Protesti prerasli u rasnu mržnju
15. jun 2010. | 19:30 -> 13:49 | Izvor: B92, Beta, Tanjug Pančevo -- U selu Jabuka kod Pančeva već danima traje zastrašivanje i maltretiranje Roma na rasnoj osnovi. Stotine meštana okuplja se svako veče i kamenuje kuće Roma.
Protesti zbog ubistva Dejana S. (17) pretvorili su se u širenje rasne i nacionalne mržnje, saopštila je policija.
Dejana S. je ubio vršnjak romske nacionalnosti B.J., koji je uhapšen i pred sudijom za maloletnike se brani ćutanjem. Policija je saopštila da je uhapsila i zadržala u pritvoru petoricu osumnjičenih za izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje.
U pančevačkom selu Jabuka već nekoliko dana veliki broj policajaca čuva Rome, čije su kuće nekoliko puta kamenovane, a njihovi vlasnici verbalno napadani.
Svako veče većina meštana neromske nacionalnosti okuplja se ispred seoske škole. I dok okupljeni koji nisu hteli pred kamere kažu da je reč o mirnom protestu, policija, Pančevačka uprava i sami Romi smatraju da je reč o širenju rasne i nacionalne mržnje:
"Napadaju nam kuće, ne možemo od njih da izađemo u prodavnicu, nigde... Razbijaju nam imovinu, prozore, vrata, sve i svašta s nama rade."
"Nisu svi drugi krivi zbog njega. Ne treba da ispaštamo svi mi zbog toga što smo Romi."
Da nije reč o običnom protestu potvrdio je i načelnik PU Pančevo Zvezdan Radojković, koji kaže da je policija spremna da reaguje u svakom momentu. Ispred svake romske kuće sada dežuraju policajci, a u Jabuci su i pripadnici žandarmerije.
"Građani se okupljaju u sve većem i većem broju. Sada imamo situaciju da se polako zaboravlja taj nemili događaj i dolazimo u situaciju da se na ovakav način pokušava rešiti određeni lokalni komunalni problemi. U tom smislu pokušavamo da razgovaramo sa ovim ljudima i da im ukažemo da je policija, koja je ovde prisutna, tu zbog, ne samo otkrivanja, već i daljeg sprečavanja daljeg vršanje krivičnih dela", kaže Radojković.
Kako bi se strasti stišale, Jabuku je posetila pančevačka gradonačelnica Vesna Martinović.
"Predsednik skupštine i ja smo došli u Jabuku ne bi li u razgovoru sa meštanima pokušali da malo smirimo tenzije i da, uz uvažavanje nesreće i tragedije koja se dogodila, sprečimo da se tragedija ne ponovi i ne uzme nešto širi obim, a sve ukazuje na to, s obzirom na broj ljudi koji svake večeri protestuje", kaže Martinovićeva.
Sve je počelo nakon što je u četvrtak ubijen sedamnaestogodišnji Dejan S., a za taj zločin osumnjičen je njegov vršnjak romske nacionalnosti, koji je priveden. Navodno, ubistvu su prethodile rasprave na Fejsbuku i prepirke oko krađe patika.
Načelnik pančevačke policije Zvezdan Radojković demantovao je pisanje nekih medija da se osumnjičeni posle ubistva iživljavao na ubijenom i ostavio na njegovom telu sataništičke simbole.
Meštani uslovljavaju vlasti puštanjem uhapšenih
Meštani sela Jabuka kod Pančeva nisu hteli da razgovaraju sa gradonačelnicom Vesnom Martinović i načelnikom Policijske uprave Zvezdanom Radojkovićem jer su razgovore uslovljavali puštanjem iz pritvora uhapšenih za izazivanje međunacionalnih nereda prethodnih dana u tom selu.
Veći deo meštana koji su došli u Halu sportova u Jabuci na sastanak zahtevao je puštanje petoro sugrađana koji su uhapšeni da bi sastanak počeo, ali je Radojković to odbio.
Policija je saopštila da je uhapsila i zadržala u pritvoru Vladimira Stanišića (1986), Srđana Buinala (1974), Predraga Spasića (1991), Marka Stefanovskog (1992) i Dejana Lešnikovskog (1983), sve iz Jabuke, zbog sumnje da su izvršili krivično delo izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Protestna šetnja večeras nije ni održana jer su po selu raspoređene jake policijske snage pojačane četom žandarmerije.
Predsednik Skupštine Pančeva Tigran Kiš je izjavio da će lokalna vlast ipak nastojati da razgovara sa građanima jer je nedopustivo da se ovakve stvari dalje dešavaju.
Vlast u Pančevu je uputila pomoć u hrani i medicinskoj zaštiti Romima u Jabuci koji, u strahu za svoju bezbednost, već tri dana ne izlaze iz kuća.
Karadžić: Strašan primer beznađa društva
Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić zatražio je da se pod hitno objavi lista uhapšenih organizatora protesta zbog ubistva Dejana S.
On je ocenio da rasistički napadi na građane Srbije romske nacionalnosti u Jabuci predstavljaju najstrašniji primer beznađa u kome je naše društvo.
"Kriminalci, rasisti i fašisti već peti dan uzastopno napadaju nedužne građane Srbije", navodi Karadžić i dodaje, "umesto da imamo pola zemlje na nogama koja će stati u odbranu svojih građana, vidimo pozive opštinskih vlasti da se Romima dostavi hrana i medicinska pomoć, jer iz straha ne izlaze iz kuća", naveo je Karadžić u pisanoj izjavi.
Odobrena ratifikacija SSP-a!
Dve godine posle potpisivanja, Evropska unija donela je odluku da počne sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
Kako se navodi, "Savet ministara prima na znanje kandidaturu Srbije za članstvo u EU". Odluka je doneta pošto je glavni haški tužilac Serž Bramerc obavestio ministre evropske unije da je zadovoljan saradnjom Srbije sa Tribunalom.
Bramerc je rekao da je "saradnja sa Srbijom u redu i da više nema nerešenih pravnih pitanja", iako Beograd mora da učini više na hapšenju Ratka Mladića i Gorana Hadzića.
Nakon što je šefove diplomatija EU izvestio o saradnji zemalja Balkana sa Tribunalom, Bramerc je izjavio da je možda potrebno promeniti načine traganja i primeniti druge mehanizme za nalaženje haških begunaca i ponovio da je glavni cilj Haškog tribunala da se nađu Mladić i Hadžić.
Glavni haški tužilac je rekao da očekuje da EU podrži takav pristup jer je "politika uslovljavanja i do sada davala dobre rezultate kada su u pitanju i haški i drugi međunarodni sudovi".
Na pitanje da li je na sastanku sa ministrima EU rekao da Beograd u potpunosti sarađuje sa Haškim sudom, Bramerc je odgovorio da ni u jednom izveštaju do sada nije na taj način definisao saradnju jer je "saradnja proces".
Iako je pominjana i takva mogućnost, evropski ministri nisu otišli i korak dalje, da evropskoj komisiji daju "zeleno svetlo" za razmatranje zahteva Srbije da dobije status kandidata za članstvo.
Izjave evropskih zvaničnika sugerišu da će i to pitanje uskoro biti na dnevnom redu.
"Glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc izvestio nas je tokom ručka o najnovijim detaljima saradnje pojedinih zemalja zapadnog Balkana, naročito Srbije. Mi smo zaključili da Srbija nastavlja da sarađuje kako bi ostvarila nove rezultate na tom polju. Zato smo se dogovorili da sporazum o stabilizaciji i pridruživanju damo na ratifikaciju. Takođe pozdravljamo predanost Srbije evrointegracijama i njen zahtev za dobijanje statusa kandidata, koji je predat prošlog decembra. želeli smo da krenemo napred i vratićemo se i tom pitanju", rekla je šefica diplomatije EU Ketrin Ešton.
"Uzeli smo u obzir i zahtev Srbije za članstvo u Evropskoj uniji i odlučili smo da to pitanje bude vraćeno Savetu ministara što je pre moguće. Mislim da je dobra i pozitivna poruka za građane Srbije to što smo dali na ratifikaciju sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, stvari se kreću. Nekada se kreću vrlo brzo a nekada postepeno ali idemo napred ka približavanju Srbije Uniji“, kazao je španski ministar spoljnih poslova Miguel Anhel Moratinos .
Evropski komesar za proširenje Štefan File pozdravio je odluku Saveta ministara inostranih poslova EU o otpočinjanju procesa ratifikacije SSP sa Srbijom.
"Odluka približava Srbiju korak dalje ka EU, stavljajući naše odnose na snažniju, pravno obavezujuću i institucionalnu osnovu. Nadam se da će Samit doneti podjednako značajnu odluku zahtevajući od Evropske komisije da pripremi mišljenje o molbi Srbije za članstvo u EU“, istakao je evropski komesar za proširenje u saopštenju.
U Luksemburgu je bio i Božidar Đelić, predsednik Vlade Srbije Srbije za evropske integracije, koji je odluku saveta ministara prokomentarisao rekavši da je Evropa održala reč.
"Naš veliki uspeh i uspeh naših saveznika je što se u zvaničnom zaključku sa Saveta ministara inostranih poslova pozdravlja aplikacija Srbije i odluka da se ministri vrate razmatranju tog pitanja", rekao je Đelić.
Premijer Srbije Mirko Cvetković smatra da je važno da ratifikacija SSP-a počne što pre.
"Važno je da ratifikacija Sporazuma počne što pre jer se obavlja u parlamentima svih 27 članica EU, kao i u parlamentu same Unije tako da će trajati sigurno godinu, dve", rekao je Cvetković tokom posete Kruševcu.
Premijer je rekao da Srbija održava tempo procesa evropskih integracija, kao i da očekuje da će naša zemlja naredne godine dobiti status kandidata za članstvo u EU.
Fratini: Italija će prva ratifikovati SSP
Ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini izjavio je ranije u toku dana da će "Italija biti prva zemlja koja će ratifikovati SSP sa Srbijom jer u tom pogledu u parlamentu postoji saglasnost vladajuće većine i opozicije".
"Italija bi podržala i deblokadu procesa prihvatanja kandidature Srbije za članstvo u EU, ali s obzirom da to ovog trenutka nije moguće, danas treba bar da usvojimo ratifikaciju i da potom tokom predsedavanja Belgije počnemo da razgovaramo o priključivanju Srbije EU", dodao je Fratini.
Pozivajući se na diplomatske izvore, beogradski "Danas" piše da bi prva zemlja koja će ratifikovati SSP sa Srbijom mogla zapravo biti Španija.
Španski parlament je, sredinom maja, obavio 90 odsto posla u vezi s ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao gest snažne podrške Srbiji u procesu evropskih integracija, navodi se u ovom listu.
) biti uz ns, nsp i druge "male" velike stranke, pokrete i pojedince okosnica promjena, ako ne bude suvise kasno. 
