Evropljanin?
Musliman? Bosanac? Nešto drugo? Balkanac, možda?

Neću se upuštati u pravljenje prognoza. Svi ti elementi uistinu čine deo njegovog
identiteta; Taj čovek je rođen u muslimanskoj porodici; po svome jeziku pripada
Južnim Slovenima koji nekada behu ujedinjeni u okviru iste države, a danas više nisu;
on živi na jednoj zemlji koja čas beše otomanska, čas austrijska, i koja je imala udela
u velikim dramama evropske istorije. U svakoj epohi, ova ili ona od njegovih
pripadnosti do te mere se naduvala, ako tako mogu da kažem, da je pomračila sve
ostale i da se poistovetila sa celokupnim njegovim identitetom. Mora da su mu pričali,
celoga života, svakojake bajke. Da je proleter i ništa drugo. Da je Jugosloven i ništa
drugo. A, u skorije vreme, da je musliman i ništa drugo; mogli su čak i da ga ubede,
tokom nekoliko teških meseci, da ima više toga zajedničkog sa ljudima iz Kabula nego
sa onima iz Trsta!

Knjiga,koju svako treba imatu u kuci ja sam je procitala brzinom svijetlosti

[doktor78]

Kupio jesenas na Zg sajmu za 5 kuna



Pored provjerenih Jergovića, Veličkovića, Džamonje... kroz ovu knjigu otkrio sam par zanimljivih naših pisaca: Vladimir Pištalo, Fadila Nura Haver i.t.d.

[Gojeni H]

Zatvorenici geografije - Tim Marshall





Odlicna knjiga. Vjerovatno se moze porediti sa Kolaps of Dzareda Dajmonda ili Zasto neke nacije propadaju od Darona Acemoglua i Dzejmsa Robinsona. Fin novinarski dodir kroz cijelo djelo.

[piupiu]

Definitivno nije moj tip knjige. Eseji ... neki fenomenalni, vecina - nista sto mene posebno interesuje.

Ne čudi me, on je pravi militantni ateistički fundamentalista. Ali lijepo misli i jetko se izražava. Čitala sam ga dok je bio živ i pisao u "Vanity Fairu" i uvijek me je podsjećao na one starinske intelektualce žutih prstiju, koji grizu do kosti i poginu u bijelom odijelu negdje u nekom lovu na priču... čitala sam ga, zapravo, sve do pred njegovu smrt, pisao je o svojoj borbi s rakom na način koji bi se, vjerujem, tebi jako dopao.

[Gojeni H]

Definitivno nije moj tip knjige. Eseji ... neki fenomenalni, vecina - nista sto mene posebno interesuje.

Ne čudi me, on je pravi militantni ateistički fundamentalista. Ali lijepo misli i jetko se izražava. Čitala sam ga dok je bio živ i pisao u "Vanity Fairu" i uvijek me je podsjećao na one starinske intelektualce žutih prstiju, koji grizu do kosti i poginu u bijelom odijelu negdje u nekom lovu na priču... čitala sam ga, zapravo, sve do pred njegovu smrt, pisao je o svojoj borbi s rakom na način koji bi se, vjerujem, tebi jako dopao.

Okej sam ja sa njegovim ateizmom. U jednom trenutku me poceo zbunjivati svojom verzijom libertarijanizma.
Mislim da nisam jedini ... sam govori o tome kako su ga njegovi citaoci u zadnje vrijeme pitali da li se poceo primicati republikancima u americkoj politici. Barem neki njegovi tekstovi definitivno navode na takvo vjerovanje.

[Gojeni H]

28 eseja. Vrlo dobra knjiga za one kojima su interesantna "samotnjacka" drustva i kulture, posebno japanska.

[medvjed23]

taman za moj pacerski ukus
pokušavam je razvući.. volio bih je čitati godinu dana..

[Gojeni H]

Odlicna knjiga. Iako zapadnjacki autor generalno tesko moze da prodre u saudijsko drustvo, zena pogotovo, Karen Haus je to uspjela, kao dopisnik WSJ, a onda i kao nezavisni istrazivac.

Koga interesuje kakvo drustvo poradja 15 od 19 operatora u teroristickom napadu na SAD od 11. septembra, kako apsolutisticka monarhija opstaje u 21. vijeku, te priroda sejtanskog braka izmedju vladajuce porodice i institucionalizirane sirove sekte - ovo je knjiga za vas.

[wewa]

taman za moj pacerski ukus
pokušavam je razvući.. volio bih je čitati godinu dana..

meni je bila... blah.
valjda sto sam je citala vrlo brzo nakon Jarcevog slavlja.