berabera wrote:pogresno sam napisao nije deratizovana vec derisana voda tako je bar zovu u pivari a nju dodaju da razblazuju pivo ili tako nesto nisam bas siguran.znanje ti je ekstra za svaku pohvalu,i jos nesto da pojasnim na temperaturi od minus jedan nedrzim vise od 48 sati dok kvasac skroz ne padne i postane jasnije pivo jer bi celije kvasca umrle za to vreme kao sto ti kazes 3 sedmice pa bi onda morao dodavati co2 iz boce a ovako dodajem kasicicu secera u bocu i dobijem prirodni co2.opet kazem to nije moj zakljucak vec savjet laboranta iz pivare koji radi na testovima piva.daj napisi neki recept za novogradiski slad sa kvascem donjeg vrenja.hvala unapred
mogao bih ti svašta napisati, a posebno tom laborantu.
uglavnom, 48 sati na -1°C nije dovoljno za pravi lagering. lagering na temperaturi od -2°C do 5°C mada je bolje što je niže i mora trajati tridesetak dana najmanje. razlog zašto mora trajati tridesetak dana je zato što za vrijeme lageringa dolazi do
hladne stabilizacije i
sazrijevanja piva, a za to je potrebno vrijeme.
na niskoj temperaturi dolazi do sljedecih procesa
- bjelancevine se vezu sa polifenolima (taninima) i time stvaraju vece molekule koje postaju dovoljno teške i netopive u soluciji pa se onda istalože na dno posude, ali da bi se ovo desilo treba vremena, ne moze za 48 sati. ovim se postize karakteristicna cistoca okusa u lager pivu i bistrina jer proteini su najveci krivac za mutno pivo, a tanini za trpkost.
- polifenoli iz hmelja ce se također istaložiti na dno posude čime će se postići karakteristična reska, ugodna i kratkotrajna gorčina koja će se kod pijenje zadržavati samo na korjenu jezika, a koja je karakteristična samo za lagerovana piva, na primjer pilsner urquell
- kvasac će se dodatno na toj temperaturi i kroz to vrijeme istaložiti čime će se pivo očistiti od neugodnog okusa na germu.
kvasac ne može biti uništen temperaturom od -1°C pa ni nižim temperaturama jer stanice kvasca bez problema mogu prezivjeti temperaturu kao takvu - ono sto stanice zapravo ubije je kristalizacija koja nastaje stvaranjem leda jer ih doslovno fizički uništi probijajući im membranu (po istom principu po kojem eksplodira flasa puna vode kad se smrzne). međutim, s obzirom da pivo ima nešto alkohola u sebi, a da etilni alkohol ima niže vrelište od vode i vrije već na cca 78°C a smrzava se na -114°C to znaci da na temperaturi od -2°C pivo jos uvijek nece poceti smrzavati, odnosno da nece doci do kristalizacije/formiranja leda, tako da je kvasac sasvim siguran tamo i nece mu nista biti.
ono sto se teoretski moze desiti je da se za vrijeme lageringa kvasac toliko dobro istaloži na dnu posude da ga jednostavno nece biti dovoljno u bocama da bi ti karbonizirao pivo. u tom slucaju kod pretakanja crijevom slobodno mozes povuci malo kvasca sa dna posude iz taloga, a druga opcija koja je cak i bolja je da dodas kod flasiranja poseban, novi kvasac koji ce ti samo karbonizirati pivo. u 99% slucajeva, u lager pivu i nakon dugotrajnog lageringa ostane dovoljno kvasca u soluciji da bi karbonizirao pivo iz dodanog šećera, samo što ponekad treba malo duže vremena jer broj stanica bude jako mali.
također, jako bitan korak u proizvodnji lager piva je takozvani "diacetil rest". kvasac na pocetku fermentacije proizvodi jako puno diacetila, spoja koji moze u pivu proizvesti nepozeljan okus na puter/maslac ili vrlo slicno tome. dobra stvar je u tome sto vecinu diacetila koji proizvede, kvasac ponovo reabsorbira na samom kraju fermentacije. kod fermentacija sa kvascem gornjeg vrenja ovo je jednostavno jer su fermentacije tople, međutim kod lager kvasaca javlja se problem zato jer kvasac jako lose ili nikako ne moze reabsorbirati diacetil na niskim temperaturama na kojima fermentira. zato bi se sva lager piva pred sami kraj primarne fermentacije (otprilike 0.008 - 0.010 SG prije ocekivane terminalne gustoće), trebala iznijeti na 24 sata na sobnu temperaturu, kako bi se omogućilo kvascu da "počisti" iza sebe diacetil koji je stvorio. nakon toga pivo ide na lagering. ponavljam, ovo je jako bitan korak i trebao bi ovo raditi.
Zis wrote:Mislim da za ovu vodu koristi filtere koji idu uz Kafe Aparat za Esspreso kafu. Kolika kolicina vode mi treba za ukomljavanje po ovom receptu ako hocu kuhati dvije ture (da samo raspolovim sastojke)
Author: Brewer
Date: 29.9.2012
Size: 42,0 L
Efficiency: 75,0%
Attenuation: 78,0%
Calories: 156,15 kcal per 12,0 fl oz
Original Gravity: 1,047 (1,036 - 1,050)
|====================#===========|
Terminal Gravity: 1,010 (1,007 - 1,011)
|=====================#==========|
Color: 26,98 (25,0 - 40,0)
|==========#=====================|
Alcohol: 4,82% (4,0% - 5,0%)
|=====================#==========|
Bitterness: 35,1 (30,0 - 45,0)
|=============#==================|
Ingredients:
7,2 kg (75,8%) 7,2 kg Pilsner Malt - added during mash
1 kg (10,5%) 1 kg Roasted Barley - added during mash
1,3 kg (13,7%) 1,3 kg Barley Flaked - added during mash
100 g (100,0%) 100 g East Kent Goldings (5,9%) - added during boil, boiled 60 m
22 g 22 g Fermentis S-04 Safale S-04
filter iz espresso aparata nije dobar. ne sjecam se zasto, ali sam negdje citao u vezi toga. postoje filteri za reverznu osmozu za akvaristiku koji su sasvim dovoljni za pivarstvo. ja imam jedan takav i odlican je.
sto se recepta tice, prepolovi sve sladove na pola. ukomljavaj sa 14,25 l, a ispiri sa istom količinom.
Ne znam kako da ga opišem. Punoća okusa, mirisa, pitko, ma svaka mi čast 
