melac wrote:KotromanichII wrote:stoji li igdje u bibliji da je Pavle sreo Isusa, da su pricali, da ga je Isus ucio itd ??? jeli pavle bio medju ucenicima ???
Stoji!
KotromanichII wrote:evo dokaza iz biblije da je Pavle unistio bibliju i stare zakone
Pavle pise
Po Ovome se tko god vjeruje, opravdava od svega od čega se po Mojsijevu zakonu niste mogli opravdati! (Biblija)
/Pavle uklanja mojsijov zakon, a isus kaze : 17 "Ne mislite da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego ispuniti. 18 Zaista, kažem vam, dok ne prođe nebo i zemlja, ne, ni jedno slovce, ni jedan potezić iz Zakona neće proći, dok se sve ne zbude. 19 Tko dakle ukine jednu od tih, pa i najmanjih zapovijedi i tako nauči ljude, najmanji će biti u kraljevstvu nebeskom.!(Biblija).
ko to daje molim te pravo Pavlu da ukine Mojsijev zakon poslije ovih rijeci isusa
19 Tko dakle ukine jednu od tih, pa i najmanjih zapovijedi i tako nauči ljude, najmanji će biti u kraljevstvu nebeskom.
sjedi i razmisli o ovome, sve ce ti biti jasno.
Pavle ih i ne ukida, oni su i dalje aktuelni, već samo promovira ideju kršćanstva o Otkupitelju grijeha, Isusu Kristu, koji je i sve će, te grijehe preuzeti na sebe, a ljudi će vjerom u Isusa kao Krista naći spasenje i s ovim grijesima jer će ih Isus Krist preuzeti na sebe. NA ljudima je ako imaju ljubavi spram Isusa Krista da manje griješe tj. što manje griješe to više vjeruju u Isusa kao Krista.
Recimo i jedan od mojsijevih zakona je i "Ne čini bludne radnje", a recimo Marija Magldalena je bila bludnica, ali je spašena po vjeri u Isusa kao Krista, pa recimo sljedeći zakoni su "Ne ubij" i "Ne ukradi", pa je ovom liku što je bio zajedno razapet na križu s Isusom, a prekršio je te zakone Isus rekao, parafraziram: još danas ćeš sa mnome biti u Kraljevstvu Nebeskom, jer si se pouzdao u Mene.
Ovo ce biti c/p, ali ne da mi se sad svojim rijecim pisali ovoliki tekst, jer bi vjerovatno ja to onda jos duze napisao
Žena uhvaćena u preljubi
Priča o Isusu i ženi uhvaćenoj u preljubi je verovatno
najpoznatija priča o Isusu u Bibliji; a svakako je bila
najomiljenija u holivudskoj verziji njegovog života. Ušla je čak
i u „Stradanje Hristovo" Mela Gibsona, iako se taj film
usredsređuje samo na Isusove poslednje časove (ta priča je u
filmu prikazana kao jedna od retkih reminiscencija). Uprkos
njenoj popularnosti, priča je nađena u samo jednom pasusu
Novog zaveta, u Jevanđelju po Jovanu, 7:53-8:12, a izgleda da
se izvorno nije nalazila čak ni tu.
Sadržaj priče je poznat. Isus poučava u hramu, a prilazi mu
grupa pisara i fariseja, njegovih zakletih neprijatelja, vodeći
ženu „koja je bila uhvaćena u samom činu preljube". Oni je
dovode pred Isusa zato što hoće da ga provere. Mojsijev zakon,
kako mu oni kažu, zahteva da se takva kamenuje do smrti; ali
oni hoće da znaju šta on ima da kaže o tome. Treba li da je
kamenuju ili da je pomiluju? Naravno, to je klopka. Ako im
Isus kaže da puste tu ženu da slobodno ide, optužiće ga da krši
Božiji zakon; a ako im kaže da je kamenuju, optužiće ga da
odbacuje sopstveno učenje 0 ljubavi, milosrđu i opraštanju.
Isus ne odgovara odmah; umesto toga, on se saginje da napiše
nešto na tlu. Na njihova ponovljena pitanja, on im kaže: „Neka
onaj od vas koji je bez greha prvi baci kamen na nju". On se
potom vraća svom pisanju po zemlji, dok oni koji su doveli
ženu počinju da odlaze - očigledno se osećajući osudenima
zbog sopstvenih nedela - dok ne ostane samo žena. Podigavši
glavu, Isus kaže: „Ženo, gde su oni? Ima li nekog da te osudi?"
Na to ona odgovara: „Nikog, Gospode". On potom
odgovara: ,,Ni ja te ne osuđujem. Idi i ne greši više".
To je sjajna priča, ispunjena patosom i domišljatošću, u kojoj
Isus koristi svoju dovitljivost da izbavi sebe iz klopke - a da i
ne govorimo 0 jadnoj ženi. Naravno, kod pažljivog čitaoca ta
priča izaziva niz pitanja. Kfa primer, ako je ta žena uhvaćena u
činu preljube, gde je muškarac sa kojim je uhvaćena? Prema
Mojsijevom zakonu, trebalo bi kamenovati oboje (vidi Knjigu
levitsku, 20:10). I još, dok Isus piše po tlu, šta on piše? (Po
jednom starom predanju, on je pisao grehe tužilaca, koji su,
kad su videli da su njihovi sopstveni prestupi poznati, otišli
postiđeni.) A čak i ako je Isus zaista poučavao poruci ljubavi,
da li je on zaista mislio da Zakon Božiji koji je saopštio
Mojsije više ne vredi i da ga ne treba slušati? Da li je mislio da
gresi ne treba da budu kažnjeni?
Uprkos briljantnosti ove priče, njenoj očaravajućoj poruci i
nadasve interesantnom zapletu, postoji još jedan ogroman
problem koji ona donosi. Kako stvari stoje, ona se nije izvorno
nalazila u Jevanđelju po Jovanu. Zapravo, ona se izvorno nije
nalazila ni u jednom jevanđelju. Dodali su je kasniji
prepisivači.
Kako to znamo? Zapravo, naučnici koji proučavaju tradiciju
rukopisa u ovom slučaju nemaju nikakvih sumnji. Kasnije u
ovoj knjizi ćemo dublje ispitati kakve dokaze ti naučnici iznose
da bi opravdali svoj sud. Ovde naprosto mogu da ukažem na
nekoliko osnovnih činjenica koje su bile ubedljive gotovo svim
naučnicima svih opredeljenja: ta priča se uopšte ne nalazi u
našim najstarijim i najboljim rukopisima Jevandelja po Jovanu;
18 stil kojim je ona pisana se veoma razlikuje od stila Jevandelja
po Jovanu (uključujući i stil priče koja je pre nje i priče koja je
posle nje); i u njoj se nalazi veliki broj reči i fraza kojih inače u
tom jevanđelju nema. Zaključak je neizbežan: taj odeljak nije
izvorno pripadao tom jevanđelju.
Kako je on onda dodat? O tome postoje brojne teorije. Najveći
broj naučnika misli da je to naprosto dobro poznata priča iz
usmenog predanja o Isusu, koja je u određenom momentu
dodata na margini rukopisa. Iz toga je neki pisar zaključio kako
je ta beleška na margini trebalo da bude deo teksta, pa ju je
dodao neposredno nakon priče koja se završava u Jevanđelju
po Jovanu 7:52. Vredno je zapaziti da su drugi pisari ubacili tu
priču na raznim mestima u Novom zavetu - na primer, neki od
njih nakon stiha 21:25 u Jevandelju po Jovanu, a drugi, što je
prilično interesantno, nakon stiha 21:38 u Jevanđelju po Luki.
U svakom slučaju, ma ko da je napisao tu priču, to nije bio
Jovan.
Ovo prirodno ostavlja čitaoca u nedoumici: ako ta priča nije
izvorno bila deo Jevanđelja po Jovanu, da li je treba smatrati
delom Biblije? Na to pitanje neće svi odgovoriti na isti način,
ali je za najveći broj tekstologa odgovor - ne treba.
I jos bezbroj primjera, negje se spominje cak do 400.000 (cetiri stotine hidalja, da dobro ste procitali). Ustvari danas mnogi tekstolozi kazu da postoji vise razlika nego sto ima rijeci u novom zavjetu
Ali, ima jedan ključni pasus svetih spisa koji Erazmov izvor
nije sadržao. To je priča u I Poslanici Jovanovoj 5:7-8, koju su
učenjaci nazvali Jovanovom zapetom, koja se nalazi u
rukopisima latinske Vulgate, ali ne i u najvećem broju grčkih
rukopisa - jedan pasus koji je dugo omiljen hrišćanskim
teolozima, pošto je to jedini pasus u čitavoj Bibliji koji izričito
opisuje doktrinu o Trojstvu, da božanstvo ima tri ličnosti, ali da
sve tri čine samo jednog Boga. U Vulgati, taj pasus glasi:
„Ima tri koji svedoče na nebu: Otac, Reč i Duh, a tih tri su
jedno; i ima tri koji svedoče na zemlji, Duh, voda i krv, i tih tri
sujedno."
To je misteriozan odeljak, ali neuporediv po podršci koju pruža
tradicionalnom učenju crkve o „trostrukom Bogu koji je
jedno". Bez tog stiha, doktrina o Trojstvu morala bi da se
posredno izvodi iz više raznih pasusa. koji u kombinaciji
pokazuju da je Hrist Bog, kao što je to Duh i sam Otac, a da
ipak postoji samo jedan Bog. Za razliku od toga, taj pasus
direktno i jezgrovito iznosi tu doktrinu.
Ali, Erazmo to nije našao u grčkim rukopisima, u kojima
umesto toga naprosto piše: „Ima trojica koji svedoče: Duh,
voda i krv, i ta tri su jedno".' Gde su nestali „Otac, Reč i Duh"?
Oni nisu bili u Erazmovom primarnom rukopisu, niti u bilo
kom drugom koji je konsultovao, pa ih je, prirodno, izostavio
iz svog prvog izdanja grčkog teksta.
@protestant
Na osnovu tvojih tvrdnji o originalu i prevodu moram
nazalost zakljuciti da ti ne poznajes 'svoju' vjeru niti historiju nastanka Bibilije (Novog zavjeta).
A na osnovu tvrdnji o 'historiji' Kur'ana moram reci da opet na
veliku, veliku zalost ne poznajes niti
osnove islama da bi mogao uopste da se upustas u rasprave.
Nisam pratio tvoje tekstove i sta pises po forumu, ali sam mogao zakljuciti iz postova drugih, posto te stalno prozivaju i pozivaju da na nesto odgovoris, da si neko ko je mjerodavan sa kim se moze ulaziti u konstruktivnu raspravu.
Ja cu ovdje morati reci, da se odjavljujem sa ove teme. Bicu posmatrac i jedva cekam nastavak
I da jos moram dodati ovo:
Kada se ulazi u bilo kakvu raspravu islam vs krscanstvo/judaizam/ateizam/... uvijek se od muslimana ocekuje da pristupaju epistemoloski, da budu dobro nacitani u svim sveferama zivota, od drugih religija do filozofije, sociologije, malo komunizma (one vrlo kvarljive robe sto rekose u TLN
) itd itd, ali niko se ne usudi niti barem procitati Kur'an niti neko od 'znacajnih' djela.
To je isto kao kad bi ja tebi solio pamet o bilo cemu iz krscanstva, a da nista o krscanstvu nisam procitao ili s druge strane, kao sto imaju neki, a medju njima je bio najpoznatiji u BiH onaj lik sto je poginuo - inace je bio musliman (necu mu navoditi ime), koji je stalno i iznova goroio protiv filozofije, sociologije, ..., a nikad u zivotu nije vidio ni jedno djelo, a kamoli ga procitao. To nije posteno, mislim da cemo se svi s time sloziti.
gdje je ona FACEPALM slika kad je covjek treba?
