Cecilija wrote:O pruzimanju čokolade ćemo se naknadno dogovorit...
Priča druga. Tema ista - iskanje sexa na prvom dejtu.
Akteri ja i jedan fini, umilni, pametni (ovog puta crnokosi momak), porijeklom iz Sandžaka, student ekonomije...Fatalna greška koju sam napravila već u startu i koja mi se obila o glavu bila je što sam ja njega pozvala prva, poručila sam mu po zajedničkoj poznanici da hoću da ga vidim. Mislim da je to presudilo za kasniji razvoj situacije, ti dečki iz Sandžaka zbilja imaju predrasude prema ženama koje prve pokažu zanimanje, to je nešto urođeno u njih, vole kada djevojka čedno obara oči pred njima i glumata nezainteresiranost, pa se onda oni pretvaraju u lovce, ako žena lovi njih ili je kurava ili hoće da im podvali probušeni kondom i udomi se kod njih....trećeg nema.
Helem, sad je zima, januar mjesec, led okovao....stiže on tramvajem na Skenderiju (zdravo - zdravo), odlazimo prema tadašnjoj Gradskoj kafani (tu je danas Escobar kafedžinica), srkućemo čaj, ja pokušavam razvezati priču. Vidim ja on je zaintrigiran, na čelu mu upitnik, upalio sve senzore i počinje rafal trik pitanja kojima će on sad mene skužiti...kojoj grupaciji ženskinja pripadam.
"U kojoj godini si izgubila nevinost"?
"Voliš li više mamu ili tatu" (kad sam rekla da ne volim nijedno vidno se osupnuo
)
"Čitaš li Kuran"?
Oho, ovo ne ide na zelenu granu, vidim ja...Najednom, iz čista mira, dok smo još bili kod tumačenja mistike koju u Kuranu posjeduje broj 19, naginje se on prema meni i šapće mi zavjereničkim, muklim tonom: "Užasno me pališ!"
Tu me je presjekao, čitav taj performans meni je počeo da odaje nesuvislu osobu. Ustajemo, krećemo prema šinama ,mislim da smo opet nešto počeli o religiji, približavamo se Carevoj džamiji i sad meni sunu u glavu jedna misao. Ovo je bezbeli kraj, momak nije dobar u glavi i ne pada mi na um da se više vidim s njim ali žao mi ga pustiti bar da ga ne poljubim i ne pomilkim malo za kraj. Jako mi se bio svidio u tih mjesec dana koji su prethodili ovom Armagedonu.
Prođemo mi sad i onu džadu kraj starog Hayata i nekako se nađosmo na onoj uzbrdici odakle je prije rata kretala žičara. Poljubac je nekako prirodno pao, stvarno je bio nježan, nekako u tome se nisam prevarila...Međutim, poče se on raspaljivati, uhvati se za opasač, poče i meni nešto prtljati oko hlača i krenu moliti, ali bukvalno
moli i cvili
"Hajde, molim te, otkad nisam bio sa curom (napomena:s bivšom je bio prekinuo tu negdje prije koji mjesec, žestoko ga je bila povrijedila, izmuzla ga novčano i odvezla mu čak i auto, ali njemu je mjesec - dva bez sexa očito bilo ko u Sahari)"....molim te, to je samo malo, bit će gotovo za 20 sekundi, molim te, molim te". Bio mi je već stigao do gaćica, da nije baljezgao sve što je baljezgao te noći, ko zna možda bih u nastupu nekog ludila i popustila...konačno fino, odrešito NE, faca mu se narafski smrznula, zakopčao se i krenuo natrag. Cvileći sam ga zamolila da me ne otavlja na tom brdu jer se panično bojim leda, bio je ipak džentlmen nemam šta reći, držao me je čvrsto za ruku dok nismo sišli u ravninu
S olakšanjem sam ugledala prvi tramvaj, pitala ga ima li za kartu i doslovce ga ubacila u njega. Bila sam spremna i taxi da mu platim ako treba samo da mi se izgubi iz vida.
