KONAČNO SE ZNA: Koliko ljudi u Srbiji je obolelo posle koje vakcine, koliko je završilo u bolnici, a koliko dobilo upalu pluća
Pneumonija: Tri puta manja verovatnoća već posle prve doze
Već tu imamo prve najšire rezultate - od nevakcinisanih obolelo je 8,11 odsto, a od vakcinisanih 2,03 odsto. Brojka se smanjuje s revakcinacijom na 1,17 odsto, a tri nedelje nakon revakcinacije je 0,57 odsto. Efikasnost tri nedelje nakon revakcinacije je 92 odsto. Ovi poprilično ohrabrujući podaci nastavljaju se i kroz analizu koliko je vakcinisanih u odnosu na one koji nisu primili vakcinu dobilo upalu pluća ili moralo na bolničko lečenje.
Tako je od 8.272 obolela koji se nisu vakcinisali (8,11 odsto) pneumoniju dobilo 1,57 odsto, a u bolnicu je moralo od ukupnog broja njih 1,23 odsto. Upalu pluća među vakcinisanima je dobilo 0,56 odsto, revakcinisanih 0,25 dosto i tri nedelje posle revakcinacije 0,11 odsto. Praktično: tri puta je manja verovatnoća da se dobije pneumonija samo s jednom dozom, šest puta manji je rizik kod revakcine, a tri nedelje posle revakcinacije je za 15 puta manji nego kod nevakcinisanih.
Koliko je nevakcinisanih, vakcinisanih, revakcinisanih i građana koji su se razboleli tri nedelje posle vakcine moralo u bolnicu?
Od broja obolelih, a koji nisu vakcinisani, 1,23 odsto je moralo u bolnicu. Vakcinisanih je smešteno u bolnicu 0,16 odsto, revakcinisanih 0,06, a tri nedelje posle revakcinacije svega 0,02 odsto. Precizno: od 28.630 vakcinisanih u bolnicu je moralo šestoro građana koji su se razboleli tri nedelje posle revakcine.
Dejan Baskić, rukovodilac istraživanja, profesor na Medicinskom fakultetu i specijalista mikrobiologije, kaže za “Blic” da posle prvih rezultata istraživanja nema sumnje - treba li se vakcinisati ili ne.
- Vakcina smanjuje broj obolelih, težu kliničku sliku i broj hospitalizovanih. Da li se neko razboleo? Da jeste, ali treba uzeti u obzir kakva je bila klinička slika. Ne posmatramo samo broj onih koji su se razboleli već i koliko je pacijenata moralo u bolnicu, a taj podatak koji je dobijen neoborivo svedoči lakšoj slici razboljevanja vakcinisanih. Dakle, ne treba izbegavati, već se treba vakcinisati - poručuje profesor Baskić.
Najmanje bolesnih sa Fajzerom
Istraživanjem su dobijene i brojke za svaku vakcinu korišćenu u Srbiji.
Razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih je drastična. Kada je reč o odnosu među vakcinama iako ima razlike u oboljevanju - dobijanju kovida - ispostavilo se da nema drastične razlike u klinčkoj slici.
Najmanje obolelih među vakcinisanima je kod građana koji su primili Fajzer. Od ukupnog broja vakcinisanih kovid je dobilo; 2,3 odsto koji su primili Astra Zeneku, 2,2 odsto kinesku vakcinu, 1,8 odsto rusku i 1,1 Fajzer. Pneumonija se razvila kod 0,7 onih koji su primili kinesku, iste vrednosti, 0,3 odsto, imaju ruska i Astra Zeneka i 0,1 odsto Fajzer. U bolnicu je primljeno 0,2 odsto građana koji su primili kinesku, 0,1 rusku i nijedan pacijent koji je primio Fajzer ili Astra Zeneku.
Profesor Baskić kaže da je kineska vakcina pokazala da sporije razvija zaštitu, ruska i Astra Zeneka je razvijaju podjednakom brzinom, dok je Fajzer praktično najbrži.
- Ali oni što je najbitnije jeste da sve vakcine deluju - kaže profesor Baskić.
"Blic" je pre nekoliko dana objavio i prvo istraživanje kako koja vakcina stvara antitela, a koje je radio Institut za primenu nuklearne energije (INEP). Rezultati INEP-a i istraživanje sprovedeno na bazi podataka Doma zdravlja Kragujevac praktično se podudaraju i upotpunjavaju sliku o značaju vakcinacije. Prema analizi INEP-a, građani Srbije najbrže su razvili imunitet na kovid vakcinom Fajzer, i to dve nedelje nakon prve vakcine, za nijansu sporije Sputnjikom. Kineskoj vakcini treba duže da stvori antitela, posebno kod starijih od 70 godina i naročito kod muškaraca.
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ekskl ... ko/hzrzprn
