BIA te tuži, BIA ti sudi - i prisluškuje
sreda, 24 februar 2010 13:12
Koga oni Obezbeđuju - ako su Nama - većini - Opasnost.
Tek možda nekog generala Mladića i njemu slićne ratne zločince; ili pak Darka Šarića i drugare; naslednike Arkana i Legije - koji su i sami deo tog ''bezbednosnog vrzinog kola''.
Oni za nas mogu biti samo Službe Državne Opasnosti; po građane (ke) - ukoliko se ne povinuju pravilima ''igre'' pseudo-elitističke manjine.
To onda više nije Bezbednost - već Teror.
Sistema koji su stvorili - i kojeg hrane, poje i održavaju - radi sebe samih.
Takozvanim ''normalnim državama'' upravlja tamošnji živalj preko svojih legitimno izabranih delegata, gde su Službe Bezbednosti tek jedne od poluga Izvršne Vlasti, faktor čiji je zadatak da štiti državu, njene građane i njihove zajedničke interese. Akcenat Službi Bezbednosti tih država je, dakle, na glagolu ''ŠTITI''.
U državama totalitarističkog, autokratskog tipa - kakva je Rusija, Kina - ili, pak, Srbija - gde pseudo-elitistička manjina diktatorski upravlja većinom, i gde je čitav, površinski uređen i posmatran Sistem (uključujući tu i delegiranje ''narodnih predstavnika'') zapravo Farsa (namenjena, pre svega, spoljnim činiocima) - Službe Bezbednosti - ne samo da su osnovne, Ključne, poluge Vlasti - već bukvalno - Baza Države i Sistema uopšte; njenog uređenja i funkcionisanja; ''Alfa i Omega'' svega što se dešava unutar granica te zemlje; od Ekonomske Baze, preko Političke Nadgradnje - do diktata društvenih normi i trendova (promovisati čas Komunističku Ideologiju, čas Verski i Nacionalni Fanatizam; čak i muzičke i medijske trendove (od ''Druže Tito, ljubičice bijela'' do patriotskog turbo-folka, Cece Ražnjatović, Baje Malog Knindže, TV''Pinka'', ''Grand parade''- do ''Velikog Brata'', dragačevačke trube itd itd).
Prvi OZNINI kadrovi su gotovo listom bili obučavani i školovani u kominternovskoj, moskovskoj - Đeržinskovoj NKVD školi - iz koje su docnije izrasle Služba Državne Bezbednosti (UDBA, KOS, VKOS, diplomatska obaveštajna grupa itd). Vi, recimo, i danas imate imena ulica, firmi i fabrika jednog generala Petra Drapšina - za kojeg se zna da je bio likvidiran na Sremskom Frontu po nalogu tadašnjeg visokog državnog i vojnog rukovodstva. 1948 su takođe vršena masovna hapšenja tzv. ''staljinovskih elemenata'' - od kojih mnogi nisu imali nikakve veze sa SSSR-om i tamošnjom vlašću; pa su opet prokazivani i prosleđivani po najgorim gulazima i kazamatima - uporedivim tek sa staljinovskim i nacističkim logorima; gde su ljudi mučeni i ubijani - ponižavani do krajnjih granica ljudske izdržljivosti - da bi u krajnjem očaju i beznađu sami presuđivali sebi. A Vlast sve to prikazivala kao obračun sa unutrašnjim neprijateljem.
Služba Bezbednosti je bila jedna od najefikasnijih državnih službi; baveći se špijunažom - ponajviše sopstvenih građana (u svakoj zgradi po jedan; da ne govorimo o firmama i preduzećima); političkim likvidacijama (Slobodan Penezić Krcun, Džemal Bjedić; afere Aleksandra Leke Rankovića, koji je prisluškivao i samog Josipa Broza, nameštao vanbračnu aferu supruzi Jovana Veselinova Žarka sa mladim obaveštajcem, Matijom Bećkovićem - da bi ucenjivao njenog muža u vezi Autonomije Vojvodine itd itd).
UDBA je prosto svakom žitelju te zemlje bila Sudba; jer, malo ko nije imao svoj dosije - a sumnjivi su bili svi.
I to ne toliko radi ''zaštite Države i Sistema'', kako je to već bilo predstavljano - koliko radi Njih samih.
Jer je bavljenje tom vrstom ''delatnosti'' svakom njenom ''članu'' (službeniku (ci) - donosilo enormne beneficije; od dobrih i visokih pozicija u firmama i u društvu, preko novca, putovanja - zadovoljenja svih hedonističkih zahteva i pobuda (švalera i švalerki, perverzija, uživanja opijata) - do onog najbitnijeg: a to je osećaj apsolutne Moći.
Jer, i u najgoroj ''svinjariji'' - čak i prilikom gaženja osobe na pešačkom prelazu, ili ubistva - dovoljno je bilo izvaditi službenu legitimaciju - i svaki problem je bio istog momenta rešen. Kakav istražni postupak, kakvo suđenje; ''pojo vuk magarca''.
A šta je tek sa proneverenim novcem, poslovnim gubicima i mahinacijama.
Najjače firme u zemlji su bile firme Službi Bezbednosti.
Ko može da zaboravi ''Genex'', ''Progres'', ''JAT''; da ne govorimo da je u svakoj firmi - u najužem rukovodstvu - bar jedna osoba bila službenik Državne Bezbednosti.
Da su se poslovanja firmi i ugovori - znali već unapred.
Da je sve išlo preko Komiteta; pokrajinskih, republičkih i saveznog.
I da su u svim ključnim momentima bili prisutni pripadnici Službe Bezbednosti.
Svuda i sveprisutni.
Vi tako nešto nemate ni u jednoj iole normalnijoj zemlji.
Da Služba Bezbednosti kontroliše bukvalno čitavo Društvo; Ekonomiju, Politiku, Zakonodavstvo, Kulturu....
Ali - to je jednostavno ''amanet'', što mentalnog nasleđa Miloša Obrenovića i Aleksandra Karađorđevića, što direktnog uticaja Sovjetskog Sistema; po čijem modelu je nastala i funkcionisala bivša Jugoslavija (a i sadašnja Srbija, BiH, Hrvatska, manje više svi; izuzev donekle Slovenije).
Dovedena pred čin raspada bivše Jugoslavije - u čemu je, preko Slobodana Miloševića, učestvovala (inicirala) - Služba Bezbednosti je vrlo brzo prilagodila postojeće uslove sebi i svojim potrebama; formirajući, pre svega - i Vlast - i Opoziciju; kontrolišući sve državne i društvene aspekte - kanališući ih u željenom pravcu; a samo iz jednog razloga - Razloga Sopstvenog Opstanka.
Jer, ko bi se odrekao svih tih beneficija u kojima je dosad uživao.
Velikim i raskošno opremljenim stanovima, vikendicama i nekretninama; hedonističkom uživanju u čarima života; putovanjima, šopinzima - protekciji svojih naraštaja; obezbeđivanju njihove budućnosti.
U Srbiji, Rusiji, Kini i tako tim ''kazamatnim'' državama - niko, naravno.
Pa ne mogu Oni, ''zlo i naopako'', dozvoliti nekim pametnijim i sposobnijim da državu i društvo dovedu u neki stepen ''normale''; gde bi se predupredile nezakonisti, burazerstva, nepotizmi, lopovluk, promovisano neradništvo; uspostavili moralni i etički parametri poštenog življenja i poslovanja.
U tom i takvom sistemu - ne bi bilo mesta - ni za Dobricu Ćosića, ni za Matiju Bećkovića, Miroslava Miškovića, Peconija, Drakulića, Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića (sa sve potvrdom da nije špijun), Vojislava Koštunicu, Velimira Ilića, Ivicu Dačića, Milutina Mrkonjića, Kasza Jozsefa, Nenada Čanka, Čedu Jovanovića, Borisa Tadića, Dragana Šutanovca, Srđana Šapera, mnoge sudije, policijske inspektore i službenike, g(k)radonačelnike koji su slušali Betovena i Mocarta kao mali - a danas dobijaju žirafe o državnom trošku, vodaju svoje poljoprivrednike i studente po Beču...
Niko od njih ne bi opstao - ni ostao.
Kao ni gomila lezilebovića - koji nemaju šta drugo pamentnije da rade - nego da špijuniraju sopstveni narod - prisluškuju njihove telefonske razgovore i pretresaju privatnu pismenu i elektronsku poštu.
Jedan od prvih posetilaca portala ''Slobodne Vojvodine'' je Služba Državne Bezbednostij - koja, iz dana u dan - kao retko ko - marljivo prikuplja informacije, tekstove i poruke; osluškuje i prisluškuje opravdani bunt pobunjenih i slobodoljubivih Vojvođana; koji ne žele više da ćute i trpe; slušaju orkestrirane laži i tolerišu njihovo nasilje. Nekoga, ko nam, na ovaj ili onaj način UGROŽAVA živote; igra se sa njima.
Jer - Mi smo Ljudi - ne Igračke, statistički brojevi i kusur za potkusurivanje.
I zbog svega - taj izraz - prilog, pridev - Bezbednosti; u najmanju ruku je Neadekvatan.
Koga oni Obezbeđuju - ako su Nama - većini - Opasnost.
Tek možda nekog generala Mladića i njemu slićne ratne zločince; ili pak Darka Šarića i drugare; naslednike Arkana i Legije - koji su i sami deo tog ''bezbednosnog vrzinog kola''.
Oni za nas mogu biti samo Službe Državne Opasnosti; po građane (ke) - ukoliko se ne povinuju pravilima ''igre'' pseudo-elitističke manjine.
To onda više nije Bezbednost - već Teror.
Sistema koji su stvorili - i kojeg hrane, poje i održavaju - radi sebe samih.
A Nas sve - da im ne doprinosimo poput roblja i kmetova - sutra bi ''pustili niz vodu''; ni okom ne trepnuvši; jer, božemoj, Svet je stvoren za Njih - ne za plebs i običnu ''raju''.
Pogotovo ne neke - koji teže Pravdi i Poštenju.
Koje su dijametralno suprotne Postavkama i Postulatima na kojima počivaju srpske Službe Bezbednosti.
Ili što bi običnim rečnikom rekli:
Borba između Dobra (naroda) i Zla (države i njenih službi). 
