Citati koje bi podijelili s drugima

[Čudna sorta]

"Znaš prijatelju, ja sam nju volio. Ono mislim baš volio. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' uvijek sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto... baš njoj sam najviše boli donosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je tjerao od sebe. Stalno joj se vraćao , a ustvari bježao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedećem dokazao da sam đubre. I najgore od svega, kad god bi se vratio, ona je bila tu. A sada...
-A šta sada? Prebolio si je?
Ma kakvi. Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad mene.
-Zašto joj sada ne odeš i kažeš sve?
Eh vidiš. Uspio sam šta sam htio. Otišla je od mene. Sad kad se vratim , više je nema. Kažu da voli drugog, znam da to nije istina.
-Idi do nje onda.
Ne mogu.
-Zašto?
Uključila je razum, prijatelju. Shvatila je da sam ipak preveliko đubre i da je ne mogu voljet' nikad. Voljet' onako, klasično. Ne mogu biti tu za nju, a uvijek ću očekivati da ona bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteže doć' i zagrlit', mada znam da ona meni bi.
-Tebe je nemoguće shvatiti!

Eh prijatelju, znam.. To čujem često. Samo jedna osoba mi je rekla da me razumije.
-'Ko!?
Pa ona, druže."

[PeppermintSA]

Da je Dickens danas živ, pisao bi o balkanskoj sirotinji...siromašni smo kao engleski proletarijat pretprošlog stoljeća, ali ima u našoj posvemašnjoj neimaštini i nekog romantičnog strasnog trpljenja, trapljenja tijela, dok je duh užaren i željan svega, duša pregladnjela, a libido razlit kao dažd po šumama i gorama naših preponosnih zemljica u kongruenciji jada i čemera... sve ti je tu, čiča Charles, jedna jedina prejebena sevdalinka bez kraja i konca, bez početka, iz muda, bez aranžmana, od iskona, dovijeka; udara u tamburu đače, gladno, golo i boso, ispljuskano i protjerano, vječni ponavljač...nosi oko vrata zvonce, jer vrlo brzo skužiš u pompoznoj pripizdini da si tek stoka utefterena u vlasničke knjige sibarita, bili gospodarstvanici, spahije, političari, manijaci s puškom u ruci...lijepi li su mostarski dućani, prazni, zlata već odavno kod nikoga nema, mostovi srušeni, podigli ih nanovo Turci, Slovaci na čelu Bosne, Austrijanci na čelu Mostara, nije lako druže...na kraju dana, shvatiš da smo svi djeca iz Dickensovih romana, svaka sirotinja ima svoj tom, svi u bijedi koja svojom pitoresknošću ošamućuje rasnog romanopisca...svi mi, iz romana imigrirali, u roman emigrirali, u dvodesetljetnoj besmislenoj tranziciji od nečega do ničega, u neopjevanoj i neopisanoj i nekanoniziranoj kalvariji po balkanskoj propasti siromaštva i ratova, s dušom na nosu i pjesmom u grlu...Dickensov sevdah je Balkan, u svakom njegovom djetetu kojeg tuku cipelom po glavi vidiš sebe i sve oko sebe...Evropo, dolazimo, prihodimo da te cjelivamo svojim sirotinjskim poljupcima, da ti sebe, bijednike, donesemo u miraz, da uniđemo pd krov tvoj...primi nas, vremešna ljepotice, majko i maćeho naša, u svoj usahli naručaj i zapjevaj odu radosti na svojoj samrtnoj postelji! Na 200. godišnjicu rođenja Charlesa Dickensa, balkanska dickensiana ulazi u veliki finale...

[Bobbah]

"Da snijeg padne u Split i zadrzi se bar 3 dana, mi bi osvojili zlato u skijanju."

- neki splicanin -

Evo im prilika, vježbaju li to skijanje?

[bordo gandalf]

‎"Kako su ljudi glupi! Čine zlo, da im se zlo vrati."
Meša Selimović

[Bosanski_kralj]

"Da snijeg padne u Split i zadrzi se bar 3 dana, mi bi osvojili zlato u skijanju."

- neki splicanin -

Evo im prilika, vježbaju li to skijanje?

Vježbaju, eno oko 400 ih u bolnici završilo zbog raznih lomova .

[Indigia]

"Ljudi koji vole samo jednom u životu, u stvari su površni. Ono što oni nazivaju vjernošću, to je lijenost navike ili nedostatak fantazije. Vjernost! U njoj je strast za svojinom. Mnoge stvari bismo odbacili kad se ne bismo bojali da će ih drugi uzeti."


" Nauci se da umes da zabolis svoj bol, umesto da on tebe boli. Nauci se da umes da vodis svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.I nauci da umes da odzivis svoj zivot, umesto da on tebe zivi. Jer njemu je svejedno da li nas ima ili nema i da li, uopste, i mislimo da mislimo.."


....Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....

[brzica]

Ne znam je li bilo, ali vrijedi opet.

‎"You have enemies? Good. That means you've stood up for something, sometime in your life. "
W. Churchill

[Čudna sorta]

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...

[StLouis]

Being born is like being kidnapped. And then sold into slavery.

Andy Warhol

[StLouis]

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim čisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plućima... u stvari,

Ne treba mi niko

Međutim,
treba mi neko ko sriče azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno biće
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...

Niko mi ne treba

Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca anđele,
ko sa đavolom tikve sadi, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko je pročitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko počinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao mačka i otvara
žute zenice u ponoć,
neko ko ne kaže ništa
čak ko ne postoji, u stvari i zaista,

Niko mi ne treba

Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko plače usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok seče luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko čisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pećine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari

Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...

Treba mi neko ko čisti cipele,
seče nokte, slaže posuđe,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kičmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,

Ne treba mi niko

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

Niko mi ne treba...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...

Jako mi se svidja. Ko je autor taj neko..???

[Čudna sorta]

Jako mi se svidja. Ko je autor taj neko..???

I meni se pravo sviđa, slučajno sam našla na netu, a autor piše M. Živković

[StLouis]

Toliko sam zajeban da sam sebe nekad zajebem

[Čudna sorta]

"Ništa nemam osim uvjerenja da sam častan, ako i to izgubim, biću ruševina." Andrić

[ma3]

"Bože, daj mi priliku da dokažem da me dobitak na lutriji neće pokvariti!"-moja malenkost

[malaplavooka]

‎**Sve se stvari lome zato što su slabe,
samo se čovjek lomi zato što vjeruje da je jak.**

[Emilija Kovačev]

"A ti obraduj izdržljive, one koji, kad ih kakva nevolja zadesi, samo kažu: „Mi smo Allahovi i mi ćemo se Njemu vratiti“."

[Čudna sorta]

''Ne zanima me od čega živiš.
Želim znati za čim žudiš i imaš li hrabrosti snivati o ispunjenju želja srca svoga.
Ne zanima me koliko ti je godina.
Želim znati jesi li spreman riskirati da ispadneš budala zbog ljubavi,
zbog svojih snova, zbog ove pustolovine koju nazivamo životom.

Ne zanima me koji planeti djeluju na tvoj mjesec.
Želim znati jesi li stigao do središta vlastite boli,
jesu li te životna razočaranja otvorila ili si se skrutio i
zatvorio od straha da ponovno ne osjetiš bol.

Želim znati jesi li u stanju trpjeti bol, moju i svoju,
a da je pritom ne moraš skrivati ili ublažavati ili izbrisati.
Želim znati znaš li se radovati, zbog mene ili sebe,
i možeš li divlje zaplesati i pustiti da te ekstaza preplavi sve do vrškova prstiju, a da nas pritom
ne upozoravaš neka budemo pažljivi,
realni, svjesni ljudskih ograničenja.

Ne zanima me je li priča koju mi pričaš istinita.
Želim znati jesi li spreman razočarati drugoga kako bi bio iskren prema sebi;
jesi li spreman podnijeti optužbe za izdaju, a pritom ne iznevjeriti sebe;
možeš li biti izdajica i samim time vrijedan povjerenja. Želim znati jesi li u stanju vidjeti ljepotu,
pa i ako nije lijepa, svakoga dana, i možeš li svoj život nadahnjivati njezinom prisutnošću.

Želim znati jesi li dovoljno snažan da živiš s neuspjehom, svojim i mojim,
i da svejedno stojiš na rubu jezera i ushićeno vičeš prema srebrnom punom mjesecu: "To!"
Ne zanima me gdje živiš i koliko novaca imaš.
Želim znati jesi li sposoban ustati, nakon noći ispunjene tugom i očajem, umoran i do kostiju izubijan,
i učiniti sve što je potrebno kako bi nahranio svoju djecu.
Ne zanima me koga poznaješ i kako si dospio ovamo.
Želim znati hoćeš li i dalje sa mnom stajati u žaru vatre i ne posustajati.

Ne zanima me gdje si ili što ili s kime si studirao.
Želim znati što te u tebi samom gura naprijed u trenucima kad
se sve ostalo ruši.
Želim znati možeš li biti sam sa sobom i voliš li uistinu osobu koja jesi u trenucima praznine."

[Čudna sorta]

"Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke i vezanja za dušu. I naučiš da voljeti ne znači oslanjati se, a društvo ne znači sigurnost.
I naučiš da poljupci nisu ugovori, a pokloni obećanja.
I počneš prihvaćati svoje poraze uzdignute glave i otvorenih očiju, s ljupkosti odraslog čovjeka, a ne tugom djeteta.
I naučiš da sve puteve moraš sagraditi danas jer je sutrašnje tlo isuviše nesigurno za planiranje.
Nakon nekog vremena naučiš da i sunce opeče ako mu se previše približiš. Stoga sadi svoj osobni vrt i uređuj svoju dušu, umjesto da čekaš da ti neko pokloni cvijeće. I nauči da možes mnogo toga pretrpjeti. Da si uistinu snažan, i da uistinu vrijediš."

[Marb]

Grčka tragedija temelji se na mitu.Naša na korupciji

[Indigia]

" Ubij mog demona, pa će i moji anđeli možda umrijeti"

[bordo gandalf]

"Imam svoje sitnice i ne dam ih za bolje, skromno sam odgojen da znam cijeniti svoje, eto kule i gradovi i podijelite ih gladezi, ono sto nema cijene meni moze samo znaciti, muziku ne kupujem, a ne kupujem ni ljubav, pa sta mi mozes oduzeti a da me ne zaboli ku*ac" Kontra

[prilagodjena]

[kritichar]

Ljubav gleda kroz naocale kroz koje joj se bakar pricinjava zlatom, bijeda bogastvom, a krmelji biserima.

[Visoki napon]

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično. Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram. -Mika Antic

[bijela]

(...) Nastavio sam mudrovati o tome kako je Sarajevo drugi Jeruzalem jer jedino u Sarajevu i Jeruzalemu na tako malom prostoru postoje i rade bogomolje sve četiri monoteističke religije.

Nisam uspio završiti jer je Francuza zanimalo kako podnosim studen od minus petnaest stupnjeva u stanu bez stakla na prozorima. U odgovoru sam se iskreno trudio ubijediti svog sugovornika da se to može podnijeti, pa sam pokazivao ruke i noge na kojima nije bilo promrzlina, važno šetkao i razmahivao ispred njega, poskakivao i svašta drugo radio da pokažem kako studen i nije neki problem.
Ali jeste problem, govorio sam, ako na svijetu ostane samo jedan Jeruzalem jer cjelina svijeta mora se pokazivati barem na dva mjesta da bi bila uvjerljiva i da bismo je mogli stvarno doživjeti.

(Dnevnik selidbe, Dž. Karahasan)
____________________________________________________

sretan dan nezavisnosti!