Piše: Toni Kartaluči
Kada se na bojnom polju suoči sa nekim brojno superiornijim od sebe, neprijatelj pokušava da podeli svog neprijatelja na manje, pristupačnije neprijatelje, ili čak idealno, da ih zavadi jedne protiv drugih i da se oni međusobno sukobe. Za Vol Strit, „zavadi pa vladaj“ je moto života.
Zavadi pa vladaj
Nikad u ljudskoj istoriji nije postojao efektivniji način vladanja tirana nad većim grupama ljudi koji bi, ako bi naučili da sarađuju, mogli lako da se reše te iste tiranije.
Krajem Anglo-Zulu rata, Britanci su opljačkali Zulu kraljevstvo, podelivši ga na 14 razdvojenih područja kojima je vladao po jedan zastupnik Britanskog carstva. Britanci su osigurali da se ova područja međusobno posmatraju kao neprijatelji, kako britanski interesi nikad više ne bi bili izazvani ujedinjenom Zulu pretnjom. Pre Britanaca, Rimljani su koristili sličnu taktiku u Germaniji i Galiji.
Na ovaj način, Britanci i Rimljani nisu samo desetkovali svoje neprijatelje, već i namestili da se oni stalno bore jedni protiv drugih, pritom služeći imperiji generacijama.
Ipak, pogrešili bismo ako bismo rekli da se imperijalizam odvija samo u inostranstvu. Imperijalizam jednako važi u domovini isto kao i u hegemoniji u inostranstvu. Za imperijaliste, čitavo čovečanstvo predstavlja potencijalne uzurpatore. Sistematska podela, oslabljivanje i potčinjavanje različitih društvenih grupa po političkoj, religijskoj, klasnoj ili rasnoj osnovi pokazala se kao nezamenljiva opcija elite.
Sećate li se kako su hrišćane iskoristili kao žrtvenog jarca za korupciju rimskog cara Nerona, što je skrenulo javni bes sa vladajuće elite na plebejce?
Ovo je igra koja je popularna već vekovima i koja se nastavlja i danas. Dok su rasne, religijske i političke podele stvar ljudske prirode, one se istovremeno koriste od strane vladajuće elite kako bi se podelili i uništili kapaciteti opšte javnosti da se organizuje, da se opire ili da se takmiči sa ustanovljenim društvenopolitičkim i ekonomskim monopolima.
Ferguson – Manipulacija Amerikom
Pre nego što su izbili protesti u Fergusonu, Misuri, ali i kratko nakon prvih protesta, mnogi Amerikanci su se zgrozili nivoom militarizacije policije i oštrim odgovorom na proteste. Sve je veća zabrinutost zbog toga da li je Amerika stvarno postala „policijska država“.
Političari, korporativni mediji i bezbednosne agencije uspeli su da podele američku javnost. Pojavila su se zgodna „otkrića“ o povezanosti policije sa rasističkim Kju Kluks klanom čiji je cilj da se svi postave na svoje pozicije koje kontroliše Vol Strit.
Nezavisno od uspeha, pokušaji da se namerno isprovociraju nasilje, konfuzija i podela je takođe i pokušaj da se ljudi podele i oslabe od strane uspostavljene vlade, koja pritom zadržava svoj položaj. Upravo ova uspostavljena vlast je namerno militarizovala policiju, namerno podstičući rasizam, kao i društvenopolitičko i ekonomsko truljenje u unutrašnjosti Amerike, stvarajući povoljne uslove za nasilje i zločin. Amerika je toliko zauzeta upravljanjem međusobnim konfliktom, da nema ni vremena ni energije da se posveti svojim pravim mučiteljima.
U stvarnosti, policija i demonstranti, ali i oni u Americi i širom sveta koji „biraju strane“ imaju više zajedničkih stvari jedni sa drugima nego vlada i interesi korporativnih sponzora koji vladaju Vašingtonom i Vol Stritom.
Napustiti vrzino kolo
Ništa ne može da se postigne tako što će se zapaliti zajednica, poubijati svi međusobno ili beskonačno protestovati. Prava revolucija se ne dešava na ulicama, uništavajući politički poredak, već kreirajući novi poredak koji zamenjuje stari.
Američka revolucija, na primer, desila se nakon što su kolonije uspostavile svoj ekonomski sistem i svoju vojsku, političku mrežu i infrastrukturu. Nasilje je izbilo tek kada su Britanci pokušali da utvrde svoj položaj u toku procesa sopstvene zamene. Dok su ispaljeni prvi hici, revolucija je već trajala, a posledični rat branio je njen uspeh.
Danas uspostavljena vlast predstavlja neproverenu, negarantovanu moć i uticaj elite korporativnih sponzora – ustanovu kojoj plaćamo svaki put kada koristimo njihove poslove, njihove usluge, njihove institucije i svaki put kada slušamo njihovu propagandu i političku agendu, koje bismo mi trebali uspostavljati.
Zaista, Volmart svakodnevno puni američke domove proizvodima. Poljoprivredni giganti ih hrane, dok ih farmaceutski giganti leče. Može se napraviti čitava lista korporativnih sponzora koji upravljaju životima Amerikanaca.
Ovakvi monopoli postoje jer ne postoji konkurencija. Gušenje konkurencije stvara društvo u kojem pojedinci ne mogu ni na koji način da se suprotstave uspostavljenom redu. To podrazumeva sabotiranje obrazovnog sistema, stvaranje društveno-ekonomskog sistema koji ohrabruje neodrživu zavisnost pre nego samodovoljnost i nezavisnost, ali i nameštanje pravila, regulacija i zakona tako da se suzbiju svi koji išta pokušaju.
Činjenica da demonstranti u Fergusonu zahtevaju pravdu od sistema koji se zasniva na nepravdi je jednako apsurdan kao i pokušaj da se iscedi sok od jabuke iz limuna. To je prava definicija Sizifovog posla.
Umesto da zahtevaju pravdu, posao, obrazovanje, zdravstvo, hranu i druge potrepštine od sistema koji nema nameru da obezbedi moć ljudima, ljudi moraju da počnu da rade zajedno na lokalnom nivou kako bi sebi obezbedili moć.
Zaista. Psihopatska struktura vlasti nema sposobnost rezonovanja. Oni ne poseduju empatiju i ne mogu se ubediti. Da oni hoće da obezbede pravdu, dosad bi to već uradili.
Moć potiče od infrastrukture i institucija, što se lokalno može izvesti na bezbroj načina. Tržište farmera, organski saradnici, hakeri, crkve, zajednice i dobrotvorne ustanove zajedno sa inovativnim manjim poslovima koriste tehnologiju da bi lokalno uradili ono što je nekada zahtevalo globalnu industriju.
Sami alternativni mediji su dokaz toga kakvu moć ljudi poseduju kada prestanu da zavise od drugih, kada prestanu da zahtevaju od drugih da rade svoj posao kako treba i kada uzmu odgovornost u svoje ruke. Širenje ove paradigme na ostale aspekte života biće ključno za trajnu promenu.
Ferguson podučava o tome da je prava promena još uvek daleka zamisao. Amerika nije na ivici revolucije. U pitanju su osnove strategije „zavadi pa vladaj“. Amerika je zavađena, a Vol Strit vlada.
Na kraju svega toga, Vol Strit će postati još jači. Deljenjem nastaje sve manje ljudi koji mogu da se udruže i sarađuju kako bi napravili svet u kojem sutra žele da žive.
Gradite, ne palite. Sarađujte, ne žalite se. Ne „opirite“ se sistemu, zamenite ga.
http://webtribune.rs/neredi-u-fergusonu ... to-drugo/#
