Meni nije jasna smetnja činjenici da je srbija bila agresor............. Šta je problem sa govorenjem o tome......Yug wrote:Pa i forumi su ogledalo drustva a ovo su misljenja i velike elite danasnjih sarajevskih intelektualaca."Republika Srpska-genocidna tvorevina","Srbi agresori na medjunarodno priznatu BiH","Jedna nacija tri vjere,tj.niste Srbi vec bosanski pravoslavci i bosanski katolici155_mm wrote:a sta se to pise po sarajevu o srbima i hrvatima? siguran sam da si ti licno citao ta pisanja jer kako bi inace drugacije mogao ovakvo nesto tvrditi. zamolio bih te da i nama ostalima na ovom forumu pokazes ta pisanja iz sarajeva sa kojima si ocigledno dobro upoznat. hvala unaprijed!Yug wrote:
Ne trebaju srpski politicari da odrzavaju odbojnost Srba prema BiH ili hrvatski Hrvata prema BiH,dovoljno je da vide sta o njima kao narodu ili tom entitetu se pise,govori u Sarajevu da je odbojnost automatska,a da ne govorim o Hrvatima i njihovim frustracijama u Federaciji BiH koje su cesto itekako opravdane."
http://www.6yka.com/novost/20065/ugljes ... i-sarajevo
Ugljesa Vukovic
"Poslednji put kada sam bio, jedan stari Sarajlija, Srbin, predložio mi je da kafu popijemo u srpskom delu, odnosno Istočnom Sarajevu. Rekao mi je kako ne voli ići u čaršiju. Puno se toga promenilo, otela mu se sa usana ova škrta tvrdnja u tišini razgovora. Rekoh mu da znam, iako sam rođen u praskozorje promena, ali se ne usudih progovoriti o svojoj zaljubljenosti, jer shvatih da je on utučen od te ljubavi o kojoj ja snevam. Ne spomenuh mu ni kako redovno sanjam ratno Sarajevo, jer moje lične projekcije nedoživljene patnje vređale bi njegovu doživljenu patnju.
I stvarno, štošta se promenilo, i još se menja. Promenila se i boja pločnika. Naziv jednog trga se više ne menja. Izgleda će zauvek pisati Trg Alije Izetbegovića. I dok god to zauvek traje, ja ću se zauvek pitati da li je Sarajevo moj glavni grad.
Da li je grad u koji sam zaljubljen moj ako onemoćali srpski Sarajlija u poznim godinama izbegava popiti kafu u čaršiji?
Prepuštam čitaocu ovo pitanje, prizivajući njegovu iskrenost.
Prepuštam čitaocu i da se zamisli nad svim onim što se nadvilo nad zavučeni trepet koji Istorija nemilosrdno posećuje gasivši magiju.
Na početku veka zapucaše odvažni i ljutiti mladići revolucionarnih stremljenja. Na kraju veka zapucaše potomci neostvarenih revolucionara jedni po drugima ispisavši strašnu Istoriju i po obalama Miljacke.
Verujem da nisam sam u svojoj opsednutosti opisanim mestom koje nam se gubi iz vidokruga mogućeg mesta obitavanja.
Gradovi su stvoreni da bi o njima pisali, a ne samo da bi ih gradili i uništavali. Gradovi su živo meso sa različitim naravima zbog kojih i za kojima patimo. Gradovi se znaju urušiti od ljudske mržnje i tada nam ne preostaje ništa drugo nego da kopamo po lešu, nadajući se da će stalnost mena pokazati doslednost pretvorivši mrtvaca u ono živo meso koje bismo rado zagrizli.
Sarajevo danas nije moj glavni grad, a ni ja njemu nisam bitan, šta god mi pisali u aktima koji se odnose na mene i njega.
Ali ja znam šta postoji u Sarajevu kada oči rasteraju samo ono što se ukaže otvaranjem zastora u čijem se pak mraku krije lice koje pokušajte naći kada odete u taj grad o kojem se priča, piše, peva; zbog kojeg se voli, mrzi, plače, smeje...
Iskreno Vaš, nesuđeni Sarajlija"
Dobili pravoslavci oružije JNA da se brane,
rečeno svakom pravoslavcu gradi veliku srbiju (neki pristali neki ne),
organizovano napravili napravili problem,
u kontranapadu izgubili masu stvari,
Jel teško pričati o tome, jel to neka velika laž, šta sam slagao ? U čemu je problem da se to javno kaže ? Da li su to historisjke činjenice ?
