Sinisa.
Siniša Stevanović: Za Želju je bitniji Bogičević nego Van Dijk, krahirali smo zbog loših odnosa
Fudbal je danas biznis, a upravo ta činjenica zgadila mu je sport kojim se počeo baviti iz ljubavi.
Desni bek Željezničara to navodi kao glavni razlog zašto nije napravio karijeru kakvu je mogao, barem sudeći prema tendencijama koje su vladale kada je prije deset godina igrao za Partizan.
"Da li mi je žao nekih stvari koje su se tada desile? Naravno da mi je žao. U to vrijeme ko god je bio standardan išao je kasnije dalje, ostvarivao bi bolje transfere, meni se desilo suprotno. Kada sam postavio obraz da ga poljube dobio sam šamarčinu, ali to su druge neke nefudbalske stvari o kojima ne želim da pričam...", kaže u razgovoru za SportSport.ba jedan od rijetkih igrača sa nešto dužim stažom u kontinuitetu među sarajevskim Plavima.
Jedan od rijetkih stranaca koji se zadržao više od dvije godine na Grbavici i jedan od nekolicine, uz Stanića, Bogičevića, Kjosevskog iz ove generacije koji zna šta znači Željo i kakva je filozofija kluba.
"Slušao sam trenera Osima na predstavljanju prije početka prirema. To jeste zaista problem i bio bi problem svakoj ekipi. Evo ja sada sa tobom sjedim i znaš li koliko nama dugo treba da se upoznamo, steknemo povjerenje jedni u druge, naviknemo jedni na druge... Proces je to, a to je ono što ekipu čini ekipom i skup igrača boljim kolektivom."
Stevanović je atipičan iz razloga što će prije ostati negdje gdje mu je lijepo, nego otići za malo više novaca tamo gdje mu ne bi bilo lijepo. I ponovio je u razgovoru za ovaj portal da će nastaviti živjeti u Sarajevu i kada završi karijeru.
"Svi smo mi profesionalci i želimo da u svom poslu napredujemo, obezbijedimo egzistenciju, ai nije samo novac bitan u životu. Treba da ti se poklope razne neke stvari da bi bio zadovoljan. Ja sam se u Sarajevu oženio, očekujem da postanem otac, na Dobrinji mi je prelijepo, Sarajevo zaista doživljavam kao svoj grad. U Beogradu sam se rodio i Beograd je posebna priča, o tome nema spora, ali je život postao prebrz tamo, onda se dešavaju stalno neke stvari, klanovi, onaj upucao nekoga, drugi se raznio bombom, dosta je kriminala. To mi se nimalo ne sviđa..."
Da pređemo na ovo posljednje što se dešavalo u FK Željezničar. Izgubili ste zadnjih pet utakmica, što se nije desilo od pamtivjeka...
"Da ti kažem, pričam u svoje ime, ja sam u svakoj utakmici davao maksimum maksimuma, ali pričamo o ovome periodu nakon meča sa Širokim u Kupu, znaš kad te nešto neće. Neće, pa neće. Dođe ti Sloboda na Grbavicu i trener Nalić postavi takvu taktiku da ti ne možeš ništa. To je taktički, pročita nas i tu ne možeš ništa. Kad ovaj dobije loptu na beka, špic pomjeri na štopera... Ali ove druge utakmice, Zvijezda, GOŠK, sve si ti tražio, sve si htio, ali neće. I tu nema opravdanja. Koga zanima kada izgubiš od Zvijezde, a ti si Željo."
Iskusan si, koliko ti se u karijeri dešavalo takvih situacija?
"Ne možeš da kažeš da neko nije htio, da se nije zalagao, da ga nije zanimao, ali jednostavno tako su se stvari poklopile. Nismo uopće bili sretni, nisu bili dobri odnosi, nema šta da se lažemo. Neko je bio dobar, neko nije bio dobar, ali što se mene tiče ja sam izvlačio sve iz sebe i nisam vidio da neko neće. Ja sam igrač koji nije tu da bude najbolji, da donosi prevagu, imaju drugi igrači tu, ja znam šta je moje. Od dolaska Odovića imali smo dobru igru, ali onda su se poremetili odnosi.
Šta misliš da je presudno uticalo na to?
"Pa ja recimo nisam mogao da vjerujem kada je Blagojević suspendovan. Igrač koji je majstor, kreativac. On i Bogićević su odstranjeni, nisu igrali nekoliko zadnjih utakmica. Drugo ja sa Bogićevićem igram tri godine, u dušu sve znam kada će mi dodati loptu, kada neće, gdje će mi je tačno dodati. Sada da dođe onaj Van Diyk, najbolji na svijetu, ja ništa o njemu ne znam, treba mi vrijeme da se upoznamo, naviknemo jedni na druge."
Nemalo si puta ponovio da voliš Želju, za klub si izgarao čak i više od nekih koji su ovdje rođeni, za čim najviše žališ za za ove tri godine?
"Što nisam uzeo titulu. Prvo onu kada smo imali stvarno fantastičnu ekipu, nismo dobili Krupu i Sarajevo. Tada sam se zgradio sam sebi. Znaš kako, probudiš se pogledaš se u ogledalo i gadiš se sam sebi, svoju Adnu ne smijem da pogledam od stida. To je moja najveći poraz."
Misliš li da je zbog te prve neosvojene titule igračima natovaren nesnošljiv pritisak i da je to bio razlog zašto je nekoliko kola prije kraja naredne sezone Željo potonuo i ispustio već osvojenu titulu?
"Stvori čovjek sam sebi pritisak, onda navijači, Uprava. Ako si sportista moraš imati to u sebi. To je moj najveći životni nesupjeh, ne samo u karijeri. Meni povreda nije neuspjeh, nju doživiš, desi se, operisao se i vratio, drugi put isto, razbio glavu, operisao se pa ponovo, ali ovdje sve zavisi od tebe... Tada nisi dostojan samog sebe, a onda i cjelokupne javnosti. Sretne te neko i pita šta je ono, ti staneš, šta ćeš reći.
U tvoje ovo dosadašnje vrijeme koliko si u Želji promijenilo se dosta igrača, s kim si bio u najboljim odnosim, koga si posebno cijenio od igrača koji su otišli?
"Spomenuo sam Blagoju. Ali ja sam došao 2016. i tada smo imali strašnu ekipu. Možda to nisu bili sve sami znalci, ali smo bili istinska ekipa. Stanić, Bogičević, Kjosevski, Aco Kosorić, Lendrić... mi smo imali tako nešto između sebe da je to teško objasniti. Od 11 igrača tada imao si devet kod kojeg si mogao vidjeti u očima neustrašivost, da će da grizu. Tako smo dobili onaj derbi kada nas je vodio Edis Mulalić. Ali onda dođe deset novih igrača, ovi prethodni odu. I kako da ti sada očekuješ nešto. Taman sam se bio navikao na Stanu, na Nedu Turkovića... i onda kažu nema atmosfere. Pa kako će biti atmosfere kad sve moraš isponove opet. Koliko mi je žao što nema Blagojevića sada sa nama, toliko mi je drago da je otišao u Tursku. Krivo mi je bilo zbog Bogičevića koji je sklonjen jer je rekao neko svoje mišljenje... Poremete se odnosi između igrača, to je tako.
Ko je u to sretnije vrijeme bio posebno zadužen za atmosferu?
"Nedo Turković. Nedo je... bio top. A nije puno igrao. Ne shvataju nekada ljudi da nije neki igrač samo bitan zbog onoga šta pruža na terenu. Trener Osim je jasno o tome govorio, koliko je bitno da ima tu igrača koji znaju šta je Željo i koliko je ta atmosfera bitna. Kod Mulalića ja sam jedva čekao da dođem na trening, u svlačionici bilo prelijepo. Sve smo radili zajedno, družili se."
Premalo je još vremena da bi se sve drastično promijenilo, ali kako si se do sada navikao na Osima?
"Pa navikavam se (smijeh). U životu ne znam koliko sam imao priprema, ali nikada nisam imao teže kao ove sada. Ali kada su pripreme, tada je pun gas, šta ćeš, proklinješ sebe, ali to je period kada se radi punom parom i moraš preći preko toga. Jedan dan smo ujutro radili stvarno dobro i očekuješ popodne lakši trening, a onda on zada još jači tempo. Oni koji su ranije trenirali kod Osima rekli su mi da su uvijek teške pripreme, ali nijedne kao ove.
Šta misliš da je ovim sada igračima potrebno da na kraju sezone izbore Evropu.
"Prije svega nama treba da budemo ekipa. Evo vidite sada Slobodu. Oni su prije imali mnogo bolje igrače, ali sad je trener Nalić napravio takvu koheziju, da kada ih vidim naježim se. To smo mi kod Edisa imali. Trener je prebitan, to je nema govora. I šta je još bitno, da te trener zaštiti u javnosti. Meni će nasamo reći šta sam pogriješio, kritikovat će me, ali neće u javnosti prozivati igrače. Ne znam da li se sjećate onoga golmana u Manchester Cityju, igrao se pogriješio, primili su jedan gol, pa drugi opet zbog njega i napali Guardiolu. Ali on kaže šta je problem, bio je dobar, šta je sporno. Vjerovatno je on njemu rekao u svačionici, ali je on i poslije greške nastavio da igra."
