Pitanje broj tri:
Da li u ovom intervjuu ima elemenata za ocjenu (zaključak) da Wehabije nisu „kao i svi ostali muslimani u bih (da se, ipak, razlikuju od većine muslimana u BiH)?
Dio sa teme o Sulejmanu Bugari:
http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtop ... 4#p1011924 ,
Sa Sulejmanom Bugarijem razgovarali smo o problemu vehabizma u BiH. Smatrali smo da je on pravi sagovornik za tu temu, jer mnogo vremena provodi u razgovoru sa mladim ljudima, odakle se regrutuje najveći broj vehabija, a i sam je imao nekoliko rasprava s njima.
Kakvo je Vaše iskustvo sa vehabijama?
- Koliko ih ja poznajem, to su ljudi koji su u korijenu iskreni, oni žele dobro svima. Međutim, u toj euforiji, u prevelikoj želji da ostvare dobro, zaborave na metodologije o kojim govori i Božiji poslanik.
Ti mladići se uhvate nekih detalja koji su sasvim nevažni kada je u pitanju vjera. Proglase ih temeljem, i ako drugi tako ne misle, stvara se sukob.
Da li ste pokušali razgovarati s njima?
- Imao sam kontakte sa mnogim ljudima koji su govorili jako ružne stvari o meni, između ostalog da je čak i zabranjeno klanjati iza mene. Razumio sam takvo razmišljanje, jer oni nisu imali dovoljno informacija.
Tražio sam susrete sa tim mladićima, zovu ih vehabijama, mada se oni sami ne nazivaju tako..
I to je zanimljivo...
- Jeste. Oni ne žele da se svrstavaju uz bilo šta što je negativno.
A kada vidiš njegovo ponašanje, oni zaista ometaju druge ljude... Nije mi važno kako se ko naziva, čovjek se svojim ponašanjem deklariše gdje pripada. Dakle, sreo sam se s njima i nakon normalnog dijaloga jedan od njih je rekao hajmo klanjati za njim.
Dakle, stvar je u pristupu. Mnogi ljudi ne vole suočenje, i u politici je tako. Zašto? Nemaju dokaza...
Neka nas ne čudi sukob ispred džamije u Pazaru, te se može desiti i među političarima. Iza svega stoje nekakvi interesi, a najveći interes čovjeka je da nekako sebi ugodi. Ljudi rade zbog svog ega, a ne zbog Gospodara, a to je protivno islamu.
Vehabijama se upravo to spočitava, nedostatak tolerancije, nespremnost za dijalog...
- I to je dokaz da je ta pojava sporedna. Moramo otvarati naučne dijaloge, sazvati intelektualce da o tome razgovaraju.
Esad Duraković smatra da su ideološko politički ciljevi vehabija izuzetno ozbiljni i da ćemo ih tek upoznati. Koji su to ciljevi, po Vaešm mišljenju?
- Svaki čovjek ima potajne ciljeve u životu, za koje mi ne znamo.
Dobro, ali da li st uspjeli naslutiti njihove ciljeve kroz razgovore koje ste imali?
- Kroz druženje s njima osjetio sam da oni žele da se uspostavi red i pravda među ljudima.
To im je želja, a loš im je metod.
Dakle, smatrate da su njihovi ciljevi čisti, a da im je metod loš?
- Dušom mislim da su ciljevi tih ljudi da se uspostave pravda i jednakost prema svakom. Govorim iz iskustva. Ali metodologija je pogrešna. Ne želim da branim negativnosti koje se dešavaju, samo hoću da ih postavim na pravo mjesto.
Mislite da se sve može riješiti dijalogom, kako bi se izbjegao strah od nepoznatog?
-Itekako. Moramo izbjeći nerazumijevanje, površnost, nedovoljno znanje...
Kako objašnjavate popularnost vehabija? Zašto im pristupaju mladi ljudi?
- Naša omladina je u velikoj duhovnoj krizi, nalazi se u potrazi za srećom, za izgubljenom dušom svojom. Ko god im pruži ruku, oni prilaze.
Da li mislite da vehabije mogu pomoći?
- Nije sporno to što im ljudi prilaze, sporno je kakav će rezultat biti...
Da, to se i ja pitam...
- Da bi se oslobodili bilo kakvih sukoba, moramo ozbiljnije pristupati rješavanju temeljnih razilaženja. Od toga nastaje problem, a njega u osnovi nema. Svi smo mi Allahovi robovi, i od Gospodara smo dobili zadatak da se međusobno upoznajemo i blagodeti razmjenjujemo.
