Forum Klix.ba

nadžak wrote:Kad god vidim taku crno bijelu macu sjetim se ovoga brbljivca
Izvinte na offtopic

ode moja fotelja u macju guuJcu



jebo o mater sVooJuu




moljem maloljetne i zenmske s slabim srcem da zatamne monitore

Pici, nadam se da mačorčina na zadnjoj slici nije mislio da ga malo počeškaš negdje

Tako i onaj moj uvali se na ovu stolicu za komp i onda mi ga žao budit. Hrsuz.

Gledali nas dvojica nedavno tekmu i legla je opklada ko izgubi plaća klopu.



Izraz njegove face govori da nije bio zadovoljan rezultatom
Slabo podnosi poraze.

znaš šta mi radi konstantno svako jutro...popne se na prsa (pleĆa) gricne me za nos (danFa osjeti se da je ono dole lizo) i onda se okrene i stavi mi gujcu posred face...pizdim svako juto na njega ak JOK on i dalje po svom...odošHe JaJa iduĆi mjesec na pazar...ne mogu višHe

pici wrote:znaš šta mi radi konstantno svako jutro...popne se na prsa (pleĆa) gricne me za nos (danFa osjeti se da je ono dole lizo) i onda se okrene i stavi mi gujcu posred face...pizdim svako juto na njega ak JOK on i dalje po svom...odošHe JaJa iduĆi mjesec na pazar...ne mogu višHe

A ja kralja tito dragi

Sreća, ovaj moj se još toga nije sjetio. Nemoj da mu javi onaj tvoj slučajno.Ovaj mene čopi za uho ili za nos, šta mu bude zgodnije. Hoće i kandžu uvalit u uho pa mu spomenem familiju blesavu.

Pozdrav,

Nisam siguran kakva su pravila ovdje,ali cu postati svakako.Imam 3 vrhunska ženska šteneta njemackog ovcar,koje ne mogu da prodam jer ne zelim da prodajem pse za 100 ,200 km ljudima koji o njima ne mogu brinuti ili nekome ko ce ga kupiti djetetu kao igračku ili za sajle.Tako da poklanjam 3 ženke njemackog ovčara nekome ko je spreman da im se posveti i da ih voli.Uslovi moraju biti extra i moram imati garanciju da ce pas tu zivjeti i uzivati dok ne umre od starosti.

Ovo je oglas koji sam postavljao na pik.
http://www.pik.ba/artikal/14673747/njem ... ar-stenad/

Lijep pozdrav

Svaka ti čast, da nemam psa sad bi jednu ženkicu udomio.

Otići bolan ovo isto objavi na temi udomljavanje, tamo ćeš najprije nać interesante.

predobre su vam mace
ja ako uspijem svog uhvatiti uslikam

Bloo wrote:
predobre su vam mace
ja ako uspijem svog uhvatiti uslikam

Pa to je uvreda gđo/gđice! Kod nas su MAČORI!
Vidiš da je i on ljut ko ris što je upoređen sa macom! Izgubiće status među mačorima jadna ne bila!

sve to spada u maaaacaaaaa

imam i ja macora kastriranog

samo moj ne prave ove satanisticke izraze

Bloo wrote: sve to spada u maaaacaaaaa

imam i ja macora kastriranog

samo moj ne prave ove satanisticke izraze

I ja bi ih pravio da mi kažu da sam TETA.
p.s. Taj tvoj više neće ništa pravit!

ja ukr'o igracku i bas me boli briga

"Čovjek je teški hajvan, i ono malo duše što ima šejtan mu je dao da mu bude teže".

U nedjelju(16.nov.) izlazim iz zgrade i primjećujem da je neko ostavio mače(starosti cca 2 mjeseca, umiljato) na ulici. Pokislo i izgubljeno.
Odem u prodavnicu i kupim Whiskas Junior vlažnu hranu za mace. Nahranim je tu na cesti i posušim je. Pošto je ulica(centar) dosta prometna sa autima i pošto je samo pitanje bilo kad će završiti pod točkovima odnesem macu u jedno naselje gdje živi dosta ljudi i djece i gdje ima kućnih ljubimaca. Ostavljam je tu.
Sutradan(ponedjeljak), kažem sam sebi: pa majmune jedan zašto je nisi uzeo sebi i tako krećem u potragu za tom macom od istog tog ponedjeljka. U utorak pitam jedne djevojčice koja se igrala tu sa drugom djecom je li vidjela malu macu a ona odgovara: evo sad ju je moja sestra milkila prije 5 min. Evo idem ja da je potražim ako hoćete reče djevojčica. Nije ju našla al curica odgovara: "Oprostite ako vam nisam uspjela pomoći." ...a ja razmišljam, dijete drago čija si ti tako fino odgojena. Baš mi je nekako uljepšala dan sa tom svojom kulturnom rečenicom.
Znači svaki dan sam bio u tom naselju zadnju sedmicu, nekoliko puta na dan i nikako da vidim macu. Juče(subota, 22.nov.) opet sretnem istu djevojčicu i pitam je je li možda opet vidjela macu. Kaže: bila je ovdje danas. Nikako da se sretnemo pa počinjem vjerovati da ju je neko prisvojio barem da je hrani jer ipak je prošlo već 7 dana a noći su hladne i bilo je grmljevine i kiše al ona se još uvijek mota u istom naselju.

Nisam macu uzeo istog dana kada sam je našao na ulici iz tog razloga jer živim u stanu u samom centru i smatram da je patnja za macu da živi u stanu ako je jednom osjetila prirodu al eto da je nađem našlo bi se neko rješenje, tu i tamo bi je mogao odvesti negdje u prirodu. Potraga se sutra nastavlja u naselju gdje inače ne prolazim pa su ljudi vjerovatno već počeli misliti: eno ga, novi pacijent, samo hoda okolo, puko.

Prijateljica mi kaže: nikad ne bi pomislila da ti voliš mace, za tebe i tvoju građu su mi nekako više oni borbeni psi. ...a ja njoj odgovaram: ako zatreba ja se pretvaram u borbenog psa a kućni ljubimac ako ga budem imao treba da bude nježna maca.

P.S. ovo je negdje u srednjoj Bosni.

b0sna wrote:a živi u stanu ako je jednom osjetila prirodu al eto da je nađem našlo bi se neko rješenje, tu i tamo bi je mogao odvesti negdje u prirodu. Potraga se sutra nastavlja u naselju gdje inače ne prolazim pa su ljudi vjerovatno već počeli misliti: eno ga, novi pacijent, samo hoda okolo, puko.

Prijateljica mi kaže: nikad ne bi pomislila da ti voliš mace, za tebe i tvoju građu su mi nekako više oni borbeni psi. ...a ja njoj odgovaram: ako zatreba ja se pretvaram u borbenog psa a kućni ljubimac ako ga budem imao treba da bude nježna maca.

P.S. ovo je negdje u srednjoj Bosni.

i priča sa curicama

sretno u nalasku mace

Sevap ko kuća druže...

...a ovo je jedna druga priča(malo tužnija) od unazad dva mjeseca.

Na cesti nalazim malo mače(starost cca 3 mjeseca) koje je bilo uništeno: kost kičme mu se vidjela kroz kožu na leđima(vjerovatno od udarca, sumnjam na djecu monstrume), imao je veliku posjekotinu na trbuhu, rane inficirane i samo je tako ležalo na kiši i hladnoći na cesti. Sekunda od smrti.
Stavljam ga u kartonsku kutiju, sjedam u auto i vozim 25 km do veterinara za kojeg sam čuo da je dobar. Pošto su rane bile inficirane nije smio da ih zašije pa mi je dao neki prašak koji se stavlja na rane plus sirup antibiotiku(amoksicilin) koji sam davao na špricu.
Veterinar nije htio ništa da naplati zbog moje volje da pomognem mačetu. Morao sam se "boriti" da uzme barem nešto na kafu.
Mače je tako iz dana u dan počelo da se vraća u život. U početku se vuklo samo na prednjim nogama jer je kičma bila oštečena ali je s vremenom moglo hodati na sve četri noge iako je šepalo i falilo mu je balansa. Nakon desetak dana kada je prestala terapija sa antibiotikom i praškom za ranu mače je bilo živo i skakalo je okolo i ganjalo muhe. Onda sam ga odveo kod istog veterinara na pregled i on mi je dao neku mast za rane da brže zacjele. Opet ništa nije htio uzeti. Kaže: kad ti imaš volju, mogu i ja nešto dati.
Maca je tih dana odjednom prestala da jede i bila je tiha, povučena. Jesen je a na jesen hara mačji virus koji kosi pretežno mačiće. Ispostavilo se da je mače pokupilo taj mačji virus i u roku 2 dana je i umrlo. Al eto, jednostavno ne mogu samo da prođem pored živog bića kojem treba pomoć ma koliko to koštalo. Nije mi bilo svejedno kad je mače umrlo iako je bilo uz mene samo dvije sedmice. Definitivno bi ostao kao moj kućni ljubimac da nije kraj bio kakav jest.

P.S. Na slici je zadnji dan mace u životu, bila je pravi borac.

pogled nisam ja, majke mi

shmizlica wrote:pogled nisam ja, majke mi

Ali ja sam se samo igraoooooo

pa meduuuu


btw maloprije vidjeh svoju neru kako ponosno paradira sa pticicom u ustima -.-
zao mi pticice, bila je slatka

b0sna wrote:...a ovo je jedna druga priča(malo tužnija) od unazad dva mjeseca.

Na cesti nalazim malo mače(starost cca 3 mjeseca) koje je bilo uništeno: kost kičme mu se vidjela kroz kožu na leđima(vjerovatno od udarca, sumnjam na djecu monstrume), imao je veliku posjekotinu na trbuhu, rane inficirane i samo je tako ležalo na kiši i hladnoći na cesti. Sekunda od smrti.
Stavljam ga u kartonsku kutiju, sjedam u auto i vozim 25 km do veterinara za kojeg sam čuo da je dobar. Pošto su rane bile inficirane nije smio da ih zašije pa mi je dao neki prašak koji se stavlja na rane plus sirup antibiotiku(amoksicilin) koji sam davao na špricu.
Veterinar nije htio ništa da naplati zbog moje volje da pomognem mačetu. Morao sam se "boriti" da uzme barem nešto na kafu.
Mače je tako iz dana u dan počelo da se vraća u život. U početku se vuklo samo na prednjim nogama jer je kičma bila oštečena ali je s vremenom moglo hodati na sve četri noge iako je šepalo i falilo mu je balansa. Nakon desetak dana kada je prestala terapija sa antibiotikom i praškom za ranu mače je bilo živo i skakalo je okolo i ganjalo muhe. Onda sam ga odveo kod istog veterinara na pregled i on mi je dao neku mast za rane da brže zacjele. Opet ništa nije htio uzeti. Kaže: kad ti imaš volju, mogu i ja nešto dati.
Maca je tih dana odjednom prestala da jede i bila je tiha, povučena. Jesen je a na jesen hara mačji virus koji kosi pretežno mačiće. Ispostavilo se da je mače pokupilo taj mačji virus i u roku 2 dana je i umrlo. Al eto, jednostavno ne mogu samo da prođem pored živog bića kojem treba pomoć ma koliko to koštalo. Nije mi bilo svejedno kad je mače umrlo iako je bilo uz mene samo dvije sedmice. Definitivno bi ostao kao moj kućni ljubimac da nije kraj bio kakav jest.

P.S. Na slici je zadnji dan mace u životu, bila je pravi borac.

shmizlica wrote:pogled nisam ja, majke mi

zanemarite haos u pozadini jos sam isjekla pola sobe

Džemper a sunčano, zašto mučiš psa?!