Jest nato članica, sa Inđirlikom je na strani Rusije.
To što su Ameri bili spremni pustiti Erdogana niz vodu ne znači ništa. To je Erdogan naučio na primjeru Mursija. Amerima je važan samo njihov interes. Ako su zadovoljeni njihovi interesi, ne zanima ih puno ko je na drugoj strani. Nije to ništa lično.
Sve dok se kupuje oružje od Amerike (iako Turska ima strašno jako domaću proizvodnju, licence/patenti su američki i evropski), zna se na čijoj se je strani. Upavljanje moreuzima i nečačkanje oko Izraela. Ne traže Ameri puno.
A očito ne može da se shvati da Turska je jedna od rijetkih zemalja koja ne mora da sluša slijepo Ameriku. Možda izgledaju čudni, ali potezi koje je Erdogan nedavno povukao sa Izraelom i Rusijom, koji vraćaju u igru plinovod Izrael-Turska-Evropa i Rusija - Turska - Evropa, gledajući da to zahtjeva sigurnu Siriju (barem na obali), te da zemlje Zaljeva neće ni da čuju za te projekte, te koketiranja sa izgradnjom plinovoda i naftovoda iz Irana, jedan su od faktora koji su i doveli do ovih dešavavnja.
Nema tu demokratije, ljudskih prava, straha od islamizacije. U pitanju su visoki interesi i veliki novac.
Oni koji pričaju da je ovaj vojni udar bio bezveze, isto ko da žive u igrici. Malo je falilo da uspije. Naćemo više informacija u slijedećim danima, ali nemogućnost ukidanja internet veza i sprečavanje da Erdogan dođe do medija (prvo putem videopoziva, te kasnije živom presicom) bili su glavni razlozi neuspjeha. Da su uspjeli neutralisati Erdogana, situacija bi bila vjerovatno mnogo drugačija.
Meni je jasno ideološko pristupanje naših forumaša prema pitanju Erdogana. Otprilike ja to tumačim sa pozicija želje za političarem koji je jak i koji kad kaže da će voda teći poslije 12 u glavnom gradu, i da teče, a što je sve posljedica naših izbora smotanih domaćih političara. Ima tu i čisto podrške što Erdogan diže kosu na glavi sekularistima. Drugo je što ono što Erdogan uglavnom traži i predstavlja nešta normalno čak i u našem društvu (što se tiče javnog ispoljavanja vjere).
Čak mi je jasna i podrška vojnom skidanju Erdogana. Jer to su skrivene projekcije želja šta da se desi našim političarima. Jer, očito je situacija ista. Nacionalisti/islamisti imaju podršku naroda, SDP/CHP je "na aparatima" (odakle je ovaj izraz krenuo?), i ne vidi se drugačiji način da se presječe nego da neko silom ih makne.
P.S.
Jedino zadovoljstvo sinoćnjim dešavanjima vidim u tome što da nije bilo interneta i vocapova i skajpova i fejstamova, socijalnih medija, nedržavnih medija i slično, šanse da Erdogan, koji je pokušavao da iste ukine, uspije animirati narod da izađe na ulice su male.
Eh, nažalost sumnjam da će ukinuti idiotske zakone o kažnjavanju vrijeđanja predsjednika.
