Srpska proslost

[Gojeni H]

Neki su narodi morali da preispitaju svoj sistem obrazovanja kao i kulturu da uvide korijene i uzroke patoloske mrznje prema odredjenim rasnim, nacionalnim i vjerskim grupama.

Ne samo neki, svi narodi se moraju preispitati.

Joj, GC legendo!
Preispitali - proslo vrijeme. Moderna njemacka nacija - sadasnje vrijeme.
Oni sto se ne preispituju - sadasnje i buduce vrijeme.

[12wer]

Petar Gojnikovic srpski vladar

ПЕТАР
891. 917.
После смрти Мутимирове наследио је српски престо његов најстарији син Прибислав (око 891.
године). Али, Петар, син Гојников, који је, после пораза свога оца и свога стрица, побегао био у
Хрватску, дође из Хрватске, потисне Прибислава и завлада у Србији, а Прибислав и његова браћа
побегну у Хрватску.
Петар није могао да задуго у миру влада. Против њега су предузимали акцију разни
претенденти, и из Хрватске и из Бугарске. Три године после његова доласка на владу дигне се на њега
средњи син Мутимиров, Бран, али га Петар победи, ухвати и ослепи. После тога удари на њега из
Бугарске Клонимир, син Стројимиров, унук Властимиров. Али, Петар и њега победи, а сам Клонимир
погине у борби.
После тога владао је Петар на миру, и од претендената и од спољњих и од унутрашњих
непријатеља, пуних двадесет година. Он је за то време вешто лавирао између Бугарске, која је у то
доба била под царем Симеоном најснажнија држава на Балканском Полуострву, и Византије, која се
необично вешто и жилаво борила да одржи своју власт и углед.
У један мах (око 917. године) Петар је, изгледа, мислио како је ипак за његову државу корисније
да се приближи Византији и да са њом ступи у интимније везе, мада је био у врло добрим односима са
Симеоном, који га је био чак и окумио. Али, састанак његов са византијским командантом Драча, о
коме је јавио у Бугарску захумски кнез Михајло Вишевић, изазвао је код Симеона сумњу у исправност
Петровог политичког држања и у његове намере, те се он реши да уклони себи с пута непоузданог
суседа и кума.
Стога Симеон пошаље у Србију против Петра војску, и са њом претендента Павла, сина
Брановог, кога је Петар био ослепио. Бугарске војводе позову Петра на састанак, утврдив заклетвом да
му неће ништа учинити. Петар је лаковерно поверовао бугарским војводама и дошао у бугарски логор,
али га ту Бугари ухапсе, окују и одведу у Бугарску, где је у тамници и умро.
Петар је био, како се по свему види, вешт и окретан политичар, добар војник и популаран владар.
Он је савладао све претенденте, који су му у почетку његове владе спорили празо на престо, и био је са
те стране после све до своје смрти миран. Његово вешто лавирање за дуго времена између Византије и
Бугарске, политика, коју у оно доба није било лако спровести, показује политички таленат и
умешност, а његови војни успеси доказ су његових војних способности. И са признањем треба истаћи
факт да је он у оно бурно доба успео да својој земљи осигура мир за двадесет година.

[Great Cornholio]

Neki su narodi morali da preispitaju svoj sistem obrazovanja kao i kulturu da uvide korijene i uzroke patoloske mrznje prema odredjenim rasnim, nacionalnim i vjerskim grupama.

Ne samo neki, svi narodi se moraju preispitati.

Joj, GC legendo!
Preispitali - proslo vrijeme. Moderna njemacka nacija - sadasnje vrijeme.
Oni sto se ne preispituju - sadasnje i buduce vrijeme.

Druže, gospodine, jarane, brate, frendu , kako ti je milo, ja se nekad zapitam zašto se ja uopšte upuštam u rasprave kad je u pitanju Istorija/Historija/Povjest, i neću više, jer u pravu je ovaj gore "Rus", pokvarismo koncepciju teme koja je evo već pet godina preživjela, nije mi jasno kako

Šalim se, samo vi nastavite, tanak sam ja kad je Istorija u pitanju

[12wer]

Zaharija srpski vladar

ЗАХАРИЈА
923. 924.
Петар Гојниковић изгубио је престо због тога што је, како изгледа, хтео да напусти Бугарску и да
се приближи Византији. Његово место заузео је, помоћу бугарске војске, Симеонов штићеник, Павле
Брановић.
У Цариграду су били забринути што је на тај начин, баш у тај мах кад су мислили да ће Србију
одвојити од Бугарске и добити је за себе, изведена промена на престолу против византиских интереса.
Стога су византиски државници покушали да изазову нов преврат у Србији, те да Византија поново
заузме изгубљену позицију. Из Цариграда је онда послан Захарија, син Прибиславов, кога је протерао
Петар Гојниковић, па се, вероватно заједно са својим оцем, из Хрватске склонио био у Цариград, да
одатле, помоћу Византије, покуша остварити своје претензије на српски престо.
Захарија дође у Србију и почне борбу са Павлом Брановићем, али буде побеђен, ухваћен и послан у
Бугарску. Покушај Византије, да поврати свој утицај у Србији, пропао је, дакле, овога пута, а бугарски
се утицај, победом бугарског штићеника Павла Брановића, још боље утврдио. Али, Византија није због
тога напустила своје планове и претензије у Србији, нити је изгубила наду да ће их остварити. Што
није могла постићи војском, она је покушала да постигне дипломатским путем, и у томе је успела.
Павле Брановић је, истина, дошао на престо вољом и помоћу бугарског цара, помоћу Бугара он је
победио свога противника, одржао се и утврдио на престолу, али је и он свакако тешко осећао
притисак бугарског утицаја и бугарске власти. И он сам и сви они који су имали утицаја на државне
послове били су уверени да ће Срби врховну власт Византије, удаљенију и слабију, осећати знатно
мање но власт Бугара, који су без сумње у вршењу свога утицаја у Србији били све енергичнији и све
безобзирнији.
Византијској дипломацији, три године после неуспелог покушаја за повратак свога утицаја у
Србији преко Захарије, пошло је за руком да Павла Брановића задобије за себе, те и овај бугарски
штићеник напусти бугарску политику и приђе Византији.
Кад је вест о промени у политичком држању српског владара стигла у Бугарску, Симеону је пошло
за руком да убеди Захарију, који је код њега чамио у тамници, да је бугарска снага већа од византиске,
да ће Павле, сада византиски штићеник, проћи исто онако као што је прошао био и он сам, када је,
помоћу Византије и за њен рачун, покушао да завлада у Србији, да тамо потисне бугарски и
васпостави византиски утицај.
Захарија је прихватио те разлоге, који су морали изгледати тачни, и пошао је са бугарском
војском у Србију, да обори тамо представнике визанстиског утицаја, за који се и сам некада борио.
Претпоставка Симеонова била је тачна: Бугари су још увек били у Србији јачи од Византије. Бугарски
штићеник Захарија победио је помоћу бугарске војске Павла и завладао је у Србији.
Али, Захарија, како изгледа, само је привидно прихватио Симеонове разлоге и пристао уз
Бугарску. Он је лично био више обавезан Византији но Бугарској, и, што је главно, био је убеђен да је
за Србе и боље и корисније и мање опасно да држе са Византијом но са Бугарском. Тако је Захарија,
чим је, помоћу бугарске војске, завладао у Србији, одустао од Бугарске и пришао Византији, која је у
тај мах била у рату са Симеоном.
Симеон пошаље онда одмах против Захарије велику војску, али је Захарија овога пута био
сретан да разбије бугарску војску, и да главе и оружје њезина два војсковођа пошаље, као ратне
трофеје, у Цариград. Међутим, Симеон опреми другу нову војску против Захарије, а са њом пошаље
другога претендента на српски престо, Часлава, сина Клонимирова, уверен да ће помоћу претендента у
Србији лакше успети.
Захарија се, кад је сазнао да нова велика војска полази на њега, поплаши, остави Србију без боја и
побегне у Хрватску, а Бугари позову, под заклетвом, српске жупане, да дођу и да приме Часлава за
владара. Кад им српски жупани, верујући заклетви, дођу, они их вероломно и на превару похватају и
одведу у Бугарску, а Србију ужасно опустоше, опљачкају и раселе. Народ се разбегне на све стране,
особито у Хрватску.
Захарија није симпатичан, јер се двапут, и то са разних противничких страна, појављивао као
оруђе, за борбу против своје отаџбине. Али, он се консеквентно држао у политици свога уверења, да је
за Србију боље да буде са Византијом, него да се пода бугарском утицају, уверен да јој је Бугарска
много опаснија. Због тога свога уверења он се претварао, кад га је Симеон послао као бугарског
експонента у Србију, јер је сматрао да због власти и због принципа, који је хтео да спроведе, може
лагати и претварати се, том уверењу он је, најзад, жртвовао и свој престо.

[nino90]

to je narod koji prepricava i poducava svoju djecu iskrivljenom historijom/istorijom/povjest, sto kao rezultat stvara mrznju prema drugim narodima

Ovim tvojim iskazom ti potičeš mržnju prema srpskom narodu, pa bi bilo mudro da to prestaneš činiti, jer mržnja " rađa" mržnju. I govoriš neistine, ne možeš optužiti cijeli jedan narod za ono što čini, ili je činio, određen broj pripadnika tog naroda.

Ne živim ja iluziji da će mržnja između naroda nestati dok Bog ne interveniše i ne odvoji "žito od kukolja", ali eto volio bih da se ta mržnja smanji, pa bih zato zamolio sve ljude da ne generaliziraju, da krivicu za određena zlodjela ne pripisuju cijelom jednom narodu, jer to nije istina, nisu srbi narod koji mrzi sve ostale narode, narodi ne mogu mrziti , mrziti mogu jedino ljudi a ljudi se mogu izjašnjavati kao pripadnici nekog naroda.

Govorim sto je cinjenica, ne sirim nikaku mrznju.
Nisam nikoga ni za sta optuzio, odkud ti to

A sto se tice tog iskrivljeno ucenje historije, evo cist primjer je udzbenik koji se koristi u osnovnim skolama u RS-u, bilo je na netu, mozda i na kliksu, gjde je jedno od pitanja bilo u knjizi ( vjerovatno test neki nes) . Koji je prvi vladar srpske drzave Bosne :S, i onda neki ponudjni odgovori koji nemaju veze sa historijom.Naravno nigdje ih ne uce kako je bila banevina pa kraljevina itd.
Ako neko nadje neka postavi link, mrsko mi traziti.

[Yug]

Drugi su rekli što misle o Srbima
prvi - svjetski - rat



Francuski povjesničar Ernest Deni - " Velika Srbija " 0,1915 :

" Srpska uspjesi se objašnjavaju znanstvenom nadmoćnošću njihovih viših časnika i moralnom vrednoćom njihovih vojnika . " ( Riječ je o balkanskim ratovima ) .

Norveški pukovnik Karsten Angel , sudionik napada na Srbiju u I svjetskom ratu :

" Došli smo sa malo poštovanja za njih , a vraćamo se puni divljenja . Vidjeli smo narod miran , samopouzdan , rodoljubiv . Našli smo najbolje vojnike na svijetu , hrabre , poslušne , trezvene , izdržljive , voljne žrtvovati život za zemlju i nacionalnu ideju " .

Hans Fogel , njemački vojni liječnik :

" U svakom ratu i svakoj vojsci ima neradnicima , ali u čast srpskih vojske moram reći da u njoj kukavičluk i dezertacija na frontu pred neprijateljem bijahu potpuno nepoznati " .

Francuski publicista Auguste Goven :

" Srbi , prema kojima su ljudi Pešte i Beča pokazivali samo prezir pun omalovažavanja , oni " ništavni " ljudi , za koje su se spremali da ih u prah i pepeo raznesu , učiniše da bježe pred njima zastave Franca Jozefa I ... Mi prisustvujemo uskrsnuću Velike Srbije na kršćanskom istoku " .

Francuski publicist Eduard Šire 0,1917 :

" Svojim herojstvom u posljednjem ratu , svojim čudnim održanjem date riječi , svojim uzvišenim mučeništvom , koje je potvrdilo njenu nerazrušiva moralnu snagu i svoju skoru renesansu , Srbija je skokom ušla u prvi rang solidarnosti naroda koji se bore protiv tevtonskim hegemonije , a za slobodu svijeta . Plemenitošću svoga držanja i etničkom hrabrošću u patnji , ona privlači opću simpatiju i divljenje .

Otada , čovjek se pita kakvim je čudom unutarnjeg života ova nacija , uvijek gonjena i tlačena od svojih susjeda , umjela održati integritet svoje savjesti i proslijediti svoj ​​ideal unatoč protivnih okolnosti . To je jedan problem narodne psihologije jedinstvenog karaktera . Uostalom , veliki geniji su obrazovali nacije za njihove specijalne misije , sa najraznovrsnijim etničkim elementima . Mi ovdje vidimo kako podsvjesno narodna duša sleduje bez uvijanja svom idealu s etničkim elementima homogenim i da natjeraju cijelu naciju , kao svoje heroje , da to realizira . "

Francuski maršal i srpski vojvoda , Franše d Epere :

" Tko su ti junaci koji mogu se podiče da su zaslužili jedno od najvećih odlikovanja na svijetu ? To su seljaci , skoro svi , to su Srbi , tvrdi na muci , trezveni , skromni , nesalomljivi , to su ljudi slobodni , gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva . Okupljeni oko svog kralja i zastave za slobodu zemlje ; ti seljaci , bez napora , pretvorili su se u vojnike najhrabrije , najistrajnije , najbolje od svih . "

misli1

Franc Tirfalder 0,1935 :

" Mnogo su mi puta sudionici u tamošnjem ratu saopštili koliko su ih duboko dirnuli hrabrost Srba , njihovo viteško ponašanje prema pobjednicima i prema pobijeđenima , njihova izdržljivost i vojničko držanje . "

Konstantin Jiriček , češki povjesničar :

" Srbi i Srpkinje srednjeg vijeka bijahu lijepi ljudi s pravilnim crtama ... protivno glatko izbrijanim Talijanima , Srbi i ostali narodi istočne Europe nosili su dugu bradu i kosu ... Pjesnički idealbeše žena otvoreno zlatne boje , kao iu djelima klasične starine ... Na starim freskama iu opisima prikazuju se Srbi i Srpkinje kao visoki i lijepi ljudi s pravilnim crtama lica ... Srbin Bosanac je porastu i danas viši od Srbina iz drugih krajeva ... Osim smeđe i crne kose , koja prevladava , ima još i danas plavih ljudi ... "

Veliki Majerov konverzacioni leksikon , Beč 1909 :

" Tipičan Srbin , najčešće u Hercegovini , visok je , širokih pleća , glava je dobro proporcionalna , čelo lijepo sačinjeno , nos često orlovskog kroja , kosa plava , oči svijetle do smeđe . "

Friedrich Wallis 0,1928 :

" U Srbiji i Crnoj Gori viđa se izvanredno veliki broj lijepih žena . Sa čuđenjem ćete naći u bijedi i prljavštini jedne brdske kolibe , žene klasične ljepote . Neusporediv je slobodan , veliki pogled tamnihočiju između dugih trepavica , a ispod oštro izrazitih obrva . Izmešu usana lako izvijenih svijetle se pravilni , blješteći bijeli zubi . Lice je obavijeno tamnim valovima kose koja se povija . "

Feliks Kanic , putopisac :

" Kao i danas , tako je i po vizantijiskim izvorima koji su uvijek Slovene strogo ocjenjivali , hrabrost je bila istaknuta vrlina Srba . Povijest priča o mnogim srpskim ljudima koji su se snagom , hrabrošću ipožrtvovanošću pokazali dostojnim mjesta pored heroja svih naroda . "

Friedrich von Taube , austrijski general :

" Pošto imaju jako i zdravo tijelo , koje podnosi sve neugodnosti , vrućinu i hladnoću , glad i žeđ , besane noći i duge stalne marševe , to ovaj hrabri narod čini kao stvorenim za rat . Cijeli njegov život je surov , i od života razneženih naroda razlikuje se kao nebo i zemlja . Ništa tako ne vole kao oružje , kojim se marljivo vježbaju još od djetinjstva . "

Jozef Holoček :

" Srpski narod , odričući se carstva zemaljskog , a ostajući vjerno pri carstvu nebeskom , pokazuje nam se tako bogato nagomilan silama idealizma , da mi , koji se nadamo da ćemo ubuduće očistiti narodod sramote i nepravde carstva zemaljskoga , moramo u srpskom narodu vidjeti i poštovati narodnu pramater , koja će tek u budućnosti odigrati časnu ulogu , koju mu je providnost udelila , da bi osigurao tu ulogu mora biti pripravan na dalje muke i patnje , daljnja odricanja i žrtvovanja . "

Ernest Deni :

" Srbi imaju jednu dostojnu divljenja vrlinu , koja je uostalom sasvim česta kod Slavena , oni vjeruju u snagu razloga i prava , prema riječima apostola oni se nadaju protivno svim nadama . "

Madlen de Benoit - Sigoaje - " Srpska otadžbina " , Pariz 0,1917 :

" I pored tolikih nesreća srpska nacija nije mrtva . Ona je prošla kroz najveće patnje , ali nije izgubila svoju životnu snagu . Mlada krv vri u njenim žilama . Uskoro će procvjetati krasan cvijet slobode . Tirani je stoljećima nisu mogli podjarme ; ona je uvijek kidala svoje lance . Velike sile , ljubomorne na njezinu mladost , stare nemoćne sile , mogu pokušati je zarobe ; ona će porušiti zidove svoje tamnice . San o Velikoj Srbiji jasnije se očitava za vrijeme iskušenja . Jaka i veća Srbija cijela će uskrsnuti . Protivnički narodi pokušavaće uzaludno da ona zaboravi svoj ​​san ; ona ima snagu mladosti , snagu koja će odbiti granice nemogućeg . "

misli2

Francuska književnica Ženina Klapje - " Legendarna Srbija " , Pariz 1918 :

" I srpski duša je također u znaku mističnosti . Ona izmiče svjetskom metodskom ispitivanju i buntovno se odupire , nedajući se anatomskom seciranju . Ona ima nagle skokove koji zbunjuju , i samo dubokopoznavanje srpske povijesti može je objasniti . Srpska duša je toliko jaka , da je ništa nemože slomiti . Ona ima tako visok osjećaj časti , da on u njoj živi patrificiran . Srbi su ponositi . I u najvećim mukama oni ne plaču . O , gdje se srce čovječje bolje ne otvori i raznježi nego u bolu i tuzi ? Pa ipak , ma kako strano izgledalo , rijetko ćete vidjeti Srbina da plače . "

Emil Oman , sorbonski profesor , 28. lipnja 1915. započinje predavanje riječima :

" Govorit vam o Srbiji . Mogao bih vam govoriti o vojničkoj Srbiji , o pobjedama koje su zadivile Europu . Austrijske provokacije , uvod u sadašnji rat , provokacije u kojima su se diplomate iprofesori sveučilišta natjecali iznoseći lažne dokumente , bile bi isto tako interesantna tema . Ali , makar vas i razočarao , ja ću se vratiti dalje u prošlosti potražiti u prošlosti odgovor na pitanje koje nam postavlja svaka srpska pobjeda . Kako je bilo moguće , u sadašnjem vremenu velikih državnih skupina , da se ta mala država mogla roditi , živjeti i uzdići dotle da igra važnu ulogu u drami koja danas potresa dobru trećinu čovječanstva ? Koja je to vila dala ovoj državi - čim se pojavila na karti - toliko energije , da može - kao Herkul iz kolijevke - odbiti nalete čudovišta , dvoglavog habzburškog orla ? To je srpska vjera . "

Rene Pinon , francuski publicista :

" Prirodno je bilo da sva srpska srca vibriraju kad slušaju o slavnim djelima svoje braće koja su obnovila podvige legendarnih heroja , proslavljene u narodnim pjesmama koje stari bardi opjevaju žalosnim glasom uz gusle , i koja su osvetila , poslije toliko stoljeća , heroje umrle na Kosovu oko kralja Lazara . Ali ovog puta ne bijahu epska pripovijedanja pjesmom uljepšana , koja su tekla od usta do usta ; do su bile autentične vijesti o junaštvu i pobjedama srpski , potvrđene sa 300 zarobljenih turskih topova poredanih u Beogradu uzduž stare tvrđave . "

Džavid paša , turski zapovjednik Bitolja , u telegramu upućenom u Carigrad kaže :

" Srpski vojnik je nepobjediv . Ne možemo ništa protiv Srba . Srpski seljak je bez poroka , nježan i velikodušan . Srpski vojnik stalno odnosi pobjedu zato što je finiji i inteligentniji , disciplinovan i visokog morala . "

misli3

Austrougarski feldmaršal fon Borojevic :

" Srbi se bore do besvijesti , oni su čudni borci , agresivniji divljačniji i energičniji od Rusa ; imaju više inicijative i samostalnosti . "

Njemački general , feldmaršal August fon Mekenzen 0,1915 , svojim vojnicima pred polazak na srpskom front :

" Vi ne polazite ni na talijanski , ni na ruski ni na francuski front . Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja , opasnog , žilavog , hrabrog i oštrog . Vi polazite na srpski front i Srbiju , a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg . Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromitira dosadašnje uspjehe . "

Austrijski princ i mađarski maršal , nadvojvoda Josip Habsburški , obraćajući se Ivanu Dučiću :

" Srpska vojska je prva i najhrabrija vojska u Europi . Ja to znam iz vlastitog iskustva , jer sam protiv nje pošao da ratujem na Dunavu . Gospodo , što ste mi učinili toga dana ; poslije borbe koja je trajalasvega pola sata , vi ste uništili moju diviziju . Moji bataljoni bili su prosto zbrisani vašom užasnom vatrom ... "

Dnevna zapovijed njemačkog cara Wilhelma , svojim vojnicima pred polazak na Srbiju :

" Junaci ! Šaljem vas u rat protiv jednog malog , ali vrlo hrabrog naroda . To su Srbi , koji su za vrijeme tri nedavna i vrlo teška okršaja s Turskom , Bugarskom i Austro - Ugarskom pružili svijetu dokaza o najuvjerljiviji vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima , i koji su , na svojim zastavama , uprskan krvlju , upisali tijekom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobjede . "

Isidora Duncan :

" Nasilje velikih i moćnih često zna da se okrene protiv njih . Najbolji primjer da se ne treba iživljavati nad malima jeste i primjer malog srpskog naroda koji je stavio točku na jednu carevinu , koja je trajala skoro tisuću godina - Habzburšku . "

Jean-Paul Belmondo :

" Simpatičan svijet ti Srbi . Rijedak osjećaj za gostoprimstvo i povjerljiva prisnost , koja krasi samo one što znaju da budu izvrsni prijatelji . "

Giuseppe Garibaldi :

" Imao sam priliku da upoznam nekoliko srpskih knezova , ljutitih vojskovođa srpskih vladara Miloša , koji su oslobodili Srbiju turske vlasti . To su ljudi odvažni , koji malo govore , au očima im se vidi odlučnost . "

" Žilavost je odlika pravog vojnika . Pogledajte samo Srbe . "

misli4

Franc List :

" Važno je da jedan narod kroz sve vjekove brojnih iskušenja zadrži svoj ​​urođeni temperament i svoju tradicionalnu simboliku . Srbi su kao malo tko u ovom dijelu Europe u tome uspjeli . "

Sean Connery :

" Srbi imaju mnogo toga zajedničkog sa Škotima . Vjerni su svojoj tradiciji i duboko je poštuju . Mogli bi i stotinu godina živjeti pod nečijom paskom , ali ne bi zaboravili svoj ​​identitet . Posjeduju izuzetnu gostoprimljivost i vole sve koji ih posjećuju . S druge strane , isto su tako tvrdoglavi i teško mijenjaju mišljenje , a prema ženama ne pokazuju pretjeranu nježnost . "

Kolovoz Fon Makenzen :

" Srbi su najbolji vojnici Balkana , opasan i ratoboran narod , hrabri borci i ponosni ljudi . "

Marija Terezija :

" Gospodo , ne zavaravajte se ! Srbi ne ljube one koji ih drže pod jarmom . Nemam povjerenja u Srbe i njihove vođe čak i kada mi ovdje , u Beču , ljube skute . Nemam vjere u njih , ali su mi potrebni . "



Car Josip II Habsburški :

" Volio bih da imam tako umešne diplomate kako su Srbi umešni vojnici . "

Johan Wolfgang Goethe :

" Srpska epska književnost biser je u europskoj riznici , koji će njemački pjesnici tek otkrivati ​​u narednim stoljećima . Divim se tim čvrsto izvajanim likovima i karakterima protkanim onim dubokim , dosljednim osobinama , koje zaslužuju poštovanje zbog vjernosti sebi i ne odstupanja od svoje vjere u ideje i zaveštanja predaka . "

[Stjui]

Drugi su rekli što misle o Srbima
prvi - svjetski - rat

da ,rekli su :

"Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, šte mogu zahvaliti svom slovenskom porijeklu."
Francois Kremio, pripadnik francuskih snaga Sfora

"Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi biti prisiljena UN rezolucijom snositi čitav teret reparacije."
Josif Brodski, ruski pjesnik i nobelovac, International Herald Tribune, 5. kolovoza 1993.

"Srbi provode teror i siluju albansku djecu"
Bill Clinton, američki predsjednik, Washington, 25. travnja 1999.

"Srbi su zločinački dupeglavci"
Richard Holbrooke, Njujorker, 6. studenog 1995.

"Trebalo bi da bombardujete Srbe"
Papa Ivan Pavao II, riječi upućene predsjedniku Clintonu u Denveru, SAD

"Srbi su narod bez zakona i bez vjere. To je narod razbojnika i terorista."
Jacques Chirac, predsjednik Francuske, lipanj 1995., na sastanku šefova vlada država članica EU)

"Srbi nisu naročito pametni"
Lawrence Eagleburger, bivši državni tajnik SAD

"Rat protiv Srbije nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla. Između civilizacije i barbarstva."
Tony Blair, britanski premijer

"Neka se Srbi podave u vlastitom smradu"
Helmut Kohl, bivši njemački kancelar, početkom 1998.

"Srbi su dvodimenzionalan narod s težnjom ka prostatluku. Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju."
Ser Piter Justinov, glumac, ambasador UNESCO, 10. lipnja 1993.

[Great Cornholio]

Drugi su rekli što misle o Srbima
prvi - svjetski - rat

da ,rekli su :

"Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, šte mogu zahvaliti svom slovenskom porijeklu."
Francois Kremio, pripadnik francuskih snaga Sfora

"Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi biti prisiljena UN rezolucijom snositi čitav teret reparacije."
Josif Brodski, ruski pjesnik i nobelovac, International Herald Tribune, 5. kolovoza 1993.

"Srbi provode teror i siluju albansku djecu"
Bill Clinton, američki predsjednik, Washington, 25. travnja 1999.

"Srbi su zločinački dupeglavci"
Richard Holbrooke, Njujorker, 6. studenog 1995.

"Trebalo bi da bombardujete Srbe"
Papa Ivan Pavao II, riječi upućene predsjedniku Clintonu u Denveru, SAD

"Srbi su narod bez zakona i bez vjere. To je narod razbojnika i terorista."
Jacques Chirac, predsjednik Francuske, lipanj 1995., na sastanku šefova vlada država članica EU)

"Srbi nisu naročito pametni"
Lawrence Eagleburger, bivši državni tajnik SAD

"Rat protiv Srbije nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla. Između civilizacije i barbarstva."
Tony Blair, britanski premijer

"Neka se Srbi podave u vlastitom smradu"
Helmut Kohl, bivši njemački kancelar, početkom 1998.

"Srbi su dvodimenzionalan narod s težnjom ka prostatluku. Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju."
Ser Piter Justinov, glumac, ambasador UNESCO, 10. lipnja 1993.

Ni rahmetli Papa nije pravio razliku između naroda, države i režima, i on cijeli jedan narod optužuje za zločine režima kojeg je jedan dio tog naroda doveo na vlast u Srbiji, a mi svi mislili Papa bio bezgrešan, kad ono i on davao fašističke izjave ko ova ostala mu družina "bezgrešnih"

Što niko ne kaže da je 400 000 pripadnika bivše JNA, iz reda srpskog naroda odbilo da služi režimu Slobodana Miloševića?

Ali đe će more bit da ima Srbin a da nije zločinac, jel' tako pripadnici ostala dva "bezgrešna" naroda Bosne i Hercegovine

[Yug]

Drugi su rekli što misle o Srbima
prvi - svjetski - rat

da ,rekli su :

"Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, šte mogu zahvaliti svom slovenskom porijeklu."
Francois Kremio, pripadnik francuskih snaga Sfora

"Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi biti prisiljena UN rezolucijom snositi čitav teret reparacije."
Josif Brodski, ruski pjesnik i nobelovac, International Herald Tribune, 5. kolovoza 1993.

"Srbi provode teror i siluju albansku djecu"
Bill Clinton, američki predsjednik, Washington, 25. travnja 1999.

"Srbi su zločinački dupeglavci"
Richard Holbrooke, Njujorker, 6. studenog 1995.

"Trebalo bi da bombardujete Srbe"
Papa Ivan Pavao II, riječi upućene predsjedniku Clintonu u Denveru, SAD

"Srbi su narod bez zakona i bez vjere. To je narod razbojnika i terorista."
Jacques Chirac, predsjednik Francuske, lipanj 1995., na sastanku šefova vlada država članica EU)

"Srbi nisu naročito pametni"
Lawrence Eagleburger, bivši državni tajnik SAD

"Rat protiv Srbije nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla. Između civilizacije i barbarstva."
Tony Blair, britanski premijer

"Neka se Srbi podave u vlastitom smradu"
Helmut Kohl, bivši njemački kancelar, početkom 1998.

"Srbi su dvodimenzionalan narod s težnjom ka prostatluku. Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju."
Ser Piter Justinov, glumac, ambasador UNESCO, 10. lipnja 1993.

Pa pazi,to su izjave iz devedesetih,ako su vjerodostojne uopste.Tema je "srpska proslost",samo sam htjeo da kazem da ima dobrih stvari.Ne trebamo samo stvarati mrznju i gledati na proslost tako jednostavno.

Danas su Srbi i Beograd moralno posrnuli ali nemoj zaboraviti da je to stari evropski narod ,zemlja koja je na mapi moderne evrope vec jako dugo.I treba je i kritikovati i hvaliti kada zasluzuje.

Francuska književnica Ženina Klapje - " Legendarna Srbija " , Pariz 1918 :

" I srpski duša je također u znaku mističnosti . Ona izmiče svjetskom metodskom ispitivanju i buntovno se odupire , nedajući se anatomskom seciranju . Ona ima nagle skokove koji zbunjuju , i samo dubokopoznavanje srpske povijesti može je objasniti . Srpska duša je toliko jaka , da je ništa nemože slomiti . Ona ima tako visok osjećaj časti , da on u njoj živi patrificiran . Srbi su ponositi . I u najvećim mukama oni ne plaču . O , gdje se srce čovječje bolje ne otvori i raznježi nego u bolu i tuzi ? Pa ipak , ma kako strano izgledalo , rijetko ćete vidjeti Srbina da plače . "

[Great Cornholio]

Zoran Đinđić, premijer Srbije od 25. janura 2001. godine do 12. marta 2003. godine

Rođen je 1. kolovoza 1952. u Bosanskom Šamcu, gdje mu se otac (časnik JNA) zatekao na službi. Školovao se uglavnom po mjestima gdje mu je otac službovao, a gimnaziju je završio 1970. godine u Beogradu. 1974. godine diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Beogradu. Doktorirao je 1979. godine na Sveučilištu u Konstanzu u Njemačkoj i to s tezom: "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva". Mentor mu je bio Jürgen Habermas, jedan od najuglednijih svjetskih filozofa.

Još kao student sudjelovao je u opozicijskim aktivnostima, pa je tako zbog pokušaja organiziranja autonomne studentske organizacije (zajedno s zagrebačkim i ljubljanskim studentskim vođama), osuđen na godinu dana zatvora.

Tijekom 1980-ih, bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i viši znanstevni suradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. godine. Na Skupštini održanoj u veljači 1990. godine, izabran je za predsjednika Izvršnog odbora Demokratske stranke. Prosinca iste godine izabran je za jednog od zastupnika Demokratske stranke u Skupštini Srbije.

Za predsjednika Demokratske stranke izabran je 1994. godine. Nakon toga, još tri puta je potvrđen na mjestu šefa stranke.

Od studenog 1996. do veljače 1997. godine, bio je jedan od vođa oporbene koalicije "Zajedno", koja je na lokalnim izborima u Srbiji odnijela pobjedu, ali to Miloševićev režim nije priznao. Poslije 88 dana građanskih i studentskih prosvjeda, Milošević je priznao pobjedu oporbi. Đinđić je 21. veljače 1997. izabran za gradonačelnika Beograda. S te dužnosti je smijenjen 30. rujna iste godine.

U sudskom sporu s tadašnjim predsjednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem osuđen je 20. rujna 1996. na četiri mjeseca zatvora, uslovno na dvije godine. Vrhovni sud Srbije preimenovao je presudu 9. srpnja 1998. godine i izrekao novu u kojoj je osuđen na sedam mjeseci zatvora, odnosno na tri godine uslovnog odsluženja kazne.

U rujnu 1999. američki tjednik "Times" uvrstio je Đinđića u prestižnu listu četrnaest vodećih europskih političara trećeg tisućljeća.

Lipnja 2000. godine, Đinđić preuzima funkciju koordinatora Saveza za promene (SZP), a u kolovozu iste godine postaje menadžer promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije za izbore koji su bili održani 24. rujna iste godine, na kojima je DOS i pobijedio. Đinđić je najzaslužniji za događaje koji su 5. listopada doveli do pada režima Slobodana Miloševića, koji je odbijao priznati izborni poraz. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Vijeću republika Skupštine SRJ.

Na parlamentarnim izborima održanim u prosincu 2000. godine, DOS osvaja 176 zastupničkih mjesta. Đinđić je za premijera Srbije izabran 25. siječnja 2001. godine.

Dobitnik je ugledne njemačke nagrade "Bambi" za 2000. godinu s područja politike.

Bio je predsjednik Organizacionog odbora 12. Svjetskog kupa u vaterpolu 2002.

U kolovozu 2002. godine u Pragu je za doprinose u razvoju demokracije u Srbiji primio nagradu "Fondacije Polak", koja se svake godine dodjeljuje za doprinos u sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Europi.

Ubijen je u atentatu 12. ožujka 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Sahranjen je 15. ožujka u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a pogrebu je nazočilo više stotina tisuća građana.

Za sobom je ostavio suprugu Ružicu, sina Luku i kćer Jovanu.

[Yug]

@cornholio
Al i njega ubi ta zaostavstina srpske politike iz devedesetih.Nazalost

[Great Cornholio]

@cornholio
Al i njega ubi ta zaostavstina srpske politike iz devedesetih.Nazalost

Đinđić je bio Srbin, Đinđića su na vlast doveli Srbi, i ti Srbi će opet na vlast dovesti novog "Đinđića", samo je pitanje vremena kad će se to dogoditi.

[Yug]

@cornholio
Al i njega ubi ta zaostavstina srpske politike iz devedesetih.Nazalost

Đinđić je bio Srbin, Đinđića su na vlast doveli Srbi, i ti Srbi će opet na vlast dovesti novog "Đinđića", samo je pitanje vremena kad će se to dogoditi.

Znash koja je jedna od najvecih pobjeda Djindjica.To je sto danas npr. ovi ultranacionalisti tipa Vucic ga kopiraju u svemu i to tako ocigledno.E,sad ljudi se mjenjaju,ovaj Vucic je bio mlad kada ga je Seselj vrbovao i mozemo se samo nadati da ce raditi na miru i stabilnosti Balkana i cisto sumnjam da cak i ta desnica ima ikakve vise iluzije barem sto se tice drzavnosti i nezavisnosti BiH.
Problem je sto u Srbiji kao i u BiH i Hrvatskoj polovina ljudi zive u letargiji i ne izlaze na izbore pa tako dodjemo do toga da grobar Tomo bude predsjednik (al i on je sad ko mala maca ),a ubjedjen sam da ta polovina u sve tri drzave cine progresivni dio i nevjerovatno da niko nema energije da pokrene tu masu.

[ravno]

@cornholio
Al i njega ubi ta zaostavstina srpske politike iz devedesetih.Nazalost

Đinđić je bio Srbin, Đinđića su na vlast doveli Srbi, i ti Srbi će opet na vlast dovesti novog "Đinđića", samo je pitanje vremena kad će se to dogoditi.

to će se dogoditi.......kad u laste guzica zaraste.........

[CSKA]

Smraci mi se kada se pominju Djindjic i Vucic u istoj recenici.

[Great Cornholio]

Znash koja je jedna od najvecih pobjeda Djindjica.To je sto danas npr. ovi ultranacionalisti tipa Vucic ga kopiraju u svemu i to tako ocigledno.E,sad ljudi se mjenjaju,ovaj Vucic je bio mlad kada ga je Seselj vrbovao i mozemo se samo nadati da ce raditi na miru i stabilnosti Balkana i cisto sumnjam da cak i ta desnica ima ikakve vise iluzije barem sto se tice drzavnosti i nezavisnosti BiH.
Problem je sto u Srbiji kao i u BiH i Hrvatskoj polovina ljudi zive u letargiji i ne izlaze na izbore pa tako dodjemo do toga da grobar Tomo bude predsjednik (al i on je sad ko mala maca ),a ubjedjen sam da ta polovina u sve tri drzave cine progresivni dio i nevjerovatno da niko nema energije da pokrene tu masu.

Druže ( ne smijem reć' brate, prisluškuju nas ), ne smijem ja plaho faliti Srbe,niti reći bilo šta dobro za Srbe, jer živim u BiH, pa da ne fasujem od ovijeh tolerantnijeh

Ovo boldirano je 100 % istina.

[Great Cornholio]

@cornholio
Al i njega ubi ta zaostavstina srpske politike iz devedesetih.Nazalost

Đinđić je bio Srbin, Đinđića su na vlast doveli Srbi, i ti Srbi će opet na vlast dovesti novog "Đinđića", samo je pitanje vremena kad će se to dogoditi.

to će se dogoditi.......kad u laste guzica zaraste.........

Tobejarabi tobestagfirulah, pričaš brezobraštine

Ko želi da nema bubuljice po licu, ne treba mrziti.

[LBVIEW]

@cornholio
Al i njega ubi ta zaostavstina srpske politike iz devedesetih.Nazalost

Đinđić je bio Srbin, Đinđića su na vlast doveli Srbi, i ti Srbi će opet na vlast dovesti novog "Đinđića", samo je pitanje vremena kad će se to dogoditi.

Znash koja je jedna od najvecih pobjeda Djindjica.To je sto danas npr. ovi ultranacionalisti tipa Vucic ga kopiraju u svemu i to tako ocigledno.E,sad ljudi se mjenjaju,ovaj Vucic je bio mlad kada ga je Seselj vrbovao i mozemo se samo nadati da ce raditi na miru i stabilnosti Balkana i cisto sumnjam da cak i ta desnica ima ikakve vise iluzije barem sto se tice drzavnosti i nezavisnosti BiH.
Problem je sto u Srbiji kao i u BiH i Hrvatskoj polovina ljudi zive u letargiji i ne izlaze na izbore pa tako dodjemo do toga da grobar Tomo bude predsjednik (al i on je sad ko mala maca ),a ubjedjen sam da ta polovina u sve tri drzave cine progresivni dio i nevjerovatno da niko nema energije da pokrene tu masu.

Koliko ono bosnjackih zivota vrijedi jedan srpski, po Vucicu? I sta je Tomo-grobar radio 91-e u Antinu?
I sad bi mi, k'o biva, trebali vjerovati kako su se ti ljudi koji danas vode Srbiju promijenili i civilizirali, ono "sto sam klao klao sam, casna Drazina rec necu vise".

[Gojeni H]

Znash koja je jedna od najvecih pobjeda Djindjica.To je sto danas npr. ovi ultranacionalisti tipa Vucic ga kopiraju u svemu i to tako ocigledno.E,sad ljudi se mjenjaju,ovaj Vucic je bio mlad kada ga je Seselj vrbovao i mozemo se samo nadati da ce raditi na miru i stabilnosti Balkana i cisto sumnjam da cak i ta desnica ima ikakve vise iluzije barem sto se tice drzavnosti i nezavisnosti BiH.
Problem je sto u Srbiji kao i u BiH i Hrvatskoj polovina ljudi zive u letargiji i ne izlaze na izbore pa tako dodjemo do toga da grobar Tomo bude predsjednik (al i on je sad ko mala maca ),a ubjedjen sam da ta polovina u sve tri drzave cine progresivni dio i nevjerovatno da niko nema energije da pokrene tu masu.

Druže ( ne smijem reć' brate, prisluškuju nas ), ne smijem ja plaho faliti Srbe,niti reći bilo šta dobro za Srbe, jer živim u BiH, pa da ne fasujem od ovijeh tolerantnijeh

Ovo boldirano je 100 % istina.

GC
Dobar si ti. Lojalan si gradjanin ove zemlje. Nisi nikakav "Alijin Srbin" vec covjek od obraza i casti.
Samo nekad pokusavas da odbranis neodbranjivo.

Nekad sam vec pisao da mislim da establisment u Beogradu jos nije eliminisao Natasu Kandic samo zbog "izlaznog plana".
Zaista mislim tako. U redu je i treba da se spominju i svijetli primjeri iz srpskog naroda, ljudi koji su se suprtostavili, ili barem nisu htjeli i ne zele da ucestvuju u ludilu.
Ono sto jeste glupost je nalaziti opravdanja za postupke za koje nema opravdanja.

[trocadero]

Konstantno ucenje djece na obavezu osvete za poraz na Kosovu polju, "tursko ropstvo", stvara male monstrume u potrazi za neprijateljima.

НЕНАДМАШИВО!

[Great Cornholio]

Znash koja je jedna od najvecih pobjeda Djindjica.To je sto danas npr. ovi ultranacionalisti tipa Vucic ga kopiraju u svemu i to tako ocigledno.E,sad ljudi se mjenjaju,ovaj Vucic je bio mlad kada ga je Seselj vrbovao i mozemo se samo nadati da ce raditi na miru i stabilnosti Balkana i cisto sumnjam da cak i ta desnica ima ikakve vise iluzije barem sto se tice drzavnosti i nezavisnosti BiH.
Problem je sto u Srbiji kao i u BiH i Hrvatskoj polovina ljudi zive u letargiji i ne izlaze na izbore pa tako dodjemo do toga da grobar Tomo bude predsjednik (al i on je sad ko mala maca ),a ubjedjen sam da ta polovina u sve tri drzave cine progresivni dio i nevjerovatno da niko nema energije da pokrene tu masu.

Druže ( ne smijem reć' brate, prisluškuju nas ), ne smijem ja plaho faliti Srbe,niti reći bilo šta dobro za Srbe, jer živim u BiH, pa da ne fasujem od ovijeh tolerantnijeh

Ovo boldirano je 100 % istina.

GC
Dobar si ti. Lojalan si gradjanin ove zemlje. Nisi nikakav "Alijin Srbin" vec covjek od obraza i casti.
Samo nekad pokusavas da odbranis neodbranjivo.

Nekad sam vec pisao da mislim da establisment u Beogradu jos nije eliminisao Natasu Kandic samo zbog "izlaznog plana".
Zaista mislim tako. U redu je i treba da se spominju i svijetli primjeri iz srpskog naroda, ljudi koji su se suprtostavili, ili barem nisu htjeli i ne zele da ucestvuju u ludilu.
Ono sto jeste glupost je nalaziti opravdanja za postupke za koje nema opravdanja.

Jesam , al' nisam dovoljno pametan pa se upuštam u rasprave koje ništa novo neće proizvesti, jer nas Ostale niko ni za šta ne pita, niti od nas nešto plaho zavisi. Što se tiče konkretno BiH, njena budućnost, budućnost njenih naroda zavisi od tih naroda, a kako je istina da se nije rodio ko je narodu/narodima ugodio, onda ću ja od sada biti mudar pa neću pokušavati nikoga da branim, a ni da napadam, jer mi ostali smo manjina pa nam valja "vezat konja gdje nam aga kaže", to jest' moramo hvaliti onaj narod koji vlada tamo gdje mi živimo, a pošto ja izgleda nisam normalan ja hvalim onaj narod koji je u dijelu Bih u kojem ja živim manjina, a to nije mudro, pa neću više, da ne bi faso'vo

[Great Cornholio]

Koji Đinđić? Da ne mislis na rahmetli progresivnog demokratu koji se zalagao za spajanje srpskiJeh zemalja...



Vise cijenim otvorene iskrene velikosrbe nego ove hijene sa osmijehom na licu.

Druže, dajem časnu pionirsku riječ da ću od danas komentarisati samo izjave normalnih ljudi.

[Gojeni H]

Arkanova estradna trojka

Arkanova trojka

Džej Ramadanovski, Oliver Mandić i Toni Montano bili su Arkanova estradna trojka i glavna podrška u kampanji koju je poveo za mesto u Vladi Srbije kada je odnovao Stranku srpskog jedinstva. Džej ne želi mnogo o tome da priča.

- Ja sam Dorćolac, bivši sitni kriminalac, džeparoš i šibicar, tako da mi nije nikada bilo teško da se družim i razumem krimose. Družio sam se sa njima, pevao im, ali mi nije na pamet padalo da muvam drogu i nosim pištolj.

Pevač Oliver Mandić i danas se hvali da je bio pripadnik Arkanove garde u ratu, bio je intendant i slikao se u maskirnoj uniformi gde god je stigao. I njegov kolega Toni Montano obukao je rado uniformu dobrovoljačke garde. Toni je pre rata odbio da služi JNA i zbog toga odležao neko vreme u zatvoru, ali je, kako kaže, kao pripadnik "A garde" dokazao da je rodoljub i patriota.

Oliver Mandic
Oliver Mandić (Užice, 13. srpnja 1953.), srpski pjevač i kompozitor popularne muzike. Bio je jedna od najistaknutijih zvijezda beogradskog novog vala prve polovice osamdesetih godina.

- Bio sam portparol Arkanove garde, a na ratištu sam bio načelnik pozadine. Najmanje 40 svojih saboraca sam sahranio. Najteže je kada roditeljima nosite kovčeg deteta. Teško sam to podneo i trebale su mi godine da se oporavim. Bio sam poput ljudi koji pate od vijetnamskog sindroma. Pakao je to, užas – priseća se popularni pevač u razgovoru za dnevni list “Informer”.
Mandića je na “prvu liniju fronta” odveo upravo njegov veliki prijatelj Željko Ražnatović Arkan.

Toni Montano, pravo ime Velibor Miljković je srpski rock muzicar.



Džej Ramadanovski (Beograd, 29. april 1964) je srpski pevač romske nacionalnosti.
Porodica Ramadanovski vodi poreklo iz opštine Resan u Makedoniji.

[Gojeni H]

Jos jedan "estradni umjetnik" pripadnik srpske dobrovoljacke garde.

„... oni koji su u vreme ratnih sukoba bili članovi različitih vojnih formacija upamćenih po zlu zbog ratnih zločina, kakva je bila «Srpska dobrovoljačka garda». U njenim redovima bili su Oliver Mandić, Dušan Prelević, Velibor Miljković, poznatiji kao Tony Montano...“

Душан Прелевић (Београд, 11. новембар 1948 — Београд, 28. јул 2007) је био српски рокер, писац и сценариста.

[Gojeni H]

Na ovo se nema sta dodati. Situacija u kojoj je srpska (ne)kultura, sa rijetkim (relativno) pozitivnim izuzecima

Patriotski kič još je izražen

Mada je, neposredno pošto je režim Slobodana Miloševića formalno postao deo prošlosti, izgledalo da će ista sudbina zadesiti i one koji su činili kulturni establišment, glavni akteri kulturne i estradne scene iz perioda devedesetih pokazali su mnogo veću žilavost nego što je to u prvi mah izgledalo ... Od nedavno preminulog Dragoša Kalajića ili Dragoslava Bokana, do Željka Simića, Brane Crnčevića i pevača Mirka Pajčina, poznatijeg po nadimku Baja Mali Knindža, koji je pevao one čuvene nacionalne budnice o pašama, ustašama i onima koje je nazivao balijama. Jedan od dokaza pune rehabilitacije vrednosnog sistema, za koji se naivno verovalo da je otpremljen u istoriju, predstavlja novi hit udovice Željka Ražnatovića-Arkana, Svetlane Ražnatović, koja je opevala svoje hapšenje u operaciji «Sablja».

Sve to za sociologa kulture Milenu Dragičević – Šešić predstavlja argument da se poslednjih godina na kulturnoj sceni nije ništa suštinski promenilo:

«Najveći broj umetnika je bilo da su deo neke zvanične, etablirane scene, ili deo populističke scene, jedno vreme, nakon 2001., nije bio izrazito eksponiran u javnosti. Danas su svi oni nastavili da rade i objavljuju, intelektualci poput Mome Kapora, Crnčevića i drugih, su i dalje prisutni na sceni, dakako njihove izjave više nisu onako ne umerene, kao što su bile 92. – 93., ali su podjednako nacionalističke i ponekad šovinističke. Znači, ekonomija tržišta ima i neke svoje zakonitosti i ponovo je vratila diskus mržnje, koji na žalost, nikome ne smeta.»

... Tony Montano, koji i sada kaže da ni po koju cenu ne bi održao koncert u Hrvatskoj:

«Zato što znam da bi odmah krenulo: Aha! To je onaj što je '91. snimio pesmu MI SMO ŠAMPIONI, onda bi: AHA! To je onaj što je 2001. na Brankovom mostu pokazivao srednji prst ka nebu i NATO avionima. Znam, apsolutno da bi tu bile neke provokacije, na kraju krajeva, kada bi uživali kad bi ja svoju sopstvenu zemlju, sadašnju, a i bivšu SFRJ, pljuvao, što mi ne pada na pamet. Bilo bi tu razne podmetačine i onda bi meni puk'o film i bilo bi svašta.»

Poslednjih godina jedino su pozorišni umetnici pokušali da preispitaju ulogu, koju su srpska pozorišta odigrala tokom devedesetih. Bez obzira što i dalje nisu tako malobrojni oni koji pokušavaju da nađu prostor gde će postaviti novi karadžićev komad, glumac Ljuba Tadić nedavno je otvoreno progovorio o odgovornosti beogradskih pozorišta za raspirivanje mržnje:

«Pozorišta beogradska su napravila takozvanu artiljerijsku pripremu za nacionalizam. Sećam se da su igrani RADO IDE SRBIN U VOJNIKE, GOLUBARSKA BITKA, sva su pozorišta bila puna nacionalizma. Mene čudi da se Slobodan Milošević nije zahvalio i pozorištima, kao što je zahvalio akademiji nauka.»

S obzirom da su knjige haškog begunca Radovana Karadžića, u Srbiji postale deo svakodnevnice ili da romani Milorada Lukovića – Legije, koji je optužen za ubistvo Zorana Đinđića, dosežu ogromne tiraže, sasvim je razumljivo što je zaboravljena podrška velikog broja pisaca Miloševićevoj ratnoj opciji. Šta te društvene činjenice govore za sociologa kulture Mirjanu Dragičević – Šešić?

«To govori da oni koji su uzeli vlast 2001., na žalost, nisu imali hrabrosti da se radikalno suoče sa mitovima prošlosti, a ovi koji su sada na vlasti to čak ni ne žele, a delimično i dele uverenja i stavove onih koji su bili propagatori mržnje. To nam ukazuje da je nacionalizam opet u ofanzivi, da se koriste izuzetnim propagističkim sredstvima da bi opet dopreo do najvećeg broja ljudi. Dakle, knjiga od 300 dinara koja se reklamira po bilbordima, koju je napisao nacionalni pisac, zove se Ćosić, kojeg niko nikada nije smeo da dovede u pitanje na pravi način. Niko se, znači, nije ozbiljno bavio tim problemom, do koje je mere 20 bitnih i značajnih intelektualaca, značajnih zato što su bili čitani i popularni, uticalo na formulisanje šovinističkog diskursa.»

No, bez obzira što je na likovnoj sceni napravljen najozbiljniji rez, u odnosu na godine kada su populističke izložbe odgurale na marginu sve druge stvaraoce koji ne pripadaju tom senzibilitetu, patriotski kič će još dugo vremena imati svoje aktere i konzumente. Profesor na Univerzitetu umetnosti, sociolog kulture Milena Dragičević – Šešić, primećuje da čak i samo Ministarstvo kulture, nekim svojim gestovima, podržava takve tendencije:

«Patriotski kič postoji i danas, muzej voštanih figura u Ministarsvu kulture vam je primer. Već i sam izbor figura, koje se izvode u tom vosku, sugeriše određene duhovne horizonte. Ipak je prva bila postavljena figura Draže. Onda to jednostavno markira jednu epohu, jedan način mišljenja. Znači, nacionalizam je i dalje ostao na banalnosti, mada smo mi najpametniji. najhrabriji, najveći borci za pravdu i istinu, a da to nikad, niko, ničim nije morao da potkrepljuje.»

http://www.slobodnaevropa.org/content/a ... 61851.html