Forum Klix.ba

helekno Momo kapor. Tesko je osjecati nesto drugo osim gadjenje prema covjeku za kojim ce Radovan Karadzic pustiti koju suzu veceras...

Jedan neprijatelj Bosne i Hercegovine manje.

In memoriam
Umro Momo Kapor
e-Novine


U Beogradu, na Vojno-medicinskoj akademiji, danas je preminuo jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momo Kapor, potvrdila je Tanjugu njegova porodica

I sad, kao što je red i običaj kad umre neki velikan (koji je, doduše, dokaz da veličina nije bitna), mediji se drže stare latinske izreke "o mrtvima sve najbolje", pa o Momi pišu ovako: "Rođen je u Sarajevu 1937. godine, a odmah po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd u kome je, uz povremena izbivanja širom sveta, ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni hroničar.
Diplomirao je slikarstvo 1961 . godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Od kako je 1975. godine objavio Folirante napisao je veliki broj romana i zbirki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti , Banket , Valter brani Sarajevo , Džoli džokej, Kraj vikenda). Romani Una i Knjiga žalbi doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, ceški, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik".

Međutim, nama je od latinske izreke mnogo bliža Volterova nadgradnja iste koja glasi: "Žive smo dužni da poštujemo, mrtvima dugujemo samo istinu". U slučaju Mome Kapora, istina je malo drugačija i mračnija, o čemu nas izveštava kulturno propagandni komplet Beton (a ko bi drugi) u rubrici Bulevar zvezda:

KAPOR, Momo (Sarajevo, 8. IV 1937), pisac i slikar, nekada predstavnik „proze u trapericama“, a potom promoter literature u maskirnoj uniformi. Napisao je nekoliko zapaženih romana kao što su Foliranti, Provincijalac, Una. Omiljeni pisac tinejdžerki ranih osamdesetih, a zatim najtiražniji ratni autor u Srbiji, preteča fenomena Ljiljane Habjanović Đurović. Tokom ratova Kapor se otvoreno stavlja na „branik otadžbine“ nastavljajući svoju karijeru kao ratni izveštač iz Hrvatske i Bosne. Kao kolumnista Politike („011“) i JAT-ove revije godinama ispisuje svoje teze o ratu, srpstvu, Beogradu, ajvaru, sankcijama, čorbastom pasulju, Vuku Bojović u i perfidnom Zapadu. Jedan je od aktivnih promotera i podržavalaca „borbe za stvaranje i održanje Republike Srpske“. S Radovanom Karadžićem, koji ga je fascinirao jedne davne zime kada je Sarajevom prošao noseći badnjak, ne deli samo političke aspiracije, već i specifičnu mržnju prema tom gradu koju je uobličio u svojoj Sarajevskoj trilogiji (Poslednji let za Sarajevo, Hronika izgubljenog grada i Čuvar adrese). Inače, Hroniku smatra svojom molitvom za izgubljeni grad Sarajevo. Pomenuti roman je napisao, kako priznaje, pod uticajem svog boravka na Hilandaru tokom 1997. Ovo nije usamljeni, ali je svakako markantniji primer književnog povezivanja turbo pravoslavlja s ratom u Bosni, tj. crkve i opsade. Moglo bi se reći da je Kapor tokom devedesetih percipiran kao nacionalistički trendseter koji je ukazivao kako na važne turističke i ratne destinacije, tako i na teme u književnosti i novinarstvu. Jedan je od generatora antievropskog diskursa u Srbiji. Zagovornik je „Blut-und-Boden“ ideologije koju u svojim tekstovima estetizuje i plasira kao etnički ekskluzivitet.
Kapor je nedavno u izdanju Derete objavio knjigu pod naslovom A Guide to the Serbian Mentality, nastojeći da na jeftinoj kvaziantropološkoj priči o ćevapčićima, opancima i kajmaku još jednom demonstrira srpsku superiornost. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada. Član je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću. Uzgred, Karadžića poredi sa Solženjicinom i Brodskim, dok Milorada Ulemeka Legiju i njegov Gvozdeni rov, čiji stil toliko podseća na Kaporov, stavlja u rang Paunda i Vijona. U jednom od Oktoihovih izdanja Zelene čoje Montenegra osporio je koautorstvo svom nekadašnjem prijatelju Zuki Džumhuru izbacivši njegovo ime s korica ove knjige. Živi i radi u Beogradu. Slike, ipak, izlaže u inostranstvu. Sarajevo i dalje, s Pala, posmatra kroz durbin.

momo kapor 2002 ...ukazanje svetog dabiĆa




svaka sliČnost je namjerna...momin diČni epski guslar





BiH - Gana
2 - 1

trenutno

Nikolić i Ilić skupili više od milion potpisa za vanredne izbore u Srbiji
Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića i Nova Srbije Velimira Ilića saopštile su juče da su sakupile ukupno 1.079.000 potpisa građana za raspisivanje vanrednih izbora u Srbiji.

Kao da se puhanje Boti iza vrata pojacava uz povratak Seselja u sludenu Srbiju bilo bi mnogo veselije gledati buduce medusranacko cerecenje Srbije,......

UDRUŽENJE PORODICA KIDNAPOVANIH I NESTALIH NA KOSOVU:
Kušner uvredio srpske žrtve


Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu optužilo je francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera da je istupima uvredio srpske žrtve.

U saopštenju Udruženja navodi se da je Kušner na pitanje novinara o trgovini organima otetih Srba "istupio krajnje neprofesionalno i cinično, uvredivši time žrtve i njihove porodice". Kušner je juče u Gračanici novinaru koji ga je pitao o trgovini organima otetih Srba poručio da ide na kontrolu kod lekara .

"Morate ići da se kontrolišete. Oni koji to kažu su idioti i ubice", rekao je Kušner.
Udruženje je navelo da je "začuđujuće" što Kušner, tadašnji šef UNMIK-a, ništa ne zna o navodima bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte da su otetim Srbima vađeni organi u žutoj kući na severu Albanije.

Pa zar bre od tradicionalno saveznicke Francuske da cujete ovakve izdaje vasih vasionskih istina,....

Pokoj dusi Mominoj....volio sam neke njegove romane...ne znam koliko je ljudi koji ga kritikuju uopste citalo njegova djela ...

felipe kajetano wrote:Pokoj dusi Mominoj....volio sam neke njegove romane...ne znam koliko je ljudi koji ga kritikuju uopste citalo njegova djela ...

Neka hvala toliki mazohista nisam.

I Mengele je bio odlican doktor.

bingov buraz wrote:

felipe kajetano wrote:Pokoj dusi Mominoj....volio sam neke njegove romane...ne znam koliko je ljudi koji ga kritikuju uopste citalo njegova djela ...

Neka hvala toliki mazohista nisam.

I Mengele je bio odlican doktor.

Ti se ne moras slagati sa njegovim politickim angazmanom koji je uzgred bio sasvim minoran..otuda pretpostavljam Mengele i slicne karakterizacije koje nemaju veze sa vezom...meni su se svidjeli neki romani koji nisu tema emisije!Evo ovdje mnogo pominjani Dobrica Cosic je sjajan pisac..ja sam nekoliko puta procitao "Vreme smrti" koji je za srpsku knjizevnost ono sto je "Rat i Mir" za rusku..uzgred moj otac je knjige dobio na poklon od jednog Bosnjaka profesora knjizevnosti sa sve posvetom...teorije konspiracije i srpskog masonizma sam ostavio u ovom slucaju po strani.

Ti se ne moras slagati sa njegovim politickim angazmanom koji je uzgred bio sasvim minoran..otuda pretpostavljam Mengele i slicne karakterizacije koje nemaju veze sa vezom...meni su se svidjeli neki romani koji nisu tema emisije!Evo ovdje mnogo pominjani Dobrica Cosic je sjajan pisac..ja sam nekoliko puta procitao "Vreme smrti" koji je za srpsku knjizevnost ono sto je "Rat i Mir" za rusku..uzgred moj otac je knjige dobio na poklon od jednog Bosnjaka profesora knjizevnosti sa sve posvetom...teorije konspiracije i srpskog masonizma sam ostavio u ovom slucaju po strani.

ma ja, vazda tako, nikad covjek biti...

ovo smo napisali (ja licno i personalno) na sarajevo-x prije 6 mjeseci ..a ovog kretena tanaskovica i njegove izjave je bljuvotina citirati

seka wrote:

felipe kajetano wrote:Pokoj dusi Mominoj....volio sam neke njegove romane...ne znam koliko je ljudi koji ga kritikuju uopste citalo njegova djela ...

citala i imam. i sta sad da suze lijem sto je umro da se slazem sa ideologijom koju je slijedio ma koliko njegova minorna uloga bila, bila je podrzka onom sto sad sjedi u haag-u &co. za mene dovoljno.
de, zivota ti, justiraj taj svoj kantar!

Sta sad?Pa nista...nisam ni rekao da trebas suze roniti...samo sam osjecao potrebu da napisem nesto o pokojniku..svoj licni utisak...kao i ti svoj

o, felipe ...
ko je to umro ...
da nije pantelija ...

kiky wrote:o, felipe ...
ko je to umro ...
da nije pantelija ...

ma jedan od scenarista jednog filma, nekog tamo kineskog mega hita

Originalan kao i obicno....http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/179186 ... novinarima...

Sad znamo ko je bio prvi pas nacionalista u Dalmaciji

milenko wrote:

kiky wrote:o, felipe ...
ko je to umro ...
da nije pantelija ...

ma jedan od scenarista jednog filma, nekog tamo kineskog mega hita

E moj druze ovaj mart Srbima uvijek nekako naopako krene...da se mene pita izbriso bi ga iz kalendara ..al ajde bar juce pobjeda nad AlRižom..

Druga smrt Mome Kapora

Tatjana Tagirov   
03.03.2010.
Danas, 3. marta godine 2010. objavljeno je da je umro Momo Kapor. Valja se sačuvati od hvalospjeva njegovom ljudskom i književnom djelu koji će nas zasuti narednih dana; ovo što slijedi nastojanje je da samu sebe sačuvam od svega toga i preduprijedim misli koje će njega, Momu Kapora, odvojiti u dvije cjeline, pisca i čovjeka.
Kad je o piscu riječ, kao klinka sam u Zagrebu čitala njegove "Beleške jedne Ane" u izdanju HIT Biblioteke (i danas postojećim knjigama na mojim zagrebačkim policama) i priznajem, jednom smo mi klinci u hrvatskoj provinciji polupali jaja na fasadu obližnje kuće, nešto ljuti na vlasnika, iako su ta jaja bila predviđena kao sirovina za neke tada praznične kolače.
Kapora sam upoznala sredinom 80-ih godina u Zagrebu, onomad kad je "Vjesnik" iz pera tad svog vrhunskog novinara Saliha Zvizdića objavio tekst "Naš pisac na četničkom pikniku". Vrijeme je još starojugoslavensko (iz naše perspektive), još jurimo vještice i nezakonito čitamo emigrantske novine, bez obzira na to što je riječ o glupavim biltenima. Za mnoge koji se ne sjećaju, Kapor je tada otišao u Kanadu, na Nijagarine vodopade, na kojima su tada svake godine svoj piknik radili četnici u rasejanju, koje su domaće Službe vidjele kao glavne neprijatelje srpstva, hrvatstva i vaskolikog bratstva i jedinstva, svoj njihovoj komičnosti usprkos. Navodno je tamo bivao i Momčilo Đujić, onaj koji je ostao u novijoj povijesti znan kao tip koji je zvanje četničkog vojvode dodijelio i Vojislavu Šešelju, pa mu ga potom oduzeo, što ovoga - Šešelja, naime - nije baš impresioniralo, pošto mu je prvo uzeo par stotina hiljada dolara.
Momo Kapor je tad presavio tabak i tužio Zvizdića za klevetu, istom građanskom parnicom kakva je i danas posrijedi kad je o kleveti riječ. Slijedila ga je gomila advokata, ne sjećam se svih, ali znam da su tu bili i dan-danas moji prijatelji, zagrebački advokat Silvije Degen i tad beogradski Slobodan Perović. Tih smo se dana družili: moji prijatelji i ja posve počašćeni što smo upoznali Kapora, od kojeg je - iako su ga zvali "lakim piscem" - legendu napravio Zlatko Crnković, Kaporovi prijatelji Arsen Dedić i legendarni režiser Mario Fanelli, u čijem je stanu u tadašnjem Prilazu JNA u Zagrebu Kapor stalno i odsjedao. Ne samo tamo, nego i u Fanellijevoj vikendici na moru, pa smo slušali priče o plovidbama njegovom barkom u kojoj je Momo, sa bilo kime koga je htio povesti na te plovidbe, bio dobrodošao.
Kako god: cijeli taj cirkus sa tom klevetom je završio i Kapor je, uz veliku podršku javnosti, ispao dobar i naivan - u Zagrebu bi se tada reklo kit - koji je one Đujićeve četnike na čuvenim vodopadima gledao iz radoznalosti, ne znajući što će nas sve zajedno snaći. I, mora se priznati, suđenje se tada pretvorilo u optuživanje Kapora za "nenarodnu djelatnost", usprkos tome što je Kapor za klevetu tužio Zvizdića, ali ta je priča imala po Kapora sretan kraj: "lakog pisca" su podržali mediji, imao je već karizmu u svim bratsko-jedinstvujuščim republikama, bio je tu i Zlatko Crnković koji je doštampavao tiraže tadašnje HIT-biblioteke.
E, onda je krenuo rat, najprije onaj smiješni slovenski, potom krvavi hrvatski i još krvaviji bosansko-hercegovački. Momo Kapor je stao na stranu onih koji u ratu nikad nisu učestvovali, pa je hodao po srpskom moru u Karinu (Hrvatska), kao da je riječ o putovanjima i iskustvima koje je ranije dijelio s legendarnim Zukom Džumhurom, na kojega se do kraja života pozivao, iako je tog istog Zuku 90-ih stavio u muslimanske neprijatelje srpstva, kojih nije šteta i koji su tek otpadnici od srpskog naroda. S tim istim Zukom Džumhurom popio je po Počitelju i Konjicu da preplivati ne bi mogao.
Rodno Sarajevo je pljuvao, kao i Bosnu i Hercegovinu: sebi je na rodni grad ostavio tek pogled sa Pala, onih zločinačkih i ratnih i nikada nismo čuli da mu je bilo žao onih ljudi koji su u sarajevskoj kotlini stradali od paljanskih granata; kako Bošnjaka, tako ni ostalih. Sve je to bilo za "zaštitu Srba", govorio je Momo i pisao u tadašnjoj beogradskoj  "Politici", da bi nakon 1995. i Daytona, kad je ostao bez karinskog mora i paljanskog pogleda na mjesto rođenja, stupio u red nekakvog Senata kojem je zadatak braniti zločince Ratka Mladića, Radovana Karadžića i ine koji su klali i ubijali po Bosni, po Sarajevu, Srebrenici, Ovčari...
Taman negdje nakon tog vremena, u julu 1996. godine u Beogradu, preko puta zgrade "Politike", srela sam Momu Kapora. Stajao je s jednom od svoje dvije kćerke (ne znam kojom, onom iz Rima ili onom iz Moskve i još s nekim). Mijenjalo se svjetlo na semaforu, od crvenog preko žutoga do zelenoga i tako nekoliko puta. Ja sam stajala i gledala u ta semaforska svjetla s one strane apoteke i "Grmeča" i s grčem u želucu razmišljala: da li da mu priđem i da mu kažem, ili da pređem ulicu i da mu nikada više ne kažem ništa. Ipak sam prišla u nekom trenutku. On je, prepoznavši me likom ili time što sam mu rekla tek: "Tanja Tagirov", krenuo ka meni onim svojim šarmerskim osmijehom, pitanjem gdje sam, pokušavajući pružiti mi ruku i izljubiti se - dvaput, triput, otkud znam, nije se dogodilo - kao što je red. Odgurnula sam mu grubo ruku i rekla: "Nisam ti prišla da se pozdravimo, prišla sam ti zato da te pošaljem ravno u tri pičke materine". Njegovo društvo bilo je konsternirano, a on je pitao : "Zašto?"; ja sam mu rekla: "Zbog rata, zbog Hrvatske, zbog Arsena i Marija Fanellija koje si pljunuo i nazivao ustašama, zbog svega onoga što si u Zagrebu navodno volio, a što si htio pregaziti tenkovima". Kapor, iznenađen, kaže u tom času: "Ma daj, Tanja, nećemo valjda sada o tome", ja mu kažem: "E, sad ćemo o tome i nikada više ni o čemu nećemo"; u tom trenutku s druge strane, od zgrade "Politike" pretrčava Vican Vicanović nanjušivši neku frku, pozdravljam se s Vicanom kojega također znam odranije (bio je fotoreporter zagrebačkog "Danasa". "Starta" i još koječega), ostavljam ih sve zabezeknute, na semaforu je zeleno svjetlo, prelazim ulicu i odlazim u stan prijatelja Vukana koji me tad ugostio, leptiri su mi u želucu, budim čovjeka svog života i kažem mu: "Budi se, rekla sam mu sve, rekla sam mu da mi se gadi".
Nisam Momu Kapora otad vidjela. I Vicana sam tada vidjela posljednji puta, on je već odavno rajski fotograf. Nisam ih, usput, poželjela vidjeti u tom vremenu: o Momi sam čitala u dnevnim novinama, o tome kako je i dalje branio i Mladića i Karadžića i zločince slične njima. Čitala sam i njegovu tužaljku u NIN-u u kojoj kuka da ga Sarajevo i Zagreb više ne vole, a da on ništa nije kriv; naprotiv: oni su. Čitala sam i pismo Zlatka Crnkovića koji mu je pristojnije i bez ovakvih detalja rekao zašto ga je volio kao "lakog pisca" i nije onomad pristao na njega kao "četnika-početnika" kako su ga davnih 80-ih napadali; i znate što: nikada Zlatku Crnkoviću nije odgovorio.
Normalnom čovjeku žao je kad netko, pogotovo netko koga je znao, umre. Meni je žao što je umro Momo Kapor. Sjećat ću ga se, iz nekog vremena kao sjajnog duhovitog pisca i slikara, iz vremena kad mi nije bilo žao da ga branim zbog znatiželjnog posjeta Nijagari. Sjećat ću ga se, međutim, najviše po tome što je na sve te lične odnose, na Arsena i Marija, na Jadransko more (koje nije Karinsko) pljunuo, po tome što mu se nije gadio paljanski pogled na ranjeno Sarajevo i ljude koji su, baš kao i on, rođeni u tom gradu.
I nemojte od mene tražiti da odvojim pisca od čovjeka. Ovaj se pisac u mojoj glavi, od one Ane i njenih beleški, potpuno sjedinio sa nečovjekom u kojega se pretvorio: čitajte njegove putopise objavljene u "Politici" 90-ih, onda mi kažite da je bio samo pisac i čovjek, a ne ratni huškač.
Peščanik.net, 03.03.2010.
 

Greši onaj ko misli da bi, ukoliko bi bila primorana da bira između EU i Kosova, Srbija izabrala EU, poručuje šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.

to kralju boljeg jarana od tebe nikad nismo imali

dallton wrote:

Greši onaj ko misli da bi, ukoliko bi bila primorana da bira između EU i Kosova, Srbija izabrala EU, poručuje šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.

to kralju boljeg jarana od tebe nikad nismo imali

puse mu onaj aleksandar vucic za vratom pa mora glumiti Milosa Kobilica...
kako je postalo jasno da ce u Srbij proci jos 3-4 izbora prije nego iko sa balkana uljegne Tadic se okreno srbovanju...

Ko kaze da Jeremija nije najbolji za Srbiju evo konacno skinuo masku Ljubinom sinu ili je posljedica Cosicevog samaranja ,....pa cak ima neke veze i sa onih milion skupljenih potpisa od strane Tome grobara za prijevremen izbore,...samo jos fali Seselj da se vrati iz Haga i kuca Petrovica je spremna za novu tarapanu,.....

Vašington zbog kosova preti blokadom, Jeremić ne popušta
Ameri prete: Srbiji nije mesto u EU!
Petak - 05.03.2010
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić objavio je da Srbija neće u EU ako je cena Kosovo. Ovakva poruka srpskog ministra diplomatije, odgovor je naše vlade na sve glasnije poruke sa zapada, posebno iz SAD, da je moguća integracija celog Balkana u EU, ali bez Srbije.

Tako je Jeremić samo pre nekoliko dana od svog domaćina u Vašingtonu Majkla Halcela iz američkog centra za transatlantske odnose mogao da čuje da „Srbija nije toliko značajna da bi imala pravo veta na razvoj i napredak drugih država ovog područja.“
- Ako Srbija misli da je ona potrebnija Evropskoj uniji nego EU njoj, onda mnogo greši - rekao je Halcel.
Profesor međunarodnih odnosa i bivši ambasador u Parizu Predrag Simić ocenjuje za „Alo!“ da ovakve poruke treba shvatiti kao pretnju koja će postati realna kao ona krajem devedesetih.
- Oni to tako rade. Čekaju neko vreme da Srbija ponudi konkretno rešenje, prihvatljivo i za EU i za SAD, a ako ne ponudi, oni to preseku na način kako su presekli 1999. ili kako to najavljuje gospodin Halcel - objašnjava on.
Zato Simić upozorava da Srbija ima još malo vremena da utiče na ovakve signale, jer je ta politika još u fazi ispitivanja.
- Za Srbiju bi bilo krajnje pogubno ako bi se suočila sa tim pitanjem. Ukoliko bi morala da bira, Srbija bi se našla u Miloševićevoj 1997. i 1998. godini. Osim parola, naša država već više godina ne ume da pruži i sadržinu. Draškovićevo „više od autonomije, manje od nezavisnosti“ ostalo je bez sadržine, a Tadićevo „i Evropa i Kosovo“ treba da odgovori konkretno i ubedljivo kako sa Kosovom u Evropu - kaže naš sagovornik.
Podela Kosova nije opcija, smatra Simić, jer Srbija nije spremna da plati cenu za takvo rešenje.
- Podelu bi Albanci oberučke prihvatili, dali nam Mitrovicu, Leposavić i Zubin Potok, a uzeli Preševsku dolinu. Srbija bi tako bila odsečena od juga i to bi praktično prekinulo Koridor 10. Međutim, druge mogućnosti su model južnog Tirola za Austriju, što je suverenitet poput onog kakav de fakto postoji između Londona i Dablina u odnosu na Severnu Irsku. Takva rešenja danas bi mogla biti od koristi i u tom slučaju bi mogli da računamo na snažnu pomoć zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, rukovođene upravo strahom da bi to stvorilo presedan koji bi mogao i njih da ugrozi - kaže Simić.

Tanja Miščević: Nema šanse!
Profesor FPN i bivša direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević kaže da opcija izolovanja Srbije „apsolutno nije moguća“, jer je naša zemlja od početka deo procesa stabilizacije i pridruživanja zapadnog Balkana u EU. Ona napominje da Amerika nema tolikog uticaja na EU kakav ima u NATO.
- Ovakve spekulacije nisu novost. Unija naravno veoma sluša šta govori Amerika, ali EU odluke donosi samostalno. Ovo svakako nije prvi put da se SAD i EU ne slažu u stavovima. Integracija Srbije u EU nikako ne može biti ugrožena - smatra ona.

Nakon svih Jereminijih skandala i zaokretanja Botine lade,Kosovo bi moglo ucjenjivati ulazak Srbije u EU,..

Svakako se Kosovizacija siri do Nisa,....odsjecaj Gedzo i pravi kakvu vodenu branu eto Kosovara do Beograda za manje od pola vijeka.

ma ja ne mogu oni dugo bez srbovanja, hajd sad opet nova tura....bar da znamo ko drzi za prave vlast u srbiji, tadic nije sigurno to znamo garant...podrzimo vucinu jeremica u njegovoj novoj turi izjava "ne moze nam niko nista jaci smo od sudbine", i ponovo kokice u ruke

eee, daltone ...
prosto me je strah godina koje dolaze ...
na ovim prostorima če biti prava ludnica ...

kiky wrote:eee, daltone ...
prosto me je strah godina koje dolaze ...
na ovim prostorima če biti prava ludnica ...

cega ce te biti strah, niti je 92 niti vise vjerujes u lazi, niti je na drugoj strani jna, a na onoj strani tudjman, niti ima vise "dobrih bosnjana", niti je stanovnistvo u srbiji (i pored retoricke dreke) raspolozeno da ide po bosanskim gudurama da se bije...to sto se ovi gore ala jeremic deru i retoricki utvrdjuju pozicije za buduce belaje je samo tebi u korist, a ne na stetu...ovaj tekst koji je gore @bosnolog postavio, je misljenje koje mi vec duze vrijeme ovde pisemo, ali nam se samo daju odgovori tipa "srbija demokratizirana, lider u regionu, jeremic kralj blablablabl"....eto vidi se gore koliko je kralj, sad samo jos da vidimo kako ce srbi u srbiji reagovati na ovo sve, vole oni retoriku kosova s vremena na vrijeme ali puno vise vole i pare i mogucnost da vide normalnu buducnost, jer svi znaju da od kosova nema nista ...

dallton wrote:ma ja ne mogu oni dugo bez srbovanja, hajd sad opet nova tura....bar da znamo ko drzi za prave vlast u srbiji, tadic nije sigurno to znamo garant...podrzimo vucinu jeremica u njegovoj novoj turi izjava "ne moze nam niko nista jaci smo od sudbine", i ponovo kokice u ruke

ko i '80.-ih, zakljucno sa '91.

dallton wrote:

kiky wrote:eee, daltone ...
prosto me je strah godina koje dolaze ...
na ovim prostorima če biti prava ludnica ...

cega ce te biti strah, niti je 92 niti vise vjerujes u lazi, niti je na drugoj strani jna, a na onoj strani tudjman, niti ima vise "dobrih bosnjana", niti je stanovnistvo u srbiji (i pored retoricke dreke) raspolozeno da ide po bosanskim gudurama da se bije...to sto se ovi gore ala jeremic deru i retoricki utvrdjuju pozicije za buduce belaje je samo tebi u korist, a ne na stetu...ovaj tekst koji je gore @bosnolog postavio, je misljenje koje mi vec duze vrijeme ovde pisemo, ali nam se samo daju odgovori tipa "srbija demokratizirana, lider u regionu, jeremic kralj blablablabl"....eto vidi se gore koliko je kralj, sad samo jos da vidimo kako ce srbi u srbiji reagovati na ovo sve, vole oni retoriku kosova s vremena na vrijeme ali puno vise vole i pare i mogucnost da vide normalnu buducnost, jer svi znaju da od kosova nema nista ...

Jel ti znas sta on citira?!

Ne znas, da znas ne bi ovo uzimao za ozbiljno...

U pitanju je najzuci tabloid koji citaju kasirke i domari, "Alo", i naziv ti govori o kakvom toalet papiru se radi, u stanju su da objave golu zensku na naslovnoj strani, clanci se satoje od 90% slike i 10% nekog nemustog teksta.

3 meseca posle dobijanja belog sengena Albanci sa juga Srbije i Makedonije masovno odlaze da rade na crno u EU i traze azil od Belgije, Brisel je ukazao na problem i morace da se redukuje izdavanje pasosa Albancima. Zamisli kad bi Kosovo uslo u EU, to bi bila veca opasnost za trziste rada nego da udju Turci.

Ti kao poznati fan svega sto je protiv drzave Srbije si se radovao kosovskoj nezavisnosti kao malo dete, secam se tvojih recenica "plan NAM je da do Nove godine bude 100 drzava koje su priznale nezavisnost", tad ih je bilo 60, a od tad je samo nekoliko anonimusa priznalo Kosovo.

Neces se leba najesti od te price, ali samo ti citiraj Alo, to su prave novine

slobodna evropa

Ko je stvarni šef srpskom ministru diplomatije?

Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Vuk Jeremić
Ažurirano posljednji put: 04.03.2010 16:17
Branka Mihajlović
Šefa srpske diplomatije Vuk Jeremić poručio je da bi Srbija, ako bi bila stavljena pred izbor EU ili Kosovo, izabrala Kosovo.

Na skupštinskom zasedanju šef Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović zatražio je od Vlade da se izjasni o ovoj izjavi šefa srpske diplomatije koja je u neskladu sa prioritetom spoljne politike Srbije a to je njen evropski put:

“Nas ne iznenađuje izjava ministra Jeremića, jer on po pravilu vodi svoju politku koja je često u konfliktu sa nastojanjima Vlade Mirka Cvetkovića a i u konfliktu sa nastupima predsednika Republike. Ali nam smeta to ćutanje, jer je ćutanje znak saglasnosti. Ministar Jeremić nema pravo da kao ministar Vlade iznosi stavove koji nisu potvrđeni ovde u Parlamentu.”

Ministar za manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je, otprilike u vreme kada je počinjalo skupštinsko zasedanje, u emisiji B92 da Vlada stoji iza Jeremićevih stavova:

„Nije to kreativni nastup ministra, to je stav Vlade i to vrlo jasno proizilazi iz temelja spoljne politike. Nije prvi put upućena poruka da ne treba Srbiju stavljati pred dilemu EU ili Kosovo i Metohija.“

Vraćanje na 'državotvornu politiku'

Vuk Jeremić je, podsetimo, juče u Budimpešti sasvim u svom stilu izjavio:

Tanja Miščević
“Povezivanje rešenja budućeg statusa Kosova sa integracijom Srbije (u EU) bila bi tragična greška koja bi imala izuzetno komplikovane posledice. Oni koji zagovaraju to povezivanje, polaze od jedne pogrešne pretpostavke a to je da , ukoliko bi Srbija bila postavljena pred izbor Evropa ili Kosovo, da bi Srbija izabrala Evropu. To se ne bi dogodilo.”

Odmah se javila Koštuničina stranka da saopšti da je takva pozicija vraćanje na "državotvornu politiku" Demokratske stranke Srbije.

Ukoliko Jeremić stvarno stoji iz te izjave, to bi značilo da može da počne odbacivanje politike po kojoj EU nema alternativu - kažu u ovoj stranci koja je na prošlim izborima drastično poražena.

Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka, koja je dugo bila zadužena za evropske integracije u Vladi Srbije, ne vidi u toj izjavi ništa suštinski novo:

„Ja ne mogu da razumem da političari budu toliko odsečni u svojim izjavama, jer ako sam ja dobro razumela sve ove poruke koje su stizale u Beograd ovih dana, meni to ne zvuči ništa drugačije od svih onih poruka koje su do sada dolazile. Meni to ne zvuči kao insistiranje, na uslovljavanje sa priznavanjem Kosova, već nalaženje kompromisa za svakodnevni život. Ja tako čitam poruke koje nam stižu i prosto nisam videla razlog da još jednom ponovimo rečenicu (Vuka Jeremića) koju čujemo s vremena na vreme. Zato ne mislim da je ova izjava šefa diplomatije promena politike u onoj meri u kojoj to neke od stranaka u Srbiji vide."

Postavljanje na pozicije Tome Nikolića

Profesorka Zagorka Golubović, međutim, već duže vreme upozorava na različite stavove koje zastupaju ministar Vuk Jeremić i predsednik Boris Tadić i kaže da misli da šef diplomatije ima dva gospodara:

Vesna Pešić
„Vuk Jeremić kao da je ministar spoljnih poslova Vojislava Koštunice. On govori potpuno istim rečnikom na isti način i svodi sve na onu Koštuničinu izjavu - Kosovo je Srbija. Boris Tadić pokušava da ublaži tu tenziju između Kosova i Srbije, samim tim i između Srbije i EU, pokušava da pronađe neki mogući kompromis. Jeremić, ne samo da blokira mogućnost ulaska Srbije u EU, već staje na prevaziđeno stanovište da Kosovo bude ponovo deo Srbije. Jer, ko god malo misli zna da je Kosovo odavno prestalo da bude deo Srbije."

RSE: Pretpostavljam da je naivno misliti da je Jeremić tako dugo slobodan strelac?

Golubović: Ja se pitam kakav je njegov položaj. Ja mislim da on ima dva gospodara, verujte. Ja mislim da je njegov gospodar i Koštunica, isto toliko ako ne i više nego Boris Tadić.

Vesna Pešić, članica LDP-a, međutim u Jeremićevoj izjavi vidi skretanje DS-a prema budućem koalicionom partneru. A to nije Koštunica.

„Koštunica nije više igrač, po mom mišljenju. Mislim da je to postavljanje na pozicije Tome Nikolića. Ja mislim da se tu sprema izborna koalicija posle vanrednih izbora koji će verovatno biti početkom iduće godine. Drugi razlog je što su dobili veoma oštru poruku od Nemačke i Francuske da ne mogu računati na EU ako nastave sa agresivnom politikom prema Kosovu. A kako mi to biramo Kosovo, pa to nije alterantiva, jer ga mi nemamo."

RSE: Da li mislite da je ugrožen evropski put Srbije?

Pešić: Ja mislim da je on neprekidno ugrožen. Gde je Mladić? Mi se i dalje pravimo ludi oko Mladića. A šta je sa ovom rezolucijom o Srebrenici? Pa to su sve neki znaci. Samo malo povežite stvari i samo će sve da vam se kaže.

http://www.youtube.com/watch?v=PBAzxqrZb8o

Zanimljiv intervju, ozbiljno se Djindjic suprotstavio MZ u vezi Kosova, i ubijen je 20 dana kasnije...

kost_u_grlu wrote:

dallton wrote:

kiky wrote:eee, daltone ...
prosto me je strah godina koje dolaze ...
na ovim prostorima če biti prava ludnica ...

cega ce te biti strah, niti je 92 niti vise vjerujes u lazi, niti je na drugoj strani jna, a na onoj strani tudjman, niti ima vise "dobrih bosnjana", niti je stanovnistvo u srbiji (i pored retoricke dreke) raspolozeno da ide po bosanskim gudurama da se bije...to sto se ovi gore ala jeremic deru i retoricki utvrdjuju pozicije za buduce belaje je samo tebi u korist, a ne na stetu...ovaj tekst koji je gore @bosnolog postavio, je misljenje koje mi vec duze vrijeme ovde pisemo, ali nam se samo daju odgovori tipa "srbija demokratizirana, lider u regionu, jeremic kralj blablablabl"....eto vidi se gore koliko je kralj, sad samo jos da vidimo kako ce srbi u srbiji reagovati na ovo sve, vole oni retoriku kosova s vremena na vrijeme ali puno vise vole i pare i mogucnost da vide normalnu buducnost, jer svi znaju da od kosova nema nista ...

Jel ti znas sta on citira?!

Ne znas, da znas ne bi ovo uzimao za ozbiljno...

U pitanju je najzuci tabloid koji citaju kasirke i domari, "Alo", i naziv ti govori o kakvom toalet papiru se radi, u stanju su da objave golu zensku na naslovnoj strani, clanci se satoje od 90% slike i 10% nekog nemustog teksta.

3 meseca posle dobijanja belog sengena Albanci sa juga Srbije i Makedonije masovno odlaze da rade na crno u EU i traze azil od Belgije, Brisel je ukazao na problem i morace da se redukuje izdavanje pasosa Albancima. Zamisli kad bi Kosovo uslo u EU, to bi bila veca opasnost za trziste rada nego da udju Turci.

Ti kao poznati fan svega sto je protiv drzave Srbije si se radovao kosovskoj nezavisnosti kao malo dete, secam se tvojih recenica "plan NAM je da do Nove godine bude 100 drzava koje su priznale nezavisnost", tad ih je bilo 60, a od tad je samo nekoliko anonimusa priznalo Kosovo.

Neces se leba najesti od te price, ali samo ti citiraj Alo, to su prave novine

jonnien .BA kČemu ti izljevi ŽuČi prema "nižoj klasi" jel to Čika GeĐŽina i TaTa Ljubina škola o velikim umovima akademije i da se ne treba MeŠati s niŽim klasama nipoštodavati slabo školovane ili ne školovane......Ćek Ćek dje to proČitaH.....Lijepo ja vama rekoH i napisaH ,stisnite se u redove i dok još ima vremena uljetite u SANU i pobacajte te meltuzaleme kroz prozor o jadu Će vas zabaviti ....ne dirajte uposlenike ipak su oni "NiŽa Klasa"
neg kako ono bi u AlŽiru djele se batine a i primaju a VuČkolini kleČi u Pakistanu .....nuklearna sila hebo te eeeejjjj