Sezam wrote:
To je naravno za svaku osudu, ali ja cu ti sada pokusati objasniti zasto je to tako. Do tebe je da probas shvatiti.
Ovako. Sve negdje do druge polovine 1994. Srbi su uzivali potpunu (iako skrivenu) podrsku zapada - tj vecine evropskih zemalja, kao npr Britanije, Francuske, Rusije itd, dok su ostale samo ponavljale prazne floskule o neminovnosti prekida sukoba...e sad, tu je negdje doslo do greske u proracunu, kao prvo Bosnjaci su odbili da budu istrijebljenji, a kao drugo, bosanski Srbi se i nisu pokazali kao disciplinovana vojska, koja je dovoljno inteligentna da zna kad treba stati. Ratko Mladic u svemu tome ima veliku ulogu, on namjerno prkosi NATO u okolici Gorazda u to vrijeme, NATO bombarduje par srpskih tenkova, Srbi zavezu NATO vojnike za stubove...itd...zatim se desi 1995 i sve sto se desi...i nakon toga su NATO (Amerikanci) rekli Srbima (Slobi): nema vise zajebavanja. Sa nama se vise ne mozete zajebavati. Jedan pogresan potez i odoste u p...u m......u.
E sad, zahvaljujuci tradicionalnoj srpskoj tvrdoglavosti i inatu sa jedne strane, te neumornom lobiranju Albanaca sa druge strane, a bogami i zelji NATO-a da isproba tehnologiju prije nego nagrne na Irak, doslo je do rata izmedju NATO i Srbije (taj sam rat, mislim savim objektivno, nazvao: Evil vs Evil
)...a posljedice su takve kakve jesu, ali istina uvijek izadje na vidjelo, to je sigurno...
A ja cisto sumnjam da srpsko rukovodstvo ne bi sutra napustilo ideju srpskog Kosova, da im se ponudi spajanje sa RS. Toliko o licemjerstvu sadasnje srpske politike.
Sa necim se slazem, sa necim ne...iznecu svoje vidjenje ukupne medjunarodne i geopoliticke scene.
Krajem 80-ih dolazi do pada Berlinskog zida, urusavanja Varsavskog pakta, bilo je ocigledno nestajanja bipolarnog sveta i dominacija samo jedne supersile Amerike. Svi narodi koji su bili sa istocne strane gvozdene zavese su gledali kako da se izvuku iz ruskih kljesta komunizma i siromastva i priblize zapadu. Jugoslavija je zahvaljujuci Titu imala light komunizam, sedenje na 2 stolice, relativno pristojan zivot dotiran kreditima sa zapada i saradnjom sa nesvrstanim.
Titovom smrcu zavrce se kreditna slavina, moramo da isplacujemo te dugove, naglo opada standard, nije bilo cvrste ruke i autoriteta u drzavi, izbijaju na pozornicu nacionalisticki programi koji nikad do kraja i nisu bili reseni, vec samo gurnuti pod tepih u toku "bratstva i jedinstva". Jos 1981 Albanci koji su imali sva prava iz Ustava 1974 prave masovne demonstracije "Kosovo Republika" koje policija i vojska guse u krvi.
Srbija docekuje to razdoblje u jako negativnom formatu, jedina je podeljena na 2 autonomne pokrajne koje po ustavu imaju nadleznosti republike, Beograd kontrolise samo uzu Srbiju, Kosovo klizi ka nezavisnosti a Novi Sad je na pristojnoj distanci od Beograda, bilo je jasno da ce se Juga raspasti, sve su jaci centrifugalni tonovi iz Ljubljane i Zagreba, 2 miliona Srba disolucijom Juge na proste cinioce ostaje van granica Srbije.
To je sve plodno tle za jacanje jakog nacionalizma, on se zasniva na strahu sta ce biti sa Srbima i srpskom drzavom kad se Juga raspadne, pre svega sta ce biti sa Kosovom, jer da nije bilo tog problema tesko da bi Milosevic zajahao vlast i dobio toliku podrsku. Napravljen je katastrofalno los izbor, otvoren je cep divljeg nacionalizma koji onda vise nije mogao da se zaustavi, kao odgovor na to javlja se Tudjman u Hrvatskoj i ulazimo na put bez povratka...
Zapad je na pocetku rata bio nezainteresovan, Bush stariji je slavio pobedu u Kuvajtu, Evropa nespremna za brzu reakciju, i Milosevic je imao odresene ruke da vodi rat za koji je imao jako malo vremena da ga zavrsi. Nisu oni njega podrzavali ali ga nisu sprecavali, ali on je radio sve da ih od stanja pospanosti i slavlja okrene protiv sebe, nije hteo da se sastane sa americkim ambasadorom Cimermanom, vodio je otvoreno rusofilsko-komunisticku politiku, cak je isao i protiv Jeljcina podrzavajuci komuniste, tako da ni sa te strane nije imao podrsku.
Sam je srljao u rat, jeste imao na papiru ogromnu silu ali u praksi JNA nije bila formatirana za unutrasnje sukobe, to se videlo najbolje kod Vukovara kad je morao da srusi ceo grad da bi ga osvojio, pocetkom 1992 potpisuje se primirje u Hrvatskoj, i mislim da je vec tad shvatio da nema nista od krnje Juge u kojoj bi on bio boss, ali ga je inercija izazivanja krize i ratova povukla i u Bosni. To sto je Karadzic govorio da ce unistiti sve Muslimane, to je bila opasno degenerisana poruka, ali u praksi nije bilo sanse da se unisti 2 miliona ljudi koji brane svoju jedinu zemlju. Udareno je svom silom, na pocetku, ali kako je vreme prolazilo bilo je jasno da se ne moze okupirati cela Bosna, da je cena toga prevelika, Srbi su osvojili nekih 70% prostora i sa tim bili zadovoljni, ali nije to moglo da se dobije i na papiru, Milosevic pokusava 1993 da nagovori Karadzica da potpise mir, ovaj ga odjavljuje, nastavlja rat sam, i takva odluka je kostala zivota mnoge ljude i posle toga imamo Srebrenicu kao krunu te zlocinacke ratne politike, i maloumne osvete kad je bilo jasno da kola idu nizbrdo.
Tacno je ovo sto si rekao, da tek 1994 zapadu je konacno dopizdeo Milosevic, ali su zbog geopolitike i kreirali ovakav Dejton, hteli su da stvore takve entitete koje mogu kontrolisati, da niko ne bude pobedjen, nisu hteli da totalno slome Srbe jer su se plasili dominacije Muslimana, a tragom te politike se i danas vode.
Sto se tice Kosova, problem je visevekovni, ovo sto se dogadjalo 90-ih je samo logican epilog, tesko je tu moglo proci bez rata, Srbi nikad ne bi pristali na svojevoljnu amputaciju te teritorije, ja prvi podrzavam odvajanje od Albanaca, ali ne i ovakvu drzavu koju su stvorili.
imate iskustva u tome--od "desavanja naroda"do "jogurt revolucije".
sto se tih kriminalnih puteva tice 
