Forum Klix.ba

n+1 wrote: ↑24/03/2024 01:00 Dafuq

n+1 wrote: ↑24/03/2024 09:39 Hljebe, vratila se.

Piše: Ines Mrenica

U ovom gradu sunce neće nikad zasjat' kako treba

n+1 wrote: ↑24/03/2024 09:39 Hljebe, vratila se.

Piše: Ines Mrenica

U ovom gradu sunce neće nikad zasjat' kako treba

_BataZiv_0809 wrote: ↑24/03/2024 12:57 Koji tekst

_BataZiv_0809 wrote: ↑24/03/2024 14:48 S Abdulahom Sidranom je bilo ugodno, ali teško razgovarati. Njegovo je poznavanje jezika bilo takvo da ste teško mogli proći bez dvije-tri ispravke u deset minuta intervjua.

Hahahahhahahah
Vidi ovo @n+1
Nije sa njim tesko razgovarati nego si ti funkcionalno nepismena

dale cooper wrote: ↑24/03/2024 16:20 Radujem se novim recenzijama.

_BataZiv_0809 wrote: ↑24/03/2024 16:25

dale cooper wrote: ↑24/03/2024 16:20 Radujem se novim recenzijama.

Nasim na njene radove?

Na kraju su počeli da snimaju, i Frensin je potrčala uzbrdo ka zasadima kukuruza.

„Hoću kukuruz!” vikala je.

Setio sam se Džejn kad je trčala uz to isto brdašce, dok sam ja teglio veliku torbu punu flaša. Samo, kad je ona vikala „Hoću kukuruz!” bilo je kao da hoće da joj se čitav svet vrati, svet koji je negde usput izgubila ili svet koji ju je negde mimoišao. Kukuruz je trebalo da bude njena pobeda, nagrada, osveta, njena pesma.

Ali kad je Frensin viknula „Hoću kukuruz!” to je zvučalo više kao hir, bilo je nešto cmizdravo u njenom glasu, nije to bio očajnički glas alkoholičara. Moglo je da prođe, dobro je bilo, ali ipak nije bilo to.

A onda, kad je Frensin počela da kida klipove, znao sam da to nije ono, da nikada ne može biti isto. Frensin je bila glumica. Džejn je bila luda alkoholičarka. Bila je propisno i definitivno luda. Ali ne može se očekivati perfekcija u izvođenju nečeg. Dovoljna je dobra imitacija.

I tako je Frensin kidala kukuruz, trpala ga u tašnu, a Džek govorio: „Pijana si... taj kukuruz je zelen...”

Onda su naišla patrolna kola, uperivši crveno svetlo s bleštavim reflektorom u njih, a Frensin i Džek su potrčali prema zgradi, baš kao što smo bežali Džejn i ja, i stigli su već do lifta kad su pubovi viknuli preko megafona: „STOJ ILI PUCAMO!”

Ali umesto da pubovi iskoče iz kola i pojure za Džekom i Frensin, ovi su samo ostali da sede. Sceni je bio kraj.

Trebalo nam je minut-dva, Sari i meni, da nađemo Žona. Samo je stajao i ćutao.

„Žon, čoveče, trebalo je da pubovi iskoče iz kola i gone ih!”

„Znam. Zaglavila su se vrata na kolima. Nisu mogli da izađu.”

„Šta?”

„Znam. Neverovatno. Moraćemo da popravimo ta vrata i sve ponovo snimimo.”

„Žao nam je”, rekla je Sara.

Žon je bio potišten. Obično se smejao kad bi stvari pošle naopako.

„Pozvaću vas kad budemo ponovo snimali.”

Udaljili smo se, prešli preko ulice. Mrzeo sam da vidim Žona pobeđenog na taj način.