keno 83 wrote:mnogo sam vec iscitao u vezi jenter aparata, ali na kraju sam dobio ipak nikot aparat, i on je dosao upravo iz kanade tako da pozdravljam ovom prilikom naseg kanadskog pcelara..nadam se da je razlika izmedju nikota i jentera mala, i da sve procitano vrijedi i za nikot, posto se o njemu moze malo naci na internetu, a ovaj sto mi ga je uzeo, kaze da se u kanadi sa njim vise radi i da su mu ga gore preporucili, i da je dosta cvrsci od jentera, da se lakse cisti i da mu se plastika ne savija sto je slucaj kod jentera kad se cisti u vrucoj vodi..bugojanac hvala na objasnjenju, i ako moze informacija gdje se moze nabavit knjiga od umeljica, cuo sam da je dosta dobra, ali po hercegovini je nisam nigdje uspio nabavit, pa ako ima neko neku informaciju zahvaljujem pozzz....
Poštovanje!
I Jenter i Nicot čisti u alkoholu. Pokiseli dijelove u alkohol da navlaže i lakše se čiste, a sutradan nježno očisti, što je ujedno i dezinfekcija. Imam i Jenter i Nicot jer sam htio da ih imam, a vršim i presađivanje larvica u voštane početke matičnjaka koje sam izlijem, a sve koristim samo za matičnu mliječ, ne i za matice jer mi je najdraža prirodna (rojevna) matica. (Moje mišljenje! Ne mora se niko slagati sa mnom. ) Imaš, brate, i o Jenteru i o Nicotu brdo informacija i slika na internetu. Ako ne nađeš, ja ću te uputiti. Što se tiče knjige V.Umeljića, probaj kod moga prijatelja Raifa iz Donjeg Vakufa (061/198-399), reci da te uputio Eso. Usput, nije loša ni Kulinčevićeva, ni Dolovčeva, ni Todorovićeva, ni Belčićeva (zbirka hrvatskih autora), ni Feridova ..., svaka je knjiga dobra, sve što sam nabrojao imam, i više od toga. Slobodno pitaj šta god te zanima.
Pozdrav i sretno!
P.S.
Evo ti za početak Jenter sa Demirovićevog "pčelarstva", iako je to iz Umeljićeve knjige. Ako ne nađeš o Nicotu, poslaću ti i o njemu.
Uzdravlje! Izvini, ali ova spravica neće da kopira slike, zato ih nađi na internetu.
Poštovani posjetioci,
U želji da vam što bolje objasnimo ovu vrlo važnu tematiku u pčelarstvu koristili smo veliki broj fotografija, što može dovesti do sporijeg učitavanja stranice. Molimo vas da budete strpljivi.Isplati se.
Fotografije i tekstovi su preneseni iz knjige Veroljuba Umeljića "U svetu pčela"
Uzgoj matica pomoću Jenterovog aparata
Prednosti korišcenja Jenterovog aparata
Izum Karla Jentera predstavlja ogroman doprinos razvoju tehnologije uzgoja kvalitetnih matica, a samim tim i razvoju pcelarstva uopšte. APIMONDIA, svjetsko udruženje pcelara, nagradilo je Jentera 1987. godine zlatnom medaljom za ovaj izum.
Suština Jenterovog izuma je u pronalasku radilicne i maticne celije sa pokretnim dnom, koje je pri tom zajednicko za obe vrste celija, sl.1. Time je eliminisan mukotrpan, rizican i krajnje delikatan posao presadivanja larcica pomocu raznih pomagala. Uz pomoc ovog aparata, krajnje jednostavno presadujemo larvicu u najmladem stadijumu razvoja sa pripadajucim mlecom u kome pliva, bez ikakvog rizika da je dodirnemo, odnosno povrijedimo. Mi u stvari premještamo kompletno dno radilicke celije u dno osnove maticnjaka. Time ispunjavamo dva znacajna uslova koji uticu na prijem mladih presadenih larvica, odnosno, u krajnjoj liniji na kvalitet buducih matica. Prvi uslov je presadivanje larvica u najmladem stadijumu, tek ispiljenih iz jajeta. Time omogucavamo da se presadene larvice, sad vec maticne larvice, od samog pocetka svog razvoja njeguju od strane pcela, kao takve opslužuju odgovarajucom hranom po kvaliteu i po kolicini. Drugi uslov je onemogucavanje mogucnosti dodirivanja, odnosno nesvjesnog povrjedivanja larvica, što bi se veoma negativno odrazilo na prijem odnosno kasnije na kvalitet izvedenih matica.
Matica ce zaleci celije aparata jajima krupnijim nego obicno, što ce imati pozitivnog utjecaja na krupnocu, odnosno kvalitet buducih matica. Ovo se postiže zbog toga što se matica, pri zatvaranju u aparat, neko vrijeme uzdržava da polaže jaja, dok se ne adaptira u novu sredinu. To uzdržavanje pozitivno djeluje na dozrijevanje i velicinu jaja koje ce matica u narednom periodu polagati.
Slijedeca prednost aparata je u tome što su sve larvice koje presadujemo prakticno iste starosti. Razlika izmedu najmlade i najstarije je samo nekoliko sati. Zahvaljujuci ovoj cinjenici, presadivanje svih larvica vršimo u najoptimalnijem trenutku, a presadivanje maticnjaka vršimo kada su potpuno zreli, cetrnaestog ili petnaestog dana, pred samo izlijeganje matica. Ovo je još jedan važan uslov za dobijanje kvalitetnih matica. Pošto su maticnjaci iste starosti, ne postoji mogucnost da nas neka matica iznenadi i izleže se ranije, pri cemu bi uništila ostale maticnjake. Prednost aparata je i u tome što se osnove maticnjaka, po presadivanjularvica, veoma jednostavno ucvršcuju u izbušene letvice na ramovim.
Svi djelovi aparataimaju, pri pravilnom rukovanju, neogranicen vijek trajanja, odnosno broj ciklusa korištenja.
Opis Jenterovog aparata
Cijeli aparat je izraden od specijalne plastike, veoma kvalitetno i sa velikom preciznošcu, sl.2. Tijelo aparata se pomocu dva držaca, zavrtnjima pricvršcuje za donju stranu satonoše. Prednja strana ploce tijela aparata izradena je u obliku satne osnove, sa pocecima radilicnih celija, kojih ima oko 360, sl.3.-A.. Svaka druga celija,posmatrano vertikalno i horizontalno je sa probušenim, odnosno pokretnim dnom, sl.4.. Ovakvih celija ima ukupno 90. Otvori na dnu celija su precnika 4 mm, sl.5. . Oni se zatvaraju cepicima istog precnika, sl.1.-A,. koji se u celije postavljaju sa zadnje strane aparata, sl.2.-B.. Ti cepici predstavljaju pokretno dno i pri presadivanju larvica premještaju se iz radilicnih celija aparata u dno plasticne osnove maticnjaka, noseci na sebi larvicu i mlec u kojem ona pliva. Preko cepica, na zadnjoj strani aparata, postavlja se poklopac.
Na prednjoj strani aparata, na plasticnoj satnoj osnovi, nalazi se pokretna plasticna rešetka koja predstavlja nadogradnju radilicnih celija, visine 3 mm, sl.3.-B.. Iznad nje, na rastojanju od 12 mm, postavljen je poklopac od Hanemanove rešetke, sl.2-A, . sa kružnim otvorom u sredini i cepom precnika 30 mm.
Uz aparat se isporucuje 100 cepica - pokretno dno celija, sl.1-A,. 100 osnova maticnjaka, sl.1-B,. zatim, 40 nosaca maticnjaka, sl.6.. kao i plasticni štapici, sl.7.-A, . kojim se pomažemo pri presadivanju larvica i maticnjaka. Pored navedenog, potrebno je da posebno nabavimo lupu sl.7.-B. i medicinsku pincetu sl.7.-C..
Za ucvršcivanje osnova maticnjaka, u kojima su presadene larvice, koristimo prazan plodišni ram u koji su ugradene dvije horizontalne letvice, debljine po 10 mm, sl.8. . U njima su izbušeni otvori precnika 9 mm. Izbušene letvice su udaljene od satonoše 25 mm, odnosno 90 mm, a za bocne sstrane letvica su pricvršcene sa po jednim ekserom, kako bismo mogli da ih okrecemo pri radu. Na svakoj letvici, ima po 20 otvora, što znaci da u jedan ram, na obe letvice, možemo da stavimo ukupno 40 osnova maticnjaka.
Ispod donje letvice, na odstojanju 55 mm, ugradujemo još jednu satonošu. Na nju pricvršcujemo traku satne osnove, širine 10 mm, na kojoj ce pcele da grade sace. Na taj ce nacin citav ram da izgleda prirodnije, a pcele ce rjede da prave zaperke izmedu maticnjaka. Za rad sa jednim Jenterovim aparatom, potrebna su nam dva ovakva rama.
Priprema aparata za upotrebu
Prije prvog korišcenja aparata treba da obavimo odredene radnje. Cepici, koji predstavljaju pokretno dno celija, su takode šuplji. Otvore na njima zatvaramo voskom, cime postižemo da dno celija što prirodnije izgleda. Medutim, ovaj otvor nikako ne smijemo da zatvaramo komadicem voska, koji bismo poslije nožem poravnali, ili sa malom voštanom lopticom. Ako bismo tako radili matica bi teže zalegla celije aparata, ili iako bi zalegla, jaja ne bi položila u centar dna celija nego na ivicu dna, što ne bi bilo dobro za dalji rad.
Zašto matica polaže jaja u centar dna celije? Pri polaganju jaja, ona svojim zatkom "traži" najdublji, odnosno najudaljeniji dio dna celije i tu polaže jaje. Kod prirodnog oblika celije to je uvijek centar. Ako bi dno celije bilo ravno ili ispupceno, najudaljenija tacka nije više centar nego na ivici dna celija.
Da bismo dobili prirodan oblik dna celija u aparatu, otvor na cepicu - pokretnom dnu celije zatvaramo na slijedeci nacin. Komad satne osnove stavimo na cistu dasku. Cepic uhvatimo za širu stranu, a užom stranom pritisnemo na satnu osnovu tacno na mjesto gdje se spajaju 3 celije, vodeci pri tome racuna da je sa druge strane osnove, na tom mjestu dno celije, sl.9. Pod pritiskom zaokrenemo malo lijevo i desnodok cepic ne prodre kroz osnovu do daske i zatim ga podignemo. U otvoru cepica ostace komadic satne osnove, koji na korisnoj strani ima udubljenje. Kad takav cepic stavimo u aparat, dobicemo celiju koja ima prirodan oblik i matica ce je rado i pravilno zaleci.
Sledece šta trebamo da uradimo prije upotrebe aparata je da navoštimo plasticne osnove maticnjaka. ova operacija nije obavezna, ali ako je obavimo, imacemo veci uspjeh u radu sa aparatom. Kako cemo ovo da uradimo? U manjoj posudi rastopimo cisti vosak, najbolje je da bude od zaperaka i u njega stavimo malo cistog propolisa. Pincetom hvatamo osnovu maticnjaka pri vrhu šireg ruba, ne u zoni buduce larvice, sl.10.,umacemo u rastopljeni vosak i odmah, naglim trzajem ruke, stresemo tako da na osnovi maticnjaka ostane samo tanak sloj voska. Na ovaj nacin smo postigli mnogo vecu prirodnost vještacke osnove maticnjaka, pa kada u nju presadimo larvicu pcele ce je odmah "bez razmišljanja" prihvatiti, njegovati i nadogradivati maticnjak.
Kada je u pitanju ponovna upotreba korišcenog aparata, oko pokretnih cepica više nemamo posla, jer su otvori na njima vec zatvoreni voskom. Što se tice osnova maticnjaka, tu vec imamo šta da radimo. Prvo cemo rukama da skinemo nadgradeni dio maticnjaka. Cepice vadimo i ponovno ih stavljamo u aparat na svoje mjesto. Na unutrašnjem zidu osnove maticnjaka, poslije izleganja matice, ostaje tanka košuljica - kokon, a na dnu osnove ima mleca koji je pretekao pri ishrani larve, sl.11. Unutrašnjost osnove maticnjaka nikako ne smijemo da cistimo nožem ili nekim slicnim predmetom. U manjoj posudi zagrijacemo vodu na 70 - 80C°, da "prozuji", i pridržavajuci je pincetom osnovu maticnjaka jednostavno operemo u toj vodi. Kada se osnove osuše ponovo cemo da ih navoštimo po vec opisanom postupku. Pranjem u vrucoj vodi i navoštavanjem ujedno smo izvršili i dezinfekciju osnova maticnjaka.
Rad sa Jenterovim aparatom
Jedan od uslova za uspjehpri uzgoju matica uopšte, a samim tim i pri radu sa Jenterovim aparatom, je obavljanje odredenih radnji u veoma preciznim vremenskim terminima posmatrano i po danima i po satima. Ovaj zahtjev cemo lako da ispoštujemo ako sve poslove obavljamo prema kalendaru i satnici konkretnih aktivnosti pri uzgoju matica.
Kada planirani pocetak rada, odnosno dan - A "vežemo" za odgovarajuci datum, dobicemo kalendar, odnosno datum svih narednih aktivnosti u vezi ovog posla, i prema tome cemo da planiramo svoje vrijeme. Ne smijemo da dozvolimo sebi da odredenu aktivnost ne obavimo u odredenom terminu.
DAN A u 18h - Stavljanje aparata u odabrano društvo na nadgradnju i poliranje celija
Iz plodišta, odabranog, rodonacelnickog društva uklanjamo jedan krajnji ram da bismo u sredini mogli da stvorimo prostor za stavljanje rama sa ugradenim aparatom u 18h. Predhodno smo sa aparata skinuli prednji poklopac, maticnu rešetku, kako bi pcele lakše obavile posao oko nadgradnje i poliranja celija aparata.
DAN 0. u 18h - Zatvaranje matice u aparat
Iz košnice vadimo ram sa aparatom i na prednju stranu postavljamo poklopac, maticnu rešetku, sa koga smo skinuli kružni zatvarac. Zatim pronalazimo maticu i pažljivo je hvatamo otpozadi, sa leda, za oba krila, i stavljamo je kroz kružni otvor na sace aparata. Zatim otvor zaklapamo odgovarajucim zatvaracem. Ram sa aparatom i maticom vracamo na staro mjesto u košnicu, vodeci racuna da izmedu prednjeg poklopva i susjednog rama bude rastojanje od oko 12 mm, kako bi pcele mogle nesmetano da ulaze kod matice.
Može da se desi da u celijama aparata pri ubacivanju matice, zateknemo med, pogotovu kod prvog turnusa uzgoja matica, kada ovaj posao obavljamo u vrijeme bagremove paše. Ništa cudno, jer sasvim je prirodno da pcele odlažu med u celije saca. Ne treba da pravimo grešku pa da prije zatvaranja matice, pokušmo da istresemo med iz celija aparata. Time bismo samo nepotrebno oštetili nadgradene celije. Maticu treba da u odredeno vrijeme zatvorimo u aparat iako u njemu eventualno ima meda. Pošto je sada matica blokirana na veoma malom prostoru, pcele ce ubrzano da ociste med iz celija aparata, da bi matici oslobodile prostor za polaganje jaja.
Par sati poslije zatvaranja, matica ce da se adaptira na novu sredinu i pocece da polaže jaja u celije aparata. Zastoj u polaganju jaja, nastao od momenta zatvaranja do ponovnog leženja je dobrodošao jer ce zahvaljujuci tome, jaja položena u celijama aparata, biti krupnija nego obicno, što predstavlja još jedan preduslov za dobijanje kvalitetnih matica.
DAN 1. u 07h - Kontrola zaleženosti aparata
Iz košnice vadimo ram sa aparatom i kroz prednji poklopac pogledom kontrolišemo zaleženost celija aparata, sl.12. Konstatovacemo da su do ovog vremen sve celije aparata zaležene, Kada to konstatujemo prvog dana u 07h, onda ce se, po prirodi stvari, cetvrtog dana do 07h sva jaja preobraziti u larvice spremne za presadivanje u osnove maticnjaka.
Iako smo konstatovali da su sve celije aparata zaležene, maticu ne oslobadamo, vec aparat sa njom vracamo na isto mjesto u košnicu. Ako bismo maticu oslobodili odmah po zalijeganju aparata, moglo bi da se desi da pcele ociste tek položena jaja i celije ponovo napune medom. Zbog cega bi se ovo desilo? Bez obzira što se Jenter trudio da za izradu aparata koristi specijalnu plastiku, to pcelama ipak ne predstavlja njihovu prirodnu sredinu za uzgoj legla- nije cist vosak. Pošto je matica brže-boljeoslobodena, odmah po zaleganju aparata, a u toku je intenzivan unos nektara, pcelama ne preostaje ništa drugo nego da uklone jaja iz tih celija i da u njih odlože nektar, koji hoce da deponuju i u manje prirodnu sredinu.
Pcelama je teško podvaliti. Treba imati na umu da je pcelarenje jedno stalno "hrvanje" sa prirodom. U toj borbi nikada necemo pobijediti. Budimo zadovoljni ako u toj borbi barem izvucemo neku novu pouku.
Da bismo pcele "privoljeli" da njeguju leglo u aparatu, zadržacemo maticu zatvorenu još nekoliko sati poslije zalijeganja. Za to vrijeme jaja stare i vrijeme cini svoje. Prisustvo matice u tom prostoru stvara prirodnu atmosferu. Matica ce se suzdržati od polaganja jaja u vec zaležene celije. Kada je oko podneva oslobodimo, sa daljim poslom bice sve u redu.
Ova mjera predostrožnosti je potrebna samo kada ovaj posao radimo u vrijeme velikog unosa nektara. Pri slabijim pašnim prilikama maticu oslobadamo ujutro, odmah pošto smo konstatovali da su sve celije aparata zaležene.
DAN 1. u 12h - Oslobadanje matice iz aparata
Oko 12h vadimo aparat iz košnice i sa njega skidamo kompletan prednji poklopac. Aparat vracamo na svoje mjesto. Matica je oslobodena i odšetace na susjedne ramove.
DAN 3. u 17h - Formiranje odgajivackih društava
Odabiranju i pripremi odgajivackih društava treba da posvetimo posebnu pažnju. Biramo društva cije pcele imaju sve pozitivne osobine, slicno kao kod odabira rodonacelnickog društva. Posebnu pažnju obracamo da nisu slucajno prisutni znaci bilo koje pcelinje bolesti. Istovremeno formiramo dva odgajivacka društva.
Iz jaceg proizvodnog društva, koga smo odabrali za odgajivacko, oduzimamo maticu. Po prirodi to je dobra matica i iskoristicemo je za zamjenu neke loše ili za formiranje novog drustva. Iz odgajivackog društva oduzmemo sve ramove sa otvorenim leglom bez pcela. Ovo radimo zato da pcele ne bi punile mlecom prisilne maticnjake, koje bi pocele da izgraduju na sacu ovih ramova, vec im ostaje da svu pažnju posvete mladim larvicama koje cemo im sutradan dodati.
Tom društvu dodajemo dva rama sa dosta cvjetnog praha. Još ranije smo planirali iz kojih cemo košnica da oduzmemo ove ramove. Plodište odgajivackih društava, do ukupno 11 ramova, dopunjavamo ramovima sa zrelim leglom iz kojih se pcele vec izvode, i sa pripadajucim pcelama, koje oduzimamo iz pomocnih društava. Podrazumijeva se da vodimo racuna da ne prenesemo i maticu. Vec sad formiramo prostor za dvanaesti ram, koji cemo sutradan sa larvicama dodati. Ovaj prostor je u sredini košnice. Lijevo i desno je po jedan ram sa zrelim leglom, zatim iza njih po jedan ram pun cvijetnog praha, pa ostali ramovi sa leglom i hranom, simetricno postavljeni lijevo i desno. Zatim, sa pet ramova sa otvorenim leglom, uzetih iz pomocnih društava, bez matice, stresemo sve pcele u plodište odgajivackog društva. Na kraju cemo i sve pcele iz polunastavka tog društva da stresemo u plodište, a polunastavke postavljamo na druge košnice. Na ovaj smo nacin formirali jako odgajivacko društvo, sa velikim brojem mladih pcela sposobnih za lucenje maticnog mleca. Sve pcele su zbijene u plodišni prostor.
Prazan prostor u sredini košnice, za dvanaesti ram, ispunice nezaposlene mlade pcele, tako da ce sutradan, kada dodamo presadene larvice, odmah biti u kontaktu sa njima, sl.13. Kada završimo formiranje odgajivackog društva, dodajemo mu preko satonoša pogacu od 1 kg, koju smo napravili od šecera u prahu, meda i samljevenog polena u odnosu 600 +300 +100 grama sl.19. Pošto smo stavili pogacu moramo na plodište da stavimo odstojni prsten, pa poklopnu dasu. Uvece sipamo u hranilicu ovog društva med razblažen sa vodom u omjeru 1 : 1. Obavezno se trudimo da u hranilici ima razblaženog meda sve dok maticnjaci ne budu zatvoreni, do kada ce i pogaca da traje.
Svim ovim radnjama smo obezbjedili da se larvice, odnosno buduce matice, odgajaju u velikom blagostanju, u slicnim uslovima koji predhode nagonu za rojenje, pa sa pravom ocekujemo da ce naš trud na kraju biti nagraden veoma kvalitetnim maticama.
DAN 4. u 07h - Presadivanje larvica
Pripreme za presadivanje larvica pocinjemo rano ujutro. Radnu prostoriju u kojoj cemo da vršimo presadivanje, zagrijavamo na +34°C, a na peci držimo široku posudu sa vodom koja stalno kljuca, cime obezbjedujemo povecanu vlažnost vazduha. Pripremicemo osnove maticnjaka u ramove u koje cemo ih ugradivati, kako bi i oni poprimili temperaturu prostorije. Prostorija treba da je prirodno ili vještacki dobro osvijetljena. Za vrijeme presadivanja larvica ne treba otvarati vrata radne prostorije, koko se ne bi mijenjali mikroklimatski uslovi. Cilj nam je da kvalitetno izvršimo sve pripreme kako bi se larvice što krace vrijeme zadržale van košnice. Za to kratko vrijeme, dok traje presadivanje, trudimo se da borave u uslovima što slicnijim onima u košnici.
Pošto smo izvršili sve pripreme odlazimo u pcelinjak i iz rodonacelnickog društva vadimo ram sa aparatom sl.14. Vidjecemo da su se dna celija aparata orosila mlecom. To je znak da su se mlade larvice tek izlegle iz jaja. Mekom cetkom ili perom pažljivo zbrišemo pcele sa rama sl.15. Nikako ne smijemo da udarimo po ramu da bi stresli pcele. Na mjesto u košnici gdje je bio ram sa aparatom stavljamo ram sa satnom osnovom. Ram sa aparatom, preko koga smo prebacili peškir odmah po stresanju pcela, kako bismo zaštitili larvice od strujanja zraka i suncevih zraka, prenosimo u radnu prostoriju.
Pošto smo skinuli zadnji poklopac sa aparata, pomocu plasticnog štapica vadimo cepic, pokretno dno celije, na cijem vrhu se nalazi mlada larvica koja pliva u mlecu, sl.16. Vrh cepica uvlacimo u otvor osnove maticnjaka, sl.17., koju sada kompletno ugradujemo u otvor letvice specijalnog rama, sl.18.
Na ovaj nacin, larvica je bez dodirivanja premještena iz radilicne celije na odgovarajuce mjesto osnove maticnjaka. Ustvari, premjestili smo kompletno dno radilicne celije i ugradili ga u dno maticne celije. Pri cemu je premješten i kompletan sadržaj dna radilicne celije, larvica i mlec, a da nisu dodirnuti.
Ovo je suština Jenterovog pronalaska i glavna prednost korišcenja ovog aparata. Sve radnje prije i poslije presadivanja larvica su manje-više su manje više slicne kao kod klasicnih metoda uzgoja matica.
kada smo larvice presadili, odnosno oba rama popunili sa osnovama maticnjaka, prenosimo ih do odgajivackih društava, ponovo pokrivene peškirom. Po jedan ram sa 40 presadenih larvica, dodajemo svakom odgajivackom društvu.
Kada podignemo poklopnu dasku odgajivackog društva, prazan prostor u sredini , predviden za stavljanje rama sa larvicama, bice potpuno ispunjen mladim pcelama. Kada u taj prostor pažljivo stavimo ram sa mladim larvicama, pcela ce odmah željno navaliti da ih obilno opslužuju odgovarajucim mlecom.
DAN 8. u 18h - Kontrola broja izgradenih maticnjaka
U ovo vrijeme maticnjaci su vec zatvoreni. Sa odgajivackih društava uklanjamo hranilice i eventualno ostatke pogacica. Pažljivo vadimo ram sa maticnjacima. Bicemo prijatno iznenadeni. Dosadašnji trud je bogato nagraden lijepim izgledom i brojem maticnjaka, sl.20. Izbrojacemi ih samo radi planiranja broja nukleusa i odmah pažljivo ram spuštamo u košnicu gdje mu je mjesto.
Desanka Maksimovic u jednoj svojoj pjesmi kaže:"... Sreca je lijepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovještaj da...", nama neka bude dozvoljen i jedan pogled pri susretu sa toliko željenim mocnim darom prirode. Ispisan je prvi stih "poezije pcelarenja". A uslijedice i drugi i treci.
Koliko je sreca lijepa, razorcarenje može da bude veoma gorko. prilikom formiranja odgajivackih društava iz njih smo povadili ramove sa otvorenim leglom, a ostavili samo one sa zatvorenim leglom. Medutim i na njima može da bude poneka celija sa otvorenim leglom u kojoj je larva, koja ce da promakne našoj pažnji. Iz prevelike želje da što prije odnjeguju novu maticu, može da se desi da pcele ove larve pocnu da njeguju kao maticne i na njima nadgrade maticnjake. Te larve mogu da budu i dva- tri dana starije od larvica koje smo mi presadili. Pošto su u pitanju starije larve, maticnjaci ce biti sitniji i veoma teško uocljivi. Iz njih bi se matice izlegle prije nego što u nukleuse presadimo željene maticnjake. Ako se to desi, prvi "zadatak" tako izležene matice bice da svojom žaokom u njima ubije sve matice.
Da do toga ne bi došlo, kada su meticnjaci na presadenim larvicama poklopljeni, Iz odgajivackih društava uklanjamo sve ramove na kojima ima legla. Pcele stresemo, a ramove dodajemo pomocnim društvima. Time smo ispoštovali poznatu izreku "Opreznost je majka mudrosti" i eliminisali bili kakvu mogucnost neprijatnog iznenadenja.
DAN 13. - popodne - Formiranje nukleusa
Na osnovu izgradenih maticnjaka u odgajivackim društvima, odredujemo broj potrebnih nukleusa, odnosno oplodnjaka. Za svaki maticnjak naselicemo po jedan nukleus. Za nukleuse koristimo normalna plodišta starijih košnica. Njih sa tri lesonitske ploce potpuno pregradujemo na cetiri odjeljenja, sl.21. U svaki dio mogu da se smjeste tri normalna plodišna rama. Svako odjeljenje ima posebno leto i poklopnu dasku sa otvorom za hranilicu. Otvori na poklopnom daskama su tako rasporedeni da istovremeno mogu da se postave cetiri hranilice.
Otvori za leta su rasporedeni na slijedeci nacin: prvi nukleus, posmatrano od sjeverne strane, ima leto naprijed, prema istoku; drugi nukleus ima leto okrenuto pozadi, prema zapadu; treci opet prema naprijed, prema istoku; a cetvrtom nukleusu leto je postavljeno bocno na južnoj strani košnice. Sa sjeverne strane ne preporucuje se otvaranje letazato što pcelar uvijek stoji na toj strani pri pregledanju košnica, pa bi smetao pcelama pri izlijetanju i ulijetanju, a i nukleus bi, pri lošim vremenskim prilikama, bio direktno izložen udarima vjetra i nanosenju kiše.
Za nukleuse-oplodnjake možemo da koristimo i normalno plodište koje je sa jednom lesonitskom plocom podijeljeno na dva dijela. Svako odjeljenje ima takode posebnu poklopnu dasku sa otvorom za hranilicu i posebno leto. U ovom slicaju oba leta su postavljena sa prednje strane prema istoku. Kod ove varijante nukleusa, kao i kod predhodne, prednja strana košnice podijeljena je simetricno vertikalnom linijom, ofarbana je razlicitim bojama. Na ovaj nacin cemo olakšati orijentaciju pcelama i matici pri povratku u nukleus.
Za nukleuse možemo da koristimo i kompletno plodište, kao i dva polunastavka, postavljenih jedan na drugi, u nedostatku plodišta. Ova i prethodna varijanta nam posebno odgovaraju ako želimo da jedan broj nukleusa u narednom periodu razvijemo u rojeve, jer cemo imati dovoljno prostora za proširivanje, odnosno dodavanje novih ramova.
U sve tri varijante nuleuse cemo da naseljavamo normalnim plodišnim ramovima. U prvoj i drugoj varijanti, ako nam zatreba, vadenjem pregrada, nukleuse lako pretvaramo u normalna plodišta.
Mogu se izradivati i posebni nukleusi za tri rama. Medutim, Ovo nije ekonomski opravdano jer nam treba i više materijala i vremena da bismo napravili cetiri ovakva nukleusa, nego jedan cetverodijelni iz prve varijante. Negativna strana ovih nukleusa je i u tome što nemamo mogucnost proširivanja prostora, kao i što je pcelama mnogo teže da griju prostor u ovom slucaju, nego kad je u pitanju cetverodijelni nukleus, kod koga je mnogo manji gubitak proizvedene toplote.sl.22.
Mogu se koristiti i tzv. mini ili bebi oplodnjaci. Oni se naseljavaju ili specijalnim ramovima na rasklapanje, koji u sklopljenom stanju imaju dimenzije normalnog rama, ili, što je gora varijanta nestandardnim malim ramovima. Nedostatak pri korištenju ovih oplodnjaka se ogleda u tome, što je otežana predhodna izgradnja saca u takvim ramovima i formiranje legla. U takvim oplodnjacima ima malo pcela pa lako postaju predmet grabeži. U malom prostoru pcele lako dobiju nagon za rojenjem. Pri tome se cesto desi da sa maticom odu i sva pcele.
Nukleuse, navedene u prve tri varijante, naseljavamo sa po dva rama. Prvi ram je sa zrelim leglom i pripadajucim pcelama, sl.23. Njega stavljamo do daske odnosno pregrade na južnoj strani nukleusa. Do njega stavljamo ram sa medom i cvjetnim prahom i takode sa pripadajucim pcelama sl.24. Sa još jednog rama, na kome je otvoreno leglo, stresemo pcele. Time je nukleus naseljen sa dva rama na kojima ima zrelog legla i hrane i kolicinom pcela dovoljnom da se novo društvo normalno organizuje i cuva svoje stanište.
Sve ramove i pcele, potrebne za formiranje nukleusa, uzimamo iz pomocnih društava. Prije nego što pocnemo da oduzimamo ramove sa leglom, hranom i pcelama u pomocnom društvu, prvo treba da pronademo maticu. Ako je ram, na kome je matica, pogodan za naseljavanje nukleusa, nju cemo da premjestimo na ram koji nam nije interesantan i blokiracemo je kavezom poklopacem sl.25. Kada završimo oduzimanje ramova i pcela iz tog pomocnog društva, maticu oslobadamo. Ovo društvo smo sveli na snagu slabijeg roja, Medutim, u nastupajucem periodu, do jeseni, ono ce obnoviti snagu i razvice se u društvo srednje jacine.
Na ovaj nacin oduzimamo ramove i pcele iz pomocnih društava sve dok ne naselimo planirani broj nukleusa. Pomocna društva koja ne koristimo za naseljavanje nukleusa i dalje se razvijaju i dostici ce snagu proizvodnih društava do suncokretove paše ili cemo ih kao takva kasnije iskoristiti za formiranje rojeva.
Formiranje nukleusa je veci posao i njega ne možemo da obavljamo ako se iznenada vrijema pogorša ili pocne kiša. Zato smo ovu aktivnost planirali za trinaesti dan, a možemo je uraditi ili dovršiti i cetrnaestog dana. Znaci imamo jedan dan rezerve. Ovo je jedna od kriticnijih operacija na pcelinjaku, posmatrano u toku cijele sezone. Kada ovo obavimo kvalitetno, treba da znamo da smo završili veliki posao.
DAN 14 - popodne - Presadivanje maticnjaka
Ako je vrijeme toplo i bez vjetra, za ovu operaciju ne moramo da zagrijavamo radnu prostoriju. Pripremu matiicnjaka za dodavanje nukleusima obavicemo u hladu gdje nema promaje. Iz odgajivackog društva vadimo ram sa maticnjacima.Mekom cetkom pažljivo brišemo sve pcele sa rama sl.26.
Nikako ne smijemo da pcele odstranjujemo trešenjem rama. Pošto smo pcele pažljivo zbrisali, preko rama prebacujemo peškir kako bismo maticnjake zaštitili od štetnog dejstva suncevih zraka, dok ih prenosimo do mjesta gdje cemo vršiti pripremu za presadivanje. Maticnjake vadimo iz letvice tako što palcem pritisnemo na plasticni cepic osnove maticnjaka, koji malo viri na gornjoj strani letvice. Sada maticnjak uglavimo, onim dijelom koji je bio u letvici, u žuti plasticni nosac maticnjaka, sl.27. Sva priprema za presadivanje se u tome sastoji. Ovako pripremljene maticnjake slažemo redom, vertikalno, u plasticnu posudu, koju smo unutra obložili mekom cistom krpom sl.28.
Kada smo sa jednog maticnjaka povadili sve maticnjake i stavili ih u posudu, preko njih prebacujemo drugi krajkrpe, kako bismo ih opet zaštitili od sunca prilikom dodavanja nukleusima.
Kada otvorimo nukleus, ram sa hranom malo odmaknemo od rama sa leglom i maticnjak pridržavajuci ga za žuti nosac izmedu dva prsta, spuštamo izmedu satonoša, sl.29. Ramom sa hranom blago pritisnemo nosac maticnjaka uz drugi ram i maticnjak tu ostaje, sl.30. Nosac maticnjaka je veceg precnika pa nema opasnosti da ramovi dodirnu maticnjak i eventualno ga povrijede. Nukleus zatvorimo i na isti nacin radimo dalje. U svaki nukleus dodajemo samo po jedan maticnjak.
Dodavanje maticnjaka pomocu žicanih spiralnih štitnika treba izbjegavati sl.31. Velika kolicina metala, od kojeg je štitnik napravljen u dodiru sa maticnjakom može da ga djelimicno prehladi. Dalje, štitnik onemoguceva da pcele direktno sa svojim tijelom griju maticnjak. Sve ovo može da ostavi trajne negativne posljedice na buducu maticu. Pcele nemaju razloga i nikad nece da izgrizu maticnjak ako sve radimo pažljivo i kako treba. Ako je neki maticnjak izgrižen, odnosno iz njega se nije izlegla matica, to znaci da smo ga mi povrijedili prilikom presadivanja i pcelama ne ostaje ništa drugo nego da ga ociste.
Ako iz bilo kojih opravdanih razloga presadivanje maticnjaka ne obavimo 14-og dana, ovo može da uradimo i 15-og prije podne. Nema bojazni da ce neka matica prije da se izleže i uništi ostale maticnjake.
DAN 17 - popodne - Kontrola izleženosti matica i vadenje osnova maticnjaka
Iz nukleusa vadimo osnove maticnjaka i ujedno vršimo kontrolu izleženosti matica. Prije ovog termina ne trebamo da otvaramo nukleuse, jer su u njima tek izležene matice koje su veoma živahne, pa mogu cak i da polete, cime bismo ih vjerovatno izgubili. Izleženi maticnjak vadimo, ramove primicemo jedan do drugog i nukleus odmah zatvaramo. Ako je maticnjak na vrhu normalno otvoren, to je znak da je sa maticom sve u redu i ne treba je tražiti na ramovima sl.32. Ako bismo zakasnili sa vadenjem maticnjaka, pcele bi pocele da ga grizu sa strane, odnosno ciste, pa ako vršni dio maticnjaka otpadne, izgubili bismo znak uspješnog izlijeganja matice. Tada ne bismo znali da li se je iz njega izlegla matica ili nije. Morali bismo da je tražimo na ramovima. Medutim našoj znatiželji ne možemo potpuno odoljeti. U nekoliko nukleusa "moramo" potražiti mlade matice, kako bismo za trenutak uživali u njihovoj ljepoti, dok one svojim živahnim kretnjama ispisuju drugi stih "poezije pcelarenja".
DAN 28. - Kontrola oplodnje i kvaliteta matica
Od 18. do 28. dana nukleuse ne treba da otvaramo jer je to vrijeme sparivanja matica i ne treba da ih uznemiravamo. Najbolje je da u to vrijeme i ne ulazimo na pcelinjak gdje su ti nukleusi smješteni, kako ne bismo remetili mir tog prostora kada "zov prirode" povede matice u njihov kratkotrajni "medeni mjesec".
Dvadeset osmog dana pažljivo pregledamo sve nukleuse. Vrhunac zadovoljstva u pcelarskom poslu doživljavamo kada spazimo da je mlada matica pronijela, cime je u košnici zapoceo novi život.Sl. 32.
Pa još kad i nju ugledamo, onako ponabreklu, kako se dostojanstveno, kao kraljica, šeta okružena "dvorskim damama", ispisujuci i treci najljepši stih "poezije pcelarenja", konacno uvidamo svu ljepotu bavljenja ovim poslom.
Ako položena jaja zahvataju velike krugove na ramu, a pri tome su sve celije zaležene bez preskakanja, to je znak da je matica "položila ispit" i smatramo je kvalitetnom. Takve matice su spremne za tržište, za dodavanje rojevima ili za zamjenu starih matica u odgovarajucim društvima.
Ako kod bilo koje matice primjetimo bilo kakav fizicki nedostatak ili nismo zadovoljni njenim leglom, odmah cemo je ukloniti iz nukleusa i na njeno mjesto ponovo dodati zreo maticnjak. Takode, ako neka matica do ovog roka nije pronijela, i nju uklanjamo. Naime, smatra se da ako matice, iz bilo kog razloga, ne pronesu, odnosno ne budu oplodene do 30-og dana, proci ce ih nagon za sparivanje i postace trutuše.
Ako imamo mogucnosti da mlade matice ostanu duže vremena u nukleusima, to ce biti prilika za njihovo duže testiranje. U tom slucaju nukleusu dodajemo treci ram, sa satnom osnovom. NJega stavljamo izmedu dva postojeca. Bicemo prijatno iznenadeni kada poslije nekoliko dana vidimo da je sace tog rama potpuno i veoma pravilno izgradeno i skoro sve celije zaležene. Prosto je zadivljujuce kako takvo malo društvo, kada matica pronese, dobije veliku snagu i radni elan. Lijep i pravilan izgled poklopljenog legla još jedan je znak kvalitetne matice.Sl.34.
Uzgoj matica u više turnusa
Najveca potreba za mladim maticama je od pocetka juna do kraja avgusta mjeseca. Vecina pcelara izvrši rezervaciju potrebnog broja matica kod uzgajivaca još u zimskim mjesecima. Na osnovu raspoloživih kapaciteta za uzgoj matica, još prilikom rezervacije odredujemo rok isporuke, posmatrano po turnusima.
Pošto je broj matica, koji možemo uzgajati u jednom turnusu ogranicen brojem nukleusa, odnosno kolicinom pcela i ramova sa zrelim leglom i hranom koje cemo imati na raspolaganju za naseljavanje nukleusa, prinudeni smo da matice uzgajamo u više turnusa.
Najoptimalniji vremenski ciklus za pocetak pojedinih turnusa je 14 dana. U ovom slucaju matice isporucujemo, odnosno oduzimamo ich iz nukleusa i stavljamo u kaveze 28-og dana, posmatrano od pocetka ciklusa. Po pravilu, do tada su pronijele sve matice koje smatramo kvalitetnim. Kolicina položenih jaja bice dovoljna da nukleus održi u zadovoljavajucoj formi za slijedece turnuse. Prije podne, 28-og dana, vršimo oduzimanje mladih oplodenih matica, a istog dana popodne presadujemo u te nukleuse nove zrele maticnjake, starosti 14 dana.
Najprakticnije je da isporuku, odnosno oduzimanje matica i dodavanje novih maticnjaka, obavljamo na 14 dana, nedjeljom, svake druge sedmice. U tom slucaju pocetak posla, odnosno "dan 0", takode pada u nedjelju. Kada radimo u više turnusa "dan A" otpada vec se i ti radovi obavljaju "nultog dana" u 07h. Takoder otpadaju aktivnosti predvidene za 13. Dan, jer su nukleusi vec formirani.
Kod ovakvog nacina rada odgajivacka društva treba, uoci svakog prsadivanja larvica, 13-og dana pojacavati mladim pcelama koje stresemo sa 3-4 ramana kojima je otvoreno leglo. Ove ramove uzimamo iz pomocnih društava strogo vodeci racuna da se na njima ne nade matica. Ramove sa kojih smo stresli pcele ponovo vracamo u pomocna društva. Po potrebi odgajivackim društvima dodajemo nove ramove sa cvijetnim prahom. Obavezno obavljamo i sve ostale aktivnosti koje su u vezi ovog posla ranije opisane.
Ako planiramo uzgoj velikog broja matica u svakom turnusu, onda istovremeno koristimo, po istom postupku, dva ili više Jenterovih aparata.
U slucaju ovakve dinamike, pocetaka turnusa na 14 dana, obavezno je naše prisustvo na pcelinjaku, po ovom pitanju slijedecim danima: 0. i 1. (nedelja i ponedeljak), 3. i 4. (srijeda i cetvrtak), 8. (ponedeljak), i 14. i 15., odnosno 0. i 1. za slijedeci ciklus (nedelja, ponedeljak) itd.
Turnuse možemo da zapocinjemo i na sedam dana, svake nedelje. Medutim, na ovaj nacin necemo da dobijemo više matica, jer se podrazumijeva da pri obe varijante imamo na raspolaganju isti broj nukleusa. Ovakva dinamika bi zahtijevala naše vece, odnosno cešce angažovanje na pcelinjaku, po istim pitanjima. U ovom slucaju bi naše prisustvo na pcelinjaku bilo obavezno sledecim danima: 0. i 1. (nedelja i ponedeljak), 3. i 4. (srijeda i cetvrtak), 7. i 8., odnosno ponovo 0. i 1. (nedelja i ponedeljak), 10. i 11., odnosno 3. i 4. (srijeda i cetvrtak), 14. i 15., odnosno ponovo 0. i 1. (nedelja i ponedeljak) itd. Proizlazi da bismo pri ovakvom nacinu rada svake sedmice bili obavezni cetiri dana (nedelja, ponedeljak, srijeda i cetvrtak), tako da bi nam vrlo malo vremena ostalo za druge aktivnosti i poslove na pcelinjaku.
Obiljezavanje matica
Obilježavanje matica se praktikuje iz vise razloga. Prvo, na taj nacin cemo znati starost matice, odnosno koje godine je izležena. Zatim, lako cemo saznati da li je u toku sezone došlo do tihe smjene matica. Obilježene matice mnogo lakše pronalazimo u košnici nego one koje nisu obilježene. Ovo je veoma važno kod obavljanja nekih aktivnosti, kao na primjer kod pojacavanja proizvodnih društava, pri pronalasku matice-rodonacelnice itd. Kod svih ovih aktivnosti obavezno je pronalaženja matice.
Postoji više nacina obilježavanja matica. Neki pcelari, sa cetkicom koju su umocili u odgovarajucu boju, "jure" maticu po sacu i u pokretu je farbaju, odnosno obilježavaju. Pri tome joj cesto bojom umažu i krila i glavu ili pak druge dijelove tijela, pri cemu su maticu prakticno oštetili. Ne rijetko se dešava da ovakvu maticu pcele odmah uklupcaju i likvidiraju jer joj je promjenjen miris maticne supstance.
Matica se obilježava na ledima, izmedu korjena krila. Za pravilno obilježavanje matice postoje razna pomagala. Možemo je finom mekom mrežicom, razapetom u prestenu precnika 4 cm, blago pritisnuti na samom ramu i cetkicom fino obilježiti. Zatim, maticu možemo prihvatiti specijalnom štipaljkom, obloženom mekim sunderom, pa je obilježiti itd. Obilježavanje ne mora da se obavlja iskljucivo bojom, vec na leda matice može da se zalijepi odgovarajucim lijepkom, specijalni plasticni kružic, odgovarajuce boje i velicine, na kome mogu da budu ispisani redni brojevi.
Imajuci na umu da mladu maticu, koju iz nukleusa isporucujemo kupcu, dadajemo roju ili njome mijenjamo maticu u normalnom društvu, moramo da uhvatimo rukom, da bismo je stavili u transportni kavez, taj momenat treba iskoristiti za pravilno obilježavanje. Pribor, koji pri ovome koristimo veoma je jednostavan i lako cemo sami da ga napravimo.Sl.1.
Obilježavanje matica obavljamo na slijedeci nacin. Kada maticu, pri oduzimanju iz nukleusa ugledamo na ramu, desnom rukom je pažljivo uhvatimo od pozadi za krila, Sl. 2., pri cemu ne smijemo da joj dodirnemo stomak, odnosno zadak. Zatim je lijevom rukom prihvatimo za grudi, Sl. 3., opet vodeci racuna da joj ne dodirnemo stomak. Desnom rukom hvatamo za plutani držac i burgiju vadimo iz bocice. Tupim dijelom burgije blago dodirnemo maticu na lednom dijelu pri cemu ce tu ostatiobojena okrugla tacka precnika 2 mm, Sl. 4.
Pri izvlacenju burgije iz bocice kroz otvor na cepu, sva farba sa zidova burgije ce biti obrisana a ostace samo mala kolicina na dnu, tupom dijelu, dovoljna za obilježavanje matice.
Obilježenu maticu ponovo prihvatamo desnom rukom za krila i okrenutu glavom prema otvorupuštamo da ude u pripremljeni kavez, Sl. 5., Zatim ubacujemo 5-6 pcela pratilja i zatvaramo kavez.
Na ovaj nacin smo maticu pravilno obilježili, nanoseci joj minimalnu kolicinu boje.
Spretniji pcelari mogu da izbjegnu premještanje matice dva puta iz ruke u ruku. Kada maticu uhvatimo na ramu za krila, kao na Sl. 2., Drugom rukom vadimo burgiju iz bocice, maticu obilježimo i odmah je stavljamo u kavez.
Pošto su pcelari organizovani, odnosno udruženi i na svijetskom nivou, medusobno komuniciraju, razmjenjuju matice i rojeve, pa i trguju njima, usvojen je medunarodni sistem boja i njihov godišnji redoslijed za obilježavanje matica, kako je to prikazano u tabeli. Tako na primjer bijelom bojom obilježavamo matice izvedene 1996. i 2001. godine, žutom- matice izvedene 1997. i 2002. godine itd.
Kavezi za matice
U praksi se primjenjuje vise vrsta kaveza za matice. U zavisnosti od aktivnosti koju obavljamo, upotrijebicemo odgovarajuci kavez.
Kavez poklapac za blokiranje matice
U trgovini se mogu naci okrugli, plasticni kavezi poklapaci Sl.1. Njih koristimo kada maticu treba za krace vrijeme da blokiramo na jednom mjestu. Prilikom naseljavanja nukleusa, formiranja rojeva, pojacavanja društava i slicnih radnji, prvo moramo da u pomocnom društvu, iz kojeg uzimamo ramove sa pcelama, pronademo maticu, kako ne bismo i nju prenijeli. Kavezom poklapacem cemo je poklopiti, odnosno blokirati na jednom mjestu, kako ne bi u toku rada nekontrolisano presla na druge ramove. Pri ovim radnjama, pronalaskom matice u društvu "pola posla" smo završili. Po završetku planirane aktivnosti, kavez uklanjamo sa rama, cime maticu oslobadamo. Kavez poklapac možemo i sami da napravimo od pocinkovane žicane mreže, Sl.2.
Batlerov kavez za dodavanje matice
Batlerov kavez je žicani i služi za dodavanje matica društvima na svom pcelinjaku,Sl.3. Može da posluži i kao transportni, ako se matice otpremaju na obližnje pcelinjake, odnosno ako je kratko vrijeme od oduzimanja matice iz nukleusa do dodavanja drugom društvu, jer nisu pogodni za smještaj hrane.
Maticu u ovaj kavez možemo smjestiti bez hvatanja rukom, ako to nije potrebno radi obilježavanja. Kada maticu pronademo na ramu poklopimo je otvorenom stranom kaveza. Cim matica namili na zid kaveza, podicemo ga i otvorenu stranu odmah prislanjamo na dlan. Zatim drugom rukom hvatamo za krila pcele pratilje i stavljamo ich u kavez. Ukupno stavljamo 5-6 pcela. Za pratilje biramo one pcele koje u tom trenutku sišu med iz celija saca. Zatim otvor kaveza podvezujemo komadicem jednostrukog novinskog papira, koju za kavez ucvršcujemo tankom gumenom trakom. Takav kavez, sa papirom okrenuti dole, stavljamo izmedu središnjih ramova društva kome treba dodati maticu. Srednje ramove razmaknemo, kavez pridržavamo sa dva prsta i spuštamo ga ispod satonoša, pa onda drugim ramom blago pritisnemo kavez zu drugi ram.
Poslije tri dana kavez vadimo iz košnice. U meduvremenu pcele su izgrizle novinski papir i time oslobodile maticu, koja odmah nastavlja da polaže jaja jer je kratko vrijeme bila "uhapšena".
Bentonov transportni kavez
Kada matica mora duže vrijeme da bude van košnice odnosno da "putuje" na velika rastojanja, tada koristimo specijalni transportni kavez u koji, pored matice i pcela pratilja, smiještamo i potrebnu hranu,Sl.4. U ovakvom kavezu matica sa pcelama pratiljama može da živi van košnice do 15 dana, što je za današnje saobracajne mogucnosti dovoljno vremena da pošiljka stigne do bilo kog mjesta na svijetu.
Kavez se izraduje od mekog drveta, najbolje lipovog. U njemu su urezane tri komore, odnosno valjkasta udubljenja, medusobno spojena. Dva udubljenja se koriste za smještaj matice i pcela pratilja a trece, krajnje, služi za smještaj hrane. Sa obe bocne strane prorezan je žlijeb, koji omogucava priliv svježeg zraka u komore. Na sredini obe ceone strane, kao i na pregradi izmedu komora, izbušene su rupe precnika 9 mm. Sa gornje strane kaveza, preko komora, po cijeloj površini postavlja se žicana mreža. Ona je pricvršcena za kraj kaveza suprotan od udubljenja u kome ce biti hrana. Komoru za smještaj hrane premazujemo rastopljenim parafinom ili voskom, kako drvo ne bi upijalo vlagu iz hrane. Ceonu rupu, na drugoj strani, kroz koju stavljamo maticu i pcele pratilje u kavez, zatvaramo drvenim cepicem dimenzija 7x7x12 mm, tako da i pored njega može da prodire vazduh do matice i pcela.
Odjeljak za smještaj hrane potpuno napunimo odgovarajucom hranom. Mrežicu spuštamo preko komora. Preko mrežice i cijelog dijela kaveza u kome je hrana, obavijemo plasticnu ljepljivu traku, vodeci racuna da cijela površina komore sa hranom bude potpuno pokrivena trakom. Na ovaj nacin nacin smo mrežicu ucvrstili i na drugom dijelu kaveza a hranu zaštitili od isušivanja.Sl.5
Ovim je kavez pripremljen za stavljanje matice i pcela pratilja. Drveni cepic izvadimo iz otvora kaveza koji držimo u lijevoj ruci. Maticu, držeci je za krila, desnom rukom odpozadi, vodeci racuna da joj ne dodirujemo stomak, prinosimo glavom ka otvoru, sve dok prsti kojima je držimo ne dodirnu kavez. Tada krila puštamo i istovremeno iza matice postavljamo srednji prst, tako da ona nema kuda vec mora da ude u kavez. Zatim, palcem lijeve ruke poklopimo otvor, a desnom rukom, na isti nacin kao i maticu, hvatamo i u kavez stavljamo jednu po jednu, 5-6 pcela pratilja. Njih biramo od onih koje u tom trenutku sišu med iz celija saca. Na kraju otvor ponovo zatvorimo cepicem.
Za vrijeme ovog posla vodimo racuna da matica ne bude izložena direktnim suncavim zracima. Kaveze u koje smo stavili matice i pcele, odlažemo u kartonsku kutiju, koja ce ich štititi od sunca. Kaveze možemo stavljati jedan pored drugog ili jedan na drugi, ali nikako tako da mrežice dva kaveza budu medusobno direktno prislonjene, jer bi se tad matice uznemirile i pokušale medusobno da zapodjenu "kavgu", pa postoji mogucnost i da se medusobno povrijede.
Pripremanje hrane koja se stavlja u transportni kavez
Hrana, koja se stavlja u kavez za otpremanje matica, pravi se od dva dijela što svijetlijeg meda i pet dijelova šecera u prahu. U malo zagrijani med postepeno se zu miješanje dodaje šecer u prahu i mijesi dok se ne dobije gusto tijesto. Kad se ohladi, stavlja se u limenku i dobro zatvori, kako bi se sprijecilo upijanje vlage iz vazduha. Kada su spoljnje temperature veoma visoke, hranu treba praviti od dva dijela meda i šest dijelova šecera u prahu. Kada se stavi u kavez, hrana ne smije da se razlijeva, jer može umazati maticu i pcele pratilje. Zato se i dobro tijesto mora, ako je vrijeme toplo ili vlažno, prije upotrebe premjesiti sa malo dodatnog šecera u prahu.
Svakako da moramo biti sigurni da med koji koristimo u ovu svrhu, garantovano potice iz društava u kojima nema nikakvih znakova bolesti.
Dodavanje matica
Sav trud koji smo uložili u uzgoj kvalitetnih matica pada u vodu ako ne uspije njihovo dodavanje pcelinjim društvima. Društvo, kome smo planirali da dodamo novu maticu, obezmaticimo u prijepodnevnim satima. Istog dana, uvece, tom društvu dodajemo novu maticu. Ako se radi o matici koja se nalazi u Bentonovom transportnom kavezu, njega cemo staviti izmedu dva srednja rama, ispod satonoša, u zonu legla. Kavez postavljamo vertikalno s tim što je komora sa hranom dole. Zatim mu pritisnemo ramovima bocne uže strane tako da je mrežica slobodna, kako bi pcele mogle da kontaktiraju sa maticom. Prethodno smo kroz hranu probušili rupu ekserom precnika 3 mm.
Pri dodavanju matice moramo da imamo pri ruci i pripremljen šecerni sirup. Kada smo kavez ucvrstili izmedu ramova, malo sirupa cemo pažljivo nakapati po susjednim satonošama pa i po samom kavezu. Zatim stavljamo poklopnu dasku i hranilicu punimo sirupom. Jpš dvije veceri cemo tom društvu u hranilicu sipati sirup. Moramo u društvu kojem dodajemo maticu da stvorimo utisak izobilja. Time ce ono biti raspoloženo da bez rezervi prihvati novu maticu.
Cim smo dadali kavez sa maticom, pcele ce poceti da jedu hranu u kavezu, kroz donji otvir. Time one prakticno prave tunel kroz koji ce ona išetati medu njih. Da bismo pcelama olakšali ovaj posao, probušili smo rupu kroz hranu koju one treba samo da prošire. Važno je naglasiti da ne smije da protekne mnogo vremena od obezmaticenja do dodavanja nove matice. Najbolje je da ono iznosi 5-6 sati. Ako bismo cekali više od 24 sata, pcele bi pocele da grade prisilne maticnjake i posao oko dodavanja matice znatno iskomplikovao. U tom slucaju, 4-5 dana poslije obezmaticenja uklonili bismo sve zapocete maticnjake, pa tek tada pokušali sa dodavanjem nove matice.
Kada društvu dodajemo maticu u Bentonovom kavezu, pcelama je potrebno i do 2-3 dana da "prokopaju tunel" kroz hranu i oslobode maticu. Ako ovome dodamo još toliko dana, koliko je matica putovala poštom, proizilazi da ona najmanje 5-6 dana nije bila u mogucnosti da obavlja svoju prevashodnu dužnost - da polaže jaja. Za to vrijeme njeni organi za polaganje jaja su se "ulijenili" zbog cega može da se desi i da još par dana po izlasku iz kaveza ne pocne da nosi. Neiskusni pcelar posumnjaju da je u pitanju neoplodena matica. Medutim, vec kroz dan dva ona pocinje da nosi, na našu opštu radost, da polaže jaja punim intenzitetom, kao da želi da nadoknadi proteklo vrijeme.
Ako se desi da i poslije tri dana pcele nisu uspijele da oslobode maticu i da se prema njoj korektno odnose, normalno kontaktirajuci kroz mrežicu, oslobodicemo je sami vadenjem drvenog cepica sa gornje strane kaveza.
U slucaju kada matice dodajemo pcelama na svom pcelinjaku, odnosno kad je kratko vrijeme od stavljanja matice u kavez do dodavanja društvu, koristimo Batlerov žicani kavez podvezan novinskim papirom.
U principu, uvijek se trudimo da matica bude što krace u kavezu.
Potpuno je isti postupak sa pcelinjim društvom i sa prihranom kao kada je u pitanju Bentonov kavez, i u slucaju dodavanja matice pomocu Batlerovog kaveza. Kavez sa maticom stavljamo u zonu legla i pritisnemo ga susjednim ramovima ili okacimo tankom žicom o njihove satonoše. Sl.1. Podvezani dio kaveza okrecemo dole. Maticu, dodatu pomocu ovog kaveza, pcele ce progrizanjem papira brže da oslobode. Ona ce, pošto je kratko bila u kavezu, nastaviti odmah sa polaganjem jaja. Tri dana po dodavanju matice, otvaramo košnicu i vadimo kavez. Ako na kavezu zateknemo izgradeni zaperak, to je siguran znak da je matica primljena u društvo, Sl.2. Najcešce se dešava da je celije tog zaperka matica vec zalegla.
Zamjena starih i onemocalih matica u proizvodnim društvima
Od pocetka avgusta, po povratku proizvodnih društava u bazni pcelinjak, u njima vršimo zamjenu starih i onemocalih matica. Po pravilu matice zamjenjujemo svake druge godine. Izuzetak cine lošije matice, koje zamjenjujemo i prije ovog termina i izuzetno kvalitetne koje ostavljamo da i trece godine obavljaju svoju funkciju. Snaga društva i izgled legla najbolje ce nam "reci" koje matice treba da zamjenimo. Ako pcele ne zaposjednu sve plodišne ramove, a površine sa poklopljenim leglom su prošarane ili nezaleženim celijama ili celijama sa otvorenim leglom, maticu u tom društvu treba bez razmišljanja zamjenuti, Sl.1.
Sve matice u proizvodnim društvima, koje smo planirali da zamjenimo, uklanjamo u prijepodnevnim satima. Tim društvima, istog popodneva, dodajemo pomocu Batlerovog kaveza mlade oplodene matice. Da bismo u društvu stvorili dobro raspoloženje za prijem nove matice, pri stavljanju kaveza nakapacemo malo šecernog sirupa na susjedne satonoše i po samom kavezu, kao što je to vec opisano. Odmah po stavljanju kaveza i naredne dvije veceri, u hranilicu tog društva sipamo šecerni sirup.
Poslije tri dana otvaramo košnicu i vadimo kavez iz koga je matica vec izašla. Po normalnom ponašanju pcela utvrdicemo da je nova matica prihvacena. Ona je vec uveliko pocela sa polaganjem jaja.
Opisani nacin dodavanja matica uspijeva skoro stoprocentno. Za rijetke slucajeve neuspjeha kriv je iskljucivo pcelar. Zbog cega se najcešce dešavaju neuspjesi?
Ako je u društvu stara ili onemocala matica, pcele ce to prije nas da zapaze. Ništa logicnije u tom slucaje u društvu ne može da se desi, nego da pcele same krenu sa poslom tihe zamjene matice. A mi, kad smo u tom društvu tražili staru maticu da bismo je likvidirali, ucinili smo to cim smo je ugledali, i smatrali smo da smo sa tim posao završili. Nismo razmišljali da su pcele prije nas "odlucile" da same zamjene tu maticu, pa su radi toga vec odnjegovale par lijepih maticnjaka, koje mi nismo primjetili, jer nismo detaljno ni pregledali sve ramove u košnici. A poznato je da društvo koje ima maticnjake ni po koju cijenu ne prihvata novu maticu.
Znaci, kad riješimo da u nekom društvu zamjenimo maticu, prvo moramo sve ramove pažljivo da pregledamo. Ako naidemo na maticnjake tihe smjene, možemo pustiti to društvo da samo završi taj posao, ili cemo porušiti te maticnjake. Ako smo ich porušili, poslije 4-5 dana opet pažljivo pregledamo sve ramove, pa ako pcele nisu ponovo pocele isti posao, staru maticu cemo ukloniti i u kavezu dodati mladu, po vec opisanom postupku.
Prilikom detaljnog pregleda ramova društva sa starom maticom, možemo naici i na otvoreni maticnjak tihe smjene iz koga se mlada matica izlegla. U tom slucaju ne treba ništa da radimo dok mlada matica ne pronese i ne "pokaže" svoje osobine.
I pored naše najvece pažnje, desice se nekada, doduše rijetko, da pcele ne prihvate dodatu maticu, iz samo njima znanih razloga, koje nama nikad nece otkriti.
A, evo i o Nicotu.
DAMLJAN DRAMLIĆ (skinuo s Interneta, Forum: Savez pčelarskih organizacija Srbije)
Узгој матица НИКОТ апаратом
Предност овог Француског апарата над ЈЕНТЕР апаратом је у томе што матица родоначелница у овом случају полаже јаја директно у основе матичњака . Јаје се преображава у ларву која се даље развија без икаквог премештања . јер дно радиличке ћелије у НИКОТ апарату је у ствари дно основе матичњака, којима су ове ћелије у апарату од позади затворене.
Коришћењем НИКОТ апарата избегава се операција премештања чепића са ларвама из радиличне у матићну ћелију, што је случај код ЈЕНТЕР апарата.
То је суштинска разлика између ова два апарата.
Сви делови апарата су израђени од пластичне масе , Дужине 145 милиметара висине 130 милиметара . Може се уградити у рамове свих типова кошница.
Са предње и задње стране налазе се поклопци на којима су затварачи отвора на њима.
Уз апарат се добија 200 комада основа матичњака и 100 комада носача матичњака и 100 комада држача комплет носача матичњака.
Предња страна апарата урађена је тако да пчелама и матици ствара слику залеженог сата са затвореним ћелијама , при чему је свака друга ћелија посматрано хоризонтално и вертикално отворена односно незалежена , у апарату потпуно шупља, без дна. Таквих ћелија у апарату има 110. предња страна апарата се затвара поклопцем који је израђен у виду матичне решетке а у горњам делу има кружни отвор пречника 14 милиметара са чепом.
Отворене ћелије су издужене са задње стране апарата . Задња страна апарата се затвара поклопцем који у горњем делу има кружни отвор пречника 14 милиметара са чепом.
Горњи део апарата урађен је тако да може да се користи као кавез за додавање матица на принципу Бентеновог кавеза.
Апарат се једноставно причвршћује на доњу сатонашу рама.
Пре употребе апарата потребно је скинути поклопац са задње стране , на дна издужених ћелија навући основе матичњака . На тај начин ће ове ћелије имати нормалан облик дна, посматрано са предње стране апарата. Када смо све ћелије поклопили основама матичњака , на задњи део апарата стављамо поклопац. Овако припремљен апарат , без предњег поклопца ставимо у средину плодишта родоначелног друштва на полирање ћелија. Сутрадан, предвече , рам са апаратом вадимо и на предњу страну ставимо поклопац , без чепа за кружни отвор, проналазимо матицу и пажљиво је кроз кружни отвор убацимо на предњу страну апарата, а затим отвор затварамо чепом.
Рам са апаратом враћамо у плодиште где је и био.
Матица има на располагању само 110 ћелија у које може да положи јаја, и у току ноћи ће их без проблема залећи.
Сутрадан изјутра , контролишемо залеженост ћелија апарата и пошто констатујемо да су све ћелије залежене , матицу ослабађамо скидањем комплетног предњег поклопца а рам са апаратом враћамо на своје место у кошницу.
Ако дан када смо ослободили матицу означимо бројем 1. (један), четвртог дана изјутра , јаја у свим ћелијама апарата биће преображена у ларве најмлађег стадијума. То је најоптималнији тренутак за додавање тих ларви одгајивачким друштвима које ће их од најмлађег стадијума неговати као матичне ларве.
Све остале радње које предходе су истоветне као код узгоја матица ЈЕНТЕР апаратом .
Čitaj dok ne nažuljaš mozak! Sretno!
