Ho�emo li, bolan, multietni�ku dr�avu
Ja sam bio na svim klju�nim sastancima, pa su nekada neki ustajali i govorili: "Neka iza�e �iber da ostanemo sami Muslimani." Ja sam �utao, sada se kajem �to sam �utao
Stjepan �iber, kao najperspektivniji oficir biv�e JNA, 1989. godine prelazi u Beograd i sa najvi�im ocenama pola�e ispite za sticanje generalskog �ina. Ali "izdr�ao" je do 1991, kada je video da nema ni�ta od toga - "pet puta sam bio na listi za generala i nijednom nisam pro�ao zbog svojih slobodoumnih razmi�ljanja". General �iber ka�e za NIN da je sre�an �to nije postao general JNA, jer je pitanje da li bi bio �iv. U Armiji BiH dobio je generalski �in, iako ka�e da se tome opirao i u Sarajevu i ube�ivao Izetbegovi�a da ne deli �inove u ratu, "jer �e se budale pobiti". "I pobile su se", zaklju�uje general �iber.
�iber je magistar vojnih nauka, diplomirani in�enjer telekomunikacija, a napisao je i dve knjige zapisa o ratu. Ovog leta na su�enju generalu Stanislavu Gali�u, komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, koga Tribunal u Hagu optu�uje za granatiranje i snajpersko delovanje po Sarajevu, �iberov ratni dnevnik "Prevare, zablude, istina" bio je obavezna lektira odbrane. Sve dok Sudsko ve�e nije zabranilo upotrebu ove knjige kao dokaznog predmeta.
General �iber je bio zamenik na�elnika General�taba Armije BiH, u vreme muslimansko-hrvatskog rata 1993. godine povu�en je u diplomatiju, a 1997, zajedno sa generalom Jovom Divjakom - penzionisan. Od tada u vrhu Armije BiH vi�e nije bilo nijednog nemuslimana. General �iber za NIN pri�a kako je bilo tih ratnih godina u Sarajevu.
Odjednom svi po�eli - selam
Ja sam bio na svim klju�nim sastancima, pa su nekada neki ustajali i govorili: "Neka iza�e �iber da ostanemo sami Muslimani." Ja sam �utao, sada se kajem �to sam �utao.
Pustili su me da budem vojni ata�e. U Sarajevu su kolale pri�e da sam pobegao ili da sam oteran. Ni jedno ni drugo nije ta�no. Kada smo se vra�ali sa pregovora i kada je Karad�i� uslovno potpisao Vens-Ovenov plan, po�etkom maja 1993. godine, bio sam u dr�avnoj delegaciji. Na aerodromu u Zagrebu u avion ulazi jedan �ove�uljak, ja pitam Bakira Izetbegovi�a (sin Alije Izetbegovi�a): ko je ovaj �ovek. Ka�e, to je novi reis (muslimanski verski poglavar). Sedamo u transportni avion i ja se mislim: i Muslimani biraju reisa isto kao �to Srbi biraju patrijarha a katolici papu. A oni ovoga sada dovode. Kad smo do�li u Sarajevo, pitam ja opet Bakira: "Kako to, zar ga ne�e birati"? Ka�e on meni: "Ajd', Stjepane, ne zna� ti to." Kasnije su me imami, naro�ito u centralnoj Bosni, pitali: "Ko je taj novi reis"? Mnogi su protestovali, mnogi su smenjeni. E, taj �ovek je dobio zadatak, pored onih koji su i pre krenuli sa islamizacijom, da iz vojske protera prvo sve Srbe a onda i Hrvate.
U General�tabu Armije BiH izra�unato je da je u maju 1993. godine bilo 18,5 odsto Hrvata, 9,4 odsto Srba, �ak smo imali jedinice gde je bilo po jedna tre�ina Srba i Hrvata, posebno Hrvata. Me�utim posle 9. maja 1993. godine, kada je nastao rat izme�u HVO i Armije, to se drasti�no promenilo. Prvo su isterani Srbi, osim Jove (Divjaka), koji je debeloko�ac, koji je izdr�ao sve. Krenulo se sa pozdravom "selam alejkum", �ak je na vratima vojnog personalca Sulejmana Vrana pisalo: "Ovdje se pozdravlja sa
SELAM." �ta vi�e da vam pri�am.
Trebali smo Seferu
Oti�ao sam u diplomatiju i bio prvi vojni ata�e dra�ave BiH u �vajcarskoj. Penzionisan sam 1997. godine. Sedam generala, koji su od po�etka vodili rat, penzionisani su tog istog dana. Jedan Hrvat, Jovo Divjak i pet Muslimana okarakterisani su kao prohrvatski nastrojeni. Jedan od tih Muslimana bio je najve�i �vercer oru�ja za Armiju BiH.
Sefer Halilovi� je imao svoja opredeljenja: on je artiljerac, nije logisti�ar niti in�enjer kao ja. Puno je toga znao, ali ne dovoljno da ka�e da sve zna. Zato su mu trebali Stjepan �iber i Jovan Divjak, koji su mu bili zamenici. Me�utim, u njegov �ivot je utrkala jedna �ena koja se zvala Dika, koja je malo-pomalo preuzimala vlast. Na moje stalno insistiranje da �ef kabineta komandanta jedne vojske ili na�elnika General�taba mora biti �ovek najmanje s takvom �kolom koju imamo ja, Divjak, Per�inkovi� ili Kari�ik, on se smejao, i uvek govorio: "Ne brini ti, Dika je dobra." On je u jednom momentu doveo Sakiba Mahmuljina, pa sam rekao: "Ne mo�e ni Sakib biti, on je informati�ar." U me�uvremenu do�ao je i taj reis, sada�nji reis (Mustafa efendija Ceri�), koji je po�eo proklamovati ono �to Sefer ne voli. Dakle, nema pi�a, nema "dobar dan" i sva�ta jo� - nema. Sefer je uvideo �ta se radi, ali vernici, zapravo novope�eni vernici, po�eli su sve vi�e da ste�u. S druge strane, zvjerstva su ra�ena i dalje. Oni su u svojoj nameri islamizacije imali stra�nu potporu sa strane, i�lo im je glatko jer su pravljeni zlo�ini, jedan po jedan Hrvat je izlazio i prilazio HVO. Od po�etka maja 1993. godine do Seferovog odlaska pro�lo je mesec i ne�to, ali ovde se vrlo brzo radilo, ovde su postojale gnjide, verske gnjide, pravoslavne, katoli�ke i islamske, koje su jedva do�ekale toga reisa i krenulo se ubrzano.
Dika - glavni personalac
S druge strane, i ta Dika je radila. Ja sam sa Seferom jako dobar prijatelj i sada, sve �to sam napisao o njemu i �to sada govorim, on zna. On je toliko bio zaljubljen u Diku da je maltene bio poslu�an. Dika je sada zamotana skroz, pre�la je reisu. Ali to je ma�ka, lepotica, udovica, mu�a su joj, navodno, ubili u Sovjetskom Savezu. Ja sam Seferu �esto govorio: Nemoj to, prekini to. Ali d�aba.
Odjednom je do�lo da treba ne�to u�initi. Alija (Izetbegovi�) pozove me pred kraj maja, kada �u ja biti odre�en za zajedni�ko zapovedni�tvo Armije i HVO. On i Tu�man se dogovorili u Zagrebu. Mene Alija pita za mi�ljenje i ka�e mi: "Pripremamo odluku da postavimo nekoga, ali da Sefer ostane to �to jeste". Ja ka�em: To je odli�na ideja. Pitam ja: Koga ima� za komandanta, mora biti �kolovaniji od Sefera. On fakti�ki nije smenjen, ali je postavljen Rasim Deli�. Alija je video sve ono �ta sam i ja video, ja sam se dva-tri puta Aliji �alio na Sefera, ali sam rekao Seferu da idem Aliji da mu ka�em. Dva puta sam bio zbog Dike. Ona zove pomo�nika za logistiku, koji je bio Hrvat, zove ga na raport i ka�e: "Dugih ga�a deset komada da mi obezbedi�." Ona zove, a ne Sefer. I �ovek do�e meni, potpukovnik biv�e JNA, �ovek samo �to ne pla�e. Ja ka�em: "Stanislave, idem ja odmah kod Sefera." Ja do�em kod Sefera, on se smeje k'o konj.
Drugo, preko no�i je Mido, Seferov pratilac, uveo u zgradu u kojoj sam ja �ef islamsku vojsku. Dakle, isterao je momke, Srbe i Hrvate i Jevreje, koji su bili u obezbe�enju te zgrade i doveo one i polepio natpise "Selam", postavio zelene zastave. Ja do�em kod Sefera, on se opet smeje. Ja ka�em: �to se smeje�, bolan, ho�emo li multietni�ku dr�avu. Do podne naredi Midi da vrati sve moje momke. Sefer ka�e: "Oni nisu na polo�aju, nego �e se menjati sa ovima." Neka se menjaju, ali nemoj mi ove stavljati, neke "Delte". Do podne nije ni�ta uradio, ja opet Aliji. Tokom rata ja sam sa Alijom bio barem 20 puta nasamo, i to je ve�inom bilo na moj zahtev.
GENERAL STJEPAN �IBER,
Hrvat u Armiji BiH
http://www.nin.co.rs/2002-08/29/24812.html 
(dobro da sada ne sitnicarim, tada se nije ni znalo da ce biti rata) , pa ga popusi jos pet puta kasnije kada je bio rat, pa sam danas za neke i ovakav i onakav, te sam za, te sam protiv, te me ubjedjuju da vjerujem vise njima nego sebi i svojim ocima......
