-Tako je,- misli Natalija (Natalija je zena jednog od trojice Artamonovih, Petra, Petra ruznog, tihog, na početku braka senzibilnog, kasnije grubog (što bi rekla Colonia, tipično muški
. Natalija je u braku sa njim, sa njima zive i ostala braća, Aleksej i Nikita, Aleksej je zli, mračni, ljudomrzac, lijep, Nataliji se dize pička na njega pa ga izbjegava) i zadrhtavši seća se kako je Aleksej ubio njenog ljubimca: do svojih trinaest meseci medved je trčao po dvorištu, pripitomljen i umiljat kao pseto, ulazio u kuhinju i, propinjući se na zadnje šape, molio hleba, tiho mumljajući i ZMIRKAJUĆI smešnim očima.
Bio je sav smešan, dobar, i POIMAO JE DOBROTU.
SVI SU GA VOLELI, Nikita (Nikita je grbavac u porodici Artamonovih, jedan od tri brata, najljudskiji od sve trojice, iako takav, otac ga je na samrti zadnjeg spomenuo (otac im umre negdje na sredini romana, pa ih ponaosob proziva, savjetuje i blagodari za budući zivot,)) ga je njegovao, raščešljavajući mu GRUDVICE GUSTE, UVALJANE VUNE, vodio ga je na kupanje u reku i MEDVED GA JE TAKO ZAVOLEO da je zver podigavši njušku nemirno mirisala vazduh i frkčući trčala po dvorištu kad bi Nikita odlazio nekud, navaljivala u kancelariju, u sobu svoga zaštitnika; više puta je tako razbila staklo na prozoru i polomila okvir.
NATALIJA JE VOLELA DA GA HRANI PŠENIČNIM HLEBOM I ŠEĆERNIM SIRUPOM. ON SE SAM NAUČIO DA UMAČE PARČAD HLEBA U ŠOLJU SA SIRUPOM: RADOSNO MUMLAJUĆI, njišući se na dlakavim nogama, on je gurao hleb u ruzičastu..................
S tim milim zverom moglo se govoriti, on je već mnogo štošta shvatao (Natalijine misli o medvjedu).........
Ali ga je jedared Aleksej napojio votkom (ovdje počinje pad medvjeda), pijani medvjed je igrao, prevrtao se, popeo se na krov kupatila, počeo je da ruši dimnjak i da crepove kotrlja dole: skupila se gomila radnika i kikotala se (LJUDI I NJIHOVA LJUBAV SPRAM TUĐEG PADA) , gledajući ga.
Od toga dana, skoro svakog praznika, Aleksej je, na veselje ljudima, opijao medvjeda i zver je tako navikla da pijanči........
vEZALI SU GA ZA LANAC (čitaj početak teksta, početak medvjedov), ali on je razlupao svoju kućicu i S LANCEM O VRATU, s trupcom na drugom kraju lanca, počeo je da hoda po dvorištu, RAZMAHUJUĆI ŠAPAMA I motajući glavom.
Hteli su da ga uhvate, ali on povredi Nikitu, dohvativši ga šapom po bedru.
Tada dotrča Aleksej s kocem i iz trka ga zabode zveru u trbuh.Natalija vide s prozora kako medved čučnu NA ZADNJE NOGE I ZAMAHA ŠAPAMA, KAO DA MOLI OPROŠTAJ OD LJUDI KOJI SU RAZJARENO VIKALI OKO NJEGA........... ZALOSNO RIČUĆI , zver podmetnu glavu pod novi udarac sekire, Aleksej zabode medvedu sekiru u potiljak...........
Zao joj je bilo medveda (NATALIJI) , ali je bilo još zalije , zašto se neustrašivi, okretni i veseli obešenjak ( ALEKSEJ) dever vezao sa nekom ništavnom djevojkom, a nju, Nataliju, ne vidi.
Aleksej je zao jer su ga ljudi istukli, došao je kući u modricama jednom, i od tada više nikada nije bio isti.
Pio je, gledao podsmješljivo na ljude oko sebe, bio ravnodušan spram sveta oko sebe.
Natalija se zaljubila u Alekseja, jer on nije bio sposoban da se zaljubi u bilo koga, ili šta.
Nikita je dobar jer je grbav.
Svijet je takav jer je jednostavno takav, nikakav, medvjedić je ubijen, grbavko je dobar, zao je poštovan, boga nema.
