Forum Klix.ba

Koliko znam borci su dobili certifikate i vjerovatno lakse dobijali stanove prije zakona o povratku imovine. Druga stvar sto se to izjalovilo. Tu su negdje sa partizanima bili 96-te.

E, slabo znaš...

Borci su dobili "certifikate" koji su na tržištu vrijedili 0.5-1 % njihove nominalne vrijednosti. Do 1997 s njima si mogao plaćati komunalije, ali su uglavnom "trošeni" na OTKUP stanova na kojima su prije rata imali "stanarsko pravo" (koja nebulozna kovanica), a koji su u stvari već daaaavno bili otkupljeni kroz kirije koje su se plaćale do rata. Osim toga certifikate/vaučere su dobili svi punoljetni državljani BiH na osnovu zakona ZURP. Bila je još jedna EPIC ubleha: Devizne vojne knjižice - e to je bio piš

Što bi rek'o jedan pametniji od mene:

Sa ovim fi­nan­sij­skim izu­mom, sa ovom bo­san­skom po­dva­ri­jan­tom al­ban­ske pi­ra­mi­dal­ne she­me po­če­la je mo­der­na his­to­ri­ja pre­va­re u Boš­nja­ka. Lo­po­vlu­ci I plja­čke u ra­tu bi­li su pu­ka pred­his­to­ri­ja, pre­dvor­je so­ci­jal­nog pa­kla u či­je sre­di­šte ne­mo­ćni do bo­la ula­zi­mo tek sa­da, ka­da oru­žje šu­ti.

Lakše dobijali stanove? Ovo neću dalje komentarisati

Nije DRUGA stvar što se to izjalovilo - nego PRVA stvar: nikada nije ni bilo realno niti je imalo ekonomskog osnova - za razliku od partizana i tadašnje FNRJ.

Znači, ipak smo dobili:

Dozer wrote:
Pa dobro...poklonu se ne gleda u zube

Vidi , po jedoj verziji je pokojni došao do pozicije tzv ''male Bosne'' , bio je za PAM-om kada su ga naši preko rijeke provalili, prišli i lišili života na način koji nema veze sa pisanjem dr. Lazića. Osim da je ubijen.

Nema.

Pravo da ti kažem,ako će ga ptice i paščad srati i narkomani uništavati kao je na ostalim mjestima - neka ga i ne prave.Puno je Sarajevo takvih spomenika koja su već išarana,ruinirana i zapuštena.Muka mi dođe kad vidim na spomeniku između ispisanih imena palih boraca grafite o Želji ili Sarajevu.Zato ti kažem da nismo daleko od onih plemena o kojima smo pričali.Amerikanci,englezi ili francuzi,koliko od imali negativno mišljenje o njima,svoje mrtve dostojno poštuju.Pogledaj im samo groblja čak i ona iz I svjetskog rata.Sve je to kao pod konac,čisto i uredno.U nas paščad pišaju po vijencima na spomenicima.

Pljutz...
Vjerovatno dodju u nadi i iscekivanju da ce ih pokupiti sandzacke muftije u BMW-ovima X6...
Jos jednom...pljutz....

ОТЕС

Послије два дана жестоке артиљеријске припреме, на Отес се кренуло из три правца : први - из Доглада, које смо освојили у жестоком контранападу у августу мјесецу, из Пејтона - Илиџа и из села Осијек - преко равнице. Нас је допало најтежи пут - преко равнице и залеђене земље, на којој није било природних заклона. Односно, није било никакве заштите и наш једини савезник је била густа магла....док има магле, нико нас не види а чим се разиђе....О томе нисмо хтјели ни да размишљамо. Ваљало нам је пребацити 25 људи са пуном опремом трчећим кораком преко 3 км залеђене оранице која ће, како се температура буде пењала, бити претворена у живо блато....
Напали смо у исто вријеме....са све три стране. Никада раније нисам ни чуо ни осјетио да земља подрхтава од детонација на такав начин....испред нас је била ријека коју је ваљало прегазити...на - 15 степени и пребацити се на други дио....падао је снијег. Један по један, дижемо пушке и крећемо...однекуд се појављује наш "троцијевац" - ПАТ 20 мм инсталиран ма ТАМ - опроштајни поклон нашег друга из Тигрова, и ми се пењемо на њега....Убрзо смо се сви пребацили.
Прекрстили смо се и кренули....трка до мислиманских положаја је кренула. Изнад наших глава, фијучу наше гранате испаљене са Илиџе и падају на 50-80 м испред нас....са сваким пређеним метром, ми коригујемо ватру....Гледамо маглу и питамо се хоће ли је бити довољно дуго док не дођемо до муслиманских положаја. Тле испод наших ногу полако се претвара у блато, чинило се са сваком новом пређеном минутом а заклона нема нигдје на видику....на три метра не видимо један другог.
На једном мјесту нас тројица застајемо да повратимо дах и да скинемо блато са чизама...преко мотороле стиже вијест да су наше трупе упале у прве зграде Отеса али да су ту и стали и да се више не могу помаћи....из правца Доглада стиже вијест да су наши момци упали у битку са школу коју смо већ освајали у августу мјесецу из које су побјегли наши територијалци па је онда преузели муслимани и ето сада опет, наши момци гину на истом мјесту....неколико њих је већ пребачено на Илиџу због тровања нервним гасом...има и мрвих и рањених, неколико оклопа је уништено....
Настављамо даље....ништа не видимо на десет метара....довољно. Иза нас полако видимо остатак групе како се приближава....схватамо да акција Отес зависи сада од нас и да једноставно морамо да пробијемо муслиманску прву линију фронта да би остали могли да се помакну....Али, гдје је?
Магла полако почиње да се проријеђује....а ораница се претворила у живо блато, свако кретање је било отежано до те мјере да нико није био у стању да претрчи више од два метра....морао је стати и скидати блато...

Један од нас у шпицу спази корито ријеке....одлучимо да туда пробамо, јер је тле било чвршће и каменито. На једва 100 м од нас примјетисмо нешто налик на трагове траншеја....натрпана земља између дрвећа....испред, све зарасло у грање и шипражје....срце брже закуца...."ту су , помислим"....иза нас, на сваких двадесет метара чучи група....чекају да се ми помакнемо....комуницирамо прстима да треба да будемо стрпљиви....и да се распореде.

Магле скоро и да није више било, ми нисмо могли више чекати....

У муслимански ров упали смо нас двојица непримјећени....једва смо успјели да се погледамо када се испред нас појавила три муслимана....отворили сно ватру и они су пали....Са прстом на обарачу чучали смо још неко вријеме и онда дозвали групу да се пребаци....

Неколико минута касније, када се група успјешно пребацила у траншеје, почела је јурњава....Артиљерија је добила прецизне координате гдје да гађа и чистила је терен испред нас....мећутим, ми смо тек успјели да огребемо муслиманску одбрану и њихове истурене положаје, права битка тек предстоји.....

У тренутку када се пола групе пребацило у прве траншеје, рокнуле су три пројектила из РБ-а скоро у исто вријеме....снајпер је погодио једног од наших момака који је покушао да претрчи........убрзо је јавио да је рана прострелна и указао нам на локацију снајперисте.....у исто вријеме, засула нас је киша граната од 60 мм и тромблона, од којих се већина активирила у крошњама дрвећа....

Нас десетак, колико је успјело да се пребаци, одмах смо одговорили....у правцу снаперисте су отишле три Зоље једна за другом а док је ехо детонација још одзвањао, двојица наших су се пребацили у слиједећу траншеју, попели се на кров једне куће и одатле вребали....пола сата касније, још један пројектил са муслиманске стране је долетио и.....то је било све : зачула се се два снајперска хица и све се умирило.....Наши момци се вратили са осмјехом на лицу и само су питали како је онај наш момак што га је погодило....

Од тог тренутка, почело је освајање Отеса....наши момци из остатка групе се нам се придружили и почела је јурњава кроз муслинанске траншеје....Команди на Илиџи је јављено да је прва линија пробијена и да се крећемо ка центру Отеса....тражили смо подршку оклопа, који су нам се придружили око сат касније : један Т-55 и једна Прага....које је неки паметњаковић довукао на непуних 100 м од прве борбене линије и десило се неминовно : оба су била уништена.

На куполи Праге, мој друг Славенко - Хрват. Борио се нама од почетка рата а мајка му је била муслимански заробљених на Отесу, у неком од подрума а он је кренуо да је ослободи. Његову Прагу је погодило бар три Зоље....читава посада је настрадала.

Трчали смо кроз траншеје као без душе....таман се једна заврши, из ње почињу двије или три нове....дубоке скоро два метра и довољно широке....Знали смо да су све ове километарске траншеје копали наша браћа Срби, таоци и заробљеници у муслиманском сарајеву....они наивници који су вјеровали својим комшијама муслиманима да им се ништа неће десити ако остану у својим становима....Такви су довођени на прву борбену линију са које се врло често никада више нису вратили кући нити су могли ићи и размјену- јер су знали превише. Убијали су их на лицу мјеста - по обављеном послу.

Количина граната свих калибара је падала свуда око нас....по неколико њих у исто вријеме, нисмо знали ко кога гађа....да ли ово наши подбацују или нас траже муслимани....ни носа нисмо могли дићи из траншеје али се из ње ипак морало изаћи....и изашло је нас тројица....претрчали смо до прве куће и наслонили се леђима на зид. Погледом смо тражили било какав пролаз између кућа али њега није било....морало се кроз куће.

Први од нас који се попео на први спрат куће излетио је наглавачке када је у њу рокнуо РБ....нисмо стигли ни хеклер да му добацимо. Срећом, ништа му није било, излетио је од детонације.
Урлали смо на "Мотороле" да промјене смјер гађања....Командант артиљерије Маца, људина и невиђено прецизан, нас послуша....сада је гађао на једва 50 м....и рашчишћавао нам терен испред....

У тим тренуцима заиста нам није ишло....чинило нам се да се никада нећемо помаћи са мјеста. Нешто је морало да се уради чим Мацан одради свој дио посла. Чим је почело да грува, полетјели смо нас тројица....назад у кућу, из које смо искочили па упали у другу и тако редом....са мном је момак који вуће ПКТ и хиљаду метака.....нешто је запазио. У једном пролазу између кућа у нереду се кретала група муслимана....један се појавио на прозору и одмах нестао са њега када га је у главу погодио метак, док су други полегли....Отворила се жестока ватра....ми смо промјенили положај и скакали са једног на други сваки час.....и ишли напријед. Овога пута имали смо добре заклоне и користили смо их максимално.....заштићени моћним ПКТ митраљезон, пришли смо им близу....чули смо им паничне гласове. Они нису знали гдје да бјеже....неки од њих су јаукали рањени...испалили смо на њих пар тромблона и побацали бомбе....кућа се запалила. Жестока пуцњава ни за трен није попуштала а када је престала, завладао је тајац....у ваздуху само смрад барутних гасова и у погледу усијане цијеви М70....брзо мењанје оквира и опрезно извиривање....

Испред нас, није било трагова живота....само лешеви....у даљини, назирало су се густо згуснуте сеоске куће....иза њих, налазио се Отес.


Убрзо, плану још једна кућа а јаки вјетар који је без престанка дувао, пожар пребаци на трећу....око нас густи црни дим и ужасан звук ломљаве и рушења спратова....са "Мотороле" стиже вијест да смо превише далеко отишли и да сачекамо остатак групе.....нас петорица се погледамо и праснемо у смијех....били смо гладни и жедни. Објезбједили смо периметар и чекали да дођу остали....сат касније, акција се наставила. Сада је све више личило на ратну операцију која има изгледа на успјех....није било као јутрос....питали смо се докле можемо до дођемо прије него што падне мрак....

До краја дана, успијели смо само да учврстимо положаје за ноћ, запријетили територијалцима да ако се помакну ноћас да ћемо им куће запалити и отишли на спавање....ујутро, акција се настављала....

Други, трећи и четврти дан су били као и први: хладни, суморни....жестоке борбе, мртви и рањени....ишли смо напред кроз бескрајне траншеје....из којих су вириле откунуте руке и ноге оних који нису успијели да се склоне од Мацанове артиљерије и прецизне паљбе прве петорке....велика хладноћа. Послије завршених акција, враћали смо се у нашу базу: велики број викедашких кућа...у којима је владала промаја....на -15:-20 степени испод нуле, није било свеједно....без дрва. Легли смо спавати , проклињући ВРС што нам није доставила дрва....када су акције, увијек смо били први.....када је требало од ВРС добити храну и огријев, увијек задњи.....

Петог дана Отеса, указао се наш циљ : зграде "Карингтонке"....један погунули муслиман лежао је на сред улице....преко њега је Т-55 прешао бар 200 пута....више се ништа није распознавало....

Налазили смо се у католичком насељу....то је бар било јасно.....у једној кући нашли смо на побијен брачни пар....са обзиром да смо били први, било је искључено да су то урадили моји момци.....то су урадили муслимани. У блиској даљини....Карингтонке.

Кроз прозорче приватне куће посматрам Отес....гледам спратове, док испод мене, на нижим спратовима, улазе момци и одлажу МТС...(материјално техничка средства - оружје и муниција)......сви су уморни већ одавно али се акцја морала привести крају.....

Снаперски метак ми промаши главу за три сантиметра....док сам кроз снајпер осматрао околину....одмах сам се повукао и легао на под.....узео сам саксију, дугачак штап, маскирни шешир од Љубе....и истурио кроз прозор.....чекао сам.......стрелац је заиста био рђав јер је тек са трећим хицем погодио вазну....аматер....прије тога, промашио ми је читаву главу.....Е, њега сам хтио ухватити живог, јер је пуцао са сингапурком....5,56 мм....требало ми је то....

Изјурили смо из куће и кренули и лов.....нас тројица. Стигли смо само до првих зграда близу центра.....даље нисмо могли....укопани муслимански положаји су нас у томе спречавали али ми смо иза нас имали тенка......који је стигао на наш позив. Све је брзо било ријешено.....ушли смо у Карингтонку и почели чишчење.....спрат по спрат.

Са "Мотороле" од муслимана сазнајемо слиједеће :
- Ата, издржи, сви те поздравамо и волимо, нарочито Санела......
- (Ата одговара)....заболи ме ку....ц за вас и Санелу, реците Генералу ( Јуки Празини) да туче са Игмана....ови нас побише....

Из ове приче је јасно да муслимани нису имали појма гдје се све налазимо и колико нас је......
Карингтонка зграда је горијела....на раздаљини од 100 м осјетили смо мирис паљевине и смрад лешева....око нас је било гробље.....мртви непријатељски војници су лежали около......брујање тенкова је било страшно. Кренули смо напред.....Отес још није пао на плећа. Ушли смо у прве зграде Отеса и почели са контролом подрума.....у којима сно нашли пуно цивила....који су се плашили дневне свјетлости....тешко их је било наговорити да изађу ван. Ко зна колико су били затворени.

Чишчење терена се наставило....ускоро смо ушли у центар Отеса....славље је могло да почне....пало ја најжешће муслиманско упориште ! Нисмо у то вјеровали прије битке....ниједан од нас.....дошли смо до ријеке....преко пута, није било отпора према сарајеву....пут је био слободан.....из Команде стиже наређење : укопај се ! Ужас....св и смо хтјели напред.....и крену и смо, нас двадесетак из моје групе....на моје инсисрирање.....муслићи нису имаи нигдје озбиљног отпора а педери из Команде нам кажу даљ станемо....Е, нисмо хтјели....убрзо нас поклопи артиљерија ВРС....НАС СРБЕ !!!!!! Испред нас Азићи....надохват руке....нигдје никога, само да се прошетамо....а ВРС на гађа....и гађа.....и вришта неки индијанаца преко "Мотороле" враћај се враћај се.....Повраћам....и опет....болестан сам, не могу да вјерујем шта се дешава....ко је овдје луд ????? Моји рукави су крвави....има и моје крви.....питам се КО је то НАРЕДИО....ко је тај мајчин син.....стиже наредба за повлачење.....АЛИ ЈА СЕ НИСАН НИКАД ПОВЛАЧИО !!! Наређујем групи да ће добити метак сваки ко се помакне.....и ми кренусмо напред....

Прешли смо ријеку и ушли у Азиће....испред нас је само Сарајево, нема више отпора...у нама бијес, очај, инат, понос.....

Искључили смо "Моторолу" и полако газили....на 50 м од нас, група муслимама.....отборили смо ватру....ниједан није прошао. Попели смо на зграду, на први спрат...нас шесторица. На 250 м велика група муслимана, наоружана до зуба...не знају гдје ће у паници....ухватили смо их на нишан....и ...........порокали.....морали смо се вратити назад, није било више смисла да идемо напред, нико нам чувао леђа......вратили смо се у базу....ко је могао дс спава, заспао је од умора а остали....нико није ни ока склопио.....

Пет дана борби, Отес ја пао....исти дан, изгубили смо Коту 850, код Жучи....одмах смо упућени тамо.....Илиџа је била опкољена.....са свих страна

Istu pricu sam cuo sam mnogo strana: sve smo ih pobili, razbili linije i onda nam izdajnici naredili povlacenje

Jebo Wehrmacht kakve su ovdje vojske ratovale - samo sto je rat vise licio na 1916. nego na 1940

Прешли смо ријеку и ушли у Азиће....испред нас је само Сарајево, нема више отпора...у нама бијес, очај, инат, понос.....

i tako je nastao film The Expendables

Opet ova andrea, sad na ovoj temi kopira tekstove sa onog povraćoka sokolačkog foruma.

Jebo te... za ovaj @andrein tekst sam prvo mislio da je iz Ljiljana '93-e (nervni otrovi, Hrvati u BPC-u, Zarobljeni/likvidirani iz bliske udaljenosti hrvatski civili na Otesu...), a onda sam skont'o da je ćirilica... Pa rekoh nije, garant... A, opet... Ha! Tko zna... krhko je znanje

Pozdrav domovini

Ma super su meni ove njihove akcione price

A zar je Otes trajao 5 dana...?
I super je onaj dio kad su nasli bracni par Hrvata ubijenih u svojoj kuci, ali "su to sigurno uradili muslimani", a ne Srbi. Naravno, do kuce tih Hrvata, za koje se zna da su bili Hrvati jer im je tako na celu pisalo, a po verama na prstima su zakljucili da su bracni par (i u svoj toj gunguli su imali vremena za CSI), put je bio poplocan lesevima i dijelovima tijela koje je uzrokovala srpska artiljerija. Ali, eto, to dvoje nesretnih Hrvata su ubili muslimani. I to su cekali bas da Srbi krenu u "oslobadjanje", pa da ubiju to dvoje nesretnika. Valjda ih prije toga nisu mogli stici

Jos je bolji dio o nervnim otrovima
A ovamo nije bilo ni municije kako treba, a ne nervnih otrova. Nego se "junaci" malo nagutali suzavca, pa brze-bolje bjez' u bolnicu

Ili, komedija oko muslimanske kanonade svim artiljerijskim kalibrima. Jeste, i to je bilo, ali to ih je tukla njihova vlastita artiljerija (sto u pasusu iza toga pisac nehoticno i sam potvrdjuje), jer na ovoj strani nije bilo nista jace od minobacaca 120, a za njega bilo cijelih 5-6 granata

Matere mi, ove njihove bajke izgledaju k'o da su ih pisali Bosko Buha i Sirogojno

Nije sve laž u ovom "oslobodilačkom" pisanju.Ima 10 % istine.Taman krene pisati onako kako je bilo i onda ga ponese...pa se razmaše.Pošto sam bio u Otesu a ostao živ,mogu reći da je istina ovo oko bojnih otrova.Naime,u jednom od podruma čovjek je kiselio kupus pa ako je granata zdrmala u tu burad - to je to.Četnici ufurali u podrum misleći evo plijena kad ono prosut kupus.Čovjek piše istinu!

Šta je tebi šega?
Čim vidim ovaj smajli podsjeti me na tebe,uvijek osmjeh od uha do uha - koliko god ti bilo vuna i teško.

A što se tiče "naše" artiljerije na Otesu vidio sam jedan jedini minobacač 82 mm i desetak granata.I kod vatrogasnog doma na Stupu još jedan.Pokriven ceradom a granata - nula.A po Otesu je lupalo sa svih strana,od Lukavice,Ilidže,Pejtona,Lužana,Plandišta,Vreoca,Osjeka,voćnjaka,Butila,Paljeva...Pričao mi je jedan bivši komšija da su topovi iz voćnjaka posle Otesa bili skroz neupotrebljivi-koliko su ispalili granata.Tako da su "jadnici" morali pisati dopise glavnom štabu VRS da zaduže nove.Peripetija je to...

i pored sve sile koju su imali trebalo im je 4 dana da uđu u uništeno naselje.Dakle,protiv protivnika koji nema artiljeriju,tenkove,topove...uniforme,čizme...nema usranih zolja i osa.Da smo imali još desetak zolja i desetak osa - nikad Otes ne bi pao.Nismo imali ni po pun BK municije a kamoli šta drugo.Imao sam dvije bombe (zelene) koje mi je dao komšija.A imao sam i neispravan PASP na leđima - pošto će Trocadero to da napomene.Optika mu je bila u haos vinklu tako da sam taj PASP mogao koristiti samo kao tandžaru.Jedan okvir i još kutija metaka u refuzi.

P.S.Mogli smo im pišati po tenkovima da zahrđaju.

Ili ih zaljevati rasolom, pa da posada zbrise radi napada bojnim otrovima

I to, ni manje ni vise, nego se vatra koriguje za cijelih 50m ispred njih, sto znaci da je do tad tukla - po njima
Ali, gdje ces to priznati. Bolje je reci da su ih iz "raznoraznih artiljerijskih orudza" tukli "muslimani"

A Stevena Segala si zaboravio - on je, hudnjak, otporan samo na metke

Evo da se upišem jer sam se tek registrovao. Registrovao sam se uglavnom samo zbog ove teme. Bio sam u 102. mtbr. Otes me mašio srećom, ali sam bio dole cijelo vrijeme Azića, Pijačne, Zumrine kuće sve do 1995. godine i hemijske čistione na stupskom brdu. Svašta sam vidio i doživio. Napisat ću kasnije nešto više. Čujemo se

Što se Otesa tiče nisam bio...4. 12. '93. nas spremiše za Otes, ali završismo na Stupu II gdje se nekoliko dana kasnije probala akcija na Kasindolskoj. Bili su Vikićevi tamo. Možda je i Dozer bio. Uglavnom neuspješno se završi. Policija je to napadala. Prešla se Dobrinja, ali smo odmah vraćeni i koliko se sjećam bila su 2 ranjenih. Na tom pravcu su kasnije četnici napravili prodor i zauzeli Zumrinu i par kuća u julu '93.
Kasnije sam bio u 3. bataljonu sa jukinim koji su bili zarobljeni na Otesu u zemunici. Najbolji drug mi je bio ranjen 4. 12. Bio je u HVO-u i rekao mi da su se povukli sa Sastavaka kada su im četnici došli iza leđa. Kad je bio ranjen poginula su mu dva druga.
Rođak mi je bio u HVO-u i za novogodišnju noć 31.12. '93 je bio na Lambadi i četnici su mu upali. Neka grupa za izviđanje. On i haver se sakrili, a ovi su malo pronjuškali i vratili se nazad.
U Aziće sam stigao mislim 8. ili 9. februara '93. I ostao sve do subote 20. Bio je to period fajtanja kao iz filmova. Bio sam na desnoj strani uz cestu prema Doglodima. Mislim da sam tih dana ispalio nekoliko stotina tromblona. Jedan dan, mislim da je bio 15. ili 16. februar sam za dan ispalio skoro 100. Najgore mi je bilo sto smo gubili liniju pred ujutro. "Linijaši" budu gdje ih ostavimo predveče, a ujutro ih nađemo nekoliko kuća prije. Mrzio sam to nevjerovatno. Za dva reda kuća smo se fajtali po cijeli dan i ostajali, a izgubimo to bez borbe. 15. mislim ponedjeljak je bio smo se tukli u kućama jedno 100-200 metara ispred limenog hangara. Održali smo liniju nevjerovatnim naporom. Imali smo ranjenih od četničkog tenka. I sutra ujutro liniju zateknemo u limenom hangaru. E odatle nije bilo više povlačenja. Vidio sam da RPG spuca T-55 i podigne ga od zemlje a tenk se okrene i ode nazad kao da ga je kamen pogodio.
Azići su bili haos totalni. Nemam pojma kako je lijeva strana padala, a bio sam na istom mjestu. Ni danas baš ne znam. Volio bih da Dozer objasni malo pobliže ako zna kako smo izgubili Karitas, Čaraparu, Dom zdravlja...
18. 2. nas je vodič odveo u četničku teritoriju. Krenuli smo za Vidića kuće. Kako smo cijelo vrijeme bili na desnoj strani nismo imali pojma gdje je linija na lijevoj strani Azića. Bilo je nas 5, 2 minera i vodič- U neko doba moj komandir kaže vodiču da nismo malo previše otišli. Ovaj se zaledio. Mi smo kao sa pjesmom pored Podruma pića skoro do Lambade otišli. Naišli smo na četnike ispred jedne kuće. Čak i razmijenili koju riječ. Moj komandir im rekao da idemo sa linije. Onda smo se sakrili u neku kuću tu i sačekali oko sat i vratili se isto ulicom nazad. Niko nas nije ništa ni pitao, ni vidio.
Vidića kuće su pale nevjerovatno naivno i prelagano. I danas mi je krivo kada se toga sjetim. Tamošnji komandir koji je poginuo dan kasnije je krivac za to. Nažalost platio je to najskuplje.
Ima toga još ako koga zanima...

Otto Skorzeny wrote:Pisi brate samo pisi , treba da se zna i da se pamti . A posto nam je drzava takva kakva jeste i nema regrutnog sastava vojske oni koji nisu sluzili vojsku bar iz ovih sjecanja mogu vidjeti kako to ide i nauciti ponesto

Slažem se s tobom. Ima nas koji ovo pratimo i baš se radujem kada vidim aktivnost na ovim temama. Nisam iz Sarajeva, u ratu sam bio dijete ali nevjerovatno koliko sam promijenio sliku o dešavanjima u ratnom sarajevu nakon što sam pročitao teme kao što je ova, Snajperisti, Grbavica u ratu itd. To su vrijedne riječi, ako izuzmemo čedomire koji se pojave da provociraju

Maverick72 wrote:A suprotna strana posjeduje naoružanje JNA (četvrta vojna sila u Evropi!!!), drži Sarajevo u obruču/blokadi skoro 4 godine. Pa možeš ti imati srce od kamena i biti hrabar do neba al' kad krene da sipa po tebi sve i svašta...I ko je sad tu Rambo i mitoman?!
Žali Bože samo izgubljenih i protraćenih života.

Formalno nisam ratovao, bio sam dijete. Rat sam proveo u stanu udaljenom cca. 100 m od rovova u Sarajevu.

Ono sto hocu da kazem da za skoro cetiri godine rata nisam vidio niti jedan tenk niti transporter ARBiH dok sam vidio vise unistenih vozila suprotne strane - sto potpuno unistenih, sto onesposobljenih. Jeste da po nekima tenk nije ucinkovit u gradskom okruzenju ali ako su imali tenkove imali su i haubice i topove. Od nase artiljerije sam vidio dva puta BST


Shvatices poentu...

sokolački junak nas neće više gnjaviti

Da je napisao još jedan komentar "oslobodio" bi Sarajevo sam i to protiv volje VRS koja ga zasipa artiljerijskom vatrom

Čini mi se da je svaka brigada VRS, raspoređena oko Sarajeva, ( Ilidžansska, Koševska, Ilijaška, Rajlovačka, Igmanska i kako su se već zvale)...Imala u svom aresnalu po 10 - 15 tenkova...

Volio da mi neko potvrdi je li tako bilo... I Ja ponekad čiatam sokolački forum i čitam njihove ratne "jade" tipa

"Napadaju muslimani sa svih straha, jedva držimo linije...kada eto nam u pomoć stiži Ilijašani sa tenkovima"

Ne sa jednom tenkom, ne sa dva, nego sa kolonom oklopnjaka...